Студент

FEHIOAL PRUATELJSTVA б AHKfiRI

(Nastavak sa prve strane) vreme, u velikoj sali Filozofskog fakulteia sedeli su jedan do drugog studenrti Turske, Grčke I Jugoslavije. njih 200 u prvim геdovima zauzeli su mesta: zamenik otsutnog pretsednika Republike i pretsednik Velike Turske narodne skupštine g. Refik Koraltan, ministar unutrašnjih poslova, ministar proevete g. Burćak, ambasador Kraljevine Grćke g. Kalergis, ambasador FNRJ u Ankari Mišo Pavićević, podsekretas* u Ministarstvu inostranih poeiova g. Nuri Birgi, guverner Ankare Kemal Ajgin, rektor Ankaiskog univerziteta I ostali pretstavnici polltičkog, javnog i kultnrnog života Ankare. PORUKA PRETSEDNIKA MENDBRESA Г| ћшше obeležile su početak svečanosti, a ooda je na turskom fl francuskom jeziku pročitana poruka pretsednika Vlade Menderesa omladini tri balkanske zemlje. »Osećam se okrepljen konstatujući kaže se u poruci da ste vi, mladi Ijudi, kojl ćete sutra upravljati sudbinom vašlih zemalja, potpuno razumeM vrednost takvog razumnog i realističkog dela kao što je sporazum između tri zemlje, njihovo prijateljstvo i saradnja. Ovo prijateljstvo između tri zemlje pretstavlja ohrabrenje i uliva ponos, posebno zbog toga što nove ge-

neracije tri zemlje usvajaju naše intimne ideale na Čijem ostvarenju žarko radimo i u ime kojlh ćemo se bortfri ako zatreba. Omladina triju zemlja prožeta je tim osećanjima i istim idealima ističe se u poruci. Baš zbog toga kaže se dalje ovai Festlval ima dubokj značaj, kao izraz saživljavanja sa idejama koje su baza tripartitnog sporazuma. Mada govorite raznim jezicima, vi ste se razumeli i dobro ste organizovali ovo što je inače teško ostvariti. Ove konstatacije su sjajan dokaz da je гаspoloženje koje je osnov Ankarskog sporazuma lepo i pravoično i da su njime ciljevi predviđeni na dobrom putu da se ostvare.« POZDRAV JUGOSLOVENSKIH STUDENATA Od pretstavnika studenata prvi je govorio drug Mtlić Bugarčić. U svojoj pozdrav-

noj reči, on je, između ostalog, rekao: »Osećam velilco zadovoljstvo što mi se pružila prilika da u ime Saveza studenata Jugoslavije, koji u svojim redovima okuplja ргеко 60.000 studenata, pozdravim sve učesnike Festivala studenata Turske, Grčke i Jugoslavije i naše drage domačine. Nadam se da ću izraziti osećanja svih svojihkolega koji su sa mnom došli iz Jugoslavije ako kažera da smo posebno srećni što se ovaj Festival održava u Ankari, glavnom gradu domovine velikog Ataturka i što nam se pružila prililka da posetimo prijateljsku hrrsku zerrdju. To što se ovaj Festival održava na godišnjicu potpisivanja Balkanskog pakta, samo је đokaz da su studenti naše tri zemlje shvatili istoriski značaj sporazuma koji je pre godinu dana sklopljen u ovom lepom gradu prijateljske

Turske Republike. U prijateljskoj saradnj.i naroda Turske, Grčke i Jugoslavije, mi j'Ugoslovenstki studenti, kao i čitav narod naše zemlje vidimo sredstvo očuvanja mka na Balkanu, slobode 1 nezavisnosti sva tri naroda. Nadam se da će ovaj Festival postatl jedna lepa tradicija u sara-dnji stuđenata balkanskih zemalja. U ime Saveza studenata Jugoslavije želim da izjavtm đa će паш pričiniti veliku čast i zadovoljstvo da iduće gcdine na jedпош ovakvom prijateljskom eusretu pružimo gostoprimstvo turskim i grčkim prijateljima. Poele Milića Bugarčlća govoгШ su pretsednik grčke Nacionalne studentske unije 2an Papadimitru i pretstavndk turske Nacionalne unije studenata Mesut IlkL

Ро završetku svečanog dela, učesnici Festivala pošli su do Mauzoleja Kemala Ataturka. Na čelu duge povorke studenata sve tri zemlje nošen je zajednički venac koji je položen na Кешаlov grob. Danas se Festival nastavlja održavanjem prvog zajedničkog koncerta u Ankarskoj operi na kome će pored turskih i grčkih studenata naša grupa izvesti sledeči program: foiklorna grupa »Branka Krsmanovića« iz Beograda lilzvešće igre iz Makedonije, Posaviine i Vranja, kao i Korn'itßku igru. Večeanas ambasador FNRJ u Ankesri, MiSo Pavićević priređuje prijem u čast novinarskih delegacija koje borave u Ankari i studentskih delegacija sve tri zemlje.

