Студент

PRO et CONTRA

Са студентских галерија

Зашто Академско припрема драматизованог Гогоља„Како су се посвађали Иван Иванович и Иван Никнфорович“ 1 ' . , Хроника Наћи прави стил рада једног аматерског позоришта у које „глумци" не долазе у ансамбл са школом било академском илн животном, већ са жељом да своју пасивну љубав према позоришту актуализују радом око позоришта, значи створити такву средину у којој ће се у што краћем времену што интензнвнијс, што живље нживети та жеља, сазнати елементи позоришта праксе у ватри рада. Акадсмско позорнште је томе тежило ових година. Али како сс није појавила ниједна драма студента из студентског живота, где би студентн играли себс и своје проблеме, јавила се идеја да се на једном прозном тексту импровизација.ма на тај текст рађају дубље карактерне личности нови "лемснти у фабули н они постану нова сценска радња. Тиме би рад свакога у ансамблу постао на неки начин стваралачки и свако бн добио улогу која му „лежи“. Један члан ансамбла са извесни.м литерарним смислом водио би дневник оног што се створнло на једној проби и онда би то уобличио. Али како се увек врши корекција макако лепих замисли, и оврг пута стигло се само толико да се на први.м пробама ансамбл загреје за драматизацију Гогољевс приче „Како су се посвађали...“ да се осети стил далеке прољећне претставе и створе основни ликови. Сви су осећали да јс ово срећан избор. Прошле године у јеку рада над егзистенцијалистичкпм Роблесо.м, над чијом дра.мом лебди тескобна тема смрти и „одлуке“ осећа.та се потреба за комедијом и комедија јс нађена, затим оваква драматизација омогућује с једне стране модерна режиска решен>а, а и извесно студирање класичнбг стила око Гогољевог дела прожетог специфичном сатиром а који се у позоришту решавају всћ познатим тековинама у режији специфичном гогољевском мизансценом и маском; али са проблемом све то не мирише на позориште ХгХ вска, а најмање у сценографији. Можда иајбољу улогу добио јс члан ансамбла Александар Обреповић кад му је поверено да води књигу драматпзације. Али је он ту улогу шире схватио него што је замишљено. Прсле неколико лана Обреновић је донео самостални материјал толико добар да се чинило да се он нсће моћи бољим створити колективним радом на драматизацији и ускоро је та драматизација била готова тако да če по њој увелико одржавају пробе. То је сада једно целовито комедиографско дело са новим личностима и новим драмским моментима, али Гогољсвски које би заслужило да буде штампано да би се још негдс појавшто на сцеии. Студентска и општенозоришна лублика може са искроннм интересовањем да очекује априлску премнјеру.

ЈОВАН ЋИРИЛОВ

СА II МЕЂУНАРОДНЕ ФОТО-ИЗЛОЖБЕ

Е. Луцена (БразилиЈа)

После устајања

Разговор са уредницима „Младе културе”

КОЕГЗИСТЕНЦИЈА КАО ПРАВАЦ?

Главни недостатак званичног интервјуа је у томе што је званичан. Онда се пази на сваку реч, призива мајка дипломатија и заклиње на другарство да he се објавити само оно што је речено у званич‘ном делу и ништа, ништа друго. Наш разговор са уредницима „Младе културе" званично није био званичан. Разговарали смо о писму студената ВПШ нашој редакцији, о понашању Младена Ољаче на једној књижевноЈ вечери, о „Видицима", улози људ и који У ређују „Младу културу" у Јавном животу, специ Јално студентском (пошто су већина студенти); интересовали смо се за програм редакциЈе и дознали да она нема никакав програм, да неће истицати никакве декларациЈе, пошто лист почива на коегзистенциЈи свих идеja и праваца и обЈављуЈе само добре ствари, било да их аутори називаЈу модерним или конзервативним. Али то већ прелази оквире датих обећања интервјуисанима. Замолили су нас да напишемо часком неколико питања, па he нам писмено одговорити на лицу места. За писаћу машину сео Је Славко Вукосављевић. Питање: Какву корист илају млади љу&и који не пишу. а ваши еу чнтаоци, од прилога који ее објављују у листу. Одговор: Наши читаоци, надамо се, могу у МладоЈ култури" да прочитаЈу радове великог броЈа младих писаца који тек почињу да пишу и које ти читаоци не могу, нажалост, да прочитају, бар засад, у 'другим публикациЈама. Наши читаоци, ■ иадаио се, могу у „Младој култури" да прочитаЈу поЈедине критике и полемичке чланке у коЈима се износе мишљења супротна неким мишљењима израженим у осталим часописима и листовима. То није. зато што би уредништво ’ ч , , 'SfrjK' • f $

