Студент

ДРУШТВЕНО УПРАВЈБЛЊЕ УНИВЕРЗИТЕТОМ

Дискусија у Одбору за просвету Савезног већа

(Наставак са прве етране) »Слажем се са начелима Нацрта рекао је др. Бабић и мислим да he она наиКи на одобраван.е. Пи тан>е је само како су та начела при мењена. Имам намеру да поднесем низ амандмана, Јер у Нацрту има празнина и грешака. Друштвено управљање гледам са гледишта помоћи друшта. У Јавним дискусијама неки су истакли да универзитет треба да буде изнад дру штва (Загреб). Један броЈ професора тражи да универзитет остане ван друштва Јер им социјализам „не одговара", други сматраЈу да )е ДРУштво преслабо да у себе уклопи и универзитет, док трећи мисле у складу са нашом социјалистичком стварношћу." На универзитету треОа да схвате да друштвена контрола претставља друштвену помоћ. Даља карактеристика Нацрта Je тежња за унутрашњом демократијом. Но, ниЈе доследно спроведен принцип унутрашње демокрагиЈе. Основне радне Јединице нису факул тети, већ институти, заводи, катедре, клинике итд. Однос између факултета и ових установа Је врло важан. Не би требало дозволити да факултетски савети без консултовања радних колектива доносе произвољне одлуке за поЈедине радне Јединице". Посланик Бабић Је даље истакао да положаЈ асистената не обезбеђуЈе унутрашњу демократију. Заборавља се да има доста асистената коЈи и- ј мају дуг стаж, докторске дисертациЈе, учествуЈу у настави, испити- , ма итд и зато њихове претставнике треба увести у факултетска већа. ј Не треба се плашити „кастинске асистенске политике". 1

f Нарочито је значајно што закон подвлачи васпитну улогу универзиј тета. Неки наставници изЈављуцу да Je њихова дужност само упути!ти студенте у стручни рад, а како ће се они даље развијати то их се | не тиче. Такво схватање је погреI шно. Фактор моралног лика човека ; мора доћи до пуног изражаја. Доктор Бабић је даље рекао да не зај довољава ни глава трећа која говој ри о студентима, коЈе Још увек сма! трају за обЈекте наставе, а не као члачове колектива, сараднике ј Битан иедостатак Нацрта по мивљењу посланика Бабића Је санким онисање штетног аутархичког стања факултета. Он такође сматра ла треба успоставити само звања професора и доцената, јер ,1е досада би ло тешко дифереицирати, ко 1е ре| дован, а ко ванредан професор. | „Друштвена улога наставника данас Је признатиЈа него икада рапиј Је. Наставника треба извући из слу ј жбеничке лествице и између њих и j факултета успоставити Јтоворни однос". Посланик Бабић Је на крају инсистирао, а с њим су се сложили и остали чланови одбора, да се доношење закона о универзитетима сматра за хитно. СТУДЕНТИ СЕ НЕ МОГУ ТРЕТИРАТИ КАО ОБЈЕКТ НАСТАВЕ Народни посланик Милијан Неоричић изнео Је да Нацрт повољно решава две ствари: проширује ДРУштвено управљање иа Универзитет и фиксира да се утврђују планови и програми. Но. по његовом мишље шу, ови принципи нису доследно спроведени. Ускрађено Је учешће студената у управљању Универзите

том." Сматрам да и студенти морају I учествовати у управљању. По нацрту, њихова права своде се на то да полажу испите и присуствуЈу састанцима професора. Ст>-дентима треба омогућити да буду чланови ор гана управљаша с правом одлучива ■ ња не о стручним, али свакако о I другим важним проблемима универ зитета и факултета. Потпретседник одбора др. Милош , Жанко Је говорио о разлозима оријентисања на друштвено управљаше. Овим се з'води ефикасна одговорност. Друштвени органи неће би ти никакви „комесари" над универзмтетом. и даље остаЈе пуна слобода научног и наставног рада, али уз

елемент пуне стварне одговорности. То је по речима Жанка и основно У Нацрту. У појединим развијеним земљама У факултетским саветима поред про фесора седе и студенти, претставниЧи универзитета и установа којима су потребни стручњаци и друга заинтересована лица. А код нас код неких професора постоје изолационистичке тендеЛције и тежње бежај и.а да се јавно говори о стварима на Универзитету. Студенти штрајкују а професори већ неколико година стално само изЈављују да ће „озбиљно размотрити" њихове захте ве, али Још нема осетних резултата. Наставници мораЈу бити у вези са животом за кога ствараЈу и то им неће штетити, него користити. У погледу асистената постоЈи це ховско схваташе. Зашто они да Оуду гости наставног збора? Зашто не чути и ших коЈи имаЈу доста да кажу? Не мораЈу бирати професоре, али им треба дати право да одлучуЈу о другим важним питањима. Зашто у универзитетским и факултетским саветима да не буде сту дентских претставника? питао Је посланик Жанко. УниАерзитет има свој опецифичан живот чиЈи су зна чаЈан фактор студенти. Према томе они треба да буду не гости, већ равноправни чланови колектива. После живе дискусије у коЈоЈ су учествовали Још неки чланови, Одбор Је Једногласно за кона као основу за даљи рад и решио да га пошаље на дискусиЈу универзитетима, удружењима универ зитетских наставника и студентским организацијама. Примедбе на Нацрт треба доставити Одбору за просвету до 17 марта. ОчекуЈе се да he Одбор за просвету у другоЈ половини марта почети претрес Нацрта Закона о универзитетима У појединостима. в. м.

