Студент

КОМИСИЈА ЗА НАСТАВУ И НАУЧНИ РАД ПРИ РЕКТОРАТУ ДАЛА ЈЕ НА ДИСКУСИЈУ

НАЦРТ ОПШТИХ ПРАВИЛА О УПИСУ, СИСТЕМУ СТУДИЈА И ПОЛАГАЊУ ИСПИТА

ОПШТА ПРЛВНЛА • угаит, систему студија ■ шш ns>y испита sa фахултетима Бев градског унлверзмтета 4jl 1 СвоЈство редовног студснта Бео градсхог универзитета стиче се т цисоак (мматрикуладијом) аа Једаа од његових факултета. Ово евоЈстао студеат задржавз док уписује семестре, уколико дру гим прописима вгијв друкчхЈе одре ђево. Чл. 3 За редовног студента Унмверзитега могу се уписати лица која сз иоложила виши течајни испит (и-crarr зрелостк) у гимвазији. Лица која еу положчла завршни мсшсг средње сгручне школе могу ео уписати за студенте ва одговара Јуће факултете Универзитета ш освову посебних протахса донетиз оц вадлежних органа. Чк, S Лица коЈа испуњаваЈу услоае за ушве на факултете Увиверзитета а због запослености или из других оправданих разлога нису у могућности да редовно посећују предавања и вежбања и да тако буду редовви студенти могу се уписати и студирати као ванредни студентм и то само на Филозофском, Правном и Економском факултету. Сем одредаба о похађању предаваша и вежбаља, у свену осталом одредбе о редовним студентима. шшсовим правима и дужвостхма важе и за вавредне студенте. Чл. 4 Исто лице може кетовремено студирати ма два факултега, односно отсека или групе истог факултета. Чл. 5 Студент Je дужан да у току студиЈа уписује и слуша предмете и да полаже испите по сенестрима, односно годинама студија, према раслореду прописаном у ваставнои плану факултета. Непарни семестри могу се уписати као зимски, а парнн као летњи. Чл. 6 Студент не може уписатн трећи, односно пети семестар, док не положи испите из предмета прве, односно друге године, које ће одредити Факултетски савет у еагласности са Универзитетскмм саветом. Чл. 7 Студент коЈи не положи одрвђеие исгогте, те због тога не мохе да угшше трећи, односно пети семестар, може поновити упис семестра прве, односно друге године, и то вајвише два пута, за коЈе се време сматра редовним студентом. Чл, 8 Право на полагаше испита на оевову уписаних и оверених семестара не застарева. Чл. 9 Прва алтернатива: Испит из истог предмега може се полагати највише пет пута и то четврти и пети пут пред комисиЈом коју одређује Факултетски савет за сваки поједини случај. Друга алтернатива: Не ограничавати колико се пута може полагати испит из истог пред мета. чл. 10 Редовни испитни рокови на факултетима Београдског универзитета су. летв>и, Јесеши и зимски. За апсолвенте постоје слободни испктни рокови за полагање испита. За студенте четврте, односно пете године постоЈе и два допунска мспитна рока: новембарски и априлски. Чл. 11 Ова општа правила примен»иваће се на све студенте Веоградског универзитета и то почев од школске 1993/54 године. ЧЛ, 12 Ближе прописе о упису, оверава**»У семестара и полагашу испита прописаће Факултетеки савети у гранидама ових правила и по саг*асвости Универзитетског савета. Чл- 13 ошита правила ступају аа смкгу када их прими Савет БеогМдеам ушгаерзитет«.

КОРАК НАТРАГ поводом 6 и 7 члана нацрта правила

- » j ије потребно да чо а&ж • ј —l буде заједљив дово* н» је да пажљиво прочита Нацрг m да му се ч* одољизо наметне утисак да су ввегоии творци грдно погријеr шили пгго су свој текст наза.ч-’ ли „општа правила”. За мене, а и за све остале који сгуди-1 роју на правима, то су само ’ правила о режиму студија ка ■ Прапном фалултету намјеi њена овог пута за спољку у: потребу. Може ли се, наиме, Hoctieној комисији Универзитетсктг i

