Студент

Дискусија Универзитет и спорт

ЗАЈЕДНИЧКИ

Кедавно је у организацијама Са веза студената и спортским колек тивима на Универзитету покренута врло интересантна и важна дискусија о улози и учешћу школских управа у физнчком васпитан»у студената. О томе је било говора и на П Конгресу Савеза студената о чему је у ..Студенту” већ писано. Сви смо се сагласили да школа треба да узме активнијег учешћа у остварењу тога задатка, јер је физичко васпитање, како се каже у писму П Конгреса, саставни део општег васпитан>а. Сада се намеће само питање како то остварити? По моме мишљењу та помоћ може ла иде у два правца. Кроз ггомоћ већ постојећим спортским организацијама с једне и кроз разматрање могућности за увођење обавезне фи скултурне наставе с друге стране Тачно је да је до сада интерес школских управа и већине наставничког кадра за проблеме Фискул туре био веома мали. Међутим, сматрам да се не могу занемарити такви позитивни примери као што је случај са Деканатом Правног факултета који је у спортске сврхе студентима дао на употребу једну салу на факмлтету. или случај Ректората ТВШ који материјално помаже планинарско друштво „Ртањ“. Затим лична помоћ и сарадња једног, за сала још малог, броја наставника који активно суделују у организовању спортског живота у појединим нашим спортским колективима. Такав однос школских управа и наставника на тим факултетима ми можемо само да поздравимо и да зажелимо да постане пракса и других. Свакако да у развијању таквог интереса за проблеме фискултуре и спорта врло важну улогу имају саме спортске организације. Пре свега њихова активност и резултати, као и утиешност да своје проблеме учине проблемима читавог фажултета, и студената и наставника, јер они то уствари и јесу. Не може се заобићи ни чињеница да је у руководство новоформираног Савеза спортских организација Београдског универзитета биран један број наставника и спортских стручњака и радника ван Универзитета. То ће свакако допринети ангажовању шире спортске јавности за ттроблеме спорта на Универзитету, Други проблем је увођење наставе физичког васпитања. П Конгрес је дао сугестију и своје мишљење о томе како га треба решавати. Чека се на наставнике, на школске управе, на просветне органе и друге устанаве да кажу своје мишљење, да изнесу и препоруче најбољи, најреалнити пут за остзгГрење тога циља. Тај пут ће неминовно би ти условљен исдовољним материјалним сретствима, малим бројем стручних кадрова и другим тешко ћама. услед чега је и немогуће очекивати V целини неко брзо решење проблема. Али ствар је у томе да се почне. Да у илућој школско? години студенти бар I године Филозофоког факултета по сећују обавезну наставу фискултуре. Толико ге може и очекивати ако се обезбеде најминималнија Финансиска сретства и искористи помоћ Држазног института за фискултуру у погледу кадрова и објеката који су они, ценећи по досадашњој пракси, вољни да пруЖе, Са пуно оптимизма можемо глеДати на исход ове дискусије, јер је у данашње време на једном савременом универзитету, немогуће замислити успешан рад на подизању физичке културе, без евестране бриге и студената и на«тавника. М. ШАКИЋ

ОСНОВАН ЈЕ САВЕЗ

спортских организација 18 друштава близу 8.000 чланова

Последњих недеља у Универзитетском спортском одбору било је врло живо. Студенти спортски активисти припремили су оснивачку Скупштину Савеза спортских организација на Београдском универзитету. Стварање новог облика спортског покрета на нашем Универзитету захтевало је приличан напор на пројектовању разних правнлника Статута организације. инвестииионог плана, поделе буџетских сретстава. Стари спортски одбор студената Београда је све те послове углавном са успехом обавио и изишао на солидно припремљену оснивачку Скупштину одржану прошле чедеље. Блиска перспектива Већи део реферата који је на скупштини поднео друг Живорад Живковић, претседник ранијег Спортског одбора третирао је проблеме ширег замаха споота на Универзитету. П Конгрес Савеза студената је недавно на основу анализе стања спорта на Универзитетима за последњих неколико година поставио конкретне циљеве пред Савез студената. Ширина спорта на Универзитету је минимална. Слаба материјзлна основа и непоседовање спортских површина условили су то. За спорт на Универзитету до сада је бринула само студентска организапија. А питања физичког одгоја студентске омладине није само питање садржаја рада студентских организација, Оно мора да заинтересује и просветне органе нарочито на питању и«венстици'а за спортске објекте у кругу факултета и домова и на питању увођења спортске наставе на Универзитету, постепено, у перспективи од неколико голина, како предлаже П Конгрес ССЈ. Оснивање Савеза спортских организација на нашем Универзитету има своју основу. Календар такмичења свих спортских савеза у оквиру Савеза спортова води пачуна о сво?им специфичностима. Такмичење Савеза спортоких организација на Универзитету одвијаће се онда кад су студенти на факултету. На нашим универзитетима не постоји спортска традиција. или је минимална. У већини земаља у иностранству врхунски спортисти су интелектуалци. Солидан рад Савеза спортских организација на универзитетима учиниће да наша традиција ојача. На нашем Универзитету остварење ових циљева се назире. 18 спортских друштава и, према процени референта ФУ/о студ.ената који се мање више баве спортом су гарантија за добар почета«.

