Студент

Пратите сценарио „Студента“

ЖАН-ПОЛ САРТР МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА (Ге ngrenage)

(7) Објаснићу то пороти. рече Хелена. Зар си ти дошла да браниш убицу свога мужа? Ја сам дошла зато што је to од мене тражено и рећи hy истину, одговори Хелена. Beh те слушам извесно време, ти све унаказујеш. Ево, само ова мала чин>еница. Oio, Бенгово вече, ја нисам дошла у десет сати навече, већ у осам. Сведочење Хелене (Девет година раније) Сузанин стан Хелена је на степеништу. То није она иста Хелена као из Сузаниног сведочења. Она је врло млала, једва нашминкана, врло скромно обучена. Она изгледа забринута и тужна, па иако раслолаже неком врстом сигурности, то уопште није безобразна сигурност коју јој је приписивала Сузана. Чак и звук њеног гласз је промењен. Она звоии на Сузанина врата кроз која чује звуке радиа. Док Хелена чека, чује се њен глас: „Ти ниси плела, ти си слушала радио..." Врата се отварају. Појављује се Сузана. Нашминкана као што је била Хелена и обучена у исту изазивајућу хаљину коју је носила Хелена у њеном сопственом сведочењу. Сузано, рече Хелена. Дешава се нешто страшно. Апсолутно је потребно ла видим Жана. Сузана је са злобом посматра. - Слушај, Хелено. Незгодно je, има некога код њега. Врата праоннце се отварају. Појављује се Жан. Зашто то говориш, Сузано? Ти врло добро знаш па сам ја сам. Три личности остају непокретне. Чује се Сузанин глас на суду: Па шта онда? рече она. Доста ми је било да је гледам како облеће око мог љубавника... У исто време када се чује глас Сузане. личности које се нису помериле. преобоажавају се: Хелена поново постаје изазивајућа, а Сузана скромна. Сузанин глас наставља: - Истина је ла сам лагала, истина је ла нисам хтела да видиш Жана. Зашто се не бих бранила? Хелена, jom увек изазовна расејано гура Сузану и одлази ка Жану. Обоје се затвзр ч *у у праониим. Сузана бешумно одлазн ка вратима. Чује се њен заједљиви глас: Добра леђа је имао комитет. Мислиш ли ти да ја нисам знала шта сте ви радили иза врата? Сузана се нагиње. Кроз кључаоницу види Хелену и Ж*на како се љубе. Хеленин глас говори тужно; Ти си ђубре, Сузано... Суд Хелена стоји пред псротом у лиие са Cvзаиом. Она је гледа са више туге него презрзња; нека дубока туга бразда њено лице. Затим се обраћа пороти: Дошла сам да тражим Бенгинм алресу. Комитет га је био осудно на смрт, а Лисјен је био одоеђен да изврши пресуду. У последњем тренутку, Лисјен \w је рекао да неће убити Бенгу. Хтела сам да то Тчшим наместо њега и најзад је то учинчо Жан. Зашто је Лисјен одбијао? пита Франсоа. Требало би се вратнти на сам почетак. И ја то мислим, рече Франсоа. Затим се окрете према Сузани: Ти више ништа немаш да нам кажеш? За сада не, рече Сузана. Затим једним покретом показа Хелену пороти: А ова овде је била његова с?кретарииа. кала * је био на власти и ја претпостављам ла cv они заједно спавали. Требало би да она буде оптужена са њим. Жан се умешао по прзи пут. Он је од уласка Хелене остао да стоји и није је испуштао из вида, Хелена ме је напустила пре десет година на сам дан хапшења Лисјена Дрелича, рече он. Она је била моја секретарица, али она никада ннје била моја љубавница. Она ни у којој мери није одговорна за политику за коју ми пребацујете. Жан поново седа. Хелена ra није гледала док је говорио. Франсоа се обраћа истовремено и Жану и Сузани Ми то знамо. Хелена Дрслич је овде као сведок. а не као оптужена. Затим Хелени: Слушамо те. Хелена се окрете ка пороти и поче да говори: Све је почело за време штрајка на петролеју. Била сам болничарка у фабричкој амбуланти. Нисам се бавила политиком. али сам била члан синликата. Ннсам још познавала Жана, који је био један од руководилаца. али сам познавала Лнсјена Дрелича. његовог најбољег цријатсља, скоро брата. Сведочензе Хелене (Десет голина раније) Фабрика петролеја И*тоа?к. Никог на раду. По улнцама радничких четврти, радници пролазе или се окупљају по мањии групама. Чује се Хеленин глас: Шелхер је давао бедне плате. Велики штрајк који је почео маја 19... трајао је већ месец даиа. Неки сеосгИ пут Hoh је. Лисјен и Хелена иду једно уз друго. Мимо њих пролази неки човек на бициклу који вози без осветљења.