Пкше: Јоскп Р. ПАПИЂ

савзета цризнати да je оаоа приликом водила рачуна о тецифкчноспша тако разнород них факултета као што су. чпримјер, Ветерикарскм и Шуиарски, Филозофски и Правни? У члану 6. дословпо с« npomfcyje да „студент не м> же уписати ЈП односно V .* местар док не подожи тгредмете npbe, односно друте године које he одредити фЈакуЈггетскЈ: оавјет j сагласности ср Уаивероитетским сасјетом". Шта уотхће остаје факултстсса* савјету да „одреди” посјТИЈ«

ооашсо категорргчасог прописиоа в>а дстаља, и кахо онда аа нам не звучи декларотивпо члан 13 који, иначе ггрнндкпијелно, препушта фахултетиоа да саки дсхкосе све ближе шгсе? Ја мислим да Нзјц>т чије доношеЈве у јеку дискусија о правилима студиранл треба поздравити треба да да само оггште оквире, да on иапример. квд је ријеч о утшсу свместра изјасни за или против бвријера, а да остави слободу факултетсжим савјетима нека сами одреде у чему he се ове састојати ч у коме he се семестру посташгж И друто. Када је комиси 4 « узела хао примјер за /глед иравила Правпог факулгета што је очитледао онда је учивила, ik> мом дубоком увј«ре«,у, другу, Јогп nepaa гнЈнивију погрепнсу. Не само сто ra што би се природа студи+а на Правиом факултету разликоввла oa one на другим, нег-> 7 тгрвом реду зато што се кроз даогодишње жжустгво псиказа?к) да режим студија на Прлв■ioM факултету збор сз>је гфетЈерете, безмало оредгчегхжолске сгрогосги (две sариере, тчждеиција ха чорстим го џтама) rorje одговорио ингересима несгаве. Мк шавотци заједно са своЈим наггавницима нл добром cvo fyry да пропвђемо нопп сло(Hmtmsm im трећој стрвнж)

Сувише уједначавања различитих факултета

Израђеа je Нацрт ошотих пра вила о упису, систему студија и полагању испита на факултетима Београдског универзитега. Овакава правила су од велике важности, па бисмо у вези с неким његовим одредбама ставили нехе примедбе. Реч је, ааиме, b прописима о праву уписа у вези с полагањеи испита. Члав б предвиђа да студент не може уписати трећи, одн. петм оеместар док не положи оне испите из гтрве, одн, друге године које одреди Савет дотичног факултета у сагласности с Универзитетским саветом. Чл. 7 предвиђа да студент који те испите не положи не може да у_ голпе трећи, оцносно пети семестар и да може пововити упис семестара прве, односно друге године, и то највише два пута, за које се време смзтра редовним студентом. Тако би се решило толико расправљано питање тзв. „препрека* стулентима у погледу уписа у вези с неположешш испитима. Мислимо да се овим прогтисимаможе ставити хфиговор дасу истовремено сувише уски, тј. строги, и сувипте широки, тј. да дају сувише слободе. Они су сувише уски зато што стречавају студенте који не положе одређени број испита да наквадно постигну ово што нису постигли на време, тј. да положе те испите. Јер. ти студенти морају нонављатн веположену го дину, и тек на крају те поновљене годтгае стичу право да полажу преостале предмсте. Тако су они приморани да изгубе годину (односно две), иако би могли да положе те предмете кад би им било дато право да их полажу, и тако да сустигну своје другове коЈи су уписали трећи, односно пети семестар. llpoписи су истовремено сувише ши роки јер омогућуЈу студентима да прву годину студираЈу три , године и да за све то време jживају статус редовног стулевта. То исто важи и за друту roлину (а за касниЈс и дуже, Јер се не помињу ограничења). Тако би ови студентн имали cse повластице за читаво то дуго време на штсту заЈедницв. Место тога мислимо да треба увести еластичнији систем. Нема никаквог разлога не допустити студенту који жели да надокнади што је пропустио да то и покуша учитгт. Стога би требало дати гтраво сваком стт денту да у свим роковима полаже предмете оне године на коју има гграво обзтрром на csoi датум уписа. Практично, студент који се уписао пре две roдште, иако није положио потребан броЈ испита да би се уписао у другу годитту, имао би на крају друге године право да полаже и заостале испите с прве и све испите друге годипе. То 5и важило и за следеће г>дине. Чим би положко испите једне годике. њему би била при знавана та годииа и уписивао бк ое у наредку- Тада не вт