Будућност атлетике У врло плодној диокусији која је прокоментарисала извесне недостатке наших правилника и била прилично бурна на питању буџета. која је говорила о проблемима спортских друштава, систему такмичења и осталом учествовао је и Душан Поповић секретар Атлетског савеза Србије. Управо је поијатно изненадио учеснике Скупштине оним што је дискутовао. А изнео је следеће; Југослсвенока Наролна Армија престаје да буде извор талената за атлетику. У осталом свету врхунску атлетику чине у највећем броју студенти. Атлетске репрезентације појединих земаља су идентичне са студентским. Код нас то није случај. Поставља се питање да ли на нашим универзитетима има талената... АСЈ је решио да их погражи. Зато припрема слелеће: 3 дана у недељи атлетске терене ДИФ-а АСЈ закупљује за студенте. На њему организују реквизитну базу коју ће студенти моћи да користе уз индекс без наплате. На свим факултетима ако посто.ји интересовање за атлетику АСЈ ће поставити свог тренера и плаћа га. Тренер треба да ради са групама студената. АСЈ замишља

пролећње и јесење универзитетско атлетско такмичење кроз лигу. Дакле, још у току ове године можемо се понадати солидном успону универзитетске атлетике. Студенти који желе атлетику сигурно ће поздравити иницијативу АСЈ својим учешћем. ч џ Скупштина је на крају изабрала врховни одбор Савеза спортских организација студената Београдског универзитета у који је ушло 37 другова и Надзорки одбор од 5 чланова. Међу изабраним члановима Управног одбора уочава се неколико јавних радника. СЕВЕР ОРГАНИЗУЈЕ ПЛИВАЧКО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА

Удругој половини априла олржаће се првенство студената Београда у пливању и ватерполу. Организацију овог такмичења узео је на себе АПК Север. Такмичење ће се одвијати у зимском базену „Севера“. Оно почиње 17 априла. Пријаве за ово тажмичење факултетске екипе треба да доставе до 15 априла Савезу спортских организација студената Београда.

Zimska aktivnost “ Rtnja “

Na beogradskom univerzitetu postoji 14 planinarskih druМесЗи пјшш зи оме гате I>Ш пајакПмпш рlапшагl »Шпја«, бl;и(lепаlа ТУб.

»Еlапј« Iта око 350, сlапома. 0(3 пјШ ,(е и Iоки тлте I§lо па гатзке рlашпагBке Iиге 1 бкхјапје 160 бћд<3епаlа ТУб; ба 61апом1та »Шпја« је I§lо 7 &Iи(3епа-1а ШогоПје 1 5 зТи<Зепаlд екопот?је. ТФта §сх3l- је и Iигј о<3 ргозеспо §ебl <3аПа <Зо6екаlо па мгћоу?та Јаћог?-

пе Таге 1 Кораошка 87 сlапоуа »Шпја«. Тпабе па гатзкот р!ашпагепји 1 sкlјапји ргомеЈо је па Јаћогат, Најси 1 Кагшс! (81оуеп1ја) 85 рlап!пага »Нlпја« ргозебпо ро роlа тезеса. Екlра »Кlпја« скЗ реl 61апома гергегепlоуаlа је Вео§га(3бк! ипlуег2:lеl па рlапшагбкот раlгоlпот зтибагзкот ргуепзl\ги sгћlје 1 гаи2е!а је Iгесе тевlо. Ка Катlсl је 17 61апома »Кћпја«, бlи<3епаlа агћ!lекlиге. и6езlмомаlо па гатзкот аlрlпlзll6кот Iе6аји. схЗ пј!ћ ки за изрећот гамгбШ Iе6ај. Тебај је ћ!о 2атlзlјеп као рг!ргета га роћосЗ па Аивlтl&ке Аlре које рпргетаји ћео§га<38к! бlи<lепll рlашпап. IпlегеBапlпо је <lа аи, ргета рсхЗасота рlашпагзко§ схЗћога, роге<3 61апома »Кlпја« па гатзкот р!ашпагепји 1 »кхјапји оме зегопе и6езlуомаll јес Ипо 61апоУ1 Рlапlпагбко§ <3гибlма бlи<3епаlа Роlјоргlмге<3по-§итагsко§ Iакиllеlа. КјШ 26 ргомеlо је обашпаебl (Запа па ЈаМапНш. А акllмпОбl о®lаlаћ <3мапаезl бlи<3епlбкlћ рlап!пагBкlћ <3гиslама?

