Студент

SNAZAN POTSTICAJ

(Nastavak sa prve strane)

loga SKJ, radničke klase, o socijalističkoj demokratiji i druga. Stalnom brigom i organizovanim rađom, organizacija taj interes treba da razvija i proširuje i time pomaže rad svojih članova na podizanju njihovog ideološkog nivoa. Ako se život naše organizacije gleda u celini mi ćemo zapaziti dosta uspeha i pozitivnih rezultata u njenom radu. Aktivnost većine komunista je porasla. PoIje njihove političke delatnosti se proširilo i postalo daleko prikladnije i raznovrsnije. O tome govori dosta razvijen i razgranat rad studentskih udruženja, klubova, društava i drugih organizacija u kojima živi i radi ogromna većina studenata. Međutim, mi ne možemo konstatovati da su svi komunisti našli svoje mesto u organizacijama u kojima se odvija ž/i-vot studenata, kao ni da je njihova opšta političko-društvena ak-

tivnost na potrebnoj visini. U svakodnevnom životu i radu mi se susrećemo sa ozbiljnim slabostima u pojedinim organizacijama i sa pasivnim, bezbrižnim i indiferentnim odnosom prema radu kod izvesnog broja članova SK-a. Takve pojave ukazuju da još ni danas nije u p>otpunosti shvaćena uloga Saveza komunista koju je odredio VI Kongres SKJ, kao ni suština zadataka koji proizilaze iz te uloge, a koje je naročito podvukao II Plenum CK. U nekim organizacijama nailazimo na pojave labavosti i komotnosti koje potiskuju disciplinu i odgovornost komunista. Izvestan broj članova SK-a svoju aktivnost gotovo iscrpljuje obavljanjem najosnovnijih dužnosti dolaskom na sastanke i plaćanjem članarine. A kada se pokrene diskusija o tim pitanjima neke su organizacije nemoćne da se odlučno izbore i suzbiju takve pojave i otstrane iz Saveza komunista one koji ne zaslužuju da budu u njemu, Tu se istovremeno susrećemo sa pitanjem niskog kriterijuma nekih organizacija u pogledu ocenjivanja vrednosti i kvaliteta komunista, kao i sa razlabavljenim i nekritičkim stavom tih organizacija prema sopstvenim slabostima i slabostima svojih članova. Takav odnos se ispoljava bilo u nepreduzimanju potrebnih mera kada su slabosti očite, bilo u mlakom i polovičnom reagovanju. Radi toga se dešava da član SK-a u nekim organizacijama može da ne dođe na sastanak četiri i pet puta a da se ipak sve svrši na ukazivanju ili kritici. Daleko smo od toga da aktivnost komunista merimo samo po đolasku na sastanke, ali ako je nekom i to teret, onda je očevidno da taj ne može biti u Save-

zu komunista. Cesto puta ovakve slabosti nastaju, a onda se tolerišu i usled nakaradnog tumačenja demokratije dovode do besmislenosti i apsurda. Kada se radi o suprotstavljanju takvim pojavama u savezu koraunista. o borbi za lik komuniste, 0 isključenju iz SK-a, osnovne organizacije treba ne samo da budu odlučne, beskompromisne, nego i da reaguju brzo i efikasno. Mi ne možemo dozvoliti da se osnovne organizacije odvoje od niza političkih i društvenih problema zbog toga što se skoro isključivo bave unutarnjim pitanjima, a takvih primera imamo. Jasno je da ta pitanja treba rešiti, ali ne gubiti toliko vremena na njihovom razmatranju. Zna se kakav treba da bude Savez komunista i njegovi članovi. O tome je rekao svoju reč i 111 Plenum. Ako neko ne ispunjava te uslove, treba jednostavnije i brže, nasuprot dugim sastancima, natezanju i razvlačenju diskusiia u kojima se neke organizacije guše, rešiti pitanje takvih. Mnoge od ovih slabosti imaju svoje korene u malograđanskoanarhističkim shvatanjima koja prodiru u Savez komunista, raznim navikama i običajima nama tuđim, ali prijemčivim za slabije 1 neuzdignutije članove SK-a koji obično i nesvesno popnmaju takve osobine. Otuda stalna opasnost od takvih pojava koje postaju naročito ozbiljne ako dođe do njihovog odomaćivanja u Savezu komunista. A o tome se upravo i radi Mnogo čega nespojivog sa Savezom komunista, sa svojstvima i odlukama komunista biva popnimano od pojedinaca a rtekad i osnovnih organizacija, a zatim stiče status nečeg što postaje »normalno«, »naše«, nasuprot »zastarelom«, »birokratskom« itd. Na taj način doitazi do tihog

