Студент

Забелешке са пута

БЕЧ НИЈЕ БИШЕ СВОЈ

(специјално за „Народни Студент-) Ви, свакако, имате претсгвву о овом граду. Уосталом, као и свахи човек који је путовао у иностранство, или има жел>у да то учиж првом згодом. Али претстава је друто од реалне слике, стварног живота. И зато иије иудно ако се многи преваре, и рекао бих разочарају. Ту упраазо мислим на нашу сапуткицу, постарију даму жоја је уоорио покушавала да успостави контакт са двема Енглескињама у купеу и која је при свакој помени Беча дубоко згздисала. Да, уздисала је вероватно за оним Бечом који живи у њеној уобразиљи, за Бечом песме и игре, велелетгних балова и К. unđ К. аристократије, Бечом прохујалог сјаја и величине. А овај омиљени Штраогсот град дочекао нас је мкрио, ти-

хо, без буке jr једно вече, позне, благе јесени. Не чују се више звуци валцера, нити типичне бечке песме. Као да је то ишчезло за увек... Сјајни оквнри еу још увек тУ Једна брза кратка вожња кроз Беч потсећа вас на све оно што сте о њему чули, читали, знали. На сваком *ораку споменици културе, сведочанства живота који је већ одавно зауставл>ен у своме току. Водич прича: „У овој кући стаковао је 1817-те године велики Бетовен. Ту je подигнута плоча која потсећа на композитора Дворжака. Бечки универзитет је један од најстаријих у Еврсити. Хофбург је резиденција бивших краљева и царева, а Шенбрун њихов летшиковац. Ово је споменик претседнику бечке општине, Луегеру. Изградња ове про-

стране зграде стајала је 100 милиона шилинга. У дворцу Белведере потписан је тројни ггакт“ и тако на сваком кораку споменици и монументална здан»а, складан сјајан декор прошлости чије детал»е већ покрива патина. Али, први или поновни сусрет са Бечом уверава вас да живот, данапlн»и, демантује ту прошлост, нема вгапе мелодрамског, штраусовског Беча који јо сав нграо и певао. Контраст је тако снажан, убедљив да га Бечлије свесно избегавају да запазе, као да одбијају од себе ту иимало пријатну с.лику, атмосферу која пе може да пре вари. Недеља мало измени изглед града који остаје у првом сећан»у. Улице пуне радозналих људи учине га нешто веселијим, бучнијим него обично. ГГар ковтг и тргови оживе. А јесен>е сунце даје посебну боју гра-

ду који никако своју савременост не може да уклопи у оквире прошлости коју је историја забележила и која се не може вратити. Јер, Беч, тај негдашњи центар европске политике, пе дише слободно, не живи својим животом. Оставља некако тужан утисак и руши сада све претставе које је машта о шему ствапала. Као да су пресахли Iгзвори који су га напајали здравим, хранл>ишгм соковима остала је само велика глава од огромног отсеченог тела. ГВеговим широким лептш улицама крстаре четири беле лимузине са заставама великих сила окупатора. Његове плочнике, тргове, паркове, газе, додуше ретко, странци који га не посећују као гости нли туристи. И то га спутава, стеже, окива.

