Студент

CNastavak sa prve strane) nove investicije mncgo je ozbiljnija pošto se tu ne radi o milionima, već o milijardama dinara. I na ove se gleda skoro isključivo kao na stvar profesora koji traže investicije, i Izvršnih veća., koja investicije odobravaju. dok su udruženja studenata manje više pasivna. Da to ne bi smeo da bude slućaj, viđi se na primeru Hertiiskog zavoda Prirodno - matematičkog fakulteta, gde stuđenti gube zdravlje radeći hemiske vežbe u krajnje nehigijenskim laboratorijama Kanetan Mišinog zđanja. Nepodnošljiva situacija traje već više godina, a Savez stuđenata i studentska štampa nisu sa svoje strane ništa učinile da odgovornim fak-

Iz diskusije fiemičara i fizikohemičara

torima objasne potrebu HITNE izgradnje jednog modernog hemiskog instituta. Ovo je samo jedan od mnogih primera koji pokazuju da Savez studenata mora biti mnogo aktivniji kada su u pitanju investicije i krediti potrebrji da se obezbedi normalna nastava. Moramo nastojati da na sve moguće načine obavestimo o ovome javnost, i narodne poslanike, putem štampe, (ne samo naše studentske, nego i dnevne), slanjem delegacija itd, Glas studenata treba više da se čuje kađa se radi o materijalnoj osnovi normalnog studiranja, jer su tu baš studenti najneposrednije zainteresovanL Osim toga, potrebni krediti nisu mali da bi ih zajednica bez reči dala. Baš zato treba i mi da se. srazmerno našim potrebama, a to znači mnogo više nego dosada, zauzmemo i učini'mo sve da u društveni plan več za idući godinu uđe za investici- 1 je na Univerzitetu suma, moguća s obzirom na opštu privrednu situaciju naše zemlje. i Možda bi i pojeđina pređuzeća mogla dati izvestan doprinos za podizanje onih univerzitetskih instituta od kojih bi privreda imala neposrednu korist, kao što 1 je naprimer slučaj sa Hemiskim fhstitutom. Na nama je da ta sredstva tražimo i da s pravom očekujemo da ćemo u tom naići, na podršku i razumevanje kod svakog onog koji shvata mesto i 1 ulogu Univerziteta i velikih škola u našem daljem razvitku. Mogla bi Savezna Narodna skupština da da pređuzećima preporuku u tom smislu, јег svakako bi jedna takva preporuka imala veći autoritet nego apel naše godišnje skupštine. Da zaključimo: prvo, smatramo đa studenti imaju pravo da znaju kako se i na šta se troši novac koji zajednica daje za njihovo školovanje. Da bi se ovo realizovalo, biće svakako potrebno da se odgovarajućim propisima reguliše njihova uloga u tom pogledu. Drugo, smatramo da uđruženja stuđenata na pojedinim fakultetima i studentska štampa treba ozbiljno i sistematski da se interesuju za investicije potrebne za noramallzovanje nastave, јег naša želja za savremenim planom i programom neće moći da bude realizovana, sve đok se ne obezbede pogodni uslovi studiranja. E. B.

Шта предлажу студенти

Чињешше говоре против Градског саобраћајног (Наставак са ггрве стране) Другови из ГСП запоставили су низ важних момената. 1. Да студенти Медицинске ве* лике школе, Техничке великв школе, Природно-математичког, Филозофског и Ветеринарског фа култета имају и пре и после подне вежбе и предавања. То значи да су студенти тих факултета везани за своје факултете по цео даи* 2. Станари студентских домов* Новог Београда, Вождовца и Звездаре студирају на свим факултетима и да неколико пута у току дана морају да путују у оба правца. 3. Дечје додатке у висини од I —3ooo днн. прима 48,30®/« сту дената. Стипендије деканата у висини од 2—3000 дин. прима 9.75®/* студената. Соцнјалну помоћ од 3.500 дин. прима 0,61% студената. То су приходи огромне већине студената. Расходи студената крећу се од 4 —5000 дин. на најнужније потребе (менза, стан, превоз итд.) не рачунајући средства за културнн живот, уџбенике и слично.

