Студент

Настава грађевинске технике распарчана на

СЕДАМДЕСЕТ ПРЕДМЕТА РЕФОРМА ЈE НЕМИНОВНА

Изнећемо неке податке који могу донекле дати слику стан»а зсаше наставе. У току 1945, 1946 и 1947 годиве уписано је на наш факултет 1796 студената. Од тог броја ап солвирало је 659, а дипломирало 264 сгудента цли 14,7% од уписаних. Просечно је сваки од оних који су дипломирали бора вио на факултету шест година х један месец. Природно је да су раније дипломирали бол»и студенти. Ако се претпостбви да ће осталих 395 апсолвената дипломирати просечно за годину дана, што је заиста оптимистичка процена, тада просечно време задржаваша на факулте ту износи седам година и шест месеци. Генерација уписана 1948 годи не кије узета у обзир јер из н»е ниједан студент до данас није дишгомирао, а редован рок за дипломиран»е је био јуни ове родине. Са млађим генерацијама не стоји боље. Данас на Ш, IV и V години има 356 студената. Од тог броја има само 69 студената, или 18,9 % који су редовно могјш уписивати семестре, а и они имају доста заосталих испита. Остали студенти су понављали једну или више година. Јасно је да У основи овако катастрофалних резултата не лежи нерад и неспособност сту дената. Кад просечан студент, а то значи добра већина студе ната, није у стању да одговори захтевима наставе с том наставом нешто није у реду. Много предмета, још више испита На нашем факултету грађевинарство се студира кроз 70 предмета. Број хтредмета по отсецима износи 33 —41. Број испи та званично износи исто толико, а стварно је већи, јер се негде полажу по два, чак и три испита унутар једног предмета.

Предааван»а и вежбе износе просечно на свим годинама 40 часова недељно. Пројекти које би требало да радимо на вежба ма су толико обимни да траже два до пет а негде чак и десет пута више времена него што је предвиђено за вежбе. Тако студенти на хидротехничком от секу за две и по године треба да ураде 23 пројекта за чију из

Већ се понегде чује међу наставницима и у јавности како је за студенте сада постало модерно да траже реформу наставе, да нападају наставнике и организују бојкоте. Иако ову не баш мудру тврдњу не треба ни побијати, ипак није згорег да кажемо да студенти Грађевинског факултета воде борбу на овом пољу већ две године. Данас смо на кулминацији те борбе. •

раду је утврђено да је потребно 2.160 радних часова. Студенти Саобраћајног отсека раде 22 про јекта и троше на н>их 2.581 час. На конструктивном отсеку се ради 18 пројеката за чију израду је потребно 2.559 часова, Кад се већ из једне мање области грађевтшарства (мање гле даио из перспективе студија) на чинк посебан предмет, онда се

насташшк труди да уношењем мноштва детаља материју прошкри да личи на неки предмет. Све ое то чин-и са образложењем „биће вам то све потребно кад постанете инжењери“, а да се нико озбиљније не запмта може ли то све стати у оквир студија од пет година. Ми студенти ое гушимо у тој мешавини потребног и непотреб ног (за студенте) граднва. Ми осећамо да таЈ енорман кванти тет матери Јала онемогућава да дође до већег изражаја квалитет студија и инжењера коЈе наша школа даје. ПостоЈи раширено мишљење да наш факултет ствара добре инжењере, мерено нашим па и европским мерилом. Ово је вероватно тач но и то нас студенте и те како раду Је. Али ми се гштамо зар се тај квалитет може постићи само са просечно сед; м и по година студирања, Ми смо уверени да ое овај квалитет може одржати па и побољшати и у оквиру студирања од пет годииа, ако се настава ориЈентише да нас учи ономе шта Је основно да мислимо као гра ђевински инжењери. А то ое може постићи ослобађањем од великот баласта детаља коЈе ми морамо да учимо за нспите да би их заборавили још npe завршетка студија, (Настаашс н« треКоЈ страии)

