Студент
Sport
ПЕТАР ПЕЦЕЉ ДИПЛОМИРАО
Прошло је пет година од Јрко се У атлетици појавило име Петра Пецел»а. Био је студент прве године када је 1948 године први пут трчао 100 метара на такмичешу, за првенство београдског Универзитета. Онда Пецед, није знао за спринтерице које би му помогле да лакше и брже трчи. То му ниЈе сметало да ипак постигне и у патикама 11,4 на 100 метара, и победи многе до тада познате атлетичаре. Одмах су га запазили. Неколико недел>а касније такмичио се на првим студентским играма у Загребу. ОсвоЈио Је друго место са свега Једном десетином од секунде слабиЈим временом од победника Аце Стевановића. Био Је то почетак Једне нове атлетске каријере у спринту. и ниЈе се дуго чекало на прве успехе младог студеита Шумарског факултета. На првенству Европе 1950 године у Брислу Пецел. Је освојио шесто место са свега Једном десетином од секунде слабиЈим временом од првака Европе. Да, били су то велики успеси Петра Пецеља. Био Је државни рекордер на 100 метара. Али не мислимо да се претварамо у броЈке. Петар Пецељ ниЈе више студент. Он Је ове године дипломирао. За време од пет година Пецељ је постигао многе успехе, али ниЈе увек све ишло глаткс и без тешкоћа. Требало Је дуто времена да би се Пецел> навикао на сталан и систематеки тренинг, за коЈи Je у почетку а и касније он није много жудео. Имало Је то и своЈих оправдања. Кад год Је Пецељ редовно радио увек Је задобио неку повреду и ниЈе успео да издржи до краЈа започети тренинг. Па ипак Је издржао еве тешкоће и постигао велике успехе. Незгоде у Дортмунду Ош> птро се догодило Пецељу у Дортмунду на светском студентском првенству света ове године, вредно Је забележити. Још у четвртфиналПој трпи на 200 метара Пецељ Је у крививи посрнуо, и иеколико корака трчао у туђоЈ стази. Био Је то прекршај. правила и да су судије приметиле Пецељ би био дисквалификован. У полуфиналној трци Пецељ Је поново имао исту стазу. И поново Је на истом месту посрнуо и ушао у туђу стазу. Оно што судиЈе нису виделе у претрци овога пута су запазиле. Пецељ Је на циљ стигао трећи и имао Је право да учествуЈе у финалноЈ трци. Али судије су биле строге и он Је био дисквалификован Пецељ се љутио на судиЈе, самог себе и своЈе непослушне ноге. Остало му Је да Још покуша срећу на 100 метара. И поново то кобно полуфииале. Пецед, Је покварио први старт. Пре
времена Је кренуо. Добио Је опомену. Нисмо то схватили трагично. На 100 метара Је уобичаЈена поЈава Да атлетичари беже са старта. Али кад Je Пецељ и код другог старта погрешио нама се скоро коса дигла на глави. И он се ухватио за главу. Очекивао Је дисквалификациЈу jep Је два пута побегао са старта. Међутим, Пецељ је био само опоменут и пуштен да стартуЈе по трећи пут. Нисмо имали много времена да тих тренутака мислимо дали Је одлука стартера била исправна. Радовали смо се да Је Пецељ могао да трчи. Пецељ Је трећи пут са старта кренуо скоро последши. На циљ Је ипак успео да стигне трећи и пласира се у финале где Је био четврти. И данас нам ниЈе Јасно како Је стартер у Дортмунду могао да пусти Пецеља да трчи, и поред тога што Је имао две опомене. По нашим атлетским правилима то ниЈе дозвољено. Неки кажу да постоји Једна изнимка у интернационалним правилима за овакве случаЈеве. После трке у Дортмунду Пецељ Је дао изЈаву да ђе напустити 100 метара. Вило му Је доста старта где Је он увек био слаб. Није одржао реч, али нам се ипак одужио за неуспехе у Дортмунду. Неколико дана доцниЈе освоЈио Је државно првенство у Марибору на 100 метара са 10,6. Успео Је да постигне лични рекорд и победи државног рекордера Јованчића. .
Века Илић
ВЕСТИ ИЗ ЉУБЉАНЕ
ТРЕЋИ ИНСТИТУТ ЗА ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ
■у Љубљани је основан Институт sa телесно васпитање. Студије траЈу три године. Кадар наставника на челу са проф. Степиншеком је врло добар. Шаховски сусрет студената и средњошколаца Традиционални двобој између универзитета и средњих школа одржан је на педесет плоча. Победивши средњошколце, студенти су добили у трајно власништво леп пехар којега је 1949 године дао Комитет за фискултуру ЛРС. АОК првак државе у одбојци Омладинци АОК Академског одбојкашког клуба, освојили су прво место у државном првенству, испред „Јединства" (Земун) и „Младости" (Загреб). Прошле године освојили су друго место. И поред победе над „Партизаном”, били су мза њега, а испред „Младости". (Из „Трибуне", листа л>убљанских студената).
