Студент

ДРУГИ КОНГРЕС ССЈ „Васпитање социјалистичке иитслигенције је основни задатак"

(НабТ&вак са прве страпе) организују и усмерааају полптичку и друштвепу акгиШЈбет стуДената*. Те организације нису иЗјодНзчене са удружењима на фпКулfetiiMft и немају сва права и дужности које нмају удружења. Зато у Статуту н не стбји да је ССЈ сакез студентски* и друштава и клубова. Свс те оргзчкзацнје раДС по својнм правнлннцИма и Самбсталне су у бквИру своји* спеЦифИчних задатЗка. ђВи хова akfitßMoćf је део 6nWfe аКтивности Савеза студената. Овако одређено њихово место и одкос према удружењИМЗ није умањило значај нити ćrfyta.fO х<бгућности развитка ових организација док ie с друге стране подвучен посебан значЗј ц улоГа ćfVлентских удружења на факултетима у васпитавању студената и пбсебно у односу на рад друштава и клубова. У Резолуцији о друШТвено| и политичкој активности кСтНЧу се нарочито трк пиТања. Ова Резолуција. НаГлашавајући на почетку „да је основни зацатак свих организанија Савеза студената да васпитавају социјали* стичку интелигенцију “ подвлачи да рад на васпитавању „мора сбухватиТи и гталну борбу против свих непријатељских нама туђих и штетних утицаја*, наглашавајући нарочито потребу енергичније борбе против разноврсних малограђанских и анархистичких утицаја. Резолуција је посебио нагласила н досазашЛке слабогти у идеолошком раду као један од Основ них недостатака Савеза студената, прецизнрајући fy слабост у „недовољној ннтензивмости и организираности идеолошког рада у великом броју удружења, његовој неактуелности у односу на политичку СНТуацију у земљи и СТању на факултетимВ, као и 33немаривање илн апстрактно изучвање маркеизма“.

У том смислу потребно би бито да сва удружења, уколико то иису већ учинила, одмах приступе проучавању носог прмвредног система, принципа и облика наше социјалистичке демократије посебно и материјзла Ш Пленума ЦК СКЈ. Резолуција је ПолЗзећи од интензивме активности студемтеких организација у друштвеном и политич.ком животу наше земље наложила свИм органИзацијама Ćaвеза студената да и даље наставе ća друштвеном. полиТиЧКом и стручном активношћу у јавном живбту Повезујући се при Томе са оДговарајућим организацијама И уСтановама које непосредно решавају проблеме наше социјалисТичке изградње. Конгрес је иоздравИо принЦНП друштвеног управљања универзитетима. који је Предвидео пројекат Закона о универзитетима. Кон кретне примедбе и прелози дати на тај Закон, о учешћу претставника ССЈ у друштвеној управи универзиТета, сходно задацима и

улоаи наше организациЈе и студената уопште, су само доследко спровођење и нужно проширење основног принципа о друштвеном управљању универзитетима. Зато је Конгрес и изразио уверење да ће те примедбе бити и прихваћене. Конгрес је такође правилно оценио да ће доношење овог Закона учинити и прелом у решавању неких горућих питања наставе на универзИтеТнма, првеНствено сређивање сиТуације око наставних планова и програма и да ће То много олакшати и напорг које је Савез студената нажалост досада углавном сам улагао, за цблисходно решење овог иитања, У решавању економског обезбе ђивања студената Конгрес је подвуКао Озбиљће проблеме и изразИо оДређене захтеве. Показала се још једном Политичка свест наших чланова у томе да решсње овот питања сагледавају и траже у силопу оПШтих могућности наше социјалиСТкчке заједнице.