Турска студентска делегација у Југославији

Да се више упознамо

Госте је примио п. претседнхк Савезног извршног већа ДРУГ Моша Пијаде

Пре неколико дана у нашу земљу стигла је делегација турске студентске федерације. На ■ челу делегације од .11 чланова налази се претседник Федерације господин Челикан. За време дводневног борав- i ка у- Београду, турсхи гости и-

мзлодија добро позната („Црне очи цуро имаш, жалиш ли их ти...”). Идућег дана Турке је примио потпретседник Савезног извршног већа друт Моша Пијаде, а потом су цооетили фабрику тешких машина латљика „Иво Лола Рибар*’ у‘ Желез-

мали су ирилике да посете низ знаменитости нашег главиог града и упознају се са разиим странама живота у Јутославији. У част турске делегације студентско културно-уметничко друштво „Браико Крсмановић” приредило је у Сгудентском клубу другарсхо вече. Том приликом фолклорна секција и соло певачи извели су краћи програм, а затим су на оппгги захтев присутних два турска пријатеља отпевали једну турску песму, чија аам је

нику. У дужем разговору са претседницима Радничког савега сиидикалне и омладинсхе организације и директором фабрике, гости су се упознали са системом радничког . травл*ан>а и социјалном заштитом трудбеника. Увече су у новииарском клубу ЦК Народне омладине Југославије и Централни одбор Савеза студената приредили пријем коме су поред чланова турске делегације присуство{Наставак на другој странн)

СА ПРИЈЕМА ТУРСКЕ ДЕЛЕГАДИЈЕ КОД РЕКТОРА УНИВЕИЗИТЕТА

професор: куда журиш, има још ПЕТ КШКГЛ

ПОЗДРАВЉАМО ТЕ АРМИЈО

МАРШАЛ ТИТО И ГЕНЕРАЛ-ПУКОВНИЦИ ИВАН ГОШЊАК И КОСТА НАЂ НА ВЕЛИКИМ ЈЕСЕЊИМ МАНЕВРИМА u честитамо даи када си изиикла као набујали бунт пародии, постала штит нахиег тла, оружје наших тсжњиЧеститамо Ти дан којом су рођене наше битке најпоносније, највеће. Честитамо ти те битке и победу. Ти си наша сигурност данашњице и жива граниир нашег социјалистичког дана. За нас студенте ти си била или наш први животни uctiut који је калио, или ћеш бити последњи испит пред живот. Срећни смо што поздрав теби значи поздрав нашем народу, нашој Револуцији, нашем животу. Поздрављамо те Армијо која својим присуством значиш наш мир и којој je тај мир први задатак, али слобода највећи. И зато те u овога пута поздрављамо оним чиме излазимо на улице кад год нам се запрети силом, а са којима бисмо изашли на бојиште: „Ако затреба, ceu смо Армија “l

Армији

Данас ујутру, као и пре jeданаест година у малом босанском граду Рудом, постројиће се I пролетерска бригада да чује наредбу свога Врховног команданта. И сада је децембарско јутро. Мраз штипа образе, а северац пробија кроз шињел и блузу до костију. J Иста је бригада и иста љубав војника према домовини. Редови су чврсти и јединствени. Само су сад у бригади ноаи људи смена. Шињели нови итопли, на рукама рукавице, а на ранцу шлеи. Челичне пушчане цеви посматране из даљине беласају секроз јутарњу маглу итерају човека да и нехотично уздрхти и осети у себи понос што је та војока шегова, што је и он син ове земље, брат и друг тих војника непомичних у строју, па несвестан својих покрета и сам стаје и неће да се покрене јер oceha да је сведок нечег влдичанствено лепог, светог и ггвар ног сведок снаге каквуовим