„Никад нећс отићи.„" Сећате се, вероватно, таатке мрље у шољи чаја, о Семерингу се тада мж>го причало, о страху људи * кад му се приближавају и со" вјетској, дутој, мучној контроли возова. На Семерингу .. нема више ’ контроле. Страх полако ишче-7 зава, тамна мрља се расt плинула полако у шољи чаја, баш као зонске границе у Есчу j и целој Аустрији. Семеринг постаје омиљено излетиште Бечлија за време викенда. Гра' нице се више не опртавају та; ко јасно, нису видљиве и опип■ љиве, али живе у свести људи - ина картама високнх комесара. Из разговора са обичним 1 Бечлијом, без обзира где се он r водио у тиггичгош бечким , кафанама, на улици, трамвају добијате утисак као да се упознајете са резигнирашш човеком коме је скоро свеједно, сем шеговог рада, месечне плате и породице. Где је узрок? Вероватно у овом одговору: неће никад отићи и пгта ми можемо ту да урадимо. Преко туђих леђа Окупагцча je терет за људе и земљу која je подноог. Окупадија Аустрије, у неку руку, претставља терет и за оне који je спроводе. Не за сваког подједнако, наравво. А оии, ипак, остају и не мисле брзо да оду. Зашто? Французи кажу да Немачка јача из дака у дан, и да им то никако не годи. Свс концепције о европској интеграцији као да запишу управо на опасности која Француској може сутра евептуално да запрети од јаке Немачке. Зато траже обезбеђеше, гарантије и самн чине све да би их задобили. Мисле да је Аустрија врло гтого.тша да постане партнер посебнот аустронемачкот политичкот и економског уједишеша. И Фраицузи остату да би то некако спречили. Енглезе за Аустрију веззгју неки випти циљеви. Свуда у свету сами су ггреузели улогу балансера, па зашто то онда не би учиниди VT овде. Америкаици базирају своје разлоге на стратешким и политичким интересима. Евоопска стратегиска линит, изоаћена у Пентагону, као брана од агресивие опасности са Истока, про лази кроз Аустрију, ' Руси свакако слично резонују и томе додају и неке, себи специфичне разлоге. Мађарска и Румунија су сателити и не треба их оставити без видног знака сатетгитизма совјетских војника. па макар они били и гготпебни за одпжаваше комуникационих веза са Аустријом. И сви остају и задовољавају се да преко туђих леђа воае дипломатску ттрепирку, покушавајући да стекну повољне позтшије за утицај на сутрашшу Аустрију. А Аустријанци? они мора ј у да трпе окупацију и окчпаторе. Само. колико iorn дуго?

Драгољуб ТРАИЛОВИЋ

ПРЕД КОНФЕРЕНЦИЈУ КОСЕКА-а

На тему о „аполитичности"

На последшој Међународној студентској конференцији у Ко пенхагену шведска делегација предложила је резолуцију која је наглашавала обавезе студената у друштву као и потребу ворбе за студентске шггересе, нарочигго у земљама гдје су запоставд»ена и утушена политичка, економска и друта гграва студената. Поред осталог у н»ој је стајало: п ...у кногим земљама услови за студије су веома тешки и могућности за универзитетско ооразовгње веома ограничене. Студенти често немају. основна људска гтрава и објект су политичке к расне дискрттминациј е. Због тога је морална обавеза свих студената у свијету да покажу своју солидарност и да узму пуно учешће у напорима за побољшзње животних услова студената. Студенти треба да се суnpocrase сваком притиску на академску слободу и сваку расну дискриминацију било гдје се она појавила“. Резолуција у цјелини била је прихватљива за једну такову конференцију. Ипак она је изазвала живу дебату и велику реакцију од стране оних који су је оцијенили као чисто „политичку". Поставља се сада питање због чега толики страх од политичких дискусија и какав је то општестудентски неполитички карактер западних студентских унија, о којем се толико гтрича. Теза западних студентских функциолера је следећа: Нас интересују студенти као студеити, њихови сталешки интереси, а не као чланови одређеие друштвене заједнице. Што се тиче положаја студената у друштву, њихових политичких и економских гграва то је шгдивидуална ствар сваког појединца". , Овакова мишљења су давас < тешко ггрихватљива, а пракса ]

ј их је давно демаеттовала. Прије j свега, ако и допуштамо да i постоје „посебни студентски илi тереси" или боље проблеми • (настава, стипендије, стручна ” пракса итд), то никако не зна, чи да су они издвојени од за- једгагчких, опћедруштвених про ■ блема једне заједнице, нити да се као такви могу посебно рје’ шавати. Треба знати, да у свим западним земљама постоје многобројне политичке студентске организације од комилформистичхих, социјалистичких до разких католичких које имају одређени политичтси програм и активност. Н>ихови чланови као студенти припадају националним унијама, чије је чланство у неким земл>ама и обавезно. Неке студентске уније прегстављају уствари коалицију разних политичких група, у другима се воде борбе за утицај у руководствима и основним организацијама. Познато је' да у руководству националне уније студената Енглеске преовлађују лабуристи, да је руховодство француске уније час мало „левије" час опет „десније“, да су у Италији најјачи католици а најгрлатији фашисти, да у Шведсхој социјалисти имају приличан утицај итд. И сад долазимо до једне привидне противурјечности. Сви ти студентски политичари кад се скупе на међународну конференцију избјегавају политичке дискусије пошто их на то обавезује наводна Неполитичност националних унија које претстављају. У пракси је то ипак другачије. Већ сам напоменуо да је у Копенхагену „пробијен лед“. Сличних примјера могло би се још навести. Пре двије године Французи су организовали европску студептску конференциЈУ У Нан сиу са сличгош намјерама. Причало се да су конференци-