potiskivanja onih elementamih principa na kojima je izgrađen SKJ i na kojima se odvija život njegovih organizacija. Ukoliko oštrica naše borbe otupi, ili u jednom periodu zaostanemo i izgubimo 'z vida tu’opasnost. nastaje jače prodiranje i uvlačenje u Savez komunista baš takvih pojava. Zbog toga nije dovoljno samo u jednom trenutku tj. kada su te pnjave iače izražene povesti odlučnu borbu protiv njih, već treba imati stalan, nepomirIjiv i oštar stav, koji će onemogučiti filtr'ranje u Savez komunista svega što je njemu tuđe. Jasno je da se uspešna borba protiv ovih slabosti ne može voditi apstraktno. samo diskusijama na sastancima SK-a, več kroz stalnu političku aktivnost, kroz akcije, kroz borbu za razvijanje intenzivnog društveno-političkog života u masovnim i drugim organizacijama uz puno učešče svih komunista u takvom radu. U borbi za otklanjanje iznesenih i sličnih slabosti rukovodstva a prvenstveno sekretari osnovnih organizacija treba da odigraju značajnu ulogu. Mi smo u zadnje vreme imali primera izvesnog utapanja i nesnalaženja pojedinih drugova u sčtuacijama kada je trebalo zauzeti odlučan i borben stav i suprotstaviti se negativnim i štetnim pojavama. To se oseča i manifestuje u pomirljivom stavu, u taktiziranju i obzirima da se ne bi narušdla »demokratija« i u nepreduzimanju potrebnih i odgovarajućih mera za rešavanje pojedinih k ako unutarpartiskih tako i drugih pitanja. Hukovodstva se moraju mnogo više aktivizirati, a isto tako i stariji uzdignutiji komunisti i postati pokretači i nosioci borbe za đalje učvršćivanje i jačanje orgamzaoije Saveza komunista.

R Ша STTJOVfč '

ŽIVA, PLODNA SVESTRANA DISKUSIJA

Na Četvrtoj konferenciji KOSEKA: Napredna shvatanja u nastuaonju - blok se ogorčeno brani

Pošto je IV konferencija KOSEK-a većim delom radila u užim komisijama, u ovom napisu donosimo delove i prikaze značajnijih diskusija, na osnovu izveŠtaja naše delegacije. I KOMISIJA Pretstavnik Južne Afrike iznosi činjenice o rasnoj diskriminaciji na univerzitetima svoje »emlje i traži da se još preciznije nego u Kopenhagenu izrazi stav konferencije. Svedska predlaže da se ovo pošalje »potkomisiji« (zatvoreni forum od dvanaest pretstavnika) i da se diskusija završi. Pretstavnik Jugoslavije se protivi: »Mi puna đva dana govorimo o proceduralnim pitaniima, a kada smo prešli na prvo konkretno i važno pitanje, postoji naraera da se ono skine sa dnevnog reda. Predlažemo da se posebnom rezolucijom izrazi solidsumost konferencije sa borbom studenata Južne Afrike«. Indija, Argentina, Urug\'aj i Italija nas podržavaju. « Pretstavnik Indije kritikuje rad VUS-a. »Zadovoljan sam sa VUS-ovim upitnicima, ali oni sami po sebi nisu još sve Indiski VUS je slao na te upitnike neistinite podatke, sanitarna služba u Indiji funkcioniše slabo itd.« Svajcarska iza ovakve kritike peva slavopojke VUS-u i sa još nekoliko delegacija predlaže da se sada ne razmatra rad VUS-u u Indiji. Pretstavnik Jugoslavije: »Mi podržavamo stav Indije da se sada diskutuje«. Novi kontranapad. SAD predlaže rezoluciju kojom se VUS-u zahvaljuje na dosadašnjem radu oko stuđentskog zdravlja, a Engleska, ovaj predlog formuliše (Ove zahvalnice su česta forma đla se parališe strana kada kritdkuje loše pojave). Inđija protestuje, Liban preporučuje da se ne zahvaljujemo, a Novi Zeland redovno pođržava predloge Engleske zahvalnost je prihvaćena. Argentina traži da se ргоblem zdravlja studenata poveže sa proizvodnjom i skupoćom lekova koje diktiraju trustovi: »Problemi studenata ne mogu se odvo јШ od problema društva«. Evo suprotne strane Skotska: »Naša konferencija nije političkog karaktera i ne možemo se baviti političkim pitanjima«. Тгаžim da se argentinska rezolucija skine sa dnevnoga reda. Pretsedavajući; *S obzirom na kratkoću vremena daću reč samo po jedпош svake strane«, Pokušaj da se diskusija zataška. Urugvaj: »Cudi me kako neke delegacije ne mogu da shvate ovu rezoluciju. Predložena rezolucija ne zadire u menjanje ekonomske strukture pojedinih zemalja, već pokreče rešavanje jednog čovečnog principa.« Australija: »Mi možemo razumeti predlog Argentene i Urugvaja, ali ne možemo glasati za njega«. Sa 14 glasova protiv, argentinska rezolucija se skida sa dnevnoga reda. Prima se jedna kompromisna rezolucija Cilea o zdravlju studenata.

