Студент
ateneo
OKGAN CN r IVERZIT*TA IZ TOHINA DONOSI: Atomska fstraživanja пз univerzitetu u Pensilvaniji (S. Л . D.) Univerzitet u Pensilvanljt doblo je od komisije za ispltivanje atomske pianove i sav potreban materijal za pripremanje 1 obučavanje studenata. Tako Je taj Univerzitet drugi do sada privatni institut. kome Je odobreno da radi na ispitivanju atomske energlje. ★ STUDENTSKE UNIFORME U HELSINKIJU Studenti Ekonomskog fakulteta u Helsinkiju nose nove uniforme koje su veoma Jevtine. One su zelene boje. Stuđentklnje nose divno urađene haljine a stuđenti odgovarajuće bluze. Na levoj stra ni nalazi se žuta značka uđruženja studenata. Ova novlna u unlformlsanju studenata Izazvala je veliko interesovanje 1 opštu pažnju. ★ RUSKA POHVALA O INTELIGENCIJI Sovjetska studentska delegacija prošle godine posetlla Je Svedsku. Opraštajući se đelegati su izneli svoje utiske pred pretstavnicima univerzitetske štampe Sveđske 1 rakli Između ostalog. Inteligencija u Sovjetskom Savezu je više cenjena nego u Svedskoj. Dalje su naglasili da švedskl sistem i režlm studija ne zadovoIjava. Tehnika upisa i pohađanja, na fakultetlma nesavršena Je 1 1gi&kuje materljalne izđatr ke študenata. Naprotiv, sovjetskl stuđentl mogu odati priznanje vu nenim švedsklm puloverima 1 fllmu »Beli pesakr. STUOENT MIRROR ORGAN KOSEK-a PISE: »Usled stuđentskih đemonstracija koje se ponavljaju tokom celog februara u kojima Je ućestvovao veliki broj stuđenata i sukoba sa policijom koji su tom prllikom izbili, egipatski Unlverzltetl su zatvoreni na neodređeno vreme.« ★ Problemi stuđenata prekomorskih zemalja koii studiraju u Francuskoj izloženi su na konferenciji koju je Međunarođna stuđentska orgsnizacija UNEF organizovala sredinom februara. Problem stanova je. najvažniji. Tačno je đa su izgrađene đve nove zgrađe za ove studente u centru Univer ziteta, ali one su nedovoljne i oseća se hitna potreba za početak izgradnje zerade planirane za stuđente iz Kameruna. Gijane i sa Antila. Naročita је teškoća za ove studente da dobiju sobe radi rasnih nredrasuda Isplata stipendi1a ie neredovna i đolazi suviše kasno. Studenti traže 5 sma nienie troškova za mit od kuče đo Univerziteta. Broj stude nata iz prekomorskih kolonija u Francuskoj iznosi 7.000. Polovina ih živi u Parizu. ★ »Studentski nđborl Univerzlteta u Torontu i Halifaksu »aopštavaju da se nalaze и flnansiskoj krizi. Studenti su tražili da se izvrši glasanje za povlšenje Clanarlne za tri centa i da se stnanjl cena studentskog lista u Torontu Cime bi se u mnogome popravlo flnanslski položaj organlzacije. Slična sltuacija је i na ostalim univerzltetima Kanade.