ју финансирале извјесне аладине установе. Дакле, није могло бити сумње у њене политичке циљеве. А шта да кажемо за упорно форсирање Франкове Шпаније на међународгош студентским конференцијама? Ови примјери показују да је парола „аполитичности“ добила сасвим друти смисао, да се често иза ње криј у и те како jaсДи политички циљеви, да се она вјешто убацује међу студенте тада кад их треба одвратити од аз?тивне политичке борбе, од оправданих захтјева за рјешавање њихових горућих животних и друштвених проблема. Све дахле говори у прилог да се и на међународним студентским конференцијама не може уиме апстрактне „аполитичности“ и формалног чувања јединства избјегавати јасна и отворена дискусија о свим важним проблемима који далас интересују студенте. Било бх додуше бесмислено и унаиред осуђено на неуспјех свако расправљање на таковој политичкој основи која не би водила рачуна о разликама у структури и активности студентских унија, које би захтијевало у-

свајање готових једностраних политичких резолуција. Искуство МСС је у том погледу веома поучно и оно за себе довољно јасно говори до чега доводи политика једне силе и дик тата. Прошла Међународна студент ска конференција дуто је расправљала о проблемима спорта и студентских путоваша или штампе, зар не би идућа требало да посвети више пажше студентима неразвијених земал»а, да саслуша шихове проблеме и захтјеве, да тражи међународну солидарност за помоћ студвнтима колонијалних землља, да дискутује о демократипацији универз итетск ог живота, да устаје против гушеша студептских слобода? Не само да би могла, него је то и услов да она буде од интереса за студенте тих земаља и да учиаи корак напред у јачашу студентског јединства и међукародне сарадше. Истаћи ове и личне проблеме студената то је по нашем мишљешу основно, а не тражити границу између политичности и аполиТичности. Јакша БУЧЕВИЋ

ЉУБОМИР МЛАДЕНОВИЋ; Капија Евгенмја Савојског

СЕЋАЊЕ НА 14 ДЕЦЕМБАР 1939 ГОДИНЕ

ЈЕДАН ОД НАЈСЛАВНИЈИХ ДАНА БОРБЕ РАДНИКА И СТУДЕНАТА БЕОГРАДА

Јесев 1939 године претстчала, један од кајтуробнијих ne риода у животу старе Јутосиавије. То су дани када се рат у Бвролк расшаамсао и адхватио својим тешким дах>м цео свет, дани када код нас додази до противнародног схјјразуиа Цветковић Мачеж који је имао за цил. да уједиШ1 снаге реахције и ликаидира отпор демоасратских снага у земљи, дани вештачког дизања дена животшш намиона цама и пржхремаша земље за улазак у рат. То су дани ката су затаори пуЈвени комунистима, антифашистима и демократима уоапште. У то време КШ је мстмцала опасност од рата ' п захтева 'ia уместо пакта прстиннародних врхова јединство шкроасих народких маса м демократске сдо боде са лобол>шаван>ем живог хшх услова које би једвно биле у стаљу Да ојачају јединство земље. У окаиру ове ■ борбе наггредгаа студентска о- : младхша ва Београдском уми- ; верзитету водила је борбу зв < киз својих специфнчно сту- : дентских права и слободе за з Унмверзитету, лротив Увивео- : зитетског севата и нмза про- j фесора који су с* кателре < уз помоћ полициј« и ЈБотиће- ; вог ..Звора” пропагирали ратгто j хушкачке диљеве. Јединстзо < студената м њмхова ушрва j

