Студент

СПОРТ И голман је постигао гол

Овитуипип и Куп ТВХП j€SP»■» Јесење фудбалсхо такмиче&е •еоерадских сгудвиата имао Је DO м евако друто студектсжо такц ii ii г сзсфос слабих страна, «. mo сваво друто фудбалско такВoпев>е непредаиђелмх поједошоent. Доноснмо неке од нлх... Судија, судијаСудије на Купу ТВШ делегмоао оогакизатор. Обнчно су то

је ЈтавопдГ судио неко и из публике“, на.равно кеозОиљно, уз »е-познмавање правши, иживллвајући се... Ипак је једак с>"ДИЈа био ажуратан- Судио је на Купу ТВШ три утакмице- Ннје закашљавао иако су га обааештавали да треба да суди *на два сата пре почетка Утакмице". Био Је то Јоза Туцаков. На студентским такагичешима досада редовио се појављивао про

басж студенти ТВШ, иначе зва- блем судмЈа. Да ли га можемо реиичне фудбалске судије. Они су шкгн? Сазез слортова Бе ограда би се на овом такмкчешу односили нам можда на о®ом питви.у сувише немарно. Од укупно седам да помогне. Поготову хад утакмица две су биле поништене изјављују спремност да ноагогку зато што судија није дошао. Ове студентима... Подмлађиваље На Грађевински факултет је ове године уписано око 400 нових стуНова студентска дената. Ипак је фудбалска утакспортска друштва ■ један од фудбалера СаобраћаЈног g £ отсека је рекао, ваљда незадоеотто љан што противиици нису дали бољи опгтор, да Је најмлађи фудбалер ,грађевинаца“ оа треће године И8 ДГ 1 студија. Можда ово и кије тачна татао је међутим да Је на годишУСУБОТУ у просторија - к.рј скупштини „Грађевинца" Jta ССЈ филозофског спортског друштва студената граu Природноматематич- ђевине било говора и закључаког факултета, на четвртом К а о томе како да се обухвате епрату, било је као и обично нови студенти у друштво, како да eeoAa живо. Неки к ажу đa се оиасови и подмлади зГрађевисмо pj/Koeoduone скорофор- нац“. мираних спортских друшта- пр®а могућност ниј« искоркшаеea на oea dea факултета npp- на. Можда he oe послужите као нашли зато што се деле кар- најсвежиЈе искуство... ге за утакмице. Међутим, npe пропуштеиа придика 6u се могло рећи да смо због ф УД валеке екипе саобраћаЈгмх карага имали жало epe - Hor ©тсека брани већ три годаете мена да разговарамо са њима. д рагo слав Папкћ, студант четвртв Прошле године састаја- године. Он фудбал кгра одавие. ли смо се свског уторка, ■ — играо Је наЈвктпе центархалфа.

Гол до доласка на ССО киЈе бранмо. Пошто међгу студентима има добрих фудбалера, а ниЈедан од Нгих није голмааг, одлучено Је да гол брани Папић. И добро га Je бракио. На Кутгу ТВШ лримио Је само Један гол и то грешком сзоJe одбране. а имао Је дршшхе да да три... Бкипа „саоСраћајаца" Је иа Кутг-у ТВШ имала прнлихе да ггуца три пенала. Друтови су од лучили да пенале пу*ца Пагшћ ваљда имаЈући У виду шегову за екипу. Папић Је од три пенала тгосткгао само Један гол. д« је био мало прецизииЈи и оабрана „Саобраћајаца* мало пажллвија, Папић би данас могао да се похвли рекордом који сумљам да држи ма који голман. Имао Је при Јвосе да као голмаи победнмчхе еасиле, коЈа у Једном такмичен.у игра саио три утакмтпдс, постишв три гола, а не прими ниЈедан. Овако Је дао само један и примио Један... Недисциллкна Као на скскро свим студентоким фудбалским такмичењима и на овоме се могла видети груба игра. Играчи су се понашали недисциплимовано прнговараЈући суди Јама. Мислммо да Је Један од разлога таасвог понашања и то што се пј>и оваасвим такмичељима не предвиђају казне за недисциплииоване играче. Када 6и играч по искључезву из игре или, уопште, при неспортској кгри сносио неке последице, онда до тога не би дошло и такмичење би постало лепше са више спортсхе борбе. м. н.

