Студент

ГМСМО кЗ AHKAPE

ФЕСТИВАД JE ЗАВРШЕН

(Наставак ca прве стране) Око 1 час по поноћи програм вечери је био завршен. Претседћик Коралтан зажелео је да у своЈој ложи прими претставнике све три фолклорне групе. По четнри члана ових група дошли су у својим народним ношњама и поздравили заменика претседгшка Републике. Г. Коралтан руковао се са сваким од својих гостију и заједко са асибасадорима Грчке и Југославије провео са студентима око пола часа у срдачном разговору. Поздрављајући се са нашим студентима, г. Коралта« је рекао: „Гледао сам ваше професионалце када су били овде. (Ансамбл „Коло“ наша примедба) али ви сте их младошћу, жаром који уносите у своју игру и још у много чему надмашили. Били сте вечерас најбољи и ја вам честитам".

Пријем у резиденцији претседника Републике Јутрос приликом разгледања Анкаре, наша група је посетила и резиденцију претседНика Ре'публике. Наш, већ стари познаник и пријатељ приредио је у част својих гостију из Југославије пријем. Скоро пуна два часа он је провео у разговору са нашим студентима, интересујући се за живот младих људи код нас, њихов развитак, образовање итд. Данас поподне до<к ово јављамо у дворани Опере почео је концерт солиста. Нашу земљу на њему претстављају: пијаниста Стјепан Радић, алт Бадена Соколовић са Конзерваторијума из Загреба, бас-баритон Јанез Трилер, студент Конзерваторијума у ЈТзубљани и други. Наши солисти извели су јутрос краћи герограм на Анкарској радиостаници.

М. МАРОВИЋ

IZA ZATVORENIH VRATA Posle Istambulske konferencije KOSEK-a

(Nastavak sa ptve strane) za plenarnu sednicu konferencije. Većina delegacija glasala je za škotsku rezoluciju jer je ona, na prvi pogled, bila primamljiva. Ipak nije imalo smisla da čitava konferencija raspravlja bez nekog sistema i reda, o svemu i svačemu. Naša delegacija je ta kođe glasala za škotsku rezoluciju, ali je izrazila bojazan da će potkomitet preuzeti na sebe zadatke koji mu nisu povereni. Naša bojazan se pokazala kao oprav dana. Većina delikatnih pitanja o kojima su diskutovale program ske komisije bila su prebacivana potkomitetu, a na kraju se ispostavilo da potkomitet nije plenamoj sednici đao teze za disku-

siju, več gotov izveštaj koji je uz lconferencijama. Zbog svega tomanje izmens prihvaćen. Istina ga jugoslovenska delegacija je bilo je mogućnosti da se taj iz- odbila svoju kandidaturu za Nad ve.štaj msnja ali radi kratkoče zorni komitet i izjavila da sa revremena (konferencija se mora- zervom i negodovanjem gleda na

la završiti u tačno ođređeno vre me; radilo se čitav poslednji dan i čitavu noć do osam sati ujutru), nije bilo moguće ništa bitno menjati u izveštaju. Koliko god sve ovo pokezuje sa koliko se teškoća probijaju na međunarodnim konferencijama ova veoma važna pitanja, ipak pretstavlja uspeh i sama pojava izveštaja potkomiteta. Na konferenciji se, baš usled ovakvog razvoja situacije, počeo ocrtavati jedan blok nacionalnih unija koji je u nekoliko navrata veoma nekorektno postupao ргеma onima koji se sa njima ne slažu i pokazao čudnu isključivost koja ne bi smela biti svojstvena ovakvim međunarodnim

izvesne negativne tendencije koje mogu mnogo naškoditi коорегаciji ргеко COSEC-a. Savez studenata Jugoslavije stekao je i na ovoj konferenciji simpatije zbog svog principijelnog stava, prvenstveno kod naoionalnih unija Azlje, Južne Amerike i Afrike, Na prvi pogled izgleda da su se pogoršali naši odnosi sa jeđnom grupom nacionalnih studentskih unija Zapadne Evrope. Međutim, stara je istina, da po nizu političkih pitanja mi imamo sasvim drugačije mišljenje nego rukovodioci nekih zapadnoevropskih studentskih unija. S obzirom đa se prvi put sasvim otvoreno ddskutovalo o tim pitanfima delegacija SSJ bila je na jednoj strani, a jedna gru-

ра evropskih unija na drugoj. TJostalom u političkom pogledu mi tu nešto naročito ne možemo nl da očekujemo. Naše veze i saradnja sa zapadnoevropskim nacionalnim unijama biće i übuduče prijateljske i još tešnje. ali će se više manje ipak svoditi na studentska putovanja i turizam, izmenu stipendista, ekskurzije, festivale, studentski sport i sl. Na grodnija politička mišljenja nallazimo kod studenata socijalista u Evropi kao i kod većine vanevropskih nacionalnih studentskih unija, koje su nam po svojim shvatanjima veoma bliske, iako je normalno da i tu ima razlika u gledanjima na pojedine ргоbleme. Mika TRIFALO