Студентско првенство у Скопљу
ЗАГРЕБ ЕКИПНИ ПРВАК а Узоринац појединачни
Стони тенис
У Скопљу је одржано екипно, дубл и појединачно првенство студената Југославије у стоном тенису. На овом такмичењу учествовале су репрезентације уннверзитета Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља. Све екипе су дошле у свом најјачем саставу, сем београдске, која је на овом такмичењу наступила без Габрића, Бајића и Ђорђевића. Габрић је одбио да учествује због припрема за државно првенство. Бајић је прихватио по зив, али је отказао учешће уочи самог поласка, док је Ђор ђевић нашао једноставан изговор; није желер да се такмичи на студентском првенству Југославије. И поред тога екипа београдских студената је на овом такмичењу пожртвованом игром заузела добар пласман. У сусрету Београд—Љубљана, Љубљана је повела са 3:0, али су играчи београдске репрезентације успели да реше сусрет у своју корист. Леп успех ако
се зна да је екипа Љубљане у саставу Ахачић, Коцијан, Ребољ, претставља уствари стонотениску репрезентацију Сло веније. У екипном такмичењу прво место освојила је екипа Загреба (Узоринац, Крас, Худец, Корбар), друго екипа Београда, треће место екипа Jbyбљанског универзитета. четврто Сарајевског и пето Скопског. У такмичењу парова, прво место је заузео пар Узорин а ц —Крас, а друго Михајловић Ђ. Пленер. У појединачном такмичењу за назив студентског стонотениског првака Југославије, прво место учествовало је 32 так мичара. Прво место заслужено је усвојио Узоринац. За њим сдеде Пленер, Михајло-, вић М. и Веселиновић (сви Београд). Најборбенији играч Београђа на био је Остојић са Економског факултета. Он је у другом колу победио Коцијана и тиме
донео победу екипи Београдског универзитета над ЈБубљанчанима, Спортски одбор студената Скопљд одлично је организовао ово такмичсње, које је у исто време много значило за пропаганду стоног тениса у Скопљу. А. Б.
Кораћ победннк турнира САСК-а
„САСК“ студентски аматерски спортски клуб на Природно-матсматичком факултету организовао је у недељу 27-ХП-1953 г. турнир у стоном тенису на коме су учествовали и студенти других факултета. Финална борба између 3. Ко раћа и Н. Шитеа била је најлепша од свих. Победио је Кораћ са резултатом 3:2. љ т -
Течај за возаче
Ауто-Мото Друштво „Франц Лескошек“ организује течај за во- » заче са теориском и практичном обуком. Течај почиње са радом у четвртак 7-1-54 год. у 19,30 часова у просторијама друштва v улици Димитрија Туцовића брŽ8 а. Право на течај имају само чланови друштва. Упис нових чланова и регистрација старих чланова вршиће се од 4 до 9 јануара од 11 до 13 часова у просторијама друштва. Управа А. М. Д. „Франц Лескошек м
РАЗГОВОР СА „КАРТОТЕКОМ" ДИФА
Имали смо прилике да пишемо о вашем институту и о вашим студентима. Данас међутим, интересује нас једна сасвим друга ствар. Хтели би прегледати картотеку систематског прегледа студената, и видети њихов физички развој у току четворогодишњег студирања. Картотека је ту, а остала обавештења даће вам др. Ђорђевић. То је био наш разговор у почетку. Прегледи се врше два пута годишње. Ево како изгледа картон једног студента IV године: висина приликом уписа на факултет 175 и данас 176.5, ширина рамена 39 —41, обим груди максимум 95—100, обим мишице 26,5—28,5. обим бутине 54 56, капацитет 4.100—4.500. Апсолвента: висина 179,5 —180,3, ширина рамена 38—39,5, обим груди мак. 91,5 97, обим мишице 24—28, обим бутине 51,5 —56, капацитет 4.700—5.100. Из наведених цифара Јасно се види да је одлучуЈући фактор при њиховом физичком развоЈу било систематско тренирање. Даље се запажа у картотеци апсолвената да су престанком вежбања опадале и њихове цифре у поЈединим рубрикама картона. Ово Је сасвим разумљиво кан?е др. Ђорђевић. Код студената коЈи редовно тренираЈу наше спортске дисциплине у оквиру наставе ДИФ-а, антропаметриске мере су задовољавајуће, док код наших апсолвената коЈи су престали са активним тренирањем, приметило се на систематском прегледу да обими мишића и витални напон рапидно опадају,, што Је знак закемарености физичке културе. Др. Ђорђевић даље обЈашњава контролу сталности вежбања. Тренинг у затвореноЈ соби је исто толико напоран као и трка на 5.000 м или Једна одиграна фудбалска утакмица, а саетоЈи се у томе што спортиста мора за пет минута уз нарочиту справу коЈа показуЈе ритам удараца непрестано скакати с Једне на другу степеницу висине од 60 см. Сваки пола минута бележим откуцај срца, пустим га пола минута да одмара и
опет настављам. Ако се почетни откуцаји поклапају са последњим, значи спортиста редовно тренира тЈ. његова форма Је стална. Ова спортска установа, Једина у земљи, не указује своЈу интервенциЈу само спортистима ДИФ-а, односно Београда, него и многим људима из унутрашњости којима Је потребна спортска лекарска помоћ. Овде свакодневно долазе деца предшколског и школског узраста. Док је за децу то прилично напоран
тренинг, дотле је за студенте старијих година врста педагошке праксе. НадаЈмо се да he се у скорој будућности и тај једини ИнсТитут у земљи подићи на ранг факултета. Многи студенти нису задовољни што их остале колеге са других факултета сматрају мало „учитељима". Долазимо до закључка да они немају право на то. Студије на ДИФ-у су много напорније него на другим факултетима. Б. РАДУНОВИЋ.
