Студент

STUDENT MIRROR

INDISKA VLADA POMAŽE AFRIKANCE KOJI STUDIRAJU U INDIJI

»U Nju Delhiju je pretsednik Neru koncem prošlog rneseca otvorio osnivačku skupgtinu Društva afričkih studenata. Pretsednik Neru je izjavio da je rešeno da se u saradnji sa Delhiskim univerzitetom, Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom prosvete otvori institut za afričke studente. Prodekan Delhiskog univerziteta je naglasio da se nada da će biti moguće da institut kao stalni otsek Univerziteta počne sa radom do jula 1954 godine. Izneto je da je broj afričkih studenata koji studiraju na indiskim univerzitetima naglo povećan, tako da se sada kreće preko 150.«

colloquium

»Na konferenciji delegata Studentskog nacionalnog udruženja koje je održano u Hanoveru sredinom februara rešeno je da se pomogne studentima koji su izbegli iz sovjetske zone .Ovim studentima dače se prilika da nadoknade nastavu za dva semestra. Zatraženo je od uprave Univerziteta da izradi smanjenu taksu za studente koji rade.«

VERSITY

Istoriski događaj

»Volterova družina na; Oksfordskom univerzitetu, po prvi put u istoriji svoga postojanja primila je žene u svoje članstvo. Devojke su primljene u družinu prvenstveno iz finansiskih razloga, јег je naznačeno da su one najspremnije u plaćanju finansiskog doprinosa. Međutim , proglašavanju ove velike koncesije koju su studenti učinili svojim ko’eginicama. prisustvovala je samo jedna žena.«

DAILY TELEGRAPH

ZAGUŠLJIVE BOMBE U POZORIŠTU

»Zahvaljujući specijalnim disciplinskim prgvilima koja važe u studentskom udruženju u Liverpulu, 150 studenata je privremeno isključeno iz udruženja zbog upotrebe čađi, hlora i zagušljivih bombi tokom »Rag day« u Sekspirovom pozorištu, što je izazvalo javnu osudu. »Rag day« je naziv određenog događaja, neka vrsta pantomine koja traje nedelju dana tokom koje studenti tradicionalno organizuju demonstracije protiv svega i svačega svake godine. Pozorište je međutim uvek dosada uživalo zagtitu zahvaljujući čemu nije bilo demonstracija u pozorištu ili protiv njega. O ovome pomenuti studenti nisu znali ništa, tako da je došlo do demonstrativnih ispada za vreme pretstave. Disciplinski komitet udruženja u specijalno svečanoj formi kaznio je tri studenta, a tokom nedelje daljih 97 studenata lišavajući ih zaštite i privilegija koje imaju кзо članovi udruženja. Iste večeri i e studenata u znak protesta odbilo da učestvuje u kamevalskoj povorci, tako da je isključenje i njih obuhvatilo.«

ГОСТИ НА II КОНГРЕСУ ССЈ ПИШУ:

Два супротна појма: КОЛОНИЈАЛИЗАМ И НАПРЕДАК

Доносимо чланак делегата Г(Bнералне уније студената Туниса са П Конгреса Савеза студената Југославије о приликама и положају омладине и студената у Тунису, и чланак Claude Benoit-a претставника социјалистичких студената Француске. Коата« преглед трагичног положаја наше земље у политичком, економском, друштвеном и културном погледу дозсолиће вам да боље оцените обим наше борбе, њену неопходност, за једну омладину која је чврсто одлучена да не да ни трепутак одмора свим реакционарима који хоће да јој препрече пут. У политичком погледу, режим опсадног стања који влада у Тунису од 1938 године и који од тада никада није био укинут, чини да наш народ нема ни најелементарније слободе. Нема слободе састајања, нема слободе удруживања, ни слободе штампе. Туниске политичке партије су забрањене. Извршна власт је у потпуности у рукама француских вла сти. Долази се до тог дуплог парадокса који чини да генерални резидент Фраицуске у Тунису -има већу власт него претседник Владе у Француској, а да је с друге стране републиканска Француска више привржена власти Туниског Беја неголи сам Беј. У економском погледу моћне финансиске олнгархиЈе учиниле су од наше земље забран у коме само оне лове. Три и по милиона Тунижана не постоје за те немилосрдне привредне феудалце. Једино што за њих постоји, и зашто су они решени да употргбе сва средства да би то сачували, су богате туниске земље које су они присвојили, туниски фосфати које су они покрали, туниски рудници којих је народ лишен, а сам народ им служи само као страшно експлоатисана радна снага. За њих је људски елеменат занемарљива количина. За њих је важан само новац, а да би прибавили новац, сва су им средства добра, чак и убиство. Вођа туниских радника. наш жаљени Фархат Хашед је пао зато што је неуморно посветир свој жквог одбрани туниских радника срамно експлоатисаних од капиталистичких сила. у области омладине уопште, а посебно културе и наставе. ситуација је исто тако трагична. Само један податак може то да пока-