Зар друговима из ГСП при оваквом стању чињеница није јасно да би увођење нових саобраћајпих прописа, које они предвиђају, много отежало и онако тежак по« ложај студената, а свакако би се одразило и на студије. Очигледно, чињенице говоре против Градског сасбраћајног # М. Д.

Изјаве ректора у „Борби“ од 22 децембра

Нема места оптимизму

Основна идеја нзјава ректора Универзитета др. М. Мићовића и ТВШ др. М. Луковића је; стање на факултетима није >нако црно како се обично претјтавља. Оставимо ка страну то ко прави ђавола црњим но што јесте (вал>да се то не односи на нас сгуденте), али је питање да ли има места већем оптимизму када се говори о данашњем целокупном систему студирања. Неоспорна је чињеница да је на факултетима покренуто питање наставе, али свакако стоји и то да је посао, тек уз напорну борбу студената, делимично обављен. Чудновато је Д а у време давања једне тако либералне изјаве др. М. Мићовића, уииверзитетска наставна комисија предлаже „општа правила“ која би, објективно, значила повратак на старо. Често нам се каже, а то стоји и у најновијој изјави др. Мићовића, да учешће студената у доношењу наставних планова и програма пре неколико година, данас оправдава те планове и програме. Дискусионо је колико је стварно било учешће студената у њиховом доношењу (они су прављени у деканатима и министартсву просвете за оно време оправдано), али да је то и тачно данас им се не може признавати право даљег постојања. А баш наставнички са>ети су препрека за њихово ради/ално мењање. У изјави директора ТВШ др. М. Луковића каже се: „Грађевински факултет је одлучио да од система редовне наставе која има да да инжењера опште праксе, одвоји питање специјализације“. А сетимо се двогодишње борбе грађевинаца за то и одбијања великошколског савета да прихвати такву промену наставе. У истој изјави се подвлачи да «... машински факултет намерава да изведе темељну ревизију планова и програма свих година, почев са првом, уз сарадњу Удружења студената.“ А студенти Ваздухопловног отсека Машинског факултета употребили су све своје снаге да у току прошле школске године убеде декана свог факултета, шефа ваздухопловног отсека и још неке друге професоре у неодложивост тадашњег наставног система. И нису тада у томе успели. Потезање ових немилих кримера из прошлости има недвосмислен циљ: показати како су ствари стајале да се више не би поновиле. Изјаве ректора Универзитета и ТВШ садрже у себи много корисних поставки. Ствар је Универзитетског и Великошколског, а даље свих факултетских савета да их оживотворе, да изјаве не остану лразне речи. М. Ђ.

Турнеја студентске футбалске репрезентације У току су преговори које води Спортски одбор УОСС Београдског универзитета са неколико западнонемачких фудбалских клубова, ради организовања једне краће турнеје студентске фудбалске репрезентације Београдског универзитета. Међу клубовима са којима се преговара налази се и „Минхен 1860“ из Минхена. Уколико се преговори успешно заврше репрезентација ће на турнеју поћи ускоро.

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИК A.

СТУДЕНТИ и СКУПШТИНА

Данас нема ниједног краја у земљи, ниједне области друштвеног стварања, где није почео да струји и да се одвија нови живот и где се није пошло новим заокретом напред. Узмимо послератни развој универзитета и великих школа у Београду. Захваљујући непрестаној бризи и сталној помоћн наше нове заједнице, живот на Универзитету и великим школама се у много чему изменио. Ево неких примера. Прије рата у Београду је било девет факултета, а данас их има 17. Безмало тај број је удвостручен. Број студената пред сам рат је износио 9.000, а данас их има преко 40.000. -Док данас преко 60°/о студената прнма стипендију или дечји додатак, пре рата је тек 25-ти био матернјално обез беђен, односно свега 300 студената је примало сттипендије. Сасвим је природно да је овакав развитак избацио на површину разне проблеме наслсђене из прошлости остатке старог као што је и стално рађао нове