„Младе културе" х т е л о да мисли супротно од неког другог, већ зато што уредништво „Младе културе * има наЈширу платформу, што је растголожено да штампа и мишљења супротна мишљењима поЈединих чланова уредништва коЈи, узгред речено, ни сами међу собом немаЈу изЈедначена мишљења по свим питањима нашега књижевног живота. Живот Је, чак и у последњој години, демантовао све оне коЈи су били искључиви. Наши читаоци, надамо ее, могу да прочитаЈу низ чланака који третираЈу проблеме васпитавања омладине уопште. Призна Јемо да Је, до сада, то била више жеља уредништва, али веру Јемо да ђемо у следећоЈ години у томе имати више успеха. Наши читаоци, надамо се, могу бар фрагментарно, да се упознаЈу са савременим страним књижевностима. То Је углавном одговор на ово питање. Уопште узевши, мислимо ад „Млада култура”, бар мало, иако лист младих људи, одражава наше књижевне прилике и неприлике. Питање: Па које појаве у нашем културнол животу желите норочито да реагујете? Одговор: Желимо нарочито да реагуЈемо на поЈаве искључивости и на поЈаве очигледних недоследности оних коЈи су хтели да буду искључиви. Сматрамо да Је то штетно за нормалан развоЈ онога што се зове књижевни живот и од чсга у доброј мери зависи оно што се зове књижевност. Питање: Наше китаоце интерееује ваше лишљење о студентском књижевнол лиету „Видици Одговор: Мислимо да Је такав лист веома корнстан. Мислимо да су „Видиди" прилично добар лист.

Мислимо да су „Видици“ понекад сувише лист личности које се сувише виде са својим личним мотмвима. • ИнтервЈу је био откуцан, orraсност од провоциран»а, самим тиз«, отклоњена. Ипак смо били испрвћени из редакције умолно императивним лајтмотивом: „Другарски вас молимо да буд* само ово објављено".

П. ГАРИН: МАЛО ПАРОДИЈЕ

ШТРОПОТ ЛИШЋА оја је песма, чујете ли бића, јсдан мали, тако дивни штропот, и живот је у наручју кричан када не зна где му локот. Измамио сам један видик зелен плави смо, плави до драгања, када будем штирк плави мелем једна чаша у грудима сања.

Жарко "БУРОВИЋ

„Покушаји"

Готово без обзира на садржаЈ овог првог броја, на квалитет на писа, на изборе тема, лист студена та романских језика и књижевности заслужује сваку похвалу. Идеја покретања студентскса- књижевног критиЧког листа претставља баш оно што недостаје студентској омладини књижевних група. „Покушаји", веома скромво рекламирани, са још скромниЈим насловом, али баш због тога веома симпатнчни, третираће првенствено радове студената из области историЈе и теорије француске и италијанске књижевности, дипломске и семинарске радове н слободне теме, поред превода из белетристике тих литература. Часопис је технички узорно уређен. У првом броју налазе се следећи прилози: Никша Стипчевић: Луиђи Пирандело приповедач, Мирослав Караулац: Превод „Роra“ Алфреда Девињија, ЈБиљана Милачић: Молијеров однос прем* 1 религиЈи у Тартифу и Дон Хуану, Момчило Марић, превод припо ветке Внториниа „Грожђе донсто из ђавоље долине“, Звонимир Логар: Сартр „Несахрањеии vpтвацн“, Драгана Цветковић нрепев сонста Дибелеја ЈИз жаљења“, Едо Љубибратић Балзак „Чича Горио“, Светислав ВелмарЈанковић: приказе књта, зааимљивости. Дискусија о „ITcncvroaJto«*' oepжаће се данас у 7.30 у старој згради Филозофског факулхета, соби бр. 115.

