Студент
STA SU NAM REKLI Holanđanka, Englez i Amerikanac KOJI STUDIRAJU U BEOGRADU, O SVOJIM ZEMLJAMA I NAMA...
Plavu Holanđanku Wis, sreli smo u auli Filozofskog sakulteta. Razgovor Je potekao bez formalnostl, na JednoJ mešavlnl žrancuskog 1 srpskog Jezika. Kažite nam koleginice, šta ste zapazill kod nas u Jugoslavljl, na Unlverzltetu, kojl su vaši utisci. Pa ono Sto me Je najvlše oduSevllo kod vas, a što sam očeklvala da ću naćl u JednoJ socljalistlćkoj zemIJI, to Је dostupnost univerzitetske nastave svlm slojevima društva Kod njjs, ja sam plaćala samo Skolarlnu oko 40.000 đinara (u vašem novcu) godišnje, a to nije malo. Sistem nastave? Pa možda su kođ nas posećenija predavanja, zato što
nas svako pređavanje košta otprllike koliko Jedna bioskopska pretstava, unapred plaćena. I onda Je neklma žao da im »ulaznlce« ne ргоpadnu. Zvonilo Je, poćeće čas (kojl kođ nas među nama buđl rečeno, staje kollko besplatna bloskopska pretstava) ... morali bi da odemo.
U to Је naišao Dlck, britanskl student sa naočarima 1 prostranlm kaputom od kamilje dlake. Trebalo Je nekoliko puta da ponovl. dok smo razumeli da nas poziva na drugarsko veće, koje tog večera prlređuju stranl studentl u domu »Lole Rlbara«... No, to Je već interesantno. Obeća-11 smo: »Doći ćemo«. I okupili smo se u sobl la IJubaznoga 1 pređusretljlvog domaćlna, mašinca Drulovića. Znači neće bitl đrugarsko veče? Pa nešto će bltl, ali se neće tako zvati... Indus Mlšra nas Je potsetlo đa su o njemu neđavno plsale »Večernje novosti«. No, Dik o tebi nisu pisale ... Reci nam kako sl se ođlučio da dođeš na studije u Jugoslavlju? Pa tako. studirao sam istoriju na Kembridžu, 1 onda me Je zalnteresovao Balkan burna Jugoslovenska
Istorlja. Doblo sam stlpendiju vaše Vlade . .. O Jes, na Kembrlđž Je teško đospetl. Vrlo strogi prijemni ispitl. Jeđna trećina kandidata je primljena svega kad sam ja polagao. Svakako ima razlike u slstemu stu diranja. Nastavno osoblje Je brojnije. Rad je pretežno Indlviđualan. Sve što to Je nauCeno u našoj
studentskoj sobl. Na predavanja se retko ide. Semlnarske vežbe u Jugoslovenskom obllku ne postoje. All zato gruplce od dva trl studenta Ima ju svoga docenta 111 aslstenta sa koJim redovno svake nedelje održavaju konsultacije. Tu Je težlšte studlranja. Nešto o đruštvenom životu stuđenata? Pa igrankt 1 prlredbi kao kod vas, nema tako redovno 1 Cesto. Svakl koledž održava svoj godišnji tradlclonalnl svečanl bal. A inače, zabava počiva na kako bl vi rekll privatnoj Inicljatlvl, skuplmo se desetak studenata t stuđentklnja u nekom od mnoglh klubova, Ili u stanu i onda to nazovemo koktel parti 111 već prema nameni. Prilazi nam Wis! Evo sađ se dosetila, Jeđnoga zamašnog utiska u Jugoslavljl. Radl se o mentalitetu vaših IJuđi. ZaCudilo me Je kako su mladići 1 de\oJke isuvlše vezanl za svoju porođicu, roditelje, i kađa ođrastu... ostaju u kući. Meni Je to neoblčno, i mlslim da nije pogodno za osamostaljivanje mladih IJudi. Kod nas ml čim napunlmo dvadeset gođina, odvajamo se od porodice. Nađemo sobu u gradu, i već prema finansiskim mogućnostlma, ili stuđiramo ill se zaposhmo, ili nas rodtelji pomažu. Ima tu 1 izvesnih razloga čisto Intimne prirođe. koji govore u prilog takvog odvajanja. Društvo Je bllo sve bučnije, napustimo ga za časak, 1 pođimo u sobu 31 tamo su nam rekli da stanuJe Amerikanac, vrlo vredan 1 ozbiIJan, koji sprema đoktorsku disertaciju, sa Jugoslovenslcom temom. ■ Zakucall smo. Mlster Llvingston?! Da, izvolite. Iznenadili smo se njegovom ptiUCno lepom poznavanju našeg Jezika. On Je Master of arts, Harvardskog univerzitcta. NJujorčanin. I vrlo nam iscrpno objašnjava sistem stuđiranja kod njih. Može se reći da Je dvostepeno, utoliko Što se posie trogodišnjeg studlranja osnovnog BA tečaja na koledžu, može prećl na MA tečaj, posle koga se stlče titula, koja Je nešto srednje između diplome 1 doktorske disertacije. Sve naravno po strukama. Samo nemojte zaboravlti da Ja govorim o studlranju na Harvard unl-