AKTUELNA TEMA
U SENCI INTERVENCIJE
KOLONIJALNI rat koji Francuska bez većlh uspcha vođ. protiv Ho SI Mina već punlh osain godlna iznenada Je postao svetski probl«* broj 1. Francuzi su organizovali domaću armlju vljetnamskog cara, svome generalnom gu verneru stavlli na raspoloženje 70.000 pnpadnlka Legije stranaca a nl za dlaku se nisu prlmakll pobedl već su podležući opštoj Iscrpljenosti poCell da ukazuju na Kinu kao neposrednl razlog Ио SI Mlnovlh pobeda. Nekoliko predloga za direktne ргеgovore sa Ho Si Minom francuska vlada je odbacila očekujući pobeđn, intervenciju JaCeg partnera 111 nagod bn sa Kinom. Kad Je postalo oClgledno da Fran cuska postaje podređeni vojni faktor na bojištu vellkt sn poCell igru. Sovjetski Savez je dao znak zabrinu tlm Francuzima da bi se nešto možda dalo uCiniti za Izvesne protivusluge i Igrajućl na pocepanost stava zapadnih sila prema problemlma Da lekog Istoka uspeo da isforsira 2enevsku konferenciju. Shvatajući kom promis kao neprihvatljlvo rešenje Amerikanci nastoje da prejudiclrajn moguće zakljućke Zenevske konferenctje lli oneraoguće prihvatljive пslove mirnog rešenja sukoba. Konsta tujući kinesku pomoć Ho Si Minu, Dais Je zapretlo direktnom vojnom intervencijom hoja se ne bl ogranlćlla na pođrućje Indokine, a amerlć ka dlplomatija zahteva formullsanje zajednlćkog stava zapadnlh slla 1 ог ganizovanje kolektivne intervencijd protlv Ho S1 Mlna i kontlnentalne Klne ako nastavi da mu pruža pomoć. Inđokina je Iznenada postala steclšte velikih međuđržavnlh suprot nosti, pretvorlla se n novo žarište svetskog sukoba i preti potenclranom reprizom korejskog rata. A п senel sndara veUkih interesa 1 đono šenja znaćajnih odluka svnđa Je zaboravljeno na »male« interese naroda kojl «e hori za nezavisnost. Na no vlnsklm stnpclraa se piSe o mogućnostl svetskog rata t niko n« pominje mogućnost gašenja jednog istlnskog antikolonijalnog pokreta. Da 11 Dals bleflra iU otkriva svar ne smernlce araerlćke pollOke; da li manevriše da bl sa Jaćlh pozlclja na stnpao na Zenevskoj konferenciji 111 priprema amerlćko Javno mnjenje na nepopnlarnu Intervencijn; da И će doćl do otvorene amerlćke a zatim i kineske intervenclje n Indoklni, 1 da li će to đovesti đo proširenja snkoba n razmere svetskog rata? Хо su pitanja koja su za momenat ishoćlla u prvl plan, Inđoklnn dovela u centar đlplomatske aktlvnostl 1 pažnje svetske Javnosti 1 letovremeno potisnula u pozadinu suštlnu proble ma, borbu narođa Inđoklne za nacionalnu nezavlsnost. Neosporna Je Clnjenlca da Ho S1 Mln užlva punu pođršku Moskve 1 Pekinga, nagađa se o karakteru njlhovlh veza 1 veruje ee u vojnn pomoć njegovlm ođređlma !z Klne. Međutlm, Ho Sl Mlnov pokret Je po svom izvoru i uzroku рге svega antikolonij alni, nacionalnoi-oslohođl-
IaCUI pokret ponikao u opštera vrenju u Aziji izazvanom tokom II svetskog rata nizom povoljnih uslova za borbu protiv koionizatora. U nekim aziskim zemljama buržoazija je prlkljuClvši se opštem raspoloženju naroda i organizujući ga, preuzela vlast u svoje ruke a ipak su te zemlje pod pritiskom takvog raspolo ženja zadržale rezervisan stav prema posleratnim metođama infiltracije za pađnih uticaja. U Indokini Je Ho Si Minov pokret također primer borbe jedne zaostale zemlje za slobodan ekonomski I politiCkl razvoj. Dlletantskl nespretno je tvfđenje da se Ho S1 Min održava Jeđino zahvaljujući pomoći iz inostranstva. Bao Daj ima
zaštitu francusklh kolonljalnlh trupa i amcrlCklh dolara pa njegova vlada ipak nije u stanju da organlzuje uspešnu borbu sa Ho Si Mlnom. Isto tako Je Cinjenlca da se kineske trupe ne bore pođ vijetnamskom zastavom. Jasno je da ideje Ho Si Minovog pokreta uživaju podršku većine Indokinežana i da Je njihova те šenost da Izvojuju slobodu đovoijno oCitovana da bi o tome svaka realistiCka politlka morala đa vodi računa. Pogotovo ona koja u Azljl nije osoblto populama. Međutim, stara priCa se ponavlja. AmerlCkl đržavnl interesi su za Amerikance važnljl ođ nezavisnosti i
slobođe Jcđnog naroda. To Isto važt za Klnu Ш Rusiju. Tako su uostalom rezonovali i u doba konkvlstadora. A neklh promcna ipak Ima. Polltika sile i oružanog obračuna 1 porod svoje prlmamljivostl danas Je vl Зе nego ikad mač sa dve oštrice. Za to bl vođenje realističke politlke » skladn sa objektivnim usiovima гаzvoja međunarođnih odnosa mogla bitl samo na liniji traženja korapromlsnog reSenja i poštovanja prava naroda Inđokine da sam odlučl a formama svoga društvenog i držav nog života. Blio u sklopu francuske unije Ш van nje. z. м.