борба, успели су да скоро сасвим оиемогућо ове реакциокаре због чега су они cptrбегли провохацијама и покушали да тгзазову нереде на фа култету, како би нашли разлоге којима би пред широком јазношћу превдали и опраадали свој напад па аЈгго«омију Ушгверзитета и његове слободе. Допссп.мо нвколико докумвната из тог периода који приказују делатпост канредких студената, а којп су непосредно везашг sa догађаје који лретходе 14 децембру: „ЈЕДИНСТВЕИКМ СНАГАМА F ОДБРАНУ АУТОНОМИЈЕ” „Ми смо против затваран>а Унпверзитетз за рад и културни р-азаитак студената. У гасхггупцизиа ушшерзитетских ми ВЛДIМО јсдан плалжи рад, који иде за тим да окрн>и наша стечена права. Пе, »fje бедна грухшца љотићеиа ча разлог за затеараше Уаиверзитета! Хтело се спречити лдржавањв овтштгг студентсхог ; хбора и шггинга протиз стре- < л.ап>а наших другова, чешкпх : ггудепата, мит.шта протпв те- : зора и рата; хтело се спречи- ј

ти нашу борбу за мир. јер егудеагги неће рат и крвављење, као што би то желели неки на ши профссори. Ми знамо свој пут. То је пут очувања налхих слобода, за несметан културни и научки развитак студената, за бољи живот свих студената, за ашр и против свих ратвгих хушкача. Наше сгудвнтство има своје светле традиције у извршењу својих задатака, оно ће поћи руковођено њима. Оно је свесно да се залаже за своја права, за срећу и будућност, да служи будућим resieрацијазга и читавом народу/ Акциоган Одбор етудентских стручних удружеља Из уводкика „Пашег студеата” sр. 2 ол 7 децембра 1939 годиче под горњим насловом НОВОМ НАПАДУ ИА АУГОНОМИЈУ УШШЕРЗИТЕТ V И СТУЛЕНТСКЕ СЛОБОДЕ СУПРОТСТАВИМО ЈЕ ДИН СТВЕНУ БОРБУ ЗА НОВЕ ПОБЕДВ „Упоредо са поасушајем злотхотребе универзитетских лроггорија у сврхе ненародне м гепоштене, гажуптали су го лу познати разбојници скутЈbean сжо „ОРНАС-а”, затим

otco „Словвнског јута” и даиас око Љотићевог „Збора’’ да изазоеу нереде на Правном факул тету. Они су као што је лозвато, 30 новемвра „корпоративво” дошлн ва Правии факултет са онигледном намер >м да провоцирају нереде, агитујући за своју приредбу* и за господина Ћоровића**, поред тога били су наоружани камама и гвозденим полугама. У намери да очувају ред, студзнти су их уклонилл из учионица. а оружане разбојшгке привели факултетским властима. ’ Из чланка под горк>им нагловок „Наш етудент** бр. 2 од 7 децгмбра 1939 год ПОЗИВ ИА СТУДЕПТСКИ ЗБОР ЗА 14 ЛЕЦЕМБАР 1938 ГОДИНЕ ..Колеге и колегикице... Данас када су доведежге у питаље наше, крвљу стсчекс •) у ikt генерала Гепрата која је требалд да се претвори у трибину ратне пропаганде. •*) Ђ.орозиК ректор Београдског Уииверзитета.

позиције, када прети огтасност нашим стручним, економским к културшм ерганизациЈама, хада је озбиљно угрожена аутономија Универзитета ваш студентски збор треба да заиста буде велтгчанствена смо тра нашег јединства. Пред нас се у овој тешкој ситуацији, постављају многи задаци. М и морамо радити не само ва очувању већ стечених тековиаа, него ина њиховом проширен>у. Јер, још многи нсрешени проблеш! траже што хитније ретпење! 2000 болесних и гладних другова траже лечење! Централна менза мора бити у рукама студената! Дом студената треба да буде предат студентима! Питања лаборчториских такса и јевтиних уџбеника још су на даевном реду: Борба против реакциокарних фахултегских уредби и одих које тек вамеравају да уведу све су то питања која граже своје хитно решење, а о ко јима ћемо ка нашем зоору даскутовати.".... Лкциони одбор студентсхих стручш!х Удру>:евка Бсогпгд 13. ХП. 1939 год. (Летах за позкв ва зоир)