verzitetu. Da 11 Je isto tako na đrugim američkim univerzltetlma ne bih mogao tvrditi. Harvardskl }e privatan 1 poznat po svojoj veoma invldualističkoj boji. Državnl univerzitetl su Jevtlnijl. Stipendlje nlje lako doblti u Americi. A pogotovu nema takve vrste generalne pomoćl studentima, као §to je dećji dođatak. Samo tu ne treba gubitl Iz vlda đa Amerika nlje socijalistička zemlja. Mislim da Je đruštvenl žlvot stuđenata u Americl raznovrsniji utoliko što postoji bezbroj raznih mih lih organizacija. grupica na raznim osnovama sa malim članstvom. Harvarđ je muškl unlverzitet. M»đa postoji uz njega Jedan ženski Redklif koledž. I Stuđenti stanuju u domovlma. j A kakav Je režim? Pa sllčan vašem. Doskora, рге nego što sam }a otišao, nisu bile dozvoljene posete. Kasnije jesu. Sportski žlvot Je neoblčno Jako razvijen među studentima. U tome se ođlazl u krajnost. Svakl koledž ima sportsku granu po kojoj Je čuven. I kađa se igra utakmica, onda su svi stuđenti toga koledža formalno obaveznl, da prisustvuju 1 navijaju. Sportskl partlkciarizam neobično je jako izražen. tako da su ti sportskl susreti pravi đogađaj vellke svečanosti. O Cemu pišete đisertaciju? Pišem o seljačkom pokretu u Jugoslaviji, između dva rata, uglavnom o HRSS-u, braći Radićima, do 6-Januarske diktature. Koristim arhivskl materijal, dokumenta, želeo bih đa proveđem izvesno vreme i u Zagrebu. Marinko MRBANOV j
DICK WEST
WIS
IZVODI IZ REZOLUCIJE O MEĐUNARODNIM VEZAMA SAVEZA STUDENATA JUGOSLAVIJE
1 П kongres konstatujući: da je u periodu između I i II kongresa SSJ proširio svojn aktivnosf i da danas sarađuje sa oko pedeset nacionalnih studentskih organizacija; da su svi ti uspesi omogućeni prvenstveno time šfo je SSJ _ dosledno sprovodio principe ravnopravne saradnje u razvijanju međunarodnih veza. POTVRĐUJE dosadašnje, sledeće principe međunarodne aktivnosfi Saveza studenata Jugoslavije: a) Naša međunarodna saradnja sa studentskim orginizacijama zasnovana je na princip u ravnopravno; ti bez ikakve poiitičke, rasne, nacionalne i druge diskriminacije. kao i lišena svih oblika monopolizma; b) U međunarodnoj saradnji studenfskih treba polaziti od činjenica da se nroblemi studenata ne mogu odvojiti od problema društvene zajednice u kojoj žive. II П kongres IZRAŽAVA žaljenje što se na konferenciji KOSEK-a nije pokazalo dovoljno razumevanja za sfudentske probleme u pojedinim delovima sveta, što može da se negativno odrazi na ovu saradnju. Zato II kongres POSTAVLJA zadatak Centralnom ođboru SSJ da svoju aktivnost n foj međunarodnoj kooperaciji usmeri na to da se proš : re osnovni principi te saradnje u tom smislu, da ona omogućava nčešće studenata svih delova sveta i da se i d'dje bori ргоtiv svih pokušaja monopolizma, koji dolazj do izražaja u saradnji preko nje. 111 II kongres POSTAVLJA zadatak Centralnom odboru SSJ ! svim organizicijama Saveza studenata da proširuju saradnju sa nacionalnim studentskim organizacijama nerazvijenih zemalja Azije, Afrike i Južne Amerike. IV II kongres POZDRAVLJA jednogodišnju plodnu sarađnju studentskih organizacija Jugoslavije, Tifrske i Grčke