Милош НИКОЛИЋ

ја о друштвеио-патинч антвндсти ССЈ

(Наставак са прве стране) студентских и универзитетских прбблема са соЦијалистичком прак сом. Конгрес свим организацијама Савеза студената НАЛАЖЕ а) Да и даље настаае са друштвеном, пблитичком и стручном активношћу. У вези са тим нарочито jfe значајно даљне развијање сарадње са одговарајућим организацИјаlМа, који непооредно решавају проблеме наше социјаЈгистичке изградње. Посебно је важно даљне проширење деловања етудентских удружења и клубова ван универзитетоких центара. (у родном крају студената) и оснивање нових, и то не само за време ферија, већ преко читаве годане. б) Да својим критичким и конструктивним примедбама и предлозима преко друштвених оргзна управљања универзитетима и дру гих тела потпомогну повезивање унпверзитетоке наставе са еодајалистичком праксом. ц) Да у бризи за побољшаље основних и матернјалних услова живота студената наша удружења имају увгк у г:т-у материјалне могућности на-ше друштвене заједнице. 'Д) Да наша студентока штампа својом садржинсм потстиче друштвену и политичку активност сту дената. 3. Конгрес констатује да и иоред неких успеха у идеолошком Р а ДУ, један од основних нелостатака рада Савеза студената је недовољна интензивност и организованост идеолошког рада у великом броју удружења, његова неактуелност у односу на политичку ситуацију у земљи и стање на факулТетима, као и занемаривање или апстрактно изучавање марксизма. Овај нздостата(к одражава се како у непознавању неких осповних питања изградње социјализма и погодује продирању непријатељоких и стрзних ути цаја. Ради овог П Конгрес свкм удружењима Савеза студената на факултетима ОДРЕЂУЈЕ а) Да организују такав идеолошко-политички рад који ће омогућити студентима темељније овладавање теоретским основама изградње ооцијализма у нишој земљн. Ради тога је потребно да студентска удружења организују проучавање новог привредног система и матерИјала са Ш пленума ЦК СКЈ, а нарочито реферата дру га Кардеља. При изучавању ових питања треба полазнти сд струке самог факултета и политичког стања, те на тај начин стално оспособљавати студепте за свакодневну политнчку активиост. б) Да организује систематско проучавање марксизl*lа и да кроз целокуппу идеолошку активност развијају матерпјалистички поглед на свет и да покрећу студенте у борби против ненаучних и немарк систичих схватања, како у настави, тако и другде. ц) П Конгрес констатује да је Савез студеиата допринео даљем учвршћењу братства и јелинства студената ппипадника југословенских народа и с тим у вези СТАВЉА У ДУМ<КОСТ свим организацијама ССЈ да наставе своју делатност н најенергичније сузбијају разна малограђанско-националнстичка схватања. Полазећи од јединства југословен ског студентског нокрета, улруже ња треба да још више унапреде сарадњу појединих универзи«? тетских центара и факултета кроз разноврсне политичке, стручне, културне и спортске манифестаци је, штампу и публикацију, као и разне друге облике, II Конгрес Саееза студената Јзтославијв

SARADNJA STUDENATA Berlina i Beograda

(Nastavak sa prve strane) Gosti su se naročito interesovali za stuđentske probleme i таčin njihovog rešavanja, kao i za pitanja socijalističkog razvoja na še zemlje. U Radio-Beogfađu je snimljen razgovor između pretstaVnika berlinskih i beogradskih studenata, koji će kasnije prenositi nemačke radio stanice. Ugovoreni su mnogi oblici daIje saradnje: jedna naša delegacija odlazi za Berlin sredinom apfila, predviđena je razmena studenata, kao i održavanje stalnih veza. Redakcija ' »Studenta« se , sporažumela sa svojim nemačkim

kolegom Eberhartom Langerom o razmeni članaka i organizovanju điskusije preko našeg i njihovog organa. Pošto je provela u Beogradu šest dana, nemaČka delegacija je, produžila put za Sarajevo, odakle odlazi za Dubrovnik, a u povratku će posetiti i Zagreb. Možemo da se nadamo da če ovo pretstavljati dobar početak daljih dodira sa onim snagama ti društvenom životu Nemačke, koje su šocijalistiČkoj Jugoslaviji najbliže i koje žele da ostvare tešnju sarždnju sa našim studentima. « M. D.