Превод: Д. НАЈМАН Је л’ то још далеко? упита Хелена. На пет минута, рече Лисјен. Ама где је то, на крај крајева? У једном напуштеном каменолому. Хелена љутито слегну раменима. Зашто се играте завереника? АЈде, Хелено... Синдикат није признат. Ти врло добро знаш да ми не можемо да одржавамо званичан митинг у граду. Ја сам уморна, рече Хелена. Она се заустави на тренутак. Скоро смо ту, рече Лисјен, а најзад требало би да те занима да га видиш. 'Кога? ’ — Па, Жана Агеру. Ја нисам дошла овамо због твога Жана Агере. Ја идем на митинг, а не у мјузик-хол. Он ти је унапред досадан, рече Лисјен. То сам ја крив. Али ти ћеш променити мишљење: он је тако јак и тако паметан. Он је организовао синдикат и све ради. Хелена се мало нервозно насмеши. Шта ти Је? упита Лис Јен. То теби и личи, Лисјен! Сам си на путу, са једном девоЈком и то Је за тебе тренутак да јој причаш о Агери. Али... Лисјен се заустави и оклеваЈући гледа Хелену. Једна кола са коњима пролазе поред њих. Возач заустави коња и наже се, са лампом у руци, осветљавајући Хелену и Лис Јена. То ie Жан коЈи весело каже: То си ти, Лис Јене? Пењи се брзо. Жан? рече Лис Јен. Он се приближи колима и додаЈе; Али Ја сам с некнм. Пењите се обоје. Хелена и Лисјен пењу се у кола. Лисјен седи између Хелене и Жана, Он упознаЈе: Жан Агера, Хелена Даргел. Добар дан, госпођице. Хелена суво отпоздрави: Добар дан. Жан пријатељски потапша Лисјена по рамену. Како Је брацо? Гурасе, рече Лисјен и баца кратки поглед на Хелену, па додаје: „Гура се, чак врло добро: а ти?“ Лоше. Знаш ли због чега је митинг? Не. Шелхер Је добио одобрење да у понедељак доведе пет хиљада Немаиа. РазбиЈачн штраЈка. Радиће место нас. Добри бого! па? Па, ето. Треба да решимо шта ћемо и како ћемо. Док Жан и Лисјен разговараЈу, Хелена увређена због тога што се не обазиру на њу, прави се да се и она на њих не обзире и посматра околину, Кола стижу пред један велики запуштени каменолом где Је сакупљено неколико стотина људи. Суд ' Хелена говори, не гледајући Жана. Али он Је гледа; он је окренуо столицу према њој и не испушта Је из вида. Хелена осеђа његов поглед. То се примећује по упорности којом она гледа у пороту и по њеном мало нелагодном начину на коЈн говори. Лис Јен ме је нервирао, рече онз. Он је само говорио о Жану. И Жан ме је такође нервирао: налазила сам да Је он исувише забављен собом. Тад сам учинила једну глупост...

Сведочење Хелене (Десет година раниЈе) Неки напуштени каменолом Нека врста огромне пећине. Лампе на зидовима. Тиха маса радника окупљена Је око једног природног узвишења на коЈем су заузели место Жан, Бенга и четири друга радника. У првом реду гомиле, Хелена и Лис Јен. Жан говори, а Лисјен гледа само њега а то изгледа да Хелену љути. Пет хиљада Немаца, рече Жан. Они he стићи у понедељак и остаће онолико колико he то газде хтети, а за то време ми можемо да цркнемо. Другови, Ја сам увек био против тактике саботажа и штрајкова. То >е у овом тренутку лоша тактика, зато што траћимо своје снаге. Ви сте били супротног мишљења. Бенгиног мишљења, и ви сте и изгласали штрајк. Ви видите опасност коЈу он данас претставља. Тражим од вас да гласате за повратак на посао. Бенга гледа бесно у Жана. Он узима реч: Другови, ми нећемо да попустимо после месец дана борбе и жртава. Ми нећемо да се уплашимо због доласка .пет хиљала странаца... Одлично, повика Жан. А шта ћемо онда да радимо? Ја вам понављам, једном када буду почели да раде у нашим фабрикама, они из њих више неће изићи. Имаш ли план Бенга? Пружити отпор. Пружити отпор, како? Бенга ништа не одговара. Гомила остаЈе тиха. Лис Јен се нагиње ка Хелени и шапуће: Свиђа ли ти се? Ни најмање, Изгледа као грубијгц, а прздлози су mv предлози кукавице. Жан се окреће ка Бенги, и испружене руке понавља: Пружити отпор, како? Кукавица! кукавица! мрмља Хелена кроз зубе. Лис Јен ватрено протествује; Ћути! Ти си луда. Лако је критиковати када човек нема олговорности. Жан, не испуштајући Бенгу из вида, пита по трећи пут: Како хоћеш да пружимо отпор? Ми имамо довољно новаца да издржимо меceu дана, рече Бенга. А после! узв г Жан. А за месеп дана? Чујете ли ви другови? Саветују вам штраЈк, али вам не показуЈу начин да ra издржмте! Тренутак тишине. Затим Хелена рече несигурним гласом; Зашто не бисмо заузелм фзбпику? Жзч се нагло окрете према њој; Шта? Питам. реч° Хелена Јачим гласом, зашчо ми Ш заузмемо фабрику? Лис Јен покушава да Је ућути; Ама, Хелено... Ти си луда! На своЈоЈ узвишици, Жан слегну раменима: Предлог не заслужуЈе чак ни дискусиЈу. Ако ми заузмемо фабрике. оптужиће нас да не пошту Јемо право своЈине. То he бити изговор да се позове воЈска. Хелеиа је сад сасвим бесна и говори са сигуоношћу. Стално узмицати, стално пспуштати. Требало би дв се вратимо погнуте главг? Она се окрете к а гомили и наставља: Зар то желите. лругови? Зар хоћете да се одрекнете борбе при првом отпору? Жан коЈи Је сасвим на .Kpaiv узвишице нагиње се ка Хелени и каже Јој отпозади: ‘ Ућутите наЈзад. девоЈчице! Алн Бенга, орхпабпен Хеленчном упадицом, која као да ни.»е лРше примљена од присутних поново узима реч:. Она има право, другови. Ако се вратимо побеђени у фабрике, ми смо изгубили образ и неђемо

Илустрације; Јован ЋИРИЛОВ

sludenl

11