Студент
ДЕЛЕГАТИ Београдског универзитета припремају се за II конгрес ССЈ
У оквиру ггрипрема за II конгрес ССЈ, делегати са Београдског универзитета образовали су неколи-ко комисија у које су укључени сви делегати. Кроз рад комисија претресаће се сва питања о којима ће расправљати Конгрес. Из комисије за надрт закона о Универзитету Делегагги he тражити да нам закон омогући већа права у управљању Универзитетом. Комисија кма низ ттримедаба на поједине чланове нацрта. Основне пртшципијелне примедбе на нацрт закона односе се на учешће студената у факултетском и универзитетском савету. Како ови савети претстављају органе друштвеног управљања Универзитетом, комисија сматра да је баш због друштвеног карактера тих органа, неправилно искључити студеите из њих. Ово се односи и на асистенте који такође према нацрту закона не бирају своје претставнике ни У једаи од ових савета. Друга примедба комисије је у вези са доношењем наставних пла нова и програма. Према нацрту закона ово спада искључиво у надлгжност наставничког колегија. Комисија сматра да је друндставе неоспоран, да је заједница оправдано заинтересована за штвени интерес за организовање квалитет и образовање студената. Стога предлаже да друштвени органи управљања и-мају непосреднију улогу у решавању наставних питања. Нацрт закона полази Од факултета као основне јединице третирајући их сре као јединствене целинг. Мећутим, ово се не може применити на све факултете. Филозофски и Природно-математички факултет например састављени су од више група које немају много међусобне везе и који уствари претстављају скуи факултета. Комисија сматра да треба прецизније законом одредити права и компетенције тих група, отсека и сл. И најззд комисија сматра да су у члану у коме се говори о правима и дужностима студената права сгудената врло непрецизно и магловито одређена и да овај члан нацрта треба тако стилизовати да се из њега јасно виде права и дужности студената. Комисија је имала и низ ситних примедби на поједине чланове нацрта. Уколико читава делегација усвоји ове примедбе, оне ће бити изложене на П конгресу ССЈ.
ЈУГОСЛОВЕНСКИ фолклор одушевио
(Специјално за „Студент*) Анкара, 2 марта Данас ј*е већ трећи дан фестивала. Иако је још до његовог завршетка остало још два дана, ипак се може рећи да су већ најважније приредбе прошле и да је на њима југословенска група у потпуности испунила очекивања.
Јуче ј*е био најбурнији' дан на фестивалу. Одмора скоро није ни било. У току преподнева изведене су прве пробе у дворани Анкарске опере где ое увече одржавао прво свечани заједнички концерт све три групе. Свечанн заједнички концерт у Анкарској олери Свечаиа претстава почела ie изменом дарова. Две студенткиње чланице КУД „Бранко Крсмановић“ у народним ношњама као и по две чланице турске и грчке групе у својим националним костимима примиле су дарове које
су руководиоци делегација мсђусобно измењали. Ову оимболичну слику пријатељства народа три земље, дворана је бурно поздравила. Југословенска група прва је наступила са програмом. Ансамбл „Бранка Крсмановића“ извео је игре из Посавине и Македоније и „Комитску игру“. Свака од ових тачака дочекана је бурним аплаузом. На сцену је тада наступила грчка група. Она је извела неколико кратких и веома успелих игара из Епира, околине Атине и осталих крајева Грчке. Турска група која је затим наступила приказала је неколико својих старих
популарних витешких игара чије је најаве дворана дочекивала непрестаним аплаузима, Па ипак врхунац одушевљења каступио је тек на почетку друror дела програма. Најпре је Данида Обренић са народним оркестром „Браика Крсмановића" изаавала буру која се неколико минута није стишавала, када је своЈУ другу песму из околине Врања завршила на турском језику. А онда је дошла велика игра из Врања која је све присутне дигла са седишта. Ванредна кореографија и беспрекорна игра пуна динамике и промена са финалом у коме учествује читав ансамбл подигла је двора«у на ноге. Аплауз и поклици „бис —бис“ нису се никако стишавали. Грчка и турока група извеле су затим игре које су у себи имале веома много од балета. Сваку од тих тачака публика је срдачно примала. (Наставак на другој страни)
U OKVIRU PROSLAVE 150-ТО GODIŠNJICE PRVOG SRPSKOG USTANKA
Ođržana je svečana akademija na Beogradskom univerzitetu 6. 111. 1954 godine u Beogradu, u sali Narodnih heroja na Prirodno-matematičkom fakultetu odr žana je svečana akademija posvećena proslavi Prvog srpskog ustanka. Uz prisustvo većeg broja profesora Univerziteta, kultur nih radndka i studenata akademiju je otvorio rektor Beograd skog univerziteta Vukić Mičovič. Referat o značaju i karakteru ustanka podneo je drug Dušan Perovič, docent Filozofskog fakulteta. Posle referata održan je kraći kultumo umetnički program u kome su učestvovali studenti Pozorišne akademije, akademsko đruštvo »Branko Krsmanović« i rv-vak beogradske ореге Nikola Cvejić.