Miodrag MAROVIC

PRO et CONTRA

„ ДАЛЕКО ЈЕ СУНЦЕ"

ИПАК КОРАК НАПРЕД

Да ли ће после сцене стрељања Гвоздена наши филмски радници схватити да је филм уметност слика, а не снимљепо позоршате? Постројени одред црна трака на белини снежне планине и издвојени Гвоздеп, црн и усамљен као тачка, делује врло импресивно захваљујући сликовним квалитетима. Комешање одреда изражено је ломљењем те линије. Низом крупних планова који следе, супростав љањем уплашених сељака и енергичних радника, лако се могла постићи изванредна симболика да се имало више уЈџетничке смелости. Сам тренутак стрељања Гвоздена, највећи је тренутак нашега филма, досада постигнут.

„далеко је сунде" је први чаш филм после кога се може озбиљно говорити о недостацима наше кинематрогафије, Jep тај филм са низом озбиљних мана које би се могле навести као пример, поседује и особине који су ,У домаћем филму на тему из НОБ, новост. Издиференцираност ликова и уверљивост хероЈа коме историЈа не даЈе за право, значајне су особине овога филма. ОваЈ рилм претставл>а напор да се от крије унутрашша драматика и људска а не историско-хроничарска) величина догађаја у нашој скорој прошлости. ПоЈедина чни борци откривају се не као I!еп6lфеиНГBи хероји, већ пре свега као људи са неизбежним које ни сурова историЈа не прашта што не умашује шихову величииу већ само истиче трагику шихове жртве. Слаба драматургија н поред низа узбудљивих ввомената први пут доживљених у нашем филму. Кулминација филма Је стрељаше Гвоздена. После те сцене немогуће је видети ма шта узбудљивије, а филм међутим траЈе Још читав сат и даље низање слика руши доживљаЈ створен незаборавном сценом дуђења деморалисаном другу. Драматургија је била недоследна. Сукоб Павле Уча коришћен Је у првом делу филма само као пооадина за Гвозденову деморализацију и сукоб Гвозден бсурба за слободу. После формалног разрешеша тога сукоба (Јер он психолошки није разрсшен иако Је Гвозден већ мртав) филм таЈ сукоб скоро напушта и бави се паралелним приказивашем судбина двају делова одреда, неуверљиво, са дијалозима декларативним и наученим ,ма колико изгледали интимни. Противтежа томе што партизани у првом делу филма тумарају по планини као гошене звери и гнто их се народ притиснут репресалиЈама одриче, ниЈе дата у завршном делу филма оним неубедљивим јуришом на мост и сликама омасовљеног одреда који пева обасјан зрацима сунца. Типаж који Је играо велику и позитивну улогу при избору глумаца напуштен Је код Павла. Зашто? Плеша није био уверљив. Поред свих лепих и нових тренутака коЈе Је донео оваЈ филм и после закључка да Је то корак напред. дозвољавамо себи и закључак да низ детаља и не само детаља у овом филму говори о несавесном и неодговор-, ном раду редитеља. Али то у нашем филму није новост. Д. М.

OВЕ НЕДЕЉЕ

НА ФИЛОЗОФСКоМ ФАКУЛТЕХУ СРЕДА, 3 МАРТ. О Моцартовои симфониском стваралаштву (са репродукцијаиа). Свечана сала, почетак у 19 часова. Предавач: Ћура Јакшић, диригент. ф ЧЕТВРТАК, 4 МАРТ. Књижевно вече десеторице. Сала 45 у 19 часова. •£ ЧЕТВРТАК, 4 МАРТ. „О социјалистичкој демократиЈи". предавач Д. Лековић, сала: Педагошки семинар, Кн. Михајлова 40/Ш у 19 часова. НА НОВОМ БЕОГРАДУ ф СУБОТА, 6 МАРТ. Концерт ансамбла народних игара „КОЛО“. Сала Дома културе, у 20 часова. ц- НЕДЕЉА, 7 МАРТ. Свечана академија поводом трогодишњице Студептског града, са уметничким програмом. Учествују Милица Миладиновић, Мирослав Чангаловић и други. ДРУШТВБНИ КЛУБ ТВШ Среда, 3 март. Музика са плоча Кармен. % чствртак, 4 март. Увођење У математику ВуЈаклија (наст.). if: Петак, '5 март. „О БерлинскоЈ конференцији“. ift Уторак, 9 март. Филм. • ф Срвда, 10 март. Музика са плоча Шопен. * Све приредбе почињу у 20 часова.

DVA PESNIKA PARAGVAJA

Donosimo и celini predavanje koje је na Filozofskom fakultetu održao naš kolega iz Paragvaja. U uvodu je lepo rečeno šta ga je' navelo da pređavanje održi. Isli razlozi su i nas rukovodili da to predavanje ohjavimo.