„STUDENT MIRRОR“

„Comite d’action univerzitairfe* у Паризу, објавио jfe да ftć организације које кбмнtet заступа позвати на шТрајк 4хб влада у буџету не одвоји већу суму за боље плаћање наставничког особља и за побољшање пбложаја С¥удентоке Заједнице. Датум и трајање oeor mtpajKa завиеће, каКо će каже у еабпштењу, од fora ка. да ће парламенат узети да размвтра овб питање.* ЗАТВАРАЊЕ ХЕБРЕЈОКОГ УИИSИРЗИТЕТА „Хебрејски универзитеГ у Јеруеалиму нашао će у ОзбиЉttoj финансискбј крпзи. Претседник Универзитета профеСбр Мазор, изразио је своју бојазан на конференцији за штатнпу у Тел Авиву, да ће Универзитет вероватно бити затворен ако влада не одвојн субвенције за УниверзитеГ у наредној буџетској години. Дефицит овога Универзитета током прошле године достигао је суму од 2 милиона израелских фунти.“ Генерална конференци?а студената Златне Обале „Национално удружење студената ЗлаТне Обале одржалб је своју прву генералну конференцију у заједничком ценtpy Акри. На њој су поред бСталих донете следеће одлуке да ce покрене часопис, усПбстави стални секретаријат, и да се деле канцеларије са саветом омладине Зла Дне Обале Све док Унија н.е буде у могућности да одржава засебне канцелаоије. У погледу сајрадње са дру* гим страним и домаћим организацијама предвиђа се тешња сарадња са омладинским саветом Златне Оболе. way.om н Лајденским секретаријатом. За непосредну будућност не би било у интересу Уније и Државе која је узела Унију под своју заштиту да на било који начин сарађује са међународним савезом студеннатз. Од чланова који имају ма какне везе са међународним савезом студената прекину ове односе иначе ће бити искључени из Уније. Такође ће бити упућено писмоМСС-у у коме ће се демантовати вест из часописа МСС-а да је Унија учлањена Савез. Сарадња Уније са владом омогућава да Унија утиче на законе о сгудентима. Влада је због великог трошка за образовање дошла на помисао да оСтвари идеју да главни трошак снбСе родитељи. али Унија сматра да ro треба одбацити, јер при остваривању те идеје план није узео у обзир и могућност родитеља да плате, тако да само деца богатих родитеља имају користи од плана. Стога Унија захтева да реконсТруише и испрви план. Влада ће такође бити замољена да поново размотри одлуку о помоћи сту дентима у Златној Обали и ино странству. Унија сматра да би било у интересу државе да додељује помоћ нарочито студентима који су прешли половину студија.* Превели: Јелена Остојић и Гордана Грба

Девет дана програма студената медицине

Припрема се „Медицинска недеља" Оаогодишња „Медицинока недеља“ почиње 17 дприла и траје до 25 априла 1954 године. Са мноro обимнијим програмом и замашнијом здравственом акцијоМ, овогодишња недеља биће настабак традиције у којој ће бити приказана целокупна активност Савеза студената медицине у току школске гОдИне. Најмасовнија акциЈа биће здравствено епидемиолошка анкета коју ће извести студенти медицине са наставницима и лекарима фДкултета на терену Карабурме. Културно-уметничко друштво „Мика Митровић* драмом „Жекидба* и са два комцерта хора и фолклора отпочеће прославу петогодишњице успешног рада на Универзитету. Остала друштва Савеза студсната НрикаЗаће СвОју делатност кроз изложбу. Програм „Медицинске недеље* пратиће гости из медицинских цемтара Грчке и Турске као и претставници медицинских центара из наше земље. Досада су учињене многе припреме. Једна од озбиљних потешкоћа на које одбор Савеза студената већ сада наилази јесу мала финансиска средства са којима одбор располаже. Остаје на деканату, Црвеном крсту, Хигијенском заводу и осталим медицинским устаиовама да у својим могућносгима помогну ову акцију. Р. В.

Заседање Генералне скупштине КУН-а

заказано за 16 април Припремни Комитет КУН-а иадао је саопштење у коме је заказано заседање Генералне скупшти не КУН-а. Заседање ће će одржати 16 априла 1954 године у амфитеатру V Правног факултета са почетком у 16 часова. Дневни ред: 1. Сћечано отварање Генералне Скупштине

2. Наименобаље Комитета за про веру Пуномоћја 3. ПрОкламОвање Повеље 4. Прихеагање привремених правила процедуре 5. Избор Претседника Заседања 6. Избор Претседника Главних комитета 7. Избор ПотПретседника заседања 8. Избор СЗвета БезбеднОсТИ 9. Избор Економско социјалног Савета 10. Избор старатељског савета 11. Избор Генералнот секретара 12. Пријем нових чланова У четвртак 1 априла радни састанак КУН-а. У четвртак 1 априла одржаће Се радни састанак ca свим члано вима КУН-а. На овом састанку по делиће се делегацијама матсријали за престојеће заседање. После састанка прика v.he се најновији филмови из рада УН.

ДИПЛОМИРАЛИ СУ

На Стоматолошком факултету фебруара и марта 1954 године; Стојковић Јулијана. 'Борђевић Персида. Сокић Гојко, Јовановић Олга, Пауно вић Живко, Благојевић Јован, Бреновачки Давило, Јовић Миодраг, Милошевић Александар, Марковић Мила«, Соколовћ Момир и Ташковић Андрија.

На Машинском факултету у мар Ту: Манџул Стојан, Шида Станислав, Ђорђевић Божидар, Стефановић Светислав, Пурешевић Доброслав, Вујновић Драгиша, Бонаћи Милорад, Ленартић Ђорђе и Ђорђевић Александар. На Технолошком факултету у марту: Живковић Нада и Давидовић Љубица. НА СЛИЦИ СОКИЋ ГОЈКО диПЛОМИРАО ЈЕ НА СТОМАТОЛОГИЈИ СА ОДЕНОМ 8,8

2

slucSenl