студентске организације, управо су усмерени у правцу решавања тих проблема. Унапређивање наставних планова и програма фа-

култета, систем студија, демократизација односа међу људима и уопште демократизовање живота који заједно траже одговарајућа решења. Напори прогресивних снага на Универзитету и великим школама како наставника тако и на универзитету, само су неки од проблема на чијем се решавању сада ради. На разним факултетима већ се воде широке дискуснје о тим и сличним питањима. Сврха и циљ те појачане актнвности је стварање потребних предуслова за даље подизање нивоа иастаjse и квалитета студија, како би наше највише научне наставне станове у земљи одговориле потребама и захтевима социјалистичког друштва. Помоћ коју нам буде нова скуп штина указала у овом правцу допринеће да се многа питања на време и успешно реше. Ми се надамо да ће Скупштина нарочито приликом доношења закона о универзитетима и опште дискусије о школству опсежније и дубље захватити многе од тих проблема решити их и тиме дати нов потстицај развитку нашег високог шкслства. Све то говори да ће нова Скупштина у претстојећем периоду несумњиво одиграти прворазредан и крупан значај на линији даље изградње нашег социјалистичког друштвеног система на линији развијања социјалистичке демократије, чији је процес већ сада дубоко захватио читав наш живот и снажно ra покренуо напред. М. С.

МИЛОВАН ЂИЛАС претседник Савезне народне скупштине

CA ШУМАРСКОГ фАКУЛТЕТА

КОНАЧНО СЛОБОДНИ РОКОВИ

Чека се само одлука Универзитетског савета rttje месец дана Удружење студената предало је преставку Факултетском савету са захтевом за слободне рокове. Дискутовало се са професорима и дошло се до закључка да се сви професори слажу са студентима. На прошлој седници Факултетског савета донета је одлука да Факултетски савет усваја овај захтев студената. Потребно je само да се све ово лепо формулише, добро документује, Јер код појединих професора у Уииверзитетском савету постоји неосновано мишљење да слободни рокови нису добри и Д а они наводе студенте на кампањски рад* На зар овај систем полагања испита не наводи студенте Још више на кампањски рад? Студент може да полаже сваких три месеца. По правилу међуиспитно време требало 6и да проводи У спремању наредних испита. Међутим, како Је у пракси? Учи се само последњих месец дана, па чак и мање. На Шумарском факултету специјални су услови. Мало Је студената, свега непгто око 550, а сваки тређи је апсолвент. Мали броЈ студената омогућава много лакше увођење слободних рокова. Сада се очекује одлука Универзитетског савета да одобри ову одлуку Факултетског савета. Ово ћв бити по мишљењу свих Једна добра мера за решавање проблема Б ' В '

Обавештење

Идући број Студента излази редсвно у среду 6-ог јануара

Од среде ЛИСТ САРАЈЕВСКОГ СТУДЕНТА

Сарајевски студенТи покрену- ног учитеља" лист објављује стили су петнаестодневни лист „На- хове младих сарајевских песпика ши данн“. Осим прве две стране, и „Белешку о модерној посзији организационе природе, лист је Мнодрага Шијаковића, приказ претежно литераран и књижевно- „Хладног туша“ од Мзјзковског критички. Поред приповетке Ви- и критику Тринаесте изложбе томира Лукића „Из дневника јед- УЛУБиХа од Владе Добровића.

У атељеу друге године

у скромном атељеу затеклк смо неколико студената II године Ликовне академије где раде ентеријерску фнгуру (портрет жеие). Међу чебад Богданка (на слици) скеро завршава свој рад.

4

Potrebno је i moguće

sludent