Студент

Свeдочење Сузане (Десет година раније) Петролејско поље

Све je пусто: штрајк је, глас Сузане наставља: ...У доба познатог штрајка на петролејским пол»има, оног првог, Хелена Борж, која се издавала за моју најбољу пријатељнцу, била је болничарка у фабричкој амбуланти. Она се још није била удала за Лисјена Дрелича кога је Агера каснијс убио. Једне ноћи...

Пратите сценарио „С тудента"

МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА (l'е ngrenage)

Сузанин стан Сузана спава у своме кревету. Неко звони. Сузана се пробуди и наћуљи ухо. Неко поново звони. Сузана искочи из кревета, упали светло, навуче капут на овоју спаваћицу, облачи патике и одлази р^атима. Ко је ту ? упита она, Отвори, Хелена. Сузана отвара врата. Појављује се Хелена. Али она је сасвим различита од оне Хелене коју ми познајемо. Она је врло нашминкаЈна, носи хаљину која јој даје изазивајући изглед и понаша се као фаталпа жена. То је Хелена како је види Сузана. Иза Хелене Сузана назире силуете два човека. Сузана као да мало устукну. Не плаши се рече Хелена. То су пријатељи. Она са сигурношћу гурну врата и скоро сруши Сузану да би ушла. Говори скоро безобзириим гласом. Два човека улазе иза ње. Они су прљави и уморни, њихова одела су поцепана. Лисјен улази прво, затим Жан натуштеног изгледа и мрачан. Лисјен поздрави Сузану пријатним осмехом. Извините нас. Али шта се догодило? пита Сузаиа, посматрајући Лисјена и Жана забршуто. Имате ли суседе? пита Жан суво, гледајући строго Сузану. Не. Суседни стан је празан. Добро. Сузана радознало посматра Жана и пита још једном: Али најзад шта је? Одакле ви долазите? Жан не одговара. Хелена почиње да говори монденским гласом коме недостаје искрености. Она изгледа узбуђена, али не жалосна: Ох! Сузана! То је страшно, они су позвали војоку. Фабрика је заузета на јуриш. Они хоће да нас ухапсе. Ти си била тамо? пита Сузана. Хелена се важно и хвалисаво насмеја: Наравно, да сам била. И они. Ах! Заборавила сам: Лисјен Дрелич и Жан Агера. Ћутите! рече Жан нагло. Он не испушта из очију Сузану која подноси љегов поглед. То је моја најбоља пријатељица, рече Хелена. Жан слеже раменима: Она не мора да зна ко смо ми. Онда, рече Сузана, ви не морате да останете код мене. У реду, рече Жан. Он се окрете и пође да би изашао. Лисјен га зауставља, осмехујући се. Слушај, Жане. Морамо да имамо поверења у госпођицу. Хелена за њу одговара. А затим и ти сам видиш да нас она неће издати. Најзад, утолико горе, рече Жан. Ми немамо избора. * Сузана се увређена дури. Лисјен јој се приближи. Ми смо били малопре у фабрици. Побегли смо кроз подруме, али нас полиција тражи. Можете ли да нас сакријете? Колико времена? Лисјен слеже раменима, показујући да не зна. Сузану посматрају оба човека, оклевајући. Обојицу? Хелена се стави између оба човека, узима их под руку са изазивајућом фамилијарношћу и смејући им се у лице рече: Све троје. Пријатељица која станује са мном враћа се прекосутра. Жан ослобађа своју руку и учини корак ка вратима. Добро. Она одбија. Пођимо. Сузана учини раздражен покрет. Причекајте мало ви тамо. Ко вам каже да одбијам? У сваком случају ви не изгледате одушевљени, рече Жан. Затим додаје за Лисјена: Има сувише жена у овој ствари. Неко звони на вратима. Сви се тргну и гледају са зебњом. Сузана остаје мирна и одмах добија израз решености. Она ставља ппст на уста и покретом их позива да је следе. Она отвара врата која воде у велику просторију што служи за праоницу и оставу. Гомила рубља и намештај стоји у нереду. Један велики чаршав је простггт преко две столице. Неко поново звони и лупа на врата. Сузана показује на угао просторије. Станите ту и пребаците чаршав преко себе. Брзо. Затим затвори врата праонице и одлази у ход. Ко је ту? Полиција. Отварајте. Сузана отвори. Она изгледа полузаспала и гледа Два полицајца као да је кртковида. Шта ви хоћете? Код вас има штрајкача! Штрајкача? Какав ужас! рече Сузана. Она широм отвара врата. Уђите. Претресите. Ја нећу бити мирна док не вретресете све.