Пашс: др Р. ЈГУ КНЋ

i било потребно уписивати студента у нарсдну годину без cmix \ испита. кво што предвиђају ове , одредбе; студенти би могли да , накнадно полажу заостале пред мете, тј, да се поправе и сустигну студенте који су редовно ; полагали. f С друге стране, требало Си у- 3 вести одредбе да студенти ужи- , вају студеитска права ве на о~ , снову уписа у семестре (па да ј уживају три године та прааа, и i ако нису положили ниједан r- f спит из ттрве године, како допу с шта oeaj нацрт), пето на г (Наставвк тт трећој стрвнх)

ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА „М. ЂИЛАС"

ПРИВАТНИ СТАНАРИ СТАНУЈУ У ДОМУ студенти на железничкој станици

Мојвш вас где претсегиик зтфанког одбора дома „Милован Ђилас"? обраћам се порггиру дома. „Знате, поче ои да одутовлачи, ја вам то не бих знао рећи, заправо он mia посебан улаз из Гаврила Принципа улице, идите тамо па ra потражите. Након два неуспела покушаја, вајзад ми је успело да пронађем стан претседника. Упитан, зашто има посебан улаз у дом, одговорио је да он то не сма тра никаквом привилегијом. Само изгледа неразумл»иво да се било коме дозвољава оио што је у супротдости са кућним редом дома. На ггитаље да ли је тачао да члаиови управног одбора имају привилегије, одгоеорио је: „Таква тврђења су аајобичимје весмислипе и уопште не одго-

варају истипи. Тачво је да неки друтови имају тегшхе и завесе у својим собама, али то нису никаагае привилегије. Напротив, то је могао да користи сваки студент, гаошто су билм 7 магациву ва располагаи>у сзахом сгуденту". (Само колико сам упоаиат мгаоги студеаси« нису ни знали да нешто слично постоји у иагацину). Чланоии уггравног одвора имају бесплатну вечеру по одобрен.у Уннверзитетског одборв тврди гаретседник. Међутим, Укиверзитетски одбор није дозволио ниједиом упрввном одбору да има ма шта бесплатно у дому. „Све ове оптужбе против уттравног одбора изјавили су другови кз угаравног одбора, рпиоси неколицина ве-

Да ли Упрабни одбор има привилегије? КО КРАДЕ У ДОМУ?

здравих елемената који ве желе да oe у дому одвија миран живот, па су и на родишњој скугаптини покушали да њен то* скрену са правог пута и агитовалм међу студентима да их бирају у упрагвни одбор". У деведесет шест просторија етаиуЈе 31 породица Посебаи проблем претстављају приватни станари који у згради дома заузимају више од две петине усел»ивих просторија. У деведесет шест просторија усељиоттх за студенте, смештека је 31 породица, што показује да свака породица заузима трособни стан, док с друге стране 686 студената станује у 166 соба, што оросечно исоада да у свакој соби станују по 4 студента. Ово несумњиво ажазује какав комодитет уживају приватаи станари у згради У ниверзитета, док стотине студената још увек нису добили кро® вад главом. rrправник дома тврди да они нису ништа у стању да учиие, а да Градски народни одбор нема толико станова да би иселио приватне станаре. Ипак би тре вало да неко о овој чињегжци поведе рачуна. Приватнп станари држе студевге потстанаре Аво већ приватни станари могу да се шире на рамун студевата, како онда scory то злоутготребљавати и држати студеете потстеаире. Тако, например, станар Јован Попеску. Држи као ооггстанара Бракка Ђорђеаића, студента права. коме наплаћује 1.500. динара за једну собу и Зорицу Ћурћић. кројачицу којсЈ ваплаћује 2.000. дрв. за став. Оооеску