SA KONFERENCIJE KOSEK-a

Student mirror

Stuđentl Mak Gil Unlverzlteta (Montreal) mogu dnevno da zarade po 20 rtolara podvrgavajući se eksperimentlma koje od nedavno vrši psihološkl otsek ovog Univerziteta. CilJ eksperlmenata je da se utvrdl kakav utlcaj ima ogramčavanje čula na čovekove duševne funkclje. Tako studenti kojima Je potrebno povremeno zaposlenje zarađuju potrebnl novac zatvarajućl se u kablne sa slušallcama na ušima, zavojima na zatvorenim očima 1 nepokretnim, vezanim rukama. Neki studentl su izdržali svega devet časova, a nekl i po pet dana.«

DEUTSCHE STUDENTENZEITUNG

Deutsche stuđentenzeitung доноси у свом јануарском бро]у чланак о положају немачких етудената. Лист даје резултате друге анкете о социЈалном псЛожају студената. По тој анкети, минимум коЈи Је потребан студентима за живот, изпоси данас од 130 —180 марака, дакле око 30 маракз више него 1951 године. Лист налази узроке овом полишењу животних трошкова у порасту цена разних нампрница, кирија, превозних тарифа итд. Према анкети само 12*/* студената располаже минииуг.хм, а скоро 50*/« студената (тЈ. скоро КР/# више него пре дзе године) мора да ради да би се издржавало за време студи Ја. Дал>а анкета ноказуЈе Још и следеие интересантне ca?to s.,«*/• студената добиЈају потпору од родител>а. а 33°/* н? добиЈа никакву помоћ од своЈе *yhe. Интересантно Је да Је 28,5 •/• студената пребегло или протерано из совЈетске зоне. Анкета показуЈе да Је за последње две године опао броЈ студената који од државе добиЈаЈу потпору. Њих има сада нешто више од 20*/». Такође има 20*1 • студената коЈи немаЈу могуКности да стануЈу у месту школовања. Просечна старост, је за две године виша него што Је била 1928 године и креће се измеђ> 22 и 24 године. Занимл.иво Је навести да У НемачкоЈ 80*/» студеиата долази из средн.ег сталегка, док свегл 4,4*/» долази из радиичке класе. (Овде Је вредно напоменути д« се број студенат*. пореклом из раднчких породица креће У ФранцускоЈ после рата око 2*/«). Најзад 7,3*/. студената ожењено Је или удато. у закључку ове анкете, лист подвлачи да она речито говори О хитним и нужним мерама које Је потребно предузети ради побољшања економског положај а студената.

(Превела

Ина Дагарин)

L'AURORE

Gospodln Andre Marl, francu ski ministar prosvetn izJavlo je u zvaničnoj poruci fran cuskim studentima i profesorima da će ove godlne na mnoglm univerzltetlma bitl izvedenl oblmnl programi izgradnje. Prem* G Mariu planovl uključuju . tzgradnju novlh fakulteta 1 instltuta u Klermonu. Lllu, Llonu. Nanslju, Parizu 1 Tuluzl Minlstar ie đalje istakao člnjenlcu da se ove godlne u stuđentsklm restoranima dnevno đell do 30 000 obroka đok je u 1946 godlni đeljeno samo đo 3.000 obroka.«

Aktuelna tema

Nova uloga atomske energije

Već nekoliko meseci teleprinteri novinskih agencija prenose vesti koje ukazuju da je đošlo do značajnih promena u politici dveju vođećih velikih sila u *odnosu па atomsku energiju. Razorna moć atomskog oružja i vanredne mogućnosti privrednog i tehn!čkog napretka koje se u njoj kriju, pretvaraju se izgleda u regulatora miroijublvih međunarodnih odnosa, a borbsna spremnost i jedne i druge strane je dostigla odveć opasne razmsre đa bi se bilo koja od njih odlučila na sukob. Istina, već punih osam god'na u OUN su vođeni retorski dvoboji propagandnog karaktera u kojima &u i SAD i SSSR nastojali da stvore utisak kako žele otkloniti od čovečanstva potencijalnu opasnost atomskog oružja, a u isto vreme su gomilali zalihe atomskih bombi, stvarali nova i opasnija oružja i ulagali basnoslovne investiclje u naučno istraživački rađ i Izgrađnju proizvodnih p>ogona. I na jednoj i na drugoj strani okeana, pretilo se гаzaranjem, izjavama o usavršenoj atomskoi vojnoj tehnici, a onda je neočekivano nastupio preokret u vidu nekoliko miroljubivlh poteza velikih atomskih rivala. Poznati američki radio komentator Valter Lipman, neposredno posle Ajzenhauerovog govora pređ mikrofonima Ujedinjenih nacija, u kome je predložio stvaranje jeđne međunarodne atomske agencije istakao je mogućnost početka поve miroljubive еге u životu savremenog čovečanstva Predlog Ajzenhauera je prvobitno shvaćen kao taktički potez za preuzimanje diplomatske inlcijative pred Berlinsku konferenciju, ali