же: на стотину туниоке деце само 12 иде у школу, а 88 осталих су осуђенн да луњају по улицама у најогавнијем мрачњаштву. Том недостатку школа треба додати политику г>асне и националне дискриминације која фаворизује Французе и Европејце на штету домородаца. Власти су прошириле ту дискриминацију чак и унутар самог тунисмог нчрода, фаворизујући јеврејски елеменат да би ra одвојили од Муслимана и да би на тај начин створили у самом народу вештачке супротности које би користиле једино режиму; али тај њихов рачун је био изигран, пошто се све више и више туниских Јевреја прикључује национално-ослободилачкој

борби; њихово присуство у концентрациониим логорима Ремаде и Татауна поред њихових муслиманских сународника за време последње кризе је најбољи доказ за то. Остаје најзад још једнз карактеристика наставе у Тунису; радн се о њеном адгтинационалном карактеру. Политика колонијализма састоји се, наиме, у томе да вештачки сТвори разне облике наставе, да умножи вештачке преграде између разних категорија омладине како би увукли ученике и студенте у неку врсту „класне борбе“ оригиналног типа, непознатог другде. Тако се ми налазимо у присуству једне тзв. тра_ диционалне наставе, једне чисто

француске наставе и најзад трсhe назване „француско-арапске*. Додајте томе да је наша омладина угњставана, и да су јој све слободе забрањене. Док се например француска удружења скаута у Тунису и даље користе субвенцијама и бригом власти, наше скаутске организације су распуштене; наши омладинци на тај начин немају толпко потребних активности за њихово физичко и морално васпитаље. Ви ћете сада разумети жа-рку жељу туниског народа да живи слободан. За сваког Тунижаиина борба за образовааве је само део борбе за национално ослобо.ђење. Већ 1908 године Конгрес алжирских колснизатора (а тујшски су само њихови учеиици) изјављивао је „да образовање домородаца претставља опасност за Алжир* и изражавао је жељу „да основно образовање домородаца буде укинуто“. Најзад, ако заиста постоје два супротиа појма, онда су ти појмови колокпјалнзам и образоваше, колонијализам и напредаас.

Социјалистички студенти Француске и Национална унија студената

Крајњи циљ сваке акције, коју предузимају социјалистички студенти Француске, је ослобођење радничке класе. У друштвеној средини у којој се они налазе место њихове борбе је Национална унија студената Француске. Шихов историски задатак се спаја унутар Националне уније са непосредним задацима који имају далекосежне циљеве: они трзже демократизацију и рсформу француске наставе. Међутим. Национална унија ограИичава своје активности на неколико маннфестација чисто Корпоративног карактера. Она ,је позвала например 15-ХП-1953 год. студенте Париза да протествују