U okviru IV festivala kulturno umetničkih društava, Akademsko pozorište »Branko Krsmanović« prikazalo je u Beogradskom dramskom pozorištu komad Džona Majera.
AKADEMSKO POZORISTE »BR ANKO KRSMANOVIC« PRIKAZALfO JE DŽON MAJEROVU DRAMU »TRI TELEFONSKA RAZGOVORA« t
IZA ZATVORENIH VRATA
Cetvrta međunarodna studentska konferencija u Istambulu je održana uz učešće 42 nacionalne studentske unije, od kojih su 24 vanevropske. Već ovi podaci, a još više zaključci doneseni u tzv. programskim komisijama pokazuju da ova kooperacija preko COSEC-a poprima karakter svetske studentske saradnje. Međutim, dosad postignuti uspesi uslovili su da se pojavi i čitav niz novih problema, od čijeg će pravilnog rešavanja u mnogome zavisiti dalji napredak posla započetog u Edinburgu pre četiri godine. Cinjenica da su na početku u •aradnji preko COSEC-a učestvovale uglavnom samo evropske studentske unije, koje se smatraju apolitičnim organizacijama i koje su zainteresirane sa-
mo za jedan uži krug studentskih problema, kao što su putovanja, kulturna i sportska razmena, eks kurzije i sl., uticala je da su nove nacionalne unije a prvenstveno one iz Azije, Afrike i Južne Amerike, teško pristupale kooperaciji preko COSEC-a ne nalazeći mogućnosti da na dnevni red postavljaju i izvesne druge, za njih važnije studentske probleme, kao što su borba protiv diskriminacije, a za jednako pravo na obrazovanje, borba za nacionalnu nezavisnost zemlje, za korenito poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja studenata. Ovi problemi izbili su u prvi plan već na Kopenhaškoj, a naročito na poslednjoj Instanbulskoj konferenciji. Teško je ozbiljnim агgumentima braniti tezu đa među narodoa sfoutentska konlerenclja
može raspravljati samo o studentima kao takvim, a ne i o studen tima kao članovima određene društvene zajeđnice. Mi ne možemo preći preko činjenice, da studenti čitavog niza vanevropskih z«nalja danas ne mogu ni pomišljati na takav »luksuz« kao što su putovanja, studentski turizam, kultume i sportske manifestacije većeg obinaa, kad su nji hove brige zaokupljene daleko važnijim problemima za njih same i za njihove nacije. Istambulska konferencija bila je utoliko oštrija po sukobima različitth shvatarfja baš zato što je prvi put učešće vanevropskih nacionalnih unija, koje se u većini slučajeva smatraju političkim ©■rganizacijama, bilo veliko, te stoga grupi nekih evropskih nacdonalnih шцја шј& bilp шо-
guče da sasvim lako proturi svoja shvatanja kao odluke konferencije. Uviđajući da neće biti u stanju da spreči diskusiju o svim problemima studenata jedna grupa nacionalnih unija pokušala je da diskusiju o delikatnim pitanjima ipak zatvori u jedan uži krug i da joj da bar koliko toliko prihvatljivu formu, Zbog toga, kađ je bilo predloženo da se »osnove saradnje« diskutuju na plenamoj sednici a ne u jednoj komisiji, pojavila se škotska геzolucija koja, u krajnjoj liniji, zna či odvlačenje raspravljanja po glavmm pitanjima sa glavnog na sporedno mesto. Naime, škotska rezolucija je predviđala fortniranje posebnog potkomiteta koji će na svojoj seđnici izraditi teze za diskusiju o osnovama saradnje CNastavak na drugoj strani)
