Студент

Коментар Малограђанштина под фирмом “БАЛА“

студената на нашем У ниверзитету води упорну бор бу, преко свих форми своје де латпости, против непријатељ ских утицаја. који се у нашш организацкјама јављају у раз ним видовима. Најчешће су т< малограђанске појаве које, све■ сно или несвесно, протурају нашој организацији потпупо страни, а понекад и добронамернг људи. Не може се рећи да с% носиоци оваквих утицаја бројнг и да су њихове снаге велике али је танно да се они увек јављају тамо где комунисти, руководства и активисти Савеза сту ■ дената попусте, кадгод преовла• да површност, практицизам г небудност. Није случајно што до' нега тивних појава долази највиш тамо где се студенти забављају То је због тога што се наша ру ководства баве „важнијим“ ства рима, „чисто политичким“ пита њима, а бригу о забави студена та често препуштају „стручња цима“ за овај посао. Скорашњи пример, одржавање бала медицинара, то јаснс показује. Одбор удружења Медицинског факултета организовао је „Велики бал медицинара“ у Мажестику. Уствари „идеја“ о балу никла је у стрељачкој дружини овог факултета и стрељачка дружина спровела је организацију бала. Али, да ли то умањује одговорност одбора удружења? Другоаи из овог одбора покушали су да се ограде и тешко им је пало што се ова приредба зове „Бал медгло чг." а“ али ипак су пристали да се она одржи (?!) Постоји схватање и у стргљачкој дружини и у Одбору удружења да је стрељачка dpyoicuua могла đa одржи npuредбу када би је одбор удружења забранио, јер је то самостална организација! У најмању руку чудно схватање о самосталности рад.а и улозч удружења. Чудан је однос и овог одбора према Уииеерзитетском одбору Савеза студената који није био чак ни обавештен о приредби, која no сео.ч карактеру ппелази и оквире Униоерзитета. Чак и Факултетски одбор, иако је било супротиих гледишта, није сматрао за потребно да ово nuтање продискутује на једном од својих састанака. И Факултетски комитет Савеза студената није о томе био обавештен и зато ce са правом може поставити питање: какав је његов уеид и утицај на рад Удружења... Постоје индиције на основу којих се Mooice закључити да се озак-зом прЦт-дбом настављају негативнг предратие традиције али то је у озом случају cnopedv.o. Приредба је одржана у Мажгстику, улазпице су кошта- , ле 300 дин., била су обавезна тамиа одела и присустоовало је око 70 странаца. Излишно је уопште питати да ли студенти могу да пређу cee oee баријере до сале Мажестика. Али, онда се постазља питање: за кога је сее то оргпиг г созано? ) 3a име У dpyxceiha студената медицнне аезани су многи и крупни успеси у изградњи социјали зма и оно сг не може употребљасо.ти у овакве сврхе. Због тога је оваква приредба и наииала на опшгу осуду студената. Међутим, још увек има другооа који не схватају сву тежину озаквог пропуста, „јер на пригедби није било изгреда, туче и политичких инцидената и поиосдба је 6u.no сасвим npuстојна!" За приредбе сличне oeoj које је оргаиизовала буржоазија, ne може се nu рећи да су туче бчле карактерчстична noјава Напротив, ц на њима је cee било „лспо“, „коректно „забазно“ итд. Тада је то било разумљиво и неминовно. Такво је било друштзо тако се забављало. Данас, организовање такве забаве може бити само резултат неиживљених схоатпња nojeduних мал * ■ довима.