људима даје свети позив одбрана отацбине. Синоћ су у свим гарнизонима широм земљс, по касарнама, приређене скромне свечаности. Војници су сами изводили програм, На једном крају ручаонице направљена је бина. Умеото зааесе стављева су ћебад. Химна, неколико рецитација и једночинка —то је био програм. Потом је настајало војничко весеље. Требало је само хармоника и група војника да отпочне коло. И већ су били сви ту војницн, подофицири и официри. Играла су се кола из свих крајева земље. А када је труба засвирала повечерје, запаљене су ватре на оближњим брежуљ цима. У малим местима нема артиљериских плотуна, али и пламен ватри је довољан да укаже свима да је сутра празник. То Армија заједно са народом слави дан када је Врховни командант Тито створивши I пролетерску бригаду ударио темељ данашње наше моћне Народне армије. У музеју ратних застава Тежак је и у историји јединствеи пут стварања наше Армије. У тишини одаја Војног му зеја на Калемегдану, стоје усправне и горде ратне заставе. Оне причају о Рудом, Игман планини, о Козари, Неретви, Сутјесци. Није им случајно дата боја крви. Када је марта 1942 године предао заставу Крагујевачком батаљону I пролетерске, друг Тито је рекао: „Предајем вам ову заставу под којом су се борили париски комунари. Нека она донесе слободу поробљеним селима и градовима, према којима идете". Борци пролетерских и других бригада испунили су завет дат другу Титу. Ниједном нису испустили свој€ заставе, тај симбол непобедивости, поноса и части наше Армије. Заставу I пролетерске крас( три одликовања: Орден Народ. ног ослобођења, Орден Партизанске звезде I реда и ОрдеЈ Братства и јединстза I реда Пре годину дана, испред по стројених гардиских пуковг пришао је другу Титу коман дант I пролетерске бригаде. Друже Маршоле, предазе вам ратну заставу 1 пролете s ске бригаде.

Друг Тито је пољуоио заставу коју је предао бригади десет година раније. Сада је од дима и барута потамнела, крвљу пролетера по(Наставак на rpehoj страни)

НИШТА ОДРЕЂЕНО Ванредна конференција на Новом Београду

Одмах у почетку можемо ре ћи да је атмосфера у којој се одвијала оза ванредна конферетгција студената Ново! Београда, била врло наелектризована. Протести су избијали спонтано као експлозије, али се зато у излагању једне другарице могла назрети извесна доза неодговорног фразирања која се не може поздравити у студентским дискусијама. Управник саобраћајне службе ГСП-а друт Зимоњић изнео је — r мало преопсежно тешко ■ стагве у коме се налази Градски > саобраћај Београда, па чврсто ’ ударио своју поенту на одлуку ■ да се неограничени број вожњи . приликом претстојеће тарифне i реформе мора укинути. , Засада су све верзије још - у разматрању рекао је он 2 али може се већ отприлике ре- ћи да ће за студенте бити уста't новљене две или три врсте меi сечних карата са различитим е ценама према броју вожњи, - Карта за две вожње дневно - коштаћс отприлике колико даа нашња за „Једну линију", а кар - та за четири вожње, нешто ви” ше него данашња за „Све ли“ вије“. е Но то није Нихита дефинитив” но. И боље да се о томе још ■- не пише, (Ми ипак доносимо ове податке нашим читаоцима е као информацију, утолико прв што још нигде нису објављеии). [ " Претставник ГСП-а је на кран ју обећао да he после Нове гоа* дине на линији 36, за Студентски трад саобраћати редовно а ’ девет кола (двоструко више него данас). Студенти који су узели уче>м шће у дискусији, енергично су (Наставак на другој страни)

народни студент 1 година хуш НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА а-хп-ии Бр. а7 t

v овом ВРОЈУ: АРМИЈИ (илустрована репортаха) * СЕДАМДЕСЕТ ПРЕДМЕТА * ПОСЕТА ТУРСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ * НИШТА ОДРЕЂЕНО (ванредна скупштина о намераваним изменама у саобраћаЈу) * МУДРОВАЊЕ У ЗАМКУ СБН МАРТИН * ШТА ЈЕ ИАЕСТЕ ♦ КРОЗ СТРАНУ СТУДЕНТСКУ ШТАМПУ * КО ЋЕ ЗАМЕНИТИ СТАРЕ ПРОФЕСОРЕ * РАЗГОВОР CA В. НАНОВИЋЕМ ♦ ПРИПОВЕТКА * ФИЛМ * КЊИЖЕВНИ ЧЕТВРТАК * СООРТ