Студент

МАРКАНТНА РЕЖИЈА Цанкар: „Слуге“

НиЈе овог пута премијера Народног позоришта интересантна због дела, иако Је овог пута на сцени једна од најдрагоценијих Југословенских драма, нити бм она привЈ-кла неком креациЈом или бар неким несвакидашњим глумачким остварен>ем. Не. Ова премиЈера се истиче режи Јом словеначког госта Славка Јана, коЈи Је већ у нашим послератним глумачким приликама познат по својој претстави истих тих ,Слугу“ у Љзгвљани, које сви који су их видели, макар и на премијери пре пет година, памте као тренутак правог и истинитог позоришног догађаја. Београдска варијанта исте те режије носи наЈвише печат оног што Је те позоришне вечери наЈинтересантниЈе, печат Једног студиозног редитељског искуства, просто кристалног у сво Јој пречишћености, после већ његове треће режиЈе овог Цанкара на сценД Љубљане, Марибора и Београда. Читава претстава носи обележје тог сигуриог редитељског потеза коЈи зна шта жели на премијери да види и зна да he то постићи, Јер је већ два пута раније постигао. То Је она врста слободе кретања У j-метничкој материЈи, коЈа отвара најшире могућности за уметника, наравно ако Је материја на којој се ствара, довољно пластична да прими уметничку замисао. Уметник са вајарским длетом има слободу да бира себи материјал по сопственој вољи, а у свим вајарским техникама, постигнути су у ваЈарству такви резултати Да Је несавладана материја само знак да Је уметнику понестало способности. e Овог пута Је глумачки ансамбл доказао ту тезу. Например. редитељ Јан жели да на претстави види све слуте сатирично обојене, а остале, коЈи су мање више ван тога круга, они коЈи неће да се покоравају (Јерман, Ковач Каландар), или они коЈи покораваЈу (Жупник). ил и ко_,}* су .аџто ца нски начин покорени (ХвастиЈа), редитељ жели да виД и као драмске личности, што они и Јееу, а глумди то остваруЈу, али остваруЈу у сваком детаљу свако на својој страни тако буквално, да је распон између та два глумачка стила постао толико велики, да се у оквиру Једне претставе ниЈе ocehao Један неопходно ужи распон између мрачне сатире, а с ДРУге стране мрачне судбине интелигента који трагичну кривицу носи и у себи таман толико колико и ван себе, него Је таЈ распон престао да се одиграва на Једном Једин»твеном плану, јер они коЈи су требали да буду предмет сатире, постали су кривицом глумаца предмет комедије (која Је истина само пренаглашена редитељева замисао), тако да све то не води очаЈању и да би оно Јерманово „за слуге рођени" био тужан вапаЈ упућен тамо где бисмо им и ми из nj-блике то довикнули само горко. да се нисмо ове вечери cj-више често њима насмејали пре наивним сиехом. То се највише односи на Комара Јовише ВоЈновића. А пресветла сцена екстеријера Виктора Молке, па и крчма, као да Је онако шарена симбол истих тих пресветлих глумачких тонова. РежиЈа прави низ детаља симболично везаних за суштину „Слугу", врло духовитих, врло прецизних, пречишћених, чак и к°Д еваког члана масовке, али глумци засада продаЈу те духовитости у тако голом стању, да j-век осећамо редитеља у улози коЈу он никада не би добровољно себи узео грубо речено маестра који руководи марионетама. Да одлична режиЈа постане и одлична претстава, овог пута онемогућено је тиме што Је глума ВасилиЈа Пантелића само добра глума, али прехладна, без виСрациЈа да би била креациЈа. А за добру претставу „Слугу" на месту Јермана потребна је велика, готово животна улога. Имам утисак да Пантелић стварно реализуЈе све што редитељ хоће, али тако да срце nj'блике ипак не затрепери оним болом који мора осећати Јерман „У кланцу“ провинциског блата, у ком идеали морају да се поблате или нестају. То Је бол коЈи би глумац требало тако да доживљује да онај мрак позоришне сале сав трепери у тој унЈтрашњој трагедиЈи искрено доживљеноЈ, макар глас Васе Паителића бивао каткад и мање сценски допадљив и макар бивао он с времена на време и нервознији, заборављаЈући много чешће да Је глЈгмац. Но, ипак, на овоЈ претстави. на коЈоЈ се осећа Слаготворно али премаркантно деЈство одличне режиЈе и види глЈ-ма коЈа Је ту режиЈу у основи схватила, само Још није савладала, гаранција је да he када се савлада ова претстава бити Један од наЈвећих успеха nimitunr позооишта у последше време.