управи дома на име кггри}« плаћа 1.800 дин., што зпачи да њему остаје бесплатан стан м још 1.700. динара. И зар ово није пшекулисање? Само је несхватљиво да студенти дома о оаоме тако утхорно ћуте. Покраден <т „колеге** за 8.009 динара Скоро је Петар Опсеница при мио стипендију Санеза бораца у износу од 8.000 дин. Друтог дана му Је неко украо новап из собе. Десило се то за трен ока. После неколико дана празап новчаник нађен je у резервоару за воду у нужнику Мнши Перовићу утсрадено је 10.000 дин., капут, бонови и осталв документа. Скоро негде. десила се крађа веша из перионитте једном студенту. Неки сттдент дошао је и ггодигао за свог „колегу* веш и овај разуме се остао без веша. А да и нс говоримо о свакодневној краћи огјалица, брава итд. Укратко, у дому све вшпе почттње да ее шири једно jfpvrrrroraiTo nrto Ц задатак свих студеиата - станара, утграве и утгравнот одбора }е да споече твегово ааљв ширен»е. Требало би једжш стати на пут студетттчма коЈк желе да на Лак тганин лоћу го ттовгга. У уткзави дома кажу да би требало повеети већт контро лу о уласку и *легалапа* и да би то била Једна од ефикасних мерз за еттрвтЈ;»l>'Ј Т ».в тгп»ћа. (Настееах иа трећеЈ страви)

КАКО БИ ИЗГЛЕДАЛО..

..кад би ожждгшт »Wnii потстмпде

Одржан jе IV конгрес народне омладине Србије

Омладина је у свим одлучујућим моментима наше борбе показала високу политичку свест

Конгрос одржан у сали Правног факултета претресао је током четири дана диекусије основне тгроблеме из рада оргакмзације Народне омладине Ср бије, а посебно друштвену улогу омладине, културне и спортске проблеме. У наредним бројевима „Студеатга** дочећемо ма теријале из живота и рада радпгтчке, сеоске и школске омладине. У овом броју доносимо извод из главног реферата нв Конгресу који је поднео претседник Централпог комитета Народне омладт-ine Србије друт Здпавко Вуковић. „У пгашим организацијама се иалазе нове, млађе генерације омладине, а из годино у годину долазе и ступаће хиљаде и хил,аде младића и девојака у разновтхше ортанизације омладине. Већ буја вов дух младих л»уди, всћ се распламсава стваралачка снага омладиие и у овој новој етапи борбе за сопијализам етапи борбе за ооциј ал истичку демократију. Наша омладина, јединственим своЈим редовима, са радким л»у дима Југославије, неодољиво тежи ка новом животу коЈи се ствара у борби са многим иедаћама ватпег времена. И схпатаЈуНи ry борбу као нелтиновност. као неизбежтту дгжност, баш У »воЈ и налвзимо ттМттл^м~лттlе

идеале ceoje борбе и свога жи* вота. Али нас прожима и свест да та борба није само зв кас, за срећу наших народа, иего истовремено и за срећу и за правду вшогих других народа у свету зависних, колонијалних и полуколонијалних, који исто тако неодољиво теже ка слободи, чије патње разумемо и оссћамо, jesp смо кроз »их и' ми прошли. И утолико више расте и јача noiroc због часне и ххлемените борбе за еканомеки и културни напредак наше земље и њаи социјалисти чки и лемократски развитак, бор-6e за човечне, социјалин стичке одиосе међу људима, Ш срећнији и легапи живот радног човека и за слободу и незавионост наше доадовине. И не«а ништа лепше у свдашљем свету, него битм с»временик и следбеник Тит* п стајати с њим, овде ва ооом пашем југословенском тлу, поносно и уздигпуте главе борнти се и гледати како се делои, снагом, једииственом воллм напптх народа одвијају и ломе империјалистичтги насртаји, чае једких, а чае других великих сила. А ми постајемо чистији. срећнији. јачи. још снажније надахшгти ттовим социјалистичким духом**.

КОНГРЕС БУРНО ПОЗДРАВЉА РЕЧИ ДРУГА МОШВ ПИЈАДЕ: .ПО СВОМЕ ДУХУ ВИ СТБ ДЕЦА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 14

дни стулент [ годинл xvm НЕДЕЉНИ ДИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА »-жд-жд Вр . 25 |

ОВАВЕШТЕЉЕ Дана« у 15 часова j can „Јјв родннх хероја* n Приромиматематимком факултетт no«mље уштерзвтетока сжутптжвж Савеза ст| дешик