ИЗ ИЗВЕШТАЈА ЗА ДРУГ И КОНГРЕС ССЈ
ДРУШТВЕНА АКТИВНОСТ СТУДЕНАТА ЈЕ ПОРАСЛА
Од 13—15 марта одржаће се у Скопљу II конгрес Савеза студената Југославије. У извештају који he се поднети Конгресу дата је оцена целокупне активности Савеза студената у периоду између I и II конгреса. Обухва' ћени су сви облици рада како политичког и културног, тако и на плану решавања стручни*, економских, здравств-ених и других проблема студената. У овом броју доносимо део извештаја који се односи на друштвену активност студената. Материјале о осталим облицима активности ССЈ, доносићемо у току рада Конгреса.
Изван зидина универзитета арочито је значајаи и карактеристича« за студентохи живот последње две године, широк захват студентоких удружења у друштвено-политички живот ван Универзитета и у разне области социјалистииког развитка наше земље. Ранијих година активност студентских организација била је главном уоквирена зидинама Ушјверзитета. (Та затвореност у зддне Универзитета има и својих објективних разлога у самом његовом положају). Али то је имало и својих слабих страна које су се огледале у одвајању једног дела студената од наше соцнјалистичке праксе и свакодневних животних, социјалистичтсих проблема, што је неммновно водило непознавању многих питања изградње социјализма. Систем нашег идеолошко-политичког рада није увек мотао надоместити ову празнину, поготову због страсти једног дела студената за теоретисањем која је често била одвојена Од наше конкретне социјалистичке прамсе. А и садржина нашег идеолошко-политичког рада није увек црпела тематаку из те праксе. (Карактеристична је у вези тога чињеница да су се приликом Ђиласовог случаја, анархистичка и малограђанска схватања демократије на Београдском универзитету појавила видније готово једино на факултетима који су по својој струци даљи од непосредне борбе за изградњу социјализма). (Наставак на трећој страни)
17 и 18 априла сусрет студената ВПШ у Новом Саду
У Београду је одржано саветован»е уз учешће делегата из Новог Сада и Крагујевца Писмо студената Новог Сада, којс је претходило овом састанку, садржавадо је предлоге о будућим заједничким истушша студената ВГГШ са територије Србије на културном и спортском пољу. Оно јс у целини прихваћеио пре дискусије у којој су прецизирани дал»и детаљи. Свечаности ћс у Новом Саду, који је овог пута домаћин, трајати два дана. Поред обимног спортског програма, предвиђа се одржавање књижевиог конкурса, изложбе лкковних радова н уметничке фотографије. Програм ћс бити закључси прирсдбом ва којој hc насгупати cee школе са одабрапим тачкама. Занимљиво је да су делегати Новог Сада предложили да се број њихових гостију не ограничи само ва учеснике програма, већ да дођу с»и они који то буду желели. Остварење овога зависи од рсшења финансиоких тепгкоћа путовања. Судећи по овоме, а и по чињеници да су студенти ВПШ носиоци академског живота Но>, вог Сада. такмичење ће да зиачн освежење иза део град,
god. XIX broj 6 * * * * 10 111 1954 nodoljni list beogrodskih studenoto