новости новости новости

Алпинистичка секција Планинарског одвора студената Београда припреиа курс из алпинизма за плининаре са Веоградског универзитета. Курс се састоји из теоретскот и практичног дела. Теоретски део ће се изводити средом сала Ш на ТВШ, у 19 часова. Практични део курса ће се изводити у каменоломима у топчидеру, Кошутњаку и Раковици. Организитори на краЈу курса организуЈу поход на Вукан Хомоље. Давас ће на ТВШ (сала 190) одржати уводно предаван.е овог курса е темом „Етика алпинизма’ проф. Рашхо Димитри Јевић. У планинарском одбору овом предавању предвиђају масовну посету студената планинара.

Прошле недеље фудбалска екипа универзитетског одбора Савеза студената одиграла је две утакмице. Биланс Је негативан: студенти су изгубили вд екипе Централног већа савеза синдиката Југославије са 3:2, а против екипе Централног комитета НОЈ играли су нерешено 2:2. На другој утакмици у екипи студената наЈбољи је био голман Шакић. Сигуран у хватању и добар у постављању, он Је примио голове грешком своЈе одбране. У екипи ЦК НОЈ био Је наЈбољи, а и на торену Мика Трипало. ♦ Давас дружина Феријалног савеза студената Филозофског факултета приређуЈе другареко вене у индекс бару.

Чланови „Техничара" су прошле недеље завршили пролећне радове на свом одбојкашком терену у близи ТВШ. „Техничар" Је добио од Савеза спортских органиаација студената Београда 80.000 за куповину покретних копструкциЈа за кошеве и голове за мали рукомет. Тако ће студенти ТВШ на одбојкашком терену моћи да играју кошарку и мали рукомет. ♦ Тридесетог марта до 1 априла одражно је на Поповој Шапки отворено првенство студената Скопског универзитета у смучању. на њему Је учествовала и репрезентациЈа студената Београда еа седам такмичара. Београђаки еу се пласирали у свим дисциплинама у првих десет такмичара.

Наши портрети

Обрен Поповић

Ро зговор смо почели у Остеолошкој сали Анатомског института МВШ. Обрен Поповић, когиаркаш ..Црвене звезде“ причао је о свом развоју у кошарци. Почео сам да се бавиж кошарком , прича помало узбућен Обрен у Звезди". Волим „Звезду “ и не мислим уопште да је напустим. Нагло напредује, да б и с јесени 1952 године ушао у први тим и постао стандардни играч првог тима. Већ у новембру 1953 на моје изненађење и радост, позван сам и на тренинг репрезентативаца за утакмицу с Француском и Белгијом. Обрен је отишао први пут‘ са најбољим кошаркашима да брани боје своје домовине. Играо 'је доста утакмица. Прошле године одиграо је највише утакмица Г5O) за први тим „Звезде“. Најбоља игра које се сећате ? б ило је наше питање. Он је слегао раменима. Очигледно имао је доста лепих игОра. Најбоље игре давао сам у лигашком такмичењу. Најлепша ми је на утакмици подмлатка „Партизана“ и „Звезде", кад сам постигао 23 коша об 40 колико смо дали. Најдражи кош који сам дао у својој каријери, био је на утакмици против „Локомотиве“ у Загребу. Још иеколико секунди до краја, а „Локомотива“ је водила. Био сам најмлађи. Нико се није усуђивао да у задњим секундима продре на кош. А ја сам успео... Гостовао је са „Звездом" у Италији. Француској, Ау' стрији. Белгији итд. у Пистои (Италија) постигао је један мали рекорд. На једној утакмици дао је 49 кошева. Обрен је марљиво вежбоо. Снажан и висок. обећава да се развије у доброг кошаркаша. И овај младић, одличан у гимназији ,одабрао је позив лекара. Сада је на првој години. Пут до доброг спортисте већ је утабан, а до доброг и савесног лекара треба пуно труда, љубави и доброте. А Обрен обећава: Неће ми напорне студије сметати да будем и добар спортиста. Ми му верујемо, јер Обрен га}и пуно љубави према кошарци и човеку.

Јован БУКЕЛИЋ

СПОРТ * СПОРТ * СПОРТ * СПОРТ * СПОРТ

ЗДисМеп!

11