„Generalna skupština Ujedinjenih nacija" na Pravnom fakultetu
U kuloarima se već oseća „dplomatska aktivnost"
Nalazlmo se na pragu zasedanja Generalne skupštine kluba Ujedinjenih nacija Beogradskog univerziteta. Ukoliko se pripreme pokažu kao efikasne i ukoliko članovi svih šezdeset ~delegacija“ budu ozbiljno odgovorili svojim zadacima kojih su se'primili, to treba da bude jedna značajna manifestacija solidarnosti sa OUN i vere u OUN.
Pripremni komitet zaseda > TJ prostorijama kluba na ргvom spratu Pravnog fakulteta, već nekoliko dana zasedaju od ujutro do uveče članovi Pripremnog komiteta, neumomo radeći na sastavljanju opsežnog plana pretstojećeg zasedanja, koji neki nazivaju »scenarijom«. U svakom slučaju ovaj organizacioni deo iziskuje proučavanje čitavih debelih tomova stenografskih beležaka, rezojucija, amandmjana i drugih službenth dokumenata, Na licima učesnika mnogo užurbanosti i umora... Teško bi se snašao neupućeni posmatrač, kad bi čuo ovakav razgovor između žustrog Belića i hladnokrvnog Bačića; —Ma molim te, posle Kuomintanškog »delegata, istupa Svedski< i traži javno glasanje.. —Nije nego interveniše pretsednik i ograničava trajanje pojedinih govora na pet minuta evo vidi lepo P'še u francuskom tekstu, ti si čitao ruski, pa si pomešao... Ja mislim da bi i naše govore trebalo ograničiti na pet minuta, inače če паш zasedanje trajati do ponoći, pa ga moramo odlagati za subotu kaže skeptični Rade. _•
Sjajna ideja da ga produžimo i za subotu prihvataju ostali. Moramo se čuvati kaže drug Arif iz fakultetskog komiteta da ne iskoristimo stav pojedinih delegata. Ali zato ne sme se otiči ni u drugu krajnost. Biće to jedna solidna škola za Ijude ako uspemo... \ Odjek u fcnostranstvu Dobro, đajte nam neku izjavu za »Student«, povodom skupštine. ima li kakvih novih rnomenata pitam: Ovako stoji stvar: odgovara Belić: Prvo rađuje nas što je naša delatnost imala ođjek a u inostranstvu. Dobili smo, evo, pismo direktno od sekretarijata OUN iz Njujorka. Pozdravljaju našu inicijativu, žele nam dobrođošlicu i predlažu nam oenivanje Dobrovoljnog vaspitnog centra za Ujedinjene nacije. Svakoga meseca će nam slati materijal i filmove. To će nam svakako pretstavljati znatnu pomoć. Zatim od federacije udruženja KUN-ova, ISMA iz Zeneve, dobili smo poziv za učlanjenje. Inače, što se tiče samog zaseđanja, ono neće biti da se ta ko izrazimo foto snimak izvesnog redovnog zaseđanja nego više jedna kombinacija. .. Proklamovaćemo Povelju, гаspravljati o proceduri, o prije-
mu novih članova i to je oftirilike sve. Najzad, možemo Izraziti žaljenje što je broj učesnika sa dmgih fakulteta osim Pravnog minimalan. To je sve što za sađai možemo reći da ne bi prekoračili izvesne granlce zvamčee konspirativnosti završio Јв smejući se pretstavnik KUN-a. Napolju u hodnicima sreo sam neke »šefove delegacija« koji sa bili skloni za poluzvanićne izjave: »Po kuloarima se uglavnooni govori o trojici kanditata za mesto Pretsednika generalne skupštme: »Kanada«, »Pakistan« i »Cehoslovačka« su t» prvom planu,.; Sef delegacije jedne »vel Sce sile«, već