на улицама „Латинског кварта" ; против јгдног Министра не дово- * дећи у питање саму политику Вла- ( де, која је једино одговсриа за ( катастрофалну ситуацију на Фран- } цуским универзитетима. , Она поставља штрајкачке стра- ( же на врата факултста када се } ради о томе да се покаже Влади | воља студената да користе социјално осигурање или да се протествује против малог буџета Ми- < ниетарства просвете. i Свакако да На 1 цио(Ца*’та »ујвдја i студената може 'да тврли Ла се тада бави синдикалпнм проблемима студената. Али највећи део њених руководилаца су студентизахваљујући чињеници што потичу < из буржоаских породица. Они од- j лучно траже одбрану својих садашњих привилегија. Не треба од њих тражити да виде дубље, да виде даље, да се укључе у националну заједницу. Социјалистички студенти подржава.ју Иационалну унију у њеним Корпоративним захтевима. Њихов први циљ је добијање стипендија под нлзивом „Пресалер“ (пред-плата) који претставља одлучан корак ка демократизацији наставе. Будући да је студент према одлукама Конгргса Националне уније студената у Греноблу „Млади интелектуални радник*, додељивање награде је једно право, садржано у самој дефиницији да је студент радник. Прихватити назив интелектуадног радника значи да етудент поизнзје своје дужности ппема заједници. Заједница од које he он ппимити плату базирану на будућој продуктивности, може да захтева од њега да се стави у службу земљс онога тренутка кала буле способан да производи. Треба још рећи да студент на крају свошх студија налази на тај начин место где ће бити запослен. а са друге стране та запослења треба да одговарају потребама заједнице. То захтева потпуну реформу, прилагођивање француског настав ног система друштвеној структури и економским потребама земљс од којих је сада исувише одвојен. Настава у Француској личи помало на капут прадеде кога носи његов праукук. Демократизација и реформа наставе је једна те иста ствар. Потребна је револуција, а не реформа наставе. Не ради се о томе да се прекраја капут гградеде ва величину праунука него

да се сашије јгдап исто толимо добар нов капут. Потребна је револуција која у ссби сздржн преображај економске структуре као и друштвене структуре савремене Француске. То су добро разумели буржоаоки руководи Јошт Националне уније студената Фраицуоке. Пред захтевима студената који су пред њих поетзвљали тражење „пресалера” и реформу наставе они су више волели да узмакну и tpviie' če да о томе зише не td« ‘ЛМ |1 Социјалистички студенти захте вају да се скроји нов капут, они прокламују да се не ради више о томе да универзитет ствара неку елиту искључујући све остале. Технички nporpec, механизација индустрије ослобађају стотине хиљада младих пролетера, универзитет мора да их прихвати. То је крајњи циљ кога предлажу студенти социјалисти. Они подржавају све по-кушаје Националне уни је студената у том смпслу. Они се труде да буду изабрани на руководећа места, Националне уније и да се боре за остварење програма демократизације и социјалистичког пргображаја. Ради се о томе да се интелектуалко образује читава омладкна а fie са.мо неколико привилегованнх. Са Наунијом студената, против Нацирналне уније студената, и унутар Националне уније студената социјалистички студенти сс. боре за наставу коју они оваксо одређују: „Настава је можда само праведна али тешка равнотежа између захтева размишљања и захтева прилагсђзвања; та р*внотежа одражава човека успразпог. Униаерзитет би тррбало да буде стварно место које би омогућило такав положај. Због тога је праведно да се од њега захтеза на крају крајева да боље одговара потребама модерног друштва, а да настави без стида традицију античких универзитста која, садз више но икад, изгледа једина којз може да влада и даје правац савременом евету, под условом Д а таквој настави имају тфнступа сви трудбеници.“

Claude BENOIT

Težak položaj grčkih studenata

ŠTRAJK GLAĐU

Atina marta 1954 godine. 60 mladića i devojaka studenata zauzelo je zgradu gde su se zatvorili i objavili štrajk glađu sa odlukom da umru ako se ne izađe u susret njihovim zahtevima. Atinski univerzitet kao i sve druge slične ustanove u Grčkoj zbog ograničenog prostora prima samo određeni broj studenata, tako da svake godine zbog povećanog priliva

studenata na fakultete budu odbijeni pojedinci, bez obziга na to s kakvirn su uspehom položili prijemne ispite. Tako je i ove godine skoro 500 studenata koji su sa uspehom položili ispite odbijeno sa Univerziteta i drugih visokih škola. Zbog toga se gezdeset od njih rešilo da objavi štrajk glađu sa namerom da primora vlasti da ponište svoju odluku.

Na slici: soba u koju su se zatvorile devojke koje štrajkuju glađu. i

2

■ Ц м 8 л. 4 ■Г lr б'вГ S Д ДД 11 ; IМкAI вШ уН I. ,' S

studenl