Студент

IV ПЛЕНУМ СКЈ И КОМУНИСТИ иа универзитету

сопственим слабостима. Да нс roворимо о другом, не треба заборавити да успјеси о којима je горе нешто речено нису постигнути без извј‘ссног, на неким факултетима чак знатног отпора слабијих комуниста који не могу да се отресу погрешних и туђих схвао улози комуниста. Било је и основних ортанизација које су, у цјелини узете, тешко прихватиле досљедан куре на спровођењу духа одлука П и Ш Пленума (ДИФ, неке организације на филозофском и др.). Стога, проучавању и спровођењу одлука IV Пленума треба прићи одлучно и најсавЈ'есније, подвући да су оне униЈ’еле пуно јасноће у низ opraнизационо-политичких проблема који су ј’ош увијек отворени и у нашим организадијама. П 1 Једап од проблема кога је IV Пленум нарочито јасно осветлио, а који је од интереса за све наше организације, чини мн се да је питање одговорности комуниста за спровођење у живот линије Савеза. Нема сумње да се код нас у задње вријеме осјетио знатан напредак у раду организациЈ'а, што је свакако резултат и појачане одговорности и дисциплине комуни. ста. Појаве недоласка на састанак, неплаћања чланархже и сл. сведене су на најмању мјеру. Критеријум за чланство у Савезу осјетно се побољшао. Међутим, то су тек основи без којих се не може радити: одговорност комуниста, наиме, не своди се на уредно извршавање елементарних дужности члана СК. Она значи, прије свега, обавезу комуниста н организација да се „умјешају“ у све области живота и рада на Универзитету, њима од значаја, заузимају активнији однос н да се заједно са осталим напредним људима и кроз одговарајуће друштвене организације и управне органе боре за линију Савеза. У последње време, међупш, неке наше организације из некакве бојазни да се не повриједи демократија испустиле су нз руку многа важна питања на својим факултетима. Не улазећи овдје у врло озбиљно питање борбе за идејност и чистоту настаставе н науке, ошпти је утисак да је ова, бар ва факултетана дру-

штвених наука, озбиљно занемарена. Даље, на неким факултетима комунисти су престали да се баве кадровском политиком. па не само да нс воде бригу о перспектив ном подизању млађег, стручно талентованог, али и социј’злистички васпитаног кадра, већ се испуштају и текући послови око довођења научног подмлатка. Чују се чак мишљења Koj’a, додуше у пракси нису овладала да основна организација комуниста наставника не треба да се бави питањима из области управљања игколом, јер за то „није квалификована“. Као да има питања о којима комунисти не могу да дискутују уколико су од значаја за установу у којој раде? (Разумљиво, не жели се тиме рећи да комунисти треба и да одлучују мимо одговара-

јућих форума н орга!Низација). Или, узмимо питање завршавања студија и запошљавања студената. У тој области као да је теорија аутоматоког дјеловања економских закона потпуио замаглила свијест комуниста, Одбацујући административне методе притиска на „ударничжо" полагање испита, а након укидања плаиоке расподјеле кадрова, као да смо до краја одбацили и своју одговорност да се кроз бригу за благовремено до-

вршење студија и запошљавање студената тамо гдје су стручњаци најпотребнији, врате заједници тешком муком одвојена средства уложена у високо школство. Како, иначе. обЈ‘аснити да се комунисти у Савезу студената мало или никако баве анализоlМ стручних резултата студената и мјерама које треба предузети да се ови поправе? (Лијепо j'e имати добар план, nporpaiM и режим али, како сту. дирамо, колико развијамо интерес и љубав за струку код студената?). Комунисти у неким студентским домовима (рад комуниста у домовима, иначе, тема је за себе) као да су избором управног одбора ослобођени свзке бриге и одговорности за живот и рад студената У дому, за чување народне имовине у дому, на пр. А избори

неких управних одбора, или на пр. одбора друштвеног клуба на Новом Београду показали су да комунисги не воде бригу чак ни да у тјела буду бирани људи који ће савјесно радити. Сличних примјера који указују на појаве неодговорности и демобилисања комуниста на Униврезитету по неким важним питањима, има више и свакако да би о њима у разради одлука Пленума требало озбиљно повести рачуна.