je razvio prilično živu aktivnost uoči zaseđanja, medu delegatima nekih malih đržava, radi proturanja svoga štićenika u Savet bezbednosti-•. To je već tipična tendenclja za stvaranje glasačke mašine završio je delegat jedne »Južnoameričke« države. M. Mrđanov THE VIRSmr Organ studenata Kembridža Nekoliko stotina studenata Viktoria koledža spalili su figuru pretsednika opštine grada Viktorije. Demonstracije su bile uperene protiv ponovne izjave pretsednika opštine da će spaliti sve prevratničke knjige u gradskoj biblioteci.
Међународне студентске организације
ШТА ЈЕ ИФМС?
Упрошлом броју смо писали о томе да надионални одбор ИФМС први припреме за организоване овогодишње међународне размене студената медицине у циљу извођења стручне праксе. Из тога се да закључити д а је ИФМС међународна организација студената медицине која се бави организовањем стручне праксе. Али кад је и на чију иницијативу формирана, која су национална удружења медицинара учлањена у њу. како ради, којим се још питањем бави такође интересује наше читаоце. Зато ћемо изнети основне податке о ИФМС-у. На иницијативу организација медицинара из три скандинавске земље почеле су 1950 године при-
преме за оснивање Међународне федерације удружења студената медицине (ИФМС). Ова организација је требала да олакша медицинарима разних земаља стручно усавршавање, упознавање тековина медицинске науке у свету и искуства у пракси других земаља; да се бави уопште проблемима здравља студената и сличним пословима. На првој конференцији у Копенхагену 1951 године формиран је ИФМС уз учешће претставника осам националних организација. Од тада се број његових чланова гговећао на 21 (у-главном организације медицинара и земаља Европе, изузев источноевропских). ИФМС се брзо афирмисао као солидна организација у којој се
рад заснива на пријатељским и демократским односима измеђ> чланова. Организовање размене студената, рад на медицинском образовању. бригу о здрављу студената, врше специјализована тела која су формирана при Генералном секретаријату ИФМС-а. Успешном раду ове организације доста доприноси и морална и материјална помоћ коју она ужива од Светске здравствене организације и ВУС-а. Наша удружења медицинара су приступила овој организацији у јулу 1953 године. За ово релативно кратко време учешће наших студената v ИФМС-у осетило се као конструктивно. Прошле године у Београду је одржан стручни семинар на којем је уче-
ствовало 14 стгдената нз шест земаља. Сличан ге.минар ће се ор* гапизовати и ове године. Финанспраће га Ректорат МВШ-а. За оговодишњу праксу се већ г.рше припреме. Расписани су конкурси за одабирање студената који ће ићи на праксу. У обзир долазе студенти пете године и апсолвекти. С друге стране обезбеђена су места у нашим здравственим установама за, праксу страних студената. У јулу ове године одржаће се v Риму 111 генерална скупштина ИФМС-а. На њој ће се изабрати стални комитет ове организације којнм су досада руководиле наизменично по годину дана поједине националне организације медицинара, биране на годишњим конференцијама ИФМС-а.
M. ПРЕЛИЋ
2
stuđenl