Јован ЋИРИЛОВ

EDGAR ALAN PO-MОDERNISTA?

R. POPOV

Knjlževnl eetvrtak na Filozofskom fakultetn održan Je u utorak (?!) u sali 45. Diskusiju je svojtm tokom povela proza M. Bulatovića. Po rečima Jednog od diskutanata »1 publika I dlskuslja blll sn ispod svake krltike««. U čemu je stvar?

M. Bulatovlć je svojom prlCom blo u maniru poovskom ali bez konciznosti i zapanjujućeg dinamizma Poove proze. Prlpovetke »The Old Man« (»Starac«) i »Berenlce« (Berenls*) iz (Groteskl 1 агаb es k i), nesumnjivi su pralzvor iz koga IstlCe ova proza, kojoj se u Poovom sluCaju (i-me) priznaje vellClna, dok se u slučaju M. Bulatovlća барćući a 1 Javno (S. Perovlć) izriču reći; sadista. Nije 11 Jeziv. Očigledno Je đa se mora imati znanja ako se hoće diskutovatl o tako složenoj, 1stina već literarno istoriskoj, pojavl Poa 1 poovske literature i poezije. All kod nae (sala 45), člm po ne znam kojl put iskrsne u nekoj od svojih broj nih verzlja, ta llteratura će se nazvati modemom 1 modernističkom, a iz čega će se izvući jetki zaključak: moderna literatura je somnambullstična. A poneki čovek koji više čjta uzviknuće ovo otkrovenje: ne, to nije ništa originalno što nam ovi mođemlsti proturaju, to su već 1 (naprimer) pretklasičnl Indusl dali u poeziji Veda. Drugovi, vi ne čltate poeziju Veđa! Diskusija u sali 45 ozbiljno je zalutala kada je subjektivnu poovsku literaturu (Bulatović), pisanu pri hladnoj шеsečini, identlfikovala sa brlžnlm Dostojevskim ili sa pesnikom straha rascvetalog u kataklizmama imperijalističke Evrope (Kafka). Rezime dlskuslje bio je, u celini, ovaj: DOSTOJEVSKI KAFKA VITORINI VEDA BUDATOVIC. Pesme eu Cltall T. Mljovlć, P. Pejatovlć i VL Stanković. Dozvoljavamo sebi zaključak da je dlskusija bila povrSna, ,da au Je vodlli IJudl kojl još uvek malo Citaju, a da ih Je slušao audltorij kojl Cita Još manje l koji se zato od srca smejao 1 bučao kao na futbalskoj utakmicl. Jer, da nije tako ne bi đošlo do glajhšaltovanja pretstava o pisclma, l đo trpanja svlh autora pod Jednu kapu kapu svog oskudnog izbora i Cltanja knji ga. Llčna disknslja među ličnostima Da nije tako, došlo bl do sukoba raznih m i š 1 J en ja, a ne do paralelnog navođenja raznlh pisaca. Ne bl došlo do ovakvog sukoba; Marković: Sreten Perovlć piše u svojoj zbircl »otlšao sam da majcl đonesem drača da napeCe koiača«. Perovlć: Ja sam to pisao рге nekoliko godina, kada Je, to svi znaju, blo drugl sistem. Ja sam oblšao skoro sve beogradske gimnazije 1 ti mladl Ijudi nas kulturno slugaju Jer žele đa nešto nauče, a ovo ov ALMANAH MLADIH PISACA Filozofskog fakulteta U pripremi mi Je književni almanah Filozofskog fakul teta. Pozivaju se svl mladi pls el stuđentl ovog fakulteta đa do 28 marta donesu svoje radove. U obzir dolaze proza, poezija 1 esejistika. Radovi se mogu predati svakog dana od 11—12 časova u prostorijama Uđruženja Saveza stuđenata Filozofskog fakulteta, Kn. Mi hajlova 40/IV.

samokrltlCkl napis, Јег Clankopisac uprkos najbolje volje ne može da prizna da je iznad nivoa stuđentske publike.

de Je Ispod evake krltike. (Рго testi 1 smeh. Perović ode i zalupl vrata). * E< igar Alan Po roden 1809. Napomena: ovo Je рге svega umro 1849.