Екипе Саобраћајног отсека и Машинског факулгета у пол\аре.чену финалне утакмице

Са 6 голова Сто Јановић је голгетер хула

Са Универзитетске конференције Народне технике

Савез за техничко васпитање студената

Стаишудвадесет делегат* претставника клубова и друштава, пратило је рад Универзитетсже Схушптине Народне Технике 19 децвмбра 1953. Извештај Је подвукзо да су материјалне базе и финансијсха ср«Д ства У протеклоЈ години били глав на кочница успешнијег рада. Неаса друштва и у тахвој ситуацији оопственим снагама подигла су <»оју материјалну базу на милионске вредаости. То су ауто-мото ДРУштво поликгривредаог фахултета које својим снагама изграђује га* ражу и „Морнар" МВШ које Ј* оспособило девет мотора. У протеклој години рад се у друштвима углавном одвијао у уском технмчком образовању, а често пута Услед недостатка материјала клубови су животарилм без довољне активности. Сарадња са УСС била Је недоаољна. У неким оргаиизацијама Савеза Студената постојало Је схзатаи.е да рад у клубовима Народне Технизсе не значи политичку активиост чланова Савеза- Није била поставл.ена одређена улога Иародне Технике У охвмру opraнизациЈе Удружења Савеза Студената. Због застарелих формм рада Народае Технике с једае стране м због специфичнкх услова живота • Студентских орггамизациЈа, због посебног ортанизадж»*ог cacraea чланства друштва, родила се идеЈа о потреби мијен.анл како оракизационе форме тако и садргжине рада Народае Технихе на Унмверзитету. Дискусије во*>ене ггријв копферекције уродале су приЈеалот о осниван>у Савез« за техкимко

нова форма рада у ССЈ

васшстање студвката. конфврвч* ција Је oeaj прпједлов' поодравила и усвојила. Савез he се холективно ухључити у УСС као чисто Студеиижа организациЈа. Дјелокруг свога рада Савез he проширити из уског технкчЈсог овразовања на широко поље борбе за подизање оппггег хултурног вивоа л политехничког оОразовања чланова. У одаосу ва програм Цародие Техиике, Савез he осгати у овзиру н.еких општих задаггааа. Ову иницидативу поздравио Је ЦентрвЈШИ Одбор Иар. Технике, одбор нар. т. Србије, првко својих ттретстажика. НОВ НАЧИН РУКОВОВД Н»А Прмсса је иоказала да фуккциЈа Универзвггеггског Одбора Н. Т. није задовољила соо(Је намеро. Слаба коордииациЈа са претставницима друштоа, слаб увид у рад клубова Н. Т. били су н»вгове основне слабосги. Ради илустрациЈе: Чланови су се писмимв пооивали иа саставке Универзитетасог Одбора! Зато he Савезои рукаводкти новаизабра ци савет, савјетодавио тијело састављено од тхретставапска свих клубова и друштава. Посебно тијело од ггрстседника. подтрегседника и секретара нретставља координациопи ортан 7 раду савеза који ће спроводити одлуке доиссеке од Сагаета. НОВЕ СМЕРННЦЕ Савеа за културао васгштале студената прени Јет he своју активност аа све чланоВе УСС и у своje редове ухљунити што Je мотуће већм Зрогј наставкмка са Униаерзитета и Великих Школа. Треба

пронаки вове форвле рада. У плану је да се оформи један Студент сжм биоскоп у коме би се са улазјшцом cauo од двадесет динара давале претставе иокл»учиво з* студвкге. Предузе&е ЈМорава“ Д*Ј е на располагање кмно алхаратуру и филмоое на извор са преммјериим претставама. проблем је сала. Не! Добро руковођење, схватање оотребе овашшог чина сигурно ће У“ скоро реалиаовати ову д°6ро з** мишљеиу вамеру • • • \ На xpady је за тхредоедниаса иза©ран Зоран ГлкгорцЈевнћ or. техн., за подпретседцшса Петрић Димитрцје ст. вгр., а за секретара Маассиисжкћ Дратоелав ст. ветеринвР. В.