Милан ИГЊЛТОВИЋ

ДРУШТВЕНА АКТИВНОСТ СТУДЕНАТА ЈЕ ПОРАСЛА

(Наставак са прве стране) Данас можемо стварно рећи да • студентска удружења постају све • више фактор у политичком, дру• штвеном и културном животу средине у којој живе. 1 „Навешћемо овде само неке ■ примере ажтивности ове врсте. ' Организације Савеза студената У Љубљани Су почетком 1952/53 школске године поставиле своје кандидате за републички и саве■ зни Конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије. У предизборној кампањи за избор делегата за ове конгресе, студенти су много масовније посећивали конференције ССРШ и на њима заинтересовали грађане за проблеме Универзитета и студената. Студентски лист „Трибуна“ живо је пратво ову активност. Изабрани студентски делегати су на републичком конгресу говорили о проблему Универзитета. а и студената. Централни одбор ССРН Словеније је на основу тога ово питање разматрао на једном свом састанку. На многим нашим факултетима су у оквиру студентских удружења формирани стручни клубови или удружења који имају као један од основних задатака да по стручним питањима делују ван Универзитета и да се везују за поједина конкретна питања социјалистичке праксе. Тако је. например, прошле године клуб студената педагогије из Љубљане суделовао у решавању педагошких проблема у Боштању, а клуб прззника претресао све важније закснске пројекте (Закон о универзитетима, Уставни закон, Закок о верским заједницама и др.) и достављао своје примедбе Законодавном одбо-ру Скупштине. Стручни клуб медицинара у Загребу такођс је организовао акције и пружао одговарајућу помоћ ван Универзитета. „Млада литература" лист младих књижевника студената из Скопља и клуб младих писаца-студената, својим радовима и организовањем литерарних вечерн пред грађанством заузели' су видно место у културном животу. Све су чешћи додири студената и њихових улружења са нашим раднкм људкма у творницама и селима. Студенти Београда су само у оквиру фестивала 1952/ 53 године одржали преко 120 политичких и научно-популарних предавања по разним колективима и народнкм универзитетима, Студенти из Сконља у школској 1952/53 години одржали су већи број предавања из циклуса предавања из друштвених и природних наука у радним колективима Скопља и околним селима. Студенти технике из Загреба су у 1953 години организовали један петодневни марш кроз устаничке крајеве Лнке и Кордуна и са њима је ишла једна група културноуметннчког друштва „Горан Ковачић“ и давала приредбе у већем броју села*. Даље се у извештају наводи велика акција београдских студената медицине у току „Медицинске недеље“ 1953 године, студентски фестивали који у задње две године претстављају смотру готово целокупне активности студената, и организовани продор студентских удружења у дру-

| штвени и културни жиавот ван Универзитета. Удружења у унутрашњости најактивнија у Србији и Словенији Уизвештају се истиче да је оснивање и рад студентских удружења у унутрашњости имало велики значај за друштвену и политичку улогу Савеза студената. У тскку 1953 године ова удружења су постигла видне резултате у Србији и Словенији. У Словенији постоји 17 оваквих удружења (тамо их зову клубови). У Србији, 70 удружења у разним местима у унутрашњости, развило је у току прошле године веома живу антивност. „Та удружења су прошле године одржала у својим местима и околвим селима 346 предавања из разнх области кауке, политичке и економске проблематике код нас и у свету, а дебагви клубови тих друштава одржали су 63 предавања са дискусијом. Сгуденти медицине из ових удружен.а су кроз своје екипе извршили 473 прегледа и лекарских интервенција; студенти ветерине обавили су 138 прегледа разне стоке и вршили одговарајуће интервенције. Студенти стоматологије су обавили 298 прегледа. Културно-уметничке екипе ових удружења су у својим местима, радним колективима, јединицама ЈНА, радним задругама и селима одржали 160 приредаба. 19 књижевних вечери, 24 веселе вечери, 19 музичких концерата, 8 усмених новина, 7 филмских претстава научпог и документарног карактера, 10 емисија преко постојећих разгласиих станица, 12 изложби итд. Спортске групе удружења у увутрашњостн су само у току прошле године одржале 170 спортскнх сусрета у разним гранама и 46 шахоропских турнра. Удружења у Белој Цркви, Крушевцу, Смеде-

ревској Паланци. Зајечару, Неготину и Књажевцу су своју активност уоквирили културним и cnoproKHiM фестивалима у којима су обухватили и удружења нз околних места“. У осталим републикама (Хрватској, Би X, и Македонији) оваквих удружења има мање и њихова активност je слабија. У извештају је истакнут и аначај учешћа студената у радним акцијама. За задње две године узело је учешћа на радним градилиштима 8.389 студената. Све ово што омо изнели и много других примера које нисмо могли изнети, јер би заузели сувише простора, j’acno говори о томе да је друштвена улога Савеза студената Југославије видно порасла од I конгреса. Међутим, у читавој активности о koj'oj' смо говорили, бнло је и слабости. Ми посебно подвлачимо извесну једностраност те активности код појединих удружења која се огледа у томе што се активност студената ван Универзитета сматрала само као потреба да се у јавност изнесу наши проблеми око студија и да ое тражи сзмо помоћ од јавности у решавању тих питања. У тим појединим случајевнма није се сматрало да и ми студенти пружамо одговарајућу помоћ коју можемо да пружимо (стручну културну, па и друштвено политичку) и да своје проблеме и потребе решазамо у склопу проблсма наше друштвене заједнице. једном речју да и ми студенти колико год иам је то могуће учествујемо у мсњању, развијању наше социјалмстичке стварности. Примсри које смо нзнели о раду иеколико студеитскнх клубовз у Словенијн, показују како се баш кроз активизирање студената у друштвеиом животу својих места, могу рсшавати и економски проблеми студената. И ЗМ ЕН Е У СТАТУТУ ССЈ