Две песме

ПРАЗНИНЕ С а данњмл се пижу празнине и отичу у бесконачност. И у мени је празно до бола. Једна суза затрепери на лом реееру и сџе су празнине растопљене. БЕЗ' НАСЛОВА Ако једна твоја мисао отупела од самоће залута кроз моја беспућа, знаћу. и тм cu зажелела да обалом нагиих ћутања заплове дани уморни од тишине.

Милан КОЛУНЏИЈА

к. MIKETIC:

Uplakana lobanja

Редакција „Студента" расписуј е: Конкурс sa кратку причу

Услови конкурса су следећи: 1. Дужина приче не сме да буде већа од четири куцане стране са новинарским проредом; 2. Тематика није ничим ограничена; 3. Право учешћа имају сви студенти; 4. Конкурс је анониман; 5. Радове слати потписане шифром, а у посебном коверту име, адресу и факултет. Рок за предају рукописа је 15 април. Лредвиђене су следеће награде: I награда у износу од 6.000 динара II награда у износу од 4.000 динара 111 награда у износу од 2.000 динара Три четврте награде по хил>аду динара. Редакција ће награђене приповетке објавити и то, у складу са својим аматерским прииципима, без хонорара. Исто тако редакција задржава право да објави и остале ненаграђене приповетке с конкурса такође без хонорара. Састав жирија биће накнадно објављен.

Priča „Studenta“

HLEB NAŠ

Hiljadu devetsto četrdeset druga. Terasa i popodne. Ja sam krivac., A sve је počelo sasvim svakodnevno: Mene uvek pred ručak spopadne besumučna zelja da psujem. To je svakako zbog terase. Tn ; e Ja ne znam zašto su ovo nazvall terasom. To je greška! Sigumo je nekada padala vebka kisa, pa na leđima pogurene kućerine porasle ove pečurke, pokisli beskućnici se uvukli u njih, proglasivsi ih za stanove. Terasa je nepromenljiva. I svakodnevno spuš anje niz stepenice u krug oko kaveza za lift. I neizaržljivo putovanje nečijih prstiju od jedanaest do dvanaest po crnobelim zubima klavijature iza vrata na prvom spratu, sa svakodnevnom greškom na kraju skale. I uvek ista sa nesuglasnim Casovnicima. I avitobusi i dobardani i menza Za stolom smo nas dvojica. Ne poznajem ga. Da sam ga poznavaonebi došlo do svega. Da smo se poznavali jednostavno bismof podelili hleb. Ali ja sam ga tada prvi put video, a između nas su bila dva par-

četa hleba jedno veliko i pristojno, a drugo tako malo za jednu glad. Ja sam osetio: ako veči hleb ne bude moj umreću. Bio sam siguran: umreću. A on je mogao svakoga trenutka da pruži ruku za mojim hlebom. Nešto me je sprečavalo da ja to učinim. Trenutak se skamenio. otegao u sat. u dan.u jednoratovanje. Ipak, on mora da odluči. Ne znam koliko sam dugo brisao kašiku, ne dižući pogled, očekujuci da on reši. Nešto je-zveknulo. Obradovao sam se: najzad! Pogledao sam u njega i osetio da ga mrzim. On je ispustio kašikt' na pod i sada se lagano saginjao. Neizdržljiva toplota je potekla oko mene. Svukao sam kaput i (sigumo sam se tada nasmežio) Dok sam koračao prema čivOuku, znao sam: sada če on da reši. Okačio sam kaput i okrenuo se: on je kod šanka birao drugu kašiku..,

4

PRO et CONTRa НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

siudeni