Argentma iznosi da je TBC socijalni problem i da se tu-vidi koliko su pitanja zdravlja studenata društveni problemi. Pretsedavajući; »Ograničava se diskusija na jedan minut«. Urugvaj: »Diskutujemo o problemu TBC među studentima, došli smo iz takve daljine pod teškim okolnostima, a sada nam se ograničava pravo Па govorimo o svojim goručim problemima«. Naš delegat: »Slažemo se sa pretstavnikom Urugvaja i izražavamo žaIjenje što se naši prijatelji iz Južne Amerike ometaju u iznošenju važnih problema Ako se na ovoj konferenciji ne saslušaju problemi koji se tiču studenata iz raznih delova sveta mi time hteli ili ne, sužavamo osnovu za ravnopravnu međunarodnu saradnju, a to nikako ne bi smeli da činimo« (Aplauz Turske, Crčke, Libana). Nema punomoćja »za politiku* U diskusiji o emigrantima škotski delegat izjavljuje: »Imam punomoćje da glasam samo po konkretnim pitanjima programa aktivnosti, a ne po opšte političkim pitanjima kao što je ovo. Neka i ono ide potkomisiji«. Jugoslovenski delegat raskrinkava ovaj stav i pored ostalog kaže: »Vidimo da je potkomisija stvorena da bi se sva pitanja koja su iz raznih razloga nezgodna za jednu grupu zemalja, prebacila u zatvoreni krug. To pokazuje da se jedna grupa zemalja plaši izmene mišljenja«. II KOMISIJA I ovde je bumo počelo. Luksemburg i Prancuska predlažu rezoluciju o autonomiji univerziteta. Engleska da se o ovome izjasni potkomisfja.

Najživlja diskusija je vođena oko sportskih problema. Osnovno je biio pitanje karaktera FISU i odnosa sa MSS-om. Ovo prvo zbog članstva Spanije u FISU protiv čega ustaju delegati Južne Amerike. Francuska predlaže da se formira jedan komitet od pretstavnika MSS i FISU i drugih nacionalnih unija koji bi imao zadatak da organizuje svetske studentske igre. Jugoslovenski delegat je između ostalog o ovom predlogu rekao: »Ako bi se pri'hvatila francuska rezolucija, značilo bi dozvoliti da niz nereprezentativnih partiskih organizacija može da prisustvuje sportskim igrama. a to bi bile ustvari kominformovske grupice u p>ojedinim zemljama. MSS to koristi u propagandno političke svrhe. »Izuzev Kanade, svi su protiv predloga Francuske. ♦ Izveštaj naše delegacije o organizaciji međunarodne konferencije za putovanje u Splitu, jednoglasno je primljen. Usvojen je, sa jednim amandmanom, i naš izveštaj o kulturnoj aktivnosti. Posebna draž ove komisije bila je i u tome, što je pretsedavao član jugoslovenske delegacije. (Jakša Bučević), pa je bilo i razgovora na srpskohrvatskom jeziku između pretsedavajućeg i naše delegacije, čega u toku cele konferencije nije moglo biti na druglm mestima. Opšte raspoloženje u komisiji je nastalo kada je pretsedavajući oduzeo reč jugoslovenskom delegatu, jer je prekoračio dozvoljeno vreme govora m KOMisiJA Posle izveštaja Austrije, o konferenciji za štampj) u Beču, javila se Jugoslavija sa protćstom