i ODOBRAVA saradnju koju je Centralni odbor SSJ otpočeo sa socijalističkim studcntskim organizacijama iz pojedinih zemalja. VI Na osnovu zveštaja Centralnog odbora, referata i diskusije, II kongres odobrava odluku Cenfralnog odbora Saveza studenata Jugoslavije o neučestvovanju na Kongresu MSS u Varšavi. VIII I П kongres ~ PODVLACI da п budućoj saradnji treba sve više razvijati saradnju 1 đirektno povezivanje naših i stranih univerziteta, dosledno sprovodeći naše principe međunarodne aktivnosti. Ovim se posebno obavezuju i univerzitetski odbori SSJ. Skoplje, 15 marta 1954 П KONGRES SAVEZA STUDENATA JUGOSLAVIJE
SAPUTANJE
»Peđagogija«, Isplt kojl polažu stuđenti Filozofskog i Prlrodno matematlčkog fakulteta, nije obiman 1 težak. A nesumnjivo Je da Je to važan predmet, Jeđini iz oblastl koja treba da da osnovna pedagoška znanja budućim nastavnlclma srednjih Skola. O niskom nivou znanja koje stuđenti pokazuju na usmenom ispitn iz tog predmeta, o nelogičnim odgovorima moglo bt se , dosta pisatt. Međutim, naročitu pažnju zaslužuje šaptanje koje se na ispltlma lz ovog predmeta ispoljava п neverovatnoj merl. Ređovna Je pojava da Iza studenata, koji se nalaze pređ nastavnikom-ispltivačem, sedl Jeđan 111 nekoliko »ađvokata« koji prelistavaju skripta u zavisnostt ođ nastavnlkovih pltanja 1 to svoje »znanje« prenose studentu. ObiCno se iza leđa nastavnika nalazi takođe neki sufler koji n ovom sluCaju samo otvaranjem nsta a ne i glasom, takođe »pomaže« ispltlvanom. I tako se ponavlja na skoro svlm grupama za ceio vreme trajanja isplta- I nikome ne smeta što saml studenti zbog toga slablje ođgovarajn, što Cekaju рошоб sa strane, ne misle o onome « Cemu su pi-
tanl i daju nelogiCne odgovore, govore »tektika« mesto »didaktika« (jer su tako razumeli šaptaCa) i sl. Nlko se ne obazire ni na nastavnika koji je Cesto prisiljen da skrene pažnju ovakvim »advokatima« da nisu požeijnl... Najžalosnije Je u celoj stvarl to Što se tl stuđenti koji polažu
»peđagogiju«, ba§ nalaze pređ diplomom i pokazuju da se nlsu od vikli onih navika koje bi se još Jeđino studentima prve godlne mogle oprostiti. Može se na kraju postaviti pltanje: da li ih ta »pedagogija« baš ničemn nije naučila 1 kako £e se onl sutra u razredu prilikom propitivanja i ocenjivanja odnositi prema šaputanjn. J. T. ■
NIJE BILO DOSADNO..:
Na Akademiji likovnih umetnosti održana je konferencija Udruženja Saveza studenata. Na dnevnom ređu su bila organizaciona pitanja, rad i opšta disciplina, rad u društvenom klubu, materijalno poslovanje i dr. Sudeči po dnevnom redu izgledalo je da će to biti obična i pomalo dosadna konferencija. Ali nije bilo tako. Nije bilo dosadno. Počelo se sa slučajem Koste Bradića kome je trebalo izdati karakteristiku. Diskusija o tome đa li su formalnosti oko izdavanja karakteristike bile pravilne, brzo je završena 1 prešlo se na postupak Bradičev koji je otvorio zapečaćeni koverat i karakteristiku čitao poznamcima po kafanama. Predložene su ncke iz-
mene u formulacijama, što je usvojeno i diskutovalo se o Bradiću kao o čoveku. Uglavnom mu je zamereno za anarhizam u stavu prema radu na Akademijii. Zatim je bilo reči o jednom manjem broju studenata koji svojim izgledom i ponašanjem kmje ugled Akademije. Neurednost u odevanju, nošenje brade, upađljftvo i nepristojno ponašanje tih studenata, oštro je kritikovano. Kao najtipičniji primer takvog stuđenta istaknut je Uroš Tošković, koji je posle duže diskusije kažnjen strogim ukorom pred iđdjučenje. Z. B. P. . |
10
џ 9 т ® ® §кк Џ ДВI ИгеУ 0
sludent