Са седнице одбора за просвету

NACRT ZA OPŠTI ZAKON O UNIVERZITETIMA

(Nastavak sa prve strane) Nastavnl predmeti se utvrđuju Statutom fakulteta. GLAVA 111 STUDENTI Cl. 18 Studentom unlverziteta postaje se upisom na Jedan od fakulteta. Svaki građanin Federativne Narodne Republike Jugoslavije i strani đržavljanin koji Je završio potpunu srednju školu opšteg obrazovanja (gimnaziju) ima pravo da se upiše na bilo koji fakultet u zemlji. Posebnim propisima predvideće se pra vo i uslovi upisa na pojeđine fakultete učenlka koji su završlli srednju stručnu školu. Za nostrifikaciju stranih sveđocanstava i ekvivalenciju stranih škola i školskih dokumenata stečenih u inostranstvu važe posebni propisi koje đonosi Savezno izvršno veće. Cl. 19 Stuđentl imaju pravo i dužnost da posećuju pređavanja, seminare, vežtae l da učestvuju u đrugim oblicima nastavnog rada, kao i da uredno polažu ispite. Bliže određbe o pravima i dužnostima studenata propisuje statut fakulteta. Studenti su đužni da se priđržava Ju univerzitetskih propisa i pravila, da čuvaju ugied studenata i unlverziteta. Za povredu dlscipline na fakultetu, studenti odgovaraju dlsciplinski pred disciplinskim sudovima za stuđente koji se obrazuju na fakultetu i univerzitetu. Cl. 20 Studenti mogu osnivatl stručna, kulturna i druga uđruženja na fakultetu i univerzitetu. Pravila ovih udruženja moraju biti u saglasnosti sa Zakonom o unlverzitetu i statutom fakulteta. Materijalno pomaganje studenata za studiranje (stipendije) uređuje se posebnim propisima. Studenti uživaju pravo na zdravstvenu 1 socijalnu zaštitu i druga prava i povlastice. saglasno propisima koje donosi Savezno izvršno veće.

IV GLAVA. UPRAVLJANJE UNIVERZITETOM I FAKULTETIMA Cl. 23 Univerzitetski savet Je najviši огgan upravljanja univerzitetom. Unverzltetski savet Je sastavljen ođ člaonva koje bira republička narodna skupština i od članova koje biraJu fakulteti. U unlverzltetski savet narodna skupština bira istaknute naučnike, stručnjake 1 javne radnike, a svaki | fakultet blra po Jednog člana iz ге- I da nastavnika na fakultetu. Rektori 1 prorektorl su po položaju članovi unlverzitetskog saveta. | ВгоЈ članova unverzitetskog saveta . koje bira republička narodna skup- Ц I ština, ne može biti manjl ođ broja j članova koje biraju svi fakultetl univerzlteta. Univerzitetskl savet se bira na vre I me od dve ali, narodna skup ' štlna 1 fakultet mogu pojedinog člana razrešiti i pre isteka toga vremena, Cl. 31 Univerzitetsku skupštinu sačinjavaju nastavnici svih fakulteta. Za pretstavnlka asistenata i drugih univerzltetskih saradnlka može se predvideti pravo glasa 1 na skupštlnl za izbor rektora i prorektora. Broj i način izbora ovih pretstavnika utvrđuje unlverzltetskl statut. Radom skupštine rukovodi pretsednik koga skupština bira. Univerzitetsku skupštinu za izbor rektora i prorektora saziva unlverzitetska uprava ođmah po izboru univerzltetskog saveta. Cl. 32 Univerzitetska uprava saziva Jedanput godišnje univerzitetsku skupštinu radi podnošenja izveštaja o radu univerzitetskog saveta i rektora. Skupština se može sazvati i radi pretresa opštih pltanja nastave i naučnog rada lli đrugih pitanja od opšteg interesa za univerzltet, Unlverzltetska uprava Je dužna sazvatl skupštinu na predlog dva fa[ kulteta Ш trlđeset naatavnlka.

Cl. 35 Fakultetskl savet sačinjavaju svl nastavnlci fakulteta i pretstavnici stručnih i naučnih udruženja i drugl istaknuti stručnjaci koje imenuje univerzitetski savet. Вгој članova fakultetskog saveta kojl nisu nastavnici, ne može blti veći od jedne trećine od ukupnog broja članova saveta. Pretstavnici privrednlh organlzacija 1 ustanova koje đaju materijalna sredstva zđ rađ fakulteta i njegovih instituta 1 ustanova postaju članovi fakultetskog saveta. Ove članove imenuje univerzitetskl savet na prcdlog ođgovarajuće organizacije i ustanove, a po saglasnosti lakultetskog saveta. Cl. 40 Fakuitetski savet će obavezno saslušatl i pretresati mišljenje i predloge stuđentskih organlzacija o pltanjima statuta. Pretstavnlci studentskih organizacija imaju pravo da prisustvuju sednici nastavničkog saveta i da učestvuju u pretresaniu pitanja koja se odnose na režim studija i izvođenje nastave.

