Студент

МЕЋУ ЗУПЧАНИЦИМА ( l'engrenade)

КРАТАК САДРЖАЈ ДОСАДАШЊИХ НАСТАВАКА: У једној неодређеној земљи избија револуција. Радници са петролејских поља збацују диктатора Жана Агеру. Сви чланови његовог кабинета прелазе на страну побуњеника. Жану Агери, крвавом диктатору кога је пре девет година иста таква револуција довела на власт, суди се. Судниир препуна народа. Суду претседава Франсоа, вођа револуције. Дарије, бивши министар сведочи о Агериним безобзирним акцијама. против сељаштва које није хтело да прихвати механизацију пољопривреде. Агера није хгео да води рачуна о ужасној заосталости сељака. Сељаци су уништавали тракторе, Агерини људи су палили села и слали људе у логоре. После Дарија сведочи Агерин слуга о оргијама у којима је овај учествовао са странцима (петролејска поља су у рукама странаца)Суд неколико пута хвата слугу у лажи. Излагање слуге... (ТРИ ГОДИНЕ РАНИЈЕ)....

у великим белим колима Дарије и Жан седе један до другог. Слуга седи на помоћном седишту. Шелхер јз одбио да повиси наднице, рече Да'Ј||је. Штрајк је у ваздуху. Аха! рече Жан. То је због тога... Ш Како? Ручак. То је због тога. Кладим се да знам шта ■е Шелхер од меие тражити. ■ Пелхерова фабрика К Бела кола се заустављају пред оградом фабрике. Нуlала гомила задржзна јаким полициским снагама окупљена је око ограде. Жан и Дарије силазе из кола. ШСлуга их прати. Из гомиле неколико узвика без одушпевљења: Живео Агера! Живео Агера! ® Очигледно се ради о организованим акламацнјама. Гомила, она не реагује. Жан, чувши те узвике, слегну раменима и окреће се Дарију: То је смешно. Рећи ћеш Мањану да више волим тишину. Жан и Дарије, кога слјтн још увек прати, улазе у велико двориште фабрике. Шелхер силази са перона централне зграде, која стоји испред улазних врата и долази им усусрет. Његово тврдо лице пода се љубазно осмехује, али осећа се претња И мржња иза сваког његовог осмеха. Радници стварају шпалир од врата до перона. Тихи, натмурени, они гледају Жана н« мичући се. Атмосфера је набијена непријатељством. Шелхер, који је дошао до Жана, клања се пред њим. Екселенцијо, мојн сарвдници и ја врло смо (рећии да вас примимо овде. Жан стеже руку Шелхеру. Затим цео свет пође ка централној згради. Док се Жан пење уз степенице перона, један усамљен узвик у гомили; Агера. Продани! Жан се заустави не окрећући се. Шалхер га посматра са сенком осмеха. Видите ли, рече он, они нинога не воле. Вас ништа више од мене. Ја ћу... Жан га зауставља покретом и наставља да хода. Пустите. Није важно. Онај глас поново виче: Смрт проданом Агери! Жан слеже раменима, не заустављајући се. Он улази у фабрику. Унутрашжост фабрике I Једна мала група званичних личности и инжењера фабрике посматрају инсталације једног лабораторијума. Они су посетили фабрику и сад завршавају. На неколико корака од групе Шелхер и Жан су се усамили. Ш’ Јесте ли видели њихово стање духова? рече Шелхер. М То -* е шт Рајк за осам дана. Ја им нећу дати то ДвВишење. То је изговор. Оно што они хоће, то је Рвжавање немира и стварање револуционарне ситуаНМК како би нас присилили. Жан остаје непродоран. ; Ш<цхер наставља не скидајући погледа са њега, Ја од вас тражим, да ми поново дате гаранцију, да ма шта се десило, нећете покушати да ме експро-. пришете. До тога неће доћи, рече Жан. Ја вам то тврдим. Г~ Ако шт рајк буде сувише... сувише тежак, да ли бих могао да од вас тражим подршку оружане СИЛ6, Не. Све што могу да учиним, то Је да будем арбитар у сукобу. Чувајте се, рече Шелхер. Стварн могу отићи даље него што ви то мислитУ Ако ја пошаљем војску да сломи штраЈк, Ја копам рупу између ссбе и радиика земље, За две гоза три године, Ја сам изгубљен и ви заједно са нама. Шелхер га гледа са претећим изразом: То Је ваша последња реч? Да. Ваша земља Је сасвим мала, Екселенцијо, а моЈа |е врло велика, рече Шелхер. Затим се иапрасно осмехну и рече љубазним гласом: Хајдемо да ручамо. |УЛ Адвакат се обраћа слузи претећиу гласомШ Не давите жабу у бунару. Ј а сам ва с шгтао Ш ли Се Аге Р а смејао када су му јавили о одмазди Шљачке побуне. А Доћи ћу одмах на то, рече сдуга.