kada su iz Moskve bez rezerve prihvaćeni dvojni razgovorl, onda je situacija postala jasnija. Moguće je da su državnici dveju najvećih zemalja shvatili da rnoraju nešto preduzetl kako vremenom ne bi došla li položaj džina koji nema ništa јег je hteo sve, pa su već savladali kritićnu tačku prvoga kontakta. Atomska energ'.ja je svojim značajem nadrasla političare koji su je hteli zloupotrebiti, bolje reći, upotrebiti k ao prinudno sredstvo svoje politike, učinivši ih odgovo«iim i popustljivim pred kritikom među narodne javnosti. Nije И možda prerano na osnovu nekoliko razgovora između Dalsa i Molotova, svečanog govoга pretseđnika Ajzenhauera i još nekoliko izjava vodećih političara zapadnih zemalja izvesti zaključak da su vlasnici atomskih tajni shvatili apsurdnost pokušaja realizacije moći svoga oružja? Onda kada je izgubljea ,atomski monopol, ne samo da je oslabila atomska diplomatija, nego je i pretpostavka da će neko rizikovati uništenje da bi uništavao, postala manje verovatnom. Pretnja atomskom bombom može danas da plaši samo nervno гаstrojene starce. Ali verovatno je da će još dugo trajati manevrisanje i pogađanje na bazi »tebi-meni«, dok se veliki konačno ne odluče da unlšte svoje ratne potencijale ill ostvare saradnju koja bi isključivala upotrebu stvorene atomske ratne tehnike. U svakom slučaju već danas, a u budučnosti verovatno još više, atomska energija vrši znatan uticaj na pravac i me* rt de snoHne politike.

Z. ШСIС

МЕЂУНАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ВУС—НАЈЈАЧА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ПОМОЋ СТУДЕНТИМА

Сваке годинe подели се преко 700.000 швајцарских франака

Још од 1946 године Југославија је члан Светске укиверзитетске службе, међународне организације са седиштем у Женеви која има за циљ унапређењ« међународне уннверзитетске солидарности. ВУС (World university service) није чисто студентска организација, али се њена материјална средства првенствено употребљавају за развнјање студентске здравствене службе, летовалишта, опреме лабораторија и института итд. Ова opraнизација! је обухватила највећи број универзитета из западне Европе, Северне и Јужне Америке и делимично југоисточне Азије. Кре дити организације су обимни. У школској 1952/53 години износили су преко 700.000 шва>царских франака. Приходи рритичу искључиво из уплата које дају комитети националних ВУС-ових организацкја, а средства на тај начин створена распоређује стални комитет на основу политкке коју олрсђује генерална скупштина. У погледу расподеле финансиских средстава са којима раснолаже могло би се учинити много примедби ВУС-овој политици. Тако например административни центар у Женеви утроши годишње за своје потребе до 100.000 шв.

фр. Целокупној ВУС-авој мрежи у Африци ставља се на расположење свега 10.000, а Јапаиу 35.000 шв. фр. Овакву расподелу узрокује пре свега структура прихода и обавезе које одатле проиетичу, јер је например 1952/53 године 300.000 шв. фр. дакле скоро 50% укупних прихода дошло из САДНачин употребе финанских средстава често пута диктира национална организација која их ствара. Прошлог лета канадски национални комитет је финансирао ВУС-ов семннар у Индији уплативши 56.000 долара од чега је преко 60% добијено из Фордове задужбине (слична ситуација је и у структури доприноса других националних к<житета ВУС-а који се првенствено ослањају на разне заоставштине и добровољна друштва). Довољно је, ради илустрације, направити поређење између овако раскошне суме од 56.000 долара намењене једномесечним ди-

скусијама и путовањима ВУС-оваца из разних крајева света по Индији. и укупне годишње помоћи коју је Индија прошле годинг примила у износу 25.000 долара, да 6и се видело, да се ВУС више бавио организовањем међународних путовања и семинара него пружањем материјалне помоћи сиромашним универзитетима, Поред свих ових недостатака и слабости ВУС има позитивну улогу у међународном студентском животу, јер се јавља као најјача међународна оргаиизација за помоћ студентима. Активност национатпог комитета универзитетске помоћи у нашој земљи је значајна и успешна. Поред бриге за правилну расподелу помоћи коју прима и помоћи коју даје из својих средстава, преузео је на с t6t одговор«ост за услове живота и студирања свих иностраних студената на универзитстима у ФНРЈ. Допринос који у. плађује наш Националки коаситет

креће се око 500 шв. фр. годишње што ствара пасиван билаис у односу према ВУС-овој помоћи коју добијамо. Од 1946 године ВУС нам је ставио на расположсње кредите у висини од 101.000 шв. фр. који су искоришћени и подељени нашим универзитетима пропорционално броју студената. Из овако значајног фонда остварене су набавке 25.000 грама стрептомицииа, пеницилин и други фармацеутскЈт медикаменти, већи број разних лабораториских апарата и инсгрумената, као и хируршки прибори који су додељени студентским клиникама. Псжоћ ВУС-а је значајан допринос међународној сарадњи и разумевању. О томе како заузети активнији став у ВУС-у и како појачати сарадњу са њим и учннити плоднијом изјасниће се скупштина националног комитета ВУС-а која ће се 16 марта одржати у Скопљу. М.

2

studenl