Проверавају се особмке нозосаграђене радио ламие

Нова студентска спортска друштва

„Младост“ и Саск УСУБОТУ у просторија. жа ССЈ Филозодоског и Природноматематичког факултета, на четвртом стфату, 6ило је као и обично веома живо. Неки кажу da смо руководиоце скороформираних спортских друштава на ова два факултета npoнашли зато што се деле карте за утакмице. Међутим, npe би се могло pehu da смо због тих карата имали жало врежена да разговарамо са њима. Прошле године састајали смо се свског уторка, каже Никола Богдановић. Било нас је двоје троје редовних, а остали фискултурни референти оолазили су обично једном у два месеца. На састанцима смо често утрошили доста времена да се нови референти упознају са стањем на фискултури. Није се водило рачуна да ли фискултурни референти сами желе да се баве спортом. Често им је било наређено да буду одговорни за фискултуру. Пре месец дана уз учешће малог броја људи на Филозофском факултету основано је спортско друштво „Младост*. Друштво има фут бџлску, стонотекиску, шаховску, одбојка. кошарка секцију, na и пливање. На оснивачкој скупштини присуство вали су и претставници „Пар тизана“ и „Црвене звезде“ коjw су обећали материјалну помоћ. За претседника је изабран Петар Павловић, а за cekperđpa Никола Богдановић. Природно-математичари су ижали оснивачку скупштину npe десе* дана. Друштво су назвали САСК (Студентски атлетски спорт клуб). Треба напоменути као похвално што су се на скупштини npuметили другови са првих година. Имамо на нашем факултету много добрих фискулгурника, нарочито за стони тенис v атлетику, каже )е-дан од руководилаца. Још нисмо одредили претседника друштва u не знамо ко ће то б ити, јер желимо да се то питање покрене одоздо. У четвртак npe подне на игралишту „Полета " oea два друштва одржаће фудбалску утакмицу и атлески двомеч. Oeo је npeu корак у раду новооснованих друштава и надажа се да he тако u надаље да частаве. Ј. Т.

Др Војин Смодлака на IV конгресу НО

Игра припада младости

Младаст Je еддика живота, Младост Је онаЈ период у развоју живкх бића у коме се развиЈаЈу физичхе м пси хичке осбине. Ми можемо слободдо рећи да Је младост доСиЈена или стечвна само зато да бож се развила, а разоој мо-ж* да иде само онда ако ое рада. Младост Је рад, младост Је игра и у биолошком смислу речи. Ахо посматрате жива бића ви ћете видети да она у мла дости играЈу, нарочито она на високом кивоу развоја. Живо биће ради у младости и игра у еволутивном развоју да би радило. Рад Је игра. Према томе ваш период у коме се ви налазите нмје ништа друго него период рада и период кгре. Игра са биолошког становишта Је примитивна форма коЈа треба у биолошком развоју човека да прерасте у нешто више, у организовану физичку културу. Према томе физичка култура Је друштвева форма приммтнвне биолошке игре. То сам хтео да нагласим да је мла дост стечена у еволутивном развоју да би се играло. НиЈедно живо биће нема тако дугу мла Д ост, а уколмко нам Је младост дужа, утолико ће нам доба рада бити веће. Зато ми у нашем покрету, специјално наша ор- 1 гашгзација треба тај период младости да искористи да би се људи развили. Физичка кул тура пма то на уму и користи цео тај период младости. Живот треба да траЈе деведесет годииа Човек је створен према схватанлма велихог броза аутора, модерних биолога, да живи мало дуже нето што оаде изве-