Danas sam više nego ikada ranije, pnmetio da se narodi međusobno zaista malo poznaju. Naviknuti smo da rezonujemo, ako se to može nazvati rezonovanjem, površno. To nas često dovodi, naročito onda kada dozvoluno da ova površna rezonovanja dominiraju, do vrlo pogrešnih zaključaka. Iz tih razloga nisam se zadovoljio samo time da Jugoslaviju upoznam iz turističkih kataloga i strane štampe. Hteo sam nešto više: da se približim osećanjima naroda, da upoznam njegove stvaralačke sposobnosti, i na kraju, da osetim puls mlade društvene arterije koja u ovoj zemIji počinje jače da bije. Stoga se duboko zahvaljujem NO Jugoslavije na pozivu da u ime Federasion de universitarios del Рагаguay posetim Jugoslaviju. U svojstvu studenta književnosti Filozofskog fakulteta u Asuncionu, želim da vam ostavim nešto što živi i treperi u srcima svih intelektualaca Asunciona. Da bih skratio svoje izlaganje, biču sasvim konkretan. Izneću vam lik dva najeminentnija mislioca Paragvaja, lik Ijudi koji su poznavali stvarnost, Ijudi koji su skoro uvek bili okruženi netrpeljivošću. To iskustvo je van svake sumnje, najbolji put razvoja svih boraca za ideale, svih Ijudi koji svojim delima hrabre i bodre za bolju i srećniju budućnost. Cak i više od toga. Oni i davno zaboravljenu prošlost znaju da postave na mesto koje zaslužuje, znaju da je ožive. Počeću sa Huliom Koreom (Julio Correa), stvaraocem Guarani teatra. Guarani je jezik »jezik Ijubavi, radosti. vilinskih priča, plača i stradanja«. Guarani je primitivan jezik celog Paragvaja bez iznimke. U Paragva-

ju se često kaže, i to ne bez razloga, đa umetnik svoje delo prvo zamisli na guarani pa ga kasnije prevodi na španski. Duh Hulija Koree pun je života, kao što je pun života duh svakog pravog umetnika. Njegovo pozorište je narodno sa duboko socijalnim sadržajem. Njegovo pozorište pretstavlja vređan doprinos borbi protiv latifundista. U tome naročito prednjači njegova drama »Ibi Hara« (Iby Јага), što prevedeno na španski zna či »Е1 dueno de los terrenos« (»Gospodar zemlje«). U ovoj drami opdsan je bol porodica koje Ibi Нага, ova neman koja se rađa i živi u buržoaskoj sredini svojim prisustvom stalno progoni. On je gospodar zemlje, on je i u prvoj i u poslednjoj instanci, sudiја. Pravo, razume se buržoasko, uvek je na njegovoj strani, naročito kada se radi o isterivanju sa zemlje koju je najamnik svojim noktima iščupao iz prašuma i sav prožet bolom kad gleda kako ispred njega defiluje čitava jedna legija siromašnih seljaka isteranih sa njihovih polja. Übrzo se ovaj isti gleđalac razveseljava kad viđi kako obezvlašćeni seljaci muškom hrabrošću ustaju protiv nepravde, pozivajuči narod u borbu protiv bede i nepravde. »Karu Poka« (Caru Рбса) je naslov jedne đruge narodne drame Hulia Koree. Na španskom jeziku »Haru Poka« znači »Е1 que a veces come« (čovek koji pokatkada jede). Ova drama opisuje čoveka koji do besvesti pati od glađi. Korea je napisao oko dvadeset đrama i petnaest komedija. Mnoga napisana dela plačao je zatvorom. Druga je plaćao internacijom, a treča proterivanjem iz гоđene zemlje. Najviše ga je boleo kukavički

stav štampe koja je sve to jednostavno ргеćutkivala. Dela Koree Ш kako ga obično zovu pesnik Revolucije, nisu samo posvećena pozorištu. Njegova poezija, kao i pozorišna dela puna su smelosti i odvažnosti. PretstavIjaju poklik slobode i nade. Zbog toga njegovog pokliča buržoazija ga mrzi, ali ga se u isto vreme i boji. U delima Koree viđimo čoveka koji se ne boji da govorL On piše tople poeme o životu naroda, kako na guarani tako i na španskom jeziku. Knjdževna kritika Južne Amerike, posebno kritika čuvenog Valter Vajsa mnogo je pažnje pošvetila njegovim dclima. Kritika ga ocenjuje kao pesnika naroda koji obrađuje socijalnu tematiku. Maks Enrikez (Мах Henriquez) u knjizi koju na engleskom jeziku objavljuju i u SAD posebnu pažnju posvećuje delima Hulia Koree. Когеа piše stihove o domovini i svom oštrinom klikće: »Tvoja sudbina je haos, otvorena kao jama. Stalno tražiš nove žrtve slavom da te ovenčaju. Kao prostitutka iz ruke u ruku ideš jer još nisi našla čoveka s kim bi Slobodu rodila.« A kađ peva o nošnji Paragvaja, Когеа kaže: »Ovo moje staro odelo koje me od zavisti hrani od zavisti buržujske dangubnosti.

4

studenl