Превод: Д. НАЈМАН Два полицајца су је пратила до собе и посматрају око себе. Сузана отвара врата од праонице. Жан, Лисјен и Хелена чуче између намештаја и не виде се прекривени чаршавом. Овде је, рече Сузана. моја праоница. Али, морали би проћи кроз моју ссбу. Она затвори врата и врати се ка полицајцима који се већ спремају да оду. Ви нећете да претресете? Под креветом, не? Не говорите глупости, рече један полицаЈац, слежући раменима. И оба човека изађоше са немарним поздравом, Сузана закључа за њима, затим се впати у праоницу. Хелена, Жан и Лисјен излазе испод чаршаза и глеДвју је. Сузана, смешећи се посматра Жана. Дакле? Јел’ још увек налазите да има сувише жена у овој ствари? Суд Сузана стоји пред поротом, наставља да говори. Нисам могла да их држим код себе. Одвела сам их на мајур мога ујака у једном забитом крају. Нико их тамо ннје могао тражити. У почетку све је било добро. Лисјен је писао свој први роман. Хелена је кокетирала. Жан се досађивао од јутра до мрака. Ја сш им водила домаћинство... Сведочензе Сузане (Лесет година реније) Четнедска соСе на ч-узанинсм мајуру Лисјен пише на ивици једног великог стола. Сузана ставља цепаницу на ватру и надгледа садржину једног казанчета што виси над ватром. Пред огледалом Хелена поправља своју шминку. Стојећи пред једним прозором, Жан гледа напоље. Он зева. Сузана пролази поред њега, носећи тањире, ножеве и виљушке које ставља на сто. Пролазећи, она каже Жану: Ви као да не волите село. Жан је мрачно погледа и одговори мумлањем. Сузана почиње да поставља, Лисјен сређује своје хартије и затвара своје налив-перо. Хелена се приближи столу. Јадни мој Лисјене, Сузана ј« немилосрдна. Она чак не поштује ни твој рад! Затим додаје, за Сузану: То је велики писац, знаш ли, учинићеш да изгуби нит својих мисли. Сузана суво одговори: Могуће, али мора да једе, ма како велики писац био. Лисјен се нагло дигао. Као да сте стиди Хелениних речи и врло љубазно се осмехну Сузани: Извините ме, Сузана. Ипак морам да вам помогнем. Ћутите, рече Сузана. Изгубићете нит ваших мисли. Лисјен узима тањире и помаже Сузани да постави. Ма немојте. То су биле прибелешке без важности. Хелена се окрену кокетно ка Лисјену. Без важкости? А ја сам желела да разговарам са вама, а нисам се усуђивала да вам сметам... Лисјен чучи пред креденцом, вади из њега чаше и флшу вина. Он се нежно осмехну Хелени и рече јој: Па добро, говорите ми. Да ли ћемо се моћи скоро вратити. Лисјен оставља чаше и флашу на сто. Ја не знам. Запитајте нашег драгог и великог човека од акције. Он he то одлучити. Лисјен поче да распоређује виљушке и ножеве поред тањира. Хелена посматра Жана којн је још увек крај прозора и запгим упита Лисјена:

Илустрације: Јован ЋИРИЛОВ Зашто га ви увек зовете нашим човеком од акције? Зар и ви нисте један од тих? Не. Зашто? Лисјен, окренувши се да одговори, испусти један нож. Сагињући се да га подигне он обори три вил»ушке. Хелена се мало засмеја. Лисјен се такође смеје и наже показујући ка виљушке које је покупио: Ево због чега не бих могао бити човек од акције. А онда... А онда?... рече Хелена. Знате ли пословицу: „Неможеш: и вук сит и козе на броју". А ја вслим да су углавном козе на броју, без обзира на вука. Лисјен наставља да поставља сто са Сузаном. Хелена их посматра без речи, затим одлази ка Жану. Сузана је прати мрка погледа. Кад је стигла до Жана, Хелена му руком сасвим лако пређе по потиљку. Он се трже, окрете се и гледа је са тако очигледном жељом да се она трже. Она покушава да се шали, али јој је нелагодно: Изгледа да ви знате да заситите вука. Жан, отсутан упире очи у Хеленина уста. Каквог вука? Говорим глупости. Кад се ми враћамо? Не знам, рече Жан. Затим додаје кроз зубе: Не враћа ми се. Хелена, којој је све више нелагодно, још покушава да се шали. Зашто ме овако посматрате? Плашите ме. Ви врло добро знате зашто вас лосматрам. Сузана их гледа мрко, завршавајући са постављањем стола. Суд Жа« је на столици још увек окренут леђима пороти, алн са интересовањем слуша Сузанино излагање, чији глас се чује иза њега. Он је прогонио. Није ништа говорио; само је гледао. Она се тога плашила. У почегку је била кокетна, после се уплашила. Сведочење (Лесет гопина раније) Чедадско соба на мајуру Сузана спрема. Хелена седи за столом са отвореном књигом пред собом. Жан је упорно гледа. Хелени је нелагодно и она најзад диже главу. Говсрите ми! Реците нешто. Ја немам ништа да кажем. Не говорим тако добро као Лисјен. Ви добпо знате да умете. Ви говорите врло добро кад хоћете. Сузана са кантом у руци, тренутак оклева на улазу. Затим у кујни пуни канту и враћа се. Хелена је у Жановим рукама. Љуби је. Не зна се да ли се она са тим слаже или не, али она се нагло ослобађа и чудно гледа у Жана. Жан се окреће без речи и нагло изиђе. Хелена учини неколико корака, седа за сто и почиње да плаче са главом међу рукама. Доста ми је! Доста ми је! Хоћу да се вратим кући. Сузана се приближује и милује јој косу мехаиичким покретом. Њено лице остаје тврдо. Ти кокетираш са обојицом; треба изабрати! Хелена се нагло усправи: Изабрано је: Лисјен хоће да ме ожени. Па? Рекла сам: да. (Наставиће се)

ЖАН-ПОЛ САРТР

studenl