Студент

ФРАНЦУЗ У ЛОНДОНУ

л лмао је капу са ширитом и сивкасто плаву униШ Л форму на којој се кочоперило неколико среЂГф брнастих дугмета. Имао је однеговано лице, физиономију професора универзитета Био је једа« од чувара Грин-парка. Као што је сваком познато овај парк се затвара У 8.30 часова. Његова је дужност да у 8.25 приђе посетиоци Ага и љубазно их обавести колико је сати. Код нас је смирена шетња по Калемегдану са но• винама или без н»их, али са обавгзним штапом или кишобраном везана за слику пензионера. Не знам да ли претерујем када кажем да свим Енглсзима личи вечерша шетња по Грин-парку. Четири сребрнаста дугмета дошетала су до старијег господина у каљачама који је седео на клупи преко пута моје. Господине, сада је 8.25 рекла је капа са ширитом. Парк се затвара за пет минута. Пришао је мени. Господине, сада је 8.25. Парк се затвара за пет минута. Поред мене на истој клупи седео је млађи човек и пушио. Сасвим обицан пегав и уредно зачешљан. Господине, рекао је њему, сада је 8.25. Парк се затвара за пет мннута. Видео сам га како је отишао даље дуж стазе и опомињао посетиоце. Моја два суседа се нису померала и, будући да сам се навикао да се понашам као и остали, седео с\ам и ја. Кроз пет минута чувар се поново појавио на стази. Господин који је седео преко пута нас дигао се са клупе и сео на једну столицу недалеко. Треба да се преместите, рече младић поред мене. Погледао сам на сат. Треба да идемо. Прошло је пола девет. Погледао ме. Ви нисте одавно у Лондону. Нисам, рекао сам. Ако вас не мрзи, видећете нешто интересантно. Причекајте мало. Видео сам како је сиво плава униформа прошла поред старијег господина који је седео мзлопре преко пута нас, не показујући ничим да га је приметпо. Дошао је до нас. Господо, пропис је да у 8.25 морају сви да изађу. Лондонско време није баш увек овако љубазно. Седећемо још мало, речс младић до мене. Господин је у прцаву. Жао ми је што ћете сала морати да изађете. Ћутали смо и седелп. Ћутао је и он и стајао поред нас. Жао ми је што ћете сада морати да изађете, поновио је гледајући негде преко нас. Ми смо и даљс ћутали. Он је и даље стајао поред нас. Сада је 8.35, рече. Хвала, рече младић, али ми ћемо седети још мало. Извините, али морате да изађете. А ако нећемо? Јако ми је жао, али бићу принуђен да позовем полицију. Дигли смо се и пошли напоље. За све то време старији човек који је седео преко пута нас мирно је пушио заваљен у столицу поред травњака Добро, а зашто није опоменуо онога господинз упитао сам младића. Зато што је он не само чувар, него и Енглез. Како то мислите? Његова је дужност да каже гостима колпко је сати. Њихова или да оду или да покажу да су чулп на тај начин што се преместе. И један и други су урадили оно што треба, а чузара се уствари нимало не тиче да ли ће неко ту да седи до 8.30 или до пет ујутро. Насмејао сам се. Када би остали да спавате овде на клупи, полицајац би вас опоменуо. али ако се преместите на

лругу, изгледаће као да Је сасвим заборавно на вас. Да лн сте ви Енглез? упитах. Наравно не. Да сам Енглез не бих вам све ово причао и после паузе макар »е као нешто чудно. Напричао ми је таЈ младић стотине чуда о Лондону. Слушао сам га, Пао је у ватру и живо гестикулирао. Имао је француски нагласак. -VГосподине, да ли знате да играчице у лондонским варнјетеима не смеју да играју голе? Не знате? Онда отидите и уверите се. Могу да вам кажем да све 'имају костиме. Само, ако би за оно што оне носе имало разлога да се каже костим зашто бмкини костим не би могао да се схвати као зимски капут или скијашко одело? Али, уверавам вас господине, оне све имају костиме. Лаели Да ли сте били у сали воштаних фигура, господине. Јесте. А да ли сте знали шта треба да кажете кад су пам се свиделе? Нмсте ? Ја ћу да вас научим: Лавли то је требало да кажете. Можда сте посетили Британски музеЈ? Сигурно вам се свидео. Британски музеЈ је такође лавли. Ако мислите да слапови НиЈагаре нису лавли. грдно се варате. Док би за ВенециЈу могло исто тако да се каже лавли, за Париз би Ја, да сам Енглез и Јако узбуђен лепотама тог града. рекао лавли, лавли, лавли. * Оставио сам га озлоЈеђеног испред Грин-парка. Договорили смо се да ме сутра одведе у Сохо. Чуо