Превод: Д. НАЈМАН Сведочензе слуге (Три године раније) Сала за при|еме код Шелхера То је она коју ми већ познајемо. Само мушкарци су за столом: званице и инжењери. Атмосфера је затегнута. Жан једе без речи. Један официр је уведен. Он се приближује Жану и нагиње се над њим. Два човека тихо разговарају. Посматрајући их, друге званице међусобно разговарају. Дакле, упита Жан. Завршено је, рече официр. Је ли било тешко? Они су пружили отпор, ии смо морали... Жан га пресече са нестрпљењем. Врло тешко? Десет разорених села, 17.000 ухапшених лица. Добро, рече Жан. Видећу вас касније. Официр се повуче. Жан остаје миран, али више не једе. Ои упорно гледа у зид преко пута себе изнад Шелхерове главе. Овај прати поглед. На зиду је причвршћена збирка старога бружја између којих једна огромна мусмета. Ви волите старо оружје, Екселенцијо? упита Шелхер. Имам врло лепог. Шелхер се диже са стола,’ одлази ка зиду и са огромним напором откачи гломазну мускету коју држи* обема рукама. Седајуђи, он намигну једном од инжењера који се неприметно насмеја. Погледајте резбарију од слоноваче на кундаку, рече Шелхер. Преко стола крајем својих руку он пружи мускету Жану. Овај пружи своју леву руку да је узме. Шелхер рече са намештеном несмотреношћу: Обадве руке, Екселенцијо: она је страшно тешка. Затим, као да се напрасно досетио своје грешке, додаје нагло: # Ох, ох! Извините, узмите га, Дарије. Жан блед од љутине рече императивно; Остани на месту, Дарије. Затим пружи руку говорећи: Дајте. Шелхер му даје мускету. Жан је узима само једном руком са страшним напором. Он је привлачи ка себи, и разгледа је полако. Ви имате право, рече он. Она је дивна. Затим је он пружи Шелхеру преко стола. Она је мање тешка него што ми ви кажете, једна рука је довољна, Шелхер. Ајде! Једна рукаСамо једна рука! . Шелхер подиже једну руку, ухвати мускету која му испаде, пада на сто, ломећи чаше, флаше и посуђе. Један тренутак запањености и нелагодиости. Само Жан се наслања на ({толицу и почиње да се нервозно и неиздрживо смеје. Истовремено са Жановим осмехом, чује се далеки митраљески рафал, и глас слуге: Због тога се смејао. С уд Процес као да је прекинут за тренутак: публика, порота, адвокати и сведоци остају на својим местима, али цео свет посматра, без речи. Звуци борбс као да се удаљују. Звуци пост-ају још слабији; о«и престају. Опет, један изолован пуцањ, затим поново гишина. У тишини врата се отварају и појављује се побуњеннк који је малопре већ био да пренесе новости, Он каже: Они се повлаче према тврђави. Гонимо их. Добро, рече Франсоа. Звуии у сали. Франсоа успоставља тишину једним покретом и рече: . Настави. Адвокат. сломљен, гледа око себе изгубљено, климајући главом. —Ја више не могу... Ја више не могу да брашш једног човека који не говори и који се руга своме адвокату. Оставите ме! Ја се компромитујем због тога, а он ми се смеје у лице, Ја сам са вама! Ја вам кажем да сам са вама. против њега. Ти ћеш га бранити, рече Франсоа. Ти ћеш га бранити или ће те то скупо коштати. Дарије се нагло подиже као неко који је дугс водио борбу са самим собом и који више не може да нздржи.