Чланови комисије предлажу Измене које ова комисија предлаже за се унесу у статут ССЈ усмерене су на то да нови статут одрази све промене у унутрашњем развитку ССЈ у пермоду између I и П конгреса, као и промене у целокупном развитку наше земље које су се нужно одразиле и на развитак Савеза студената. Основна и битна измена била би у томе да нови статут обележи оне промене које су унеколико измениле карактер Савеза студената. Полазећи од стварног стања у организацији Савеза студената, комисија предлаже да наместо старе формулације да је ССЈ савез студентских удружења, дође нова; да Савез студената сачињавају студентска удружења и све друге самосталне студентске организације (културне, фискултурне и др.) без обзира да л и су оне у оквиру Унивсрзитета или не. У вези са садашњим принципима друштвеног управљања универзитетом, комисија предлаже да се у статут убаци нов и члан који би гласио: „Полазећи од принципа друштвеног управљања универзитетима и

развијања социјалистичких одиоса на њима, организације Савеза активно учествују у (и решавашу) оних питаша рада и ставе на која су законом и другим прописима овлашћена. Као претставник студената и њихових оправданих интереса, Савез студената иступа пред државним и друштвеним органима са предлозима, сугестијама и жалбама студената, борећи се принципијелно и демократским средствима за правилно решаваше свих проблема студија и наставе, а против конзервативних и реакционарних утицаја у пашем универзитетском животу.“ Једна од значајних измспа У односу на стари статут је и уношеше нових чланова статута у којима се говори о правима и дужностима студената. Права и дужности чланова Савеза студената Југославије ранијим статутом нису били одређени.

ДА ЛИ ЈЕ НАЂЕНО РЕШЕЊЕ

Ових дана су се састали по први пут у другом семестру студенти медишше групе б прве године. дничктш анализама дошло се до закључка да рад ове групе у организацији Савеза студената у прошлом семсстру иије задовољавајући. После дискусије створен је програм друштвеног и политичког рада у другом семестру. Он би се састојао у томе, да се предузме већ у току марта неколико колектвнх посета биоскопима и позоришту, затим у смених новина, другарских вечери, политичких предавања и једна посета друговима са медицине прве године у Скопљу. У Скопље би се ишло у виду HdKe турнеје, односно ишлс би екипе: фудбала, кошарке, одбојке, стоног тениса и шаха. Такође би приредили неки забавни програм који би се дао у Скопљу, било као приредаба, било као другарско вече. д. м.

НА БАЛУ

Кога Ви претставл>ате? Владу Теокаревића. А Ви? Ја сам г-ђа Митић.

ISTUKAO SERVIRKU

UredniStvo »Studenta« primllo Je iz Studentskog doma »Vera Blagojevlć« pismo sledeće sadržlne: »Student pete godine mediclne Todorov M. Branko Još uvek se ne pridržava uobičajenog reda u menzl. On ne seda za sto gđe če biti uslužen kao i svl ostali studenti, već ide na šalter da bl đoblo veću porciju od svojth dru gova. Na opomene servirkl uvek Je reagovao preteći da će im glavu razbitl Cinijom Ш će im činlju nabiti na glavu. Kađ ga Je 27-11-1954 gođine opo menula servirka Đorđević Zujlca, razbesneo se Je i Je

pesnicama po glavl. Hadnlca Je od udaraca pala u nesvest, a naknadnp joj je otekla leva slepoočnlca 1 donja usna kojaje krva rila. Događaj se ođvio na očigled mnogobrojnih studenata 1 pred personalom. Svi su se zgražall na takvog grubijana »budućeg lekara«, a Jedan Je student ustao u fizičku odbranu servirke. Ovo Je jedinstven slučaj posle oslobođenja u naSoJ menzi. NaJožtrije osudujemo postupak Todorova. Tim više što se borimo s mnogim da bi dali što bolju hranu našim studentima, usled čcga Je i naše osoblje preopterećeno, zatim što Je napadnuta Jedna najvrednija radnicaca u đomu. Dom Je Todorova izbacio iz svoje menze. Istovremeno predaćemo ga suđu, a povređena rađnica Je već podnela prijavu suđiji za prckršaje. Smratramo da je potrebno da se ovakvi slučaJevi žigošu ргеко štampe, pa vam u tom smislu i šaljemo ovaj do-> pis«. Za upravu doma

Mome Markovića)

Ilija Cetković Ruža Vasić

(Ilustracija

Vrabac u pravničkoj čitaonici

Iz saža'.Jenja prema smrznutoj ptici, Ш želje da razonodi nad knjigu nagnute Kplege, Jcđan vescljak uneo je, 23 februara baš u jeku polaganja ispita, živog vrapca u čitaonicu Pravnog fakulteta. Uplašena ptica shvatila је ovo gostoprimstvo na svoj način i počela da leti s кгаJa na кгај čitaonice. Praćcna haj kom nekolicine dobro raspoloženih studcnata. Posle đcset mlauta trajanja ove hajke, Jedan student, kojl Je prctpostavijao иčenje ovakvoj zabavi, revoltirano Je dohvatio nedužnog vrapca i izbacio ga napolje. Zatsta ne treba komentara onl ma koji n svojib dvađeset i nekoliko godina nalaze zadovoljstva u ovakvoj vrstl zabava. N.

siu«lenl

3