сам нешто о њему и раније: да Је пун кафаница и да је то крај најјевтинијих проститутки. Потврдио је да је све штр сам знао сасвим на месту. Али, све то је много одвратније него што се да замислити. Грозничаво, бесно ми је причао о томе крају тврдећи да Гнглезпма пристаје хумор и проституција исто колико Французима аскетизам. Тврдио је да је свака Франиускиња рођена да постане проститутка, а Енглескиња уседелица. Причао је о њиховим пегавим лицима, заборављајући при томе да је и сам пегав. Па зашто онда живите у Лондону? ушггао сам га. Погледао ме. Имао сам једну тетку која је тврдила да корисно може да буде само оно што је непријатно. Ако ти је нешто пријатно, говорила је она, буди сигуран Да је губљсње времена. је и загледао се у чувара који је баш излазио. Изгледа да је била у праву. Наиме, ја сам овде у једној фабрици Наводно учим. Колико сте већ овде? Годину, осам месеци и седамнаест дана, одговорио је као из тола. А колико треба да останете? „ Још три месеца и тринаест дана. * , Традицлја? Формализам? Формализам? Традиција? Или Традиција формализам? Можда је он пребрз у доношењу суда, површан, а можда је и у праву када тврди да је све то заједно постало делић друштвене свести просечног Енглеза. Лондон је град са таксијнма које емо гледали као последњи крик технике у немим филмовима; са старијим женама у шеширима који потсећају на Дикенса; са парковима у којима је трава увредљиво уредно подрезана. тзв. енглеска трава, чија је основна одлика, оно што је чини енглеском, то што је свака травка једнаке висине, ширине, боје и дубине корена под земљом. Иако н други понекад покушају да направе енглеску траву, она ипак, испадне, местимична и не« уредна. И то је баш оно. Опо што је енглеско * Када сам сутра дошао на уговорено место, већ ме је чекао. Зауставио је један такси. Док- сам улазио рекао је нешто шоферу, а затим и сам сео поред мене, Да ли сте били у Паризу? упитао ме је. Ви сте оданде? Не баш сасвим. Нисам био у Паризу, рекох. Треба да одете. Да се опоравите од Лондона, Ићи ћу када се будем враћао, али не да се опоравим. Не, не, ја не говорим напамет. Видећете да ћете се забављати много више, а ипак ће бити мање заморно од оврга. одвратној маглуштини био би нерасположец и непосредно по примању 30.000 фунти на коњској кладионици. Насмејао сам се. Било је смешно како се он жестио када би почињао да говори, изгледа, о овојој свакидашњој теми. Да ли мрзите нешто више од Енглеза и Енглеске? упитах. Да, Американце и Америку. Било ми Је непријатно да се смеЈем, Јер је то речено гробно озбиљно. Такси се зауставио испред Једне уске уличице. Почела Је да пада ситна кишица. Ваљда због тога су све ноћне лепоткце, иако врло лепо обучене, изгледале Јадно. почетку ситна као прашина, киша Је почела да се адфмира у крупније капљице, све чешће и чешће. Зимљиво су се скупљале у своЈе ћошкове да се насмеше и извуку из њих само када наиђе нека муштерија. И као безнадежни рефрен досаде одЈекивало је махом мирним улицама, без многс промета: Имате ли времена? Моме новом пријатељу Је изгледа досадила шетња. Већ унапред се рмејући рече; Сада ћу да направим шалу. Прешао је улицу и упутио се ЈедноЈ девоЈlТи. Изгледала је Још бедније него осталс. Могла је да има око четрдесет година. НиЈе имала на себи. Једна зелена хаљина са шлицом скривала је промрзло усахло и уморно тело. Мора да је ово био очајнички покушаЈ, последњи трзаЈ пред коначно признање да она овде више не може да заради за живот. Сва срећна Је пошла усусрет мом познанику и одЈекнуло је кроз улицу оно банално, али сада нешто лепше, јер Је било испуњено несквакидашњом радошћу и надом; Имате ли времена? Имам, одговорио Је, и док га Је она хватала под руку додао Је али немам времена, Почео је наглас да се сме Је. Окренула се да поново пође у свој 4 ћошак, ништа не рекавши. МоЈ познаник је настављао ла се шали. Матори сте ви за ваш посао. Као да се тргла, можда и није. али Је наставила да иде према свом старом месту. НиЈе то била увреда за њу. На увреде Је она морала одавно да навикне. Било Је то оПо што* се ■>бично зове стварност, болна истина. Учинило ми се та сам видео једну сузу на њеном образу. Али то ми е сигурно само учинило. Она Је заборавила да плаче. Пошли смо даље. Да се овако понекад не нашалим, рече моЈ чознаник, Још се увек смеЈуђи, чини ми се да бих тмро од досаде. Проклети Енглези, додаде кад му ■исам одговорио. НемаЈу духа ни колико црно испод I<~>кта Једног Француза. Мислио Јс да Је Француз. Био је међутим човек, ђаво ће га знати какав.

Слободан СЕЛЕНИЂ

ЕМИЛ КОСТИЋ:

„БОСАНКА*

Бакингемска палата

6

slи<lеп*