Илустрације: Јован ЋИРИЛОВ Он има право, рече он, тај процес је огаван: ви га убијате! Различити узвици у сали. Једна жена из пороте рече жестоко: Да ли је то наша кривица, ако он неће да се бргни! То је срамота, настави Дарије. Јесмо ли се ми због тога борили? Да би слушали препричавања слугу? Питања о којима треба расправљати су од огромног значаја! Да ли је требало индустријализовати пол»опривреду онога тренутка када је он то учинио? Да ли је могао да експроприше Шелхера и национализује петролеј? А место тога избацују нам бапска наклапања о сломљеној руци и о комплексу инфериорности. А он, он који би и сам, могао да брани свој случај, } он ћути. Сала ћути. Порота ћути. Даријеова интервенциЈа је погодила све присутне. Овај прилази Жану који се не окреће и говори му са лефа: Жане! Ја те преклињем... Због тебе самог. ' Због твоје успомене, брани се. Не допуст* те / стрељају као пса. Жане, ја те не мрзим; ја те ј<ип увек ценим, Жане, ја сам те волео. Против твојих поступака. Пркзтив твоје политике сам ја дигао луцију. Не протИв тебе, Говори им, кажи и*с нску реч. Ја се због њих стИдкм, због тебе и због себе. Жан је на последње Даријеве речи, окренуо главу ка њему и гледа га иронично. Он одговори: Били бисте сувише задовољни. '/ Затим поново окрете леђа и остаде непомичан, Расуло међу слушаоцима. Неки се слажу са Даријем; други, разљућени његовим ставом, грде га. Разни узвици; Свињо! Обесите га одмах! Дарије има право! Не убија се човек који се не брает. Ти саботираш свој процес! Франсоа, чинећи огромне помрете да би успоставио тишину, приближује се Дарију. , Дарије. Постоји можда једно средство... 1 / Франсоа говори на уво Дарију, који се слаже »в-кретом главе и рече: Добро. Одлазим. Дарије излази из суднице. Фрзнсоа се овреће 7 према публици која наставља да манифестује. Он нпе: ' Тишина! Затим, када се поново услоставио мнр он зове: Менко! Из првога реда диже се један човек шездесетих година, ћелав, са наочарима, стар, изгледа као кали научник. То је једаи од великодостојника кога с»о видели у почетку у претсобљу. Он носи под руком ■ велики штос акагга и прилази Франсоау. / Ти си инжењср агрономије, рече Франсоа. Бск> си две године у министарству пољопривреде. Ђ* <и ' се увек бунио против иидустријализације цптГ|(К|ри вреде коју је нзређивао Агера. , ? То је била глупост н злочин, рече Меалов. Он додаје, показујући на своје акте; [5 Са овим овде могу то доказзти. Стушамо те, рече Франсоа. Менко гледа где бн сстзвио своје акте, дајући околину погледом краткозидог човека. Фраисоа чини знак једном чувару који ставља један мали сто пред Менка. Овај оставља ту актс, отвара их и почиње монотоннм гласом своје излагање. Наша земља производи годишње... «г' Улице града Дарије излази из палате и полази негде ужурбаним кораком. Рафал митраљеза. Дарије се приљуби уза зид, подиже главу и као да констатује да се шпа са кровова. Он поново полази. трчећи улицака које миришу на побуну. . Дарије је стигао пред малу кућу придичво саромашног изгледа. Он звони: једном, два иута, четири пута. Нико де одговара. Дарије прелази преко улице, гледајући стзлно ва кућу. Ои стаје ва тротоар преко пута и виче из све снаге: Хелена! Хелена!

(Наставчће ее)

ЖАН-ПОЛ САРТР

*lисlеп*