БРАК У

Две дискусије о моралу НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Када човек иде на дискусију о моралу, не може имати .iaсну претставу о томе шта he се тамо говорити. Као например када би ишао на дискусију ,о човеку“ а не зна да ли he d н>ему говорити са медицинског, психолошког или филозофског гледишта.. Постоји међутим ред и очекује се да онај који организује такву дискусију зна о чему је реч. Ако ни он не зна, онда постоји велика вероватноћа да је таква дискусија унапред пропала. Ако централа баш у то доба понови по ко зна коЈи пут свој већ баналан виц са светлом .уводничарево тело нападне кијавица, а предвиђени дискутанти не дођу, као што је то било на првој дискусији о моралу на Филозофском факултету, онда је то посигурно проп.ала ствар. Тако се лесило да је после једног сата погзђан.а о чему треба говорити, свесрдних покушаја ла се макар с које стране начне голем залогај дискусија одложена. Вез велике штете. Јасно је да се питаље ко-мичких размера као што су. шта ie морал?. Да ли је он хуман? Да гц he олумрети? да ли постоји једнакост у социјализму?, не могу решити нити је озбиљна crrsap поку-

шавати их решити на једноЈ дискусији и са скромним знањем. Друга дискусија: брак у цечтт/ пажње Друга је дискусија била реалније замишљена. Са свега четари проблема брак, љубав, пријателгство и другарство она је имала више изгледа на успех. Док смо се у гужви пели у свечану салу, један друг поред мене рече: ,То је доказ да ће животее теме, оне које нас интересују, увек имати пуну салу“. Сала је заиста била пуна. То је чиљеница коју треба забележити. Први дискутант, студент педагогије, почиње уз помоћ Енгелса, педантно да излаже историју брачног неверства, затим цитира наше законе који захтевају брачну верност. Он, међутим, не сматра да је брачно неверство нежорално. Брак треба да постоји док постоји и љубав. јер је оно узрок брака. На крају цитира Енгелса да h« односи мушкарца и жене постати приватна ствар тек онда кад мушкарац изгуби могућност присвајања, а жена потребу продаван>а. Други говорник ватрено и убсд-

љиво застутта слободан бриис. Врак немл будуКности. Слободна љував је најхуманији однос. Што ee тиче брачног неверегва он сшгхра да није неморално, Јер „шта he битм ако је мушкарац двовалеахам*. Сада на сцену ступа ,чо®ек е концепцијом". Он има исписан еигуран рецепт како спречити неверство, свађе и друге незгоде у браку се бракови деле на добре и рђаве“ он унекоотшсо деформише ток дискусије јер не говори о браку е моралног гледишта. Морал, сам, није изгледа те*а жоја г» интересује, а Срак посматра еа становишта хармоније. Eberoe рецеггт доносимо у целтгаи. Спгуран рецепт хако спречхти саврежепи б рак od певерства. Интересачтно за јчладе бранне Ораховв u удаване. 1. Изабрати свог брачног друта. Не треба се обазирати на заљубљеност (јер је пролазна), него на слагање. Слагање је: а) сексуално б) у менталитетима ц) разлика у годинама 2. Економски моменат 3. Интелектуална уједначеност. Не ндентичност, Јер и она може да

6

studenl