ДР ЗЛАТКА КОВАЧЕВИЋА
Мајстор спортова ПРИМЕРАН ЛЕКАР
ЗАВИДНИ БИЛАНСИ СОЛИДАН СТУДЕНТ ПОЗИВ И СПОРТ СЕ ДОПУЊУЈУ...
Недавно Је на одбојкашком купу „Партизана" др. Златко Ковачевић прослааио 20-годишњицу проведену на спортским теренима. * Још као гимназијалац др. Ковачевић Је био свестран спортиста. Поред одбоЈке и хокеЈа, клизао Је, бавио се атлетиком, играо фудбал. Био Је три пута репрезентативац фудбалског подмлатка Чехословачке (до 1939 живео Је у Чехословач' КОЈ). Његови Јуниорски резултати у атлетици су били вредни пажње. Одбојком се бавио непрекидно. За одбојкашКи клуб „Партизан" одиграо је 225 утакмица. Иначе, др. Ковачевић сматра да Је до оснива! ња „Партизана“ одиграо преко 600 1 одбоЈкашких утаКмица. За последњих осам година оди! грао Је 39 утакмиЦа за нашу др-1 жавну репрезентациЈу, 22 за одбоЈ• кашку, десет за хокеЈашку, 7 за ■ кошакаршку. ’ данае др. Ковачевић држи ре■ корд коЈим се тешко може похва• лити макбЈи епортиста: он Је два-1 наест пута учествовао у осваЈању екипног првенства ФНРЈ 7 као хокејаш и 5 као одбојкаш... • После ових иако делкмично набачених података намеће се питање како Је др. Ковачевић поред спорта успео да заврши студије, како даиас одговара свом лекарском позиву, иако се Још активно бави спортом. Завршио сам медицину за нешто више од пет година, прича нам др. Ковачевић. Од тога сам око шест месеци био у затвору у НемачкоЈ после капитулациЈе Чехословачке. Овоме свакако треба врло добре оцене на студијама и Чињеницу да је др. Ковачевић, будући сиромашан, сам зарађивао свој хлеб студирајући. ♦ Данас др. Ковачевић, мајор ЈНА, спедијализира уво, грло и нос на Војно медидинској академији. Иако на специјализацији, он има времена да буде тренер одбојкашке екипе „Партизана“ и да игра у н»оЈ.
Често Је дежурство н* одељетву или отсуство због путовања на такмичење долазило у раскорак са жељом да и даље буде активан у спорту. Сличне проблеме др. КовачевиК решава без интервенције са стране. Сам моли колеге да ra у таквоЈ ситуациЈи замене, а после такмичења cau одужује услугу• На овогодишњем купу „Партжзана“ одбоЈкашка екипа „Партизана" своЈу трећу утакмицу играла против ЈБраника* из Марибора. Капитен „Партизана" др. Ковачевић Je ову зпгакмицу почео слабиЈе него обично. Играо Је несређено, без н»ему својствене прегледностм у игри и хладнокрвности. Доктор данас нема дан прин метио Је свом суседу Један од двоЈице чланова управе „Партизана" коЈи су посматрали утакмицу. Дошао Је право из операцмвне сале. Јутрос је имао две операцмje обЈаснио Je свом саговориику друг до н>ега... V. Н.
СВИМА СТУДЕНТИМА БЕОГ РАДСКОГ УНИВЕ РЗИ ТЕТА. ВЕЛИКИХ ШКОЛА И АКЛДЕМИЈА ЖЕЛИ СРЕЋНУ НСВУ 1954 ГОДИНУ СПОРТСКО ДРУШТВО „ПОРТИЗВМО
sludent
11