ш Из читавог рада Пленума провејава став за нас директива да треба продужити напоре sa стварање чвршће и квалитетније организације комуниста. За нас је од посебног значаја констатаиија Пленума да се у том погледу спорије развијају организације којс окупљају интелетуалце. каква је и наша на Универзитету. Нски ранијн поменути подаци говоре да су наше организације за последња два мјссеца знатно изоштрилс критеријум за чланство у СК и макар са закашњењем пришлс овом задатку, кога су Још VI Конrpec и П Пленум поставили. Данас, у свијетлу одлука IV Пленума и на основу сопствених искустава можемо ићи енергичније напријед. Свакако да у првом реду морамо обезбиједити да се у свим основним организацијаlма без изузетака одлучније приђе уклањаљу оннх члано*а који немају основне квалитете комунисте. Наиме, критеријум је још јако неравномјеран, па отуда и знатне разликс у броју искључених у, иначе бројно једнаким, организацијама. Осим тога, иако је курс на искључење слабих комуниста. гледан у цјелини, био правилан, ипак су у неким организацијама запажене извјесне тенденције. Искључивање није само себи ииљ: предузимање организационих мјера треба да оствари одређенп васпитни и политички ефекат, да мобилише људе за акцију. Стога није добро што У неким организацијама међу искљученнм члановима далеко претежннји број чине о«и који су недоласцима на састанке, неплаћан»ем чланарине и другим грешкама повриједили партиску дисциплину. Треба. додуше још борбе да се вратц дисциплина у неке јавашлуком нагрижене организације и разумљиво је што с тнм у вези, отпадају чланови који су били носиоци недисциплине и нереда. Али, тиме се проблем не рјешава. Теже, али далеко важни|е за рад једне основне организацнје, је ако се оштрица борбе усмјери на оне комунисте који, можда, формално не гриЈеше, т. ј. долазе на састанке. дискусију, не дугују чланарину, али који су оптерећени неправилним и некомунистичким схватањима и не раде политички међу људима. А таквих чланова има Још, и то у свим организациЈама. Кроз дискусиЈе о њима ос!зариће се и други, важнији задаци: обрачун са схватањима коЈима нема мЈеста у Савезу к политичка мобилизација члаиства. На крају, када се ради о рјешавању ових унутрашњих пиТања у СК треба стално водити рачуна да се при томе комунисти не издвоје из свакодневног политичког и друштвеног живота на факултету, да нс запоставе рад у Савезу студената. Оздрављење организација СК треба да буде најбржи пут за побољшање рада Савеза студената, и обратно: актгиван рад различитих друштвених организација треба стално да избацује на површину прдблеме о којима треба да се договарају комунисти и истерује на површину проблеме и истјерује на чистину оне чланове Савеза коЈи су само случајни сапутвици његови. То јс једини нормалан пут којим су, уосталом, неке наше организациЈе већ кренуле. Свакако да he дискусиЈа по основним организациЈама о материјалима са IV пленума коЈа Је у току по-кренути и низ других проблема. Ако она буде конкретна и ако се буде кретала у практично ; политичким оквирима, у уској везн са жнвотом саме основне организације неће изостати ни резултати. Универзитетска организација и досда је знала наћи снаге да изврши задатке које су ЈоЈ СК и друг Тито постављали: спремни смо дочекали оллхке IV Пленума, орни, у јеку борбе за линије Савеза можемо стога са пуно поуздања очекивати да ће и j оне постати својииа свих комуни. ста на Униврезитету. I

Ј. ПАПИЋ

ОБИМНА ЛИТЕРАТУРА користе се друштвене читаонице

Načelna dabafa o nacrru Zakona o univerzifefima

Krsta Markovski, Milijan Neoričić i drugl u široj diskusiji izneli su svoje slaganje sa načelnim primedbama narodnog poslanika Dr. Miloša Zanka podvlačeći naročito poslanici Papič i Neoričić, potrebu da pretstavnici studenata budu ravnopravni članovi organa društvene uprave Univer zitetom. U nastavku zasedanja govorio je Narodni posanik Veljko Vlahović koji je istakao da je di skusija o nacrtu Zakona bila veoma obimna što dokazuje i cifra primedaba na taj nacrt koje je primio odbor za prosvetu. Ali, je dan deo tih primedbi govori o .nizu slabosti naročito u pogledu shvatanja čitavog kompleksa koje obuhvata problem društvenog upravljanja. Veliki deo primljenih primedbi govori o tome da se prihvatanju društvenog upravljanja prišlo sa dve različite pozicije. »Prva i jedino ispravna pozicija je, nastavio je drug Vlahović, pozicija usklađivanja interesa društva sa interesima pojedinaca. Druga pozicija, sa koje je pošao i jedan đeo prosvetnih radnika, jeste posmatranje društvenog upravljanja isključivo sa pozicija Univer ziteta ili intersa pojedinaca, zaobilazeći interese celine i društva. Te dve pozicije isključuju jedna drugu.«