VESTI

Na svojoj poslednjoj konferenciji, nastavnici, asistenti i lekari Medicinske velike škole, posle veoma žtve diskusije, odlučili su da se ne odvajaju klinike i instituti. Društveno upravljanje klinikama i institutima biće ostvareno ргеко jednog centralnog tela, što će znatno smanjiti troškove za administraciju. Doktor Voja Stojanović upoznao je prisutne s radom i zakljućcima interfakultetske konferencije. Sto hiljada dinara za kompletiranje biblioteke i trideset hlljada din. za razglasnu stanicu dodelio je Univerzitetski odbor Saveza studenata upravi društvenog kluba na Novom Beogradu, Isto tako, saznajemo, da će Un’vcrzltetski odbor oberbedlti znatna sredstva (do

300.000 dinara) za izgradnju studentskih spotrtskih objekata na Novom Beogradu, kada buđu gotovi za iste konkretni predlozi i p!anovi_ Na Medicinskoj velikoj školi letnji semestar upisalo je 1050 studenata prve godine. Ovai broj je mnogj manji od broja upisamh u zimskom semestru, kada je bilo oko 1300 upisanih. Prema statistici, fakultet su napustili studenti upisani, poslednjih dana upisa i stariji koji su promenili nekpljko fakulteta. P'ostoji više razloga za ovoliki broj ispisanih. Najvažniji razlog je što su studenti i diplonairani maturanti srednjih i stručnih škola posle odluke o slobodnom upisu pohrllli na Medicinsku veИЧм ško'u p dn se ni’-n 90 obavestill 0 težinl studlja.

ПОНАШАЊЕ СТУДЕНАТА

Ово неколико илустрацхЈа добијених од судија за прекршаје на Новом Београду; Пре неколико дана у старој, климавој „тројици" одиграла се ова сцена: По нашем студентскои, већ, обичају. марић Антоније, студент медицине задиркивао је кондуктерку. Бкле су то шале, углавном веслане, Јер ето, ова ]е само ковдуктерка. Опомињања су саио охрабривала нашег „академског грађанина" и распаљивала иу машту. Но, кондуктерка није дуго остала „хладна", (тешко се то може бити, поготову кад је човек у униформи ГСП-а), дохватила је некм гвоздени предмет и њиме покушала да ућутка недисциплиновавог путника. Марић се спретно измакао ва штету ГСП-а, Јер Је гвоздени предиет сасуо у парамнарчад Једаи велики прљави прозор. У то се умешао Један милиционер коЈи Је пронашао да оваЈ „академски грађанин" ниЈе сасвим испрашван ни као грађанин, Јер ннЈе уза се имао легитимациЈу. Епилог ће изрећи судија за прекршаје. ♦ Али да ваи претставимо Jom смелију групу „академских грађана". Главни актер у овом случаЈу био Је Шипта Џевад, студент технике. Радња се догађа у аутобусу на несрећноЈ (према веровању празноверних ковдуктера) линиЈи 36 БежаниЈа vla Студентски град. На задиркивања ова кондуктерка Је потражила заштиту од милиционера на улици. Када Је кондуктерка изашла из аутобуса, шоферу Је дат знак и аутобус ]е креиуо. Зауставили су га неки савесни грађани. Личност коЈа Је у међувремену недозвоњено замењивала кондуктерку, остала Је мистериозна и за еудиЈу за прекршаЈе. Но, ту се не ради о некоЈ наднаравноЈ сиби, ради се о обичноЈ студентсхој „солидарности - . Кад би овакве сцене забављале наше читаоце, иогли би их изнети много више, Јер нам их Је судиЈа за прекршаЈе испричао безброј. То су картања, туче на улици, у Дому културе усред дана или ноћи; чули би за неустрашивог боЈџију Беговић Славка, за Перовић Бранислава, Табаковић Салиха, ВоЈводић Лрагана и друге. но и намз с<* жури лз —>вршимо ову непријатно писани Је. * Већ два месеца у Студентски град пиЈе стигао пиЈедап број „Студента". За та два мееца Нови Београд је био отцепљен од Београда цигло Један (словима Један) дан. Неки читаоци питају; када Јс то престао излазитн наш једнни студентски илст?

ОБАВЕШТЕЊЕ

Одбор Савеза студената Филозофског факултета обавештава учеснике конкурса за значку Савеза студената Филозофсхсг факултета да је жири оценио да нпјеДан од приспелих радова не задовољава. Конкурк: се продужује до 25 марта. Прва награда 5.000. дкнара. Радове слати Одбору Удружен»а СС филозсфског факултста, Кнез Михајлова 40/iv снрат.

siuđeni

3