КРОЗ СТРАНУ СТУДЕНТСКУ ШТАМПУ

usuni * кил. Програм студентског друштва „Бииа и публицистмка* претстављају три филмске тежње. Они су набавили новад за камеру и рефлекторе да би оногућилн унутрашаа снимања, а сами су направили огледала за појачавање сунчеве светлости. Управа једног филмског предузећа пристдла je, да да потпору и сматрала је као свој задатак да студеитима, којм се интересују за филм, створи нросторију за рад у току распуста. U студептски програм у Бону прихсатпо је ту замисао. Штаб за снимање бно је сваког дана на послу. ужурбано су се договарали, оба сннматеља стално еу проОала вогкње ва колима коЈа су сами изградили. Један од њих у циаилу је болничар ? други правник, а шихови асистенти су два германиста и Један фшзвчар. Од ова три филма лва су сада на монтажи н синхроннзацији. БОН. Филмско удрухе&е . студевата из Боиа завршило Јо крајем септембра снииање свог првог краткометражног филма. Унутрашња снимања су вршева воћу у главноЈ зградм Унмверзитега, док су спољна сннмаља ашоги студентн са пажњои пратлли н учествовалк као статксти. Када буде завршен фнли ће се приказивати у етудентском филмском клубу. По плану апрнла 1954 бнће снимл»енн Једак кратки уметнички и један доку> ментарни филм о жнвоту бонских сгудената. РЕГЕНСБУРГ. По сопствевоЈ вницијативи студенти су решвли да прикажу у једном документарном филиу рад на универзитету. Циљ овога фплма трсба да буде да се учеснациаа средн.их школа покажу ногућности које пружа проширени универзитет у Регенсбургу ■ да се тиме утнче ва н>мх прв нзбору места етудија у корнст Р*гепсбурга. Један део филма Је већ израђен. Тај део приказуЈе рад у лаборатори.јам? физичког и хемиског мнстнтута: ових дана врше се даља снимања са осталих факултета. За извођеље овога пројекта добиЈево je сто немачкнх иарака. Јелан деи трошкова преузео je савез при* јатеља универзитета. Са чинимал ним средствима треба створиги филкеку траку у дужини ол 15« мегара. Потребну апарагуру сту лентима су бесплатно стави.чи ва расположење физички ннститут и један фото-атеље. tudent Mirror ■ i. БРАЗИЛИЈА у лпштсм гродиевном штра|<у нротегтвовали су свн бразилијДгски студентн (око 40.900) аротиа cue сећег напада на личчу безбедност, слободу штампе в против насиља. Непосредав довод штраЈку било Је брутално убиство једног студента у ГоЈас« коЈи је био уредник Једиог листа. IP4RA У току последњпх иеееци ету дентско удружеље атинског уннрерзитеха почело Је да ралв ва важним проблемиха којн су ко* посродн- тичу грчких студевата и удружење нх успепгао Р** шавз. Логор св. Кузме Je смсштел ппско пута аеродрома ва местУ званом „Хелеником* блнзу ДР* кве св Кузме н то ва тении* пггу каје Је влада дала поа **• куп атинском унмверзнтегу намерава да ту сагради атлвгоки и иаутички центар за грчке ету девте. Плановн за изградљу бн* ли су припрсмљеии н студеити су по мницијативв чланова упр* ве удружеља дали Звв милиона драхмн (10.900) лолара за иочетак радова. Нажалост мнннстар грађевипа планирао је да Т 3 ** то земљиште ■ ва n »«МУ **■ гради многе хотеле п реетермб нудећи студентижа друго иеств. Али, оно је било сувише «**•" ко од града н студеитеко УДРУ* жеље није прихватило нонуДУ’ Једиа делегацвЈа удруже** °* еетила Је мштистра грађевнм* 9 сранила је своје гледнпгге ■ f* беђење о студентском праву а* се то место изграђује по »Р® 1 ходном уговору. Друга делегапи* ја посетила је министра просв« те који се сагласмо да землишт« припада студентниа. (Превели ина Дагарни ■ Г °Р" аана Грба) ,

2

НАРО Д Н И СТ У ДЕН i

Bpof Ш