гитаг друтови имсле. По схватаау неког броја аутора, човек је схворен да живи 120—180 година, 200 годииа, 100 година, од 90—100 година итд. Просек живота живих бића треба да је дужи 7—14 пута него што је дужина развоја бића, ©иљака или живогиња. Ако је човечија мла дост просечно данас 21 годииа, сивда би човек требао да живи 14—15 пута дуже. Ја узимам нзјнижу стогту, седам пута, и снижавам на пет, што значи 105 годииа. Немојте се чудити да овде овај проблем третирам, јер од вас завмси да ли ћемо ту норму испунити или не. Дакле. дужина живота према схватањима нашег човека, треба да износи 100 —120 година. Будимо скромни и онизимо то на евеитуално 90. Морате у борби за правилан став физвтчке културе водити рачуна о том биолошком фактору, јер физикка култура ниJe само зато да се трчи, баца итд., физичка култура има биолошки значај да тај век л»удски продужи и да човек живи и једног дана умре. Али, човек у данашњем друштву нихад ка умире; о<н бива покошен, убијен. Ми ретко имамо прилику да зашшхемо У медицинским аt налима да се неко угасио од старости, као што би требало по природи живих бића. Па, када је просек далеко исттод 80 годииа то најбоље гкжазује колико човек бива покошен. А ми кроз физичку културу желимо да помогнемо да човек једног дана умре, а да не оуде убијен. Тако у крајњоЈ линији посматрамо физичку културу, а да би то постигли потребни су услоти.

ФУТБАЛ НЕУСПЕХ И УСПЕХ Турнеја студентске репрезентације по Македонији

Ових дана вратила се са з турнеје по Македонији сгу- Ј дентска фудбалска репрезен- < тација Београда. У репрезен- ' тациЈи су учествовали; Сурај 1 (Илић), Тк>рђ€вић, Лазић, Ив- < ковић, Кошчичарић (Кесеровић), Миљанић, Станковић, Ог- : шановић, Јоцић (Бакић), Константиновић и Жупац. Репрезентација је одиграла две утакмице. У Битољу против „Работничкот” изгубила је са 3:1, а са „Победом” из Прилепа играла је нерешено 1:1. Турнеја нам цретсгавља и успех и неусхех, каже Ми љанић, члан екипе. На обе утакмице смо шрали добро, на рочито на другој, Нисмо имали среће и зато смо изгубили. И-

наче „Победа” ј€ јак противник: првак Македонске лиге са 5 бодова испред другог, победили су „БудуКност” 6:1 „Спартак” са 3:2, „Мачву' са 6:2. Јоцић се чувао за турт неју са „Партизаном”. Бакић, његов заменик, је играо много боље. Публика нас је лепо дочекала због наше лепе и фер игре иако нас је судија неколико пута оштетио. Треба напоменути да је ово први наступ репрезентадије у овсм саставу. На овој утакмици иопробали смо неке нове играче за турнеју по Западноз Немачкој и Аустрији на коју ћемо ићи јануара. У Битољу је репрезентација на захтев публике одржала успеле усмене новине. Огњановић и Јоцић су говорили о Пндонезији, Константиновић о ВСК и купу, Жупац о Студент ској олимпијади а Лазић и Ми л*анић о кризи у „Дрвеној Зве зди”.

ГАЈРЕТКИЊЕ ПОББЂЕНЕ Пре кратког времена одржан је шах-турнир између две зграде доua студенткиља „Вера БлагојевиК". То Је био реванш сусрет из кога су *Гајреткин>е‘ < изашле побеђене са 2:11. Запажево jef, да је и овога пута Вида Недић, успевала да добије партије, излазећи из безнадежних ситуација.