protiv učešča zvanične studentske delegacije Frankove Spanije (SEU) na konferenciji u Beču, SEU ne odgovara definiciji studentske unije usvojenoj u Kopenhagenu јег rukovodstva nisu izborna, već ih postavlja država. Na konferenciji u Beču nametnuta je tema »Evropska integracija i zadaci studentske štampe«. Mi nismo protiv diskusije, ali na jednoj svetskoj konferenciji eksperata, nema mesta diskusiji o praktičnim političkim pitanjima koja interesuju samo određen bro) evropskih zemalja.« Austrija: »Problem Spanije je potilički problem, a mi ovde ne diskutujemo o politici«. Jugoslavija: »Molimo pretstavnika Austrije da nam odgovori da И je integracija Evrope političko pitanje« (ovo ostaje bez odgovora). U pomoć priskače Tomson. On obrazlaže da su Spanci prisustvovali u ime lista »Alkale« po »stručnoj liniji« i da to nije u suprotnosti sa rezolucijama iz Kopenhagena. »Ekspert« Tomson se teško ogrešio. Jugoslovenska delegacija citira rezoluciju iz Kopenhagena i razbija ovu igru za afirmaciju Frankove Spanije. U tome nas neumorno prate naši prijatelji iz Paragvaja i Urugvaja. Ali blok ne miruje. Engleska potrže stari metod rezolucija o zahvalnosti Austriji za organizovanje konferencije. Protiv naših istupa javljaju se opet Skotska i Nbvi Zeland. Sve se ovo odvija u tri sata nbću.

IV KOMISIJA Procedura *Point d’ordre « U diskusiji o slanju delegacije u Afriku pobedila je ideja da' n njoj bude zastupljen sanao jedan Englez) u ranijem predlogu od pet članova delegacije bila su tani Engleza), da se posete univerzlteti uz njihovu saglasnost i đa jedan od delegata bude iz Afrike. Delegat Zlatne Obale glasa za našu rezoluoiju. Međutim Skotski amandman na našu rezoiuciju, ostavlja samo formulaciju »ova konferencija odlučuje da« i dalje sledi zahvalnost Engleskoj. Novi Zeland daje novdi amandman i novu dopunu. Protiv toga ustaju Zlatna Obala i Urugvai. Indiski delegat oštro opomdnje Skotsku i Novi Zeland zbog fcršenja procedure. A na izjavu delegata Novog Zelanda da je on postupio »po demokratskim i рагlamentamim običajima svoje zemlje« dobija odgovor od indiskog delagata: »Ja nisam tražio od delegata Novog Zelanda da mi daje lekcije o demofcratizmu«, Posle izmena za škotski amandman glasa dvanaest delegacija, protiv dvanaest. Procedura daje odmor. Dovode se nove delegacije koje su u drugim salama, u pomoć. Ponovo se glasa l6 za, 15 protiv. Formalno njihova pobeda, stvamo i moralno naša. ♦ Mnogo diskusija, mnogo borbi i raznih mišljenja, ali i pobeda naprednih stavova. Ova konfeznači dalji značajni korafc u ražvjjanju međunarodne stu« dentske šaradnje. V. N.

Grupa delegata na IV konfrenciji

ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ СТУДЕНТСКОГ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА НЕМАЧКЕ

Немачки социјалистички студентски савез организовао је од 5 до 10 јануара у Брауншвајгу (Западна Немачка) семинар са темом „Демократија у свести европоких народа*. Поред Немаца, Швеђана и Холанђана хоји су учествовали у већем броју, семинару је присуствовао и претставник Савеза студената Југославије Неџад Селимиђ, студент ТВШ-а. Hjeroßo предавање „Послератни привредни и политички развој

Јутославије", изазвало је велнки иитерес међу учесницима семинара, тако да је највећи део радног времена употребљен за дискусије о привредној и политичкој демократији у Југославији. Немачки студентски социјалистички' савез намерава да током лета пошаље у Југославију своју дслегапију и да успостави чвршћи контакт са Савезом студената Југославије. М.

2

sludent