Наши портрети Милан Љубеновић

Недавно је аутентични европски играч Бернард Вукас изјавио да највигие поверења има у на.раштајце Милутиновића и Љубеновића. Центарфор „белих“ није се npeeapuo. Oea два млада фудбалера врло раио су ушли на наша највећа игралишта од Љубљанице до Вардара и њихов пут је заиста поуздан. Милан Љубеповић је студеит стоматологије и најстал нији играч у средњем реду прволигашке момчади „Радничког“. Са страшћу почетника и неизвесношћу која је тако неминовна у великом граду, почео је у подмлатку „Црвене звезде*, али је блистави албум започео тек у „Радничком и . И његово међународно крштење обавило се у медитеранском шаренилу Кана при ликом триумфа наших нараштајаца 1951 године. Требало је да „завесла“ на свож ро ђеном месту десног халфа, а убацили су га у навалу. Био је десна полутка по нужди, али је играо полетно и тренер Погачпик је задовољно трљао руке. И касније Љубеновића су терали да игра у нападу користећи његову радну послушност. Па ипак он је волео да остане на старом месту, да буде чекић и наковањ, бранич и нападач. Његова игра импресионира зрелошћу и мирноћом. Уме за тили час да npeoбрази начин игре и да разигра ceoje пасивне Окретан, марљив, хитар, жиа ' као ласица, има преглед игре и осећање за простор. Његов дриблинг је једноставан, дубински, јуришни. А ceu х деведесет минута npoведе у равнотежи између одбране и напада. Можда на неког потсећа? На Ђајића, на БошковаЧ Не. Љубеновић је самоук, он има посебне и нимало лаке задатке у ceojoj момчади. Не би се могла измерити међусобна помоћ „Радничког" и његове најживље чигре, Љубеновића. Једном сам га nuтао, да ли ће „Раднички и бити у стању да се задржи у npeoj лиги?! Без много размишљања, шаљив и ведар као увек, одговорио је. „Ми ћемо се va крају крајева сна ћи и извући и . Љубеновић је и стални играч у изабраној студентској једанаесторици, облачио је дресове б еоградских penpeзентација и био је озбиљнл резерва прослављеном Чајковском. Али никада није био ни у чијој сенци, умео је да води себе и против најјачих противника и да rwлетно изведе „зелени вез а . М. МИРКОВИЋ

БОКС МНОГИ И НЕ 3HAJУ за бокс клуб „Студент"

Када је априла месеца ове године основан бокс клуб „Студент“, набављени су најпотребнији реквизити и захваљујући помоћи БК „Партизана - и „Железничара", који су дозволили да се тренира у њиховој сали, почело се са тренинзима. Сви су били приЈатно изненађени са овако полетним радом. Забележени су тренинзи на коЈима је учествовало по 40 такмичара. Највећи проблем био је, како доћи до сале. Но и он Је брзо решен. Клуб Је добио Једну про сторију у згради Правног факултета, где се валази и канцеларија. На овоме се стало инаступила Је „мртва сезона“ за клуб. Добивену просториЈу Је требало уредити и купити потребне справе. Многи су се пи-

тали шта је са клубом. На то питање дат је одговор: „Немамо пара. Универзитетски одбор није нам дао. Од недеље he бити све у реду. Обећали су наМ паре...“ Прошло је већ седам кедел>а а прича иста. Најзад, послетоликог чекања набављени су Pfквизити и ових дана отпочеве и тренинзи. Да ли ће то бити с оним еланом као у почетку. ћемо видети. За овај прекид у рад У одговорност другови из упР који су чекали нз новац-од * а нису се потрудили да га д ' бију иса друге стране кД ° _ усмених новина, помоћи ос лих клубова, а нарочпто вид приход и од чланариив*

Б ттровиЋ

6

■1 — : — ц дсосрадстот рип*Г"*" ■ велЈГКхх школа. Уређује редакционм »олегмју*. Главни уредник Бора Павловмћ. Уредништво н адмииистрација Бео град, Балканскд V iv - ТеЛ * ' * чеж-овим рачун i*S2-T-2TT. Tpoverc <ли преталата 32 д*н. Штанша „Глшс*. БлаЈковнћева 8. Лист излази срвдом. Цена S динара.

Забележено на куп ТВШ

СПОРТСЕИ живсп