Isvesne primodbo neklh profeeora su cehovsko-feudalne prirode. Kroz pojedlne predloge Izvlru miSljenJa koja mehanizam društvenog upravIjanja svode na glasačku mašlnu, na staleške Interese. Slične prirođe su primedbe koje ]e dostavila međuunlverzitetska konferencija. Neki nastav nici su više diakutovali o tajnom 111 javnom glasanju nego o primeni celokupnog sistema društvenog upravIjanja. »Ja bih ipak гекао, završlo je drug Vlahović, da Je 1 pored tih slabostl diskuslja u mnogome' doprlnela đa se sagledaju problemi koji treba da se reše jednim ovakvim Zakonom. Narodnl poslanlk Ivo Babić govorio Je o ulozl fakultetskih skupština koje bl trebalo da buđu javhe triblne a ne vlast na fakultetima kako to proizilazi iz primedbl meduuniverzltetske konferencije. Te primedbe su sračunate sa ciljem da se što više funkcija prenese na fakultetsku skupštinu i univerzitetsku upravu 1 time minlraju organi đruštvenog upravljanja: Fakultetski i Unlverzitetski savet. REC DRUGA RODOUJUBA C’OLAKOVIC A Na kraju načelne debate prvog dana govorio je drug Rodoljub Colaković, potpretsednik Saveznog Izvršnog veća, koji je u početku izložio princlpe koji su rukovođili Savezno izvršno veće u predlaganju nacrta Za-

kona o unlverzitetima. Nakon toga drug Colaković Je podvukao da su neki prigovori oa taj nacrt Insplrl. sani uskocehovskim shvatanjima. Govorećl o učesnicima društvenog upravljanja drug Colaković ]e rekao: »Drugovl Zanko, Paplć i NeoriCić govorill su o tome da studenti treba da učestvuju u univerzitetskom i fakultetskom savCtu sa svim pravima. Ja se sa njima ne slažem.« Drug Colaković Je mišljenja đa studentski pretstavnici treba da budu članovi tih tela all sa savetođavnim pravom glasa. »Po mom mišljenju, rekao je drug Colaković, пеша studcnt to životno iskustvo koje se tražl га Jednu j tako odgovornu funkclju. DoraSće I naš student, to se kaže, »1 do konja j i do koplja bojna«. To je jedna od j najođgovornljih funkcija u oblastl ; prosvete. Stuđent još nlje sposoban [ ni da bude suplent u gimnaziji. Ja mislim da ovđe treba da se svede na onu realnu meru ono Sto može mlad j čovek u takvom Jednom telu đa kaj že.« i Dalje je drug Colaković govorio o j odnosu fakulteta prema Univerzite| tu, o izboru organa društvenog u! pravljanja, o tajnom i javnom glasanju, završivši svoje iziaganje zahtevom da se saveznim zakonod -vstvo m rcguliše položaj svršenih učenika srednjih stručnih škola. | Odbor nastavlja rad. M. Đ.

УПРAВНИ ОДБОРИ УСТАНОВА

ИНСТРУМЕНТ друштвеног самоуправљања

Процсс свестраног ослобађања административних стега и захвата - чију ochobhv полазну тачку обележава Закон о управл>ан>у државним привредним предузећима такоччанч . о радннчким саветима* захватио је тором овс четири непуне године све о* бласти нашег друштвеног живота. Радиичко спмочппављање v дузеђима и поступно увођено друштвено управљање у јавним службама чинс зајсдно систем друштвеног самоуправљања, па коме почива иаш поредак. Органи радничког самоуправљања су раднички савети и управни одбори привредних предузсћа. Органи друштвеног управљања су управни одбори просветних, културних, здравствених и социјалних установа. Радиичке савете п управне одборе привредних ир®дузећа бирају радници и службеници из своје средине, а управие одборе непривредних установа чине, поред претставника колектива устаиове, и грађани коЈе поставља?у оогани власти и делегирају друштвене оргаиизације. Здравственим установама, жн пример, управљају одбори од 3 до 9 чланова у које улазе нзабрани претставници радног колектива установе, прстставници завода за социјално осигурање и гр*ђани које одреди народни одбор на чијем се подручју установа налази. У надлежност управног одбора спада брига о правилном раду установе, решгвање проблема из области радних односа (осим огних које одбор препусти ,нику установе), утврђивање цена услуга и старање о финансисдом пословању уопште. Управни оДбор нема права да се мсша у стручни рад медицинског особља, Установом непосредно руководи уз помоћ свог саветодавног органа, стручног колсгијума управник установс. Улравни одборн, као форма управљања устзновама, у почстку а понекад, ређе, и сада нису били увек и свуда баш вајправилније схваћени. У установава, углавном из реда стручних службеника, чули су се приговори да увођење грађана, који не раде у установи, у управни одбор установа претставља сужавање права колектива, оних права које колектнви приврсдних организација несметано уживају. Привреда се, разумљиво, не може једноставно упоређивати с друштвеним службама. Није основни разлог само у томс што прсдузећа дају средства заједници, а установе примају средства од заједнице, мада и тај моменат упућује на потребу шире друштвенс коктроле заједнице над радом просветннх, здравствених или социјалних установа. Основни разлог ће пре бити у томе што пословање ових установа иш изразити карактер јавних служби, па су, према томс, и заЈедница као целина и сваки њен члан понаособ најуже заинтересовани за њихов начин рада и пословања. Због тога зајсдница настоји не само да контролише установе које обављају друштвене службс, већ и ла им што сфикаснијс помогне. Управни одбори, као фсрма управљања установама, у почетку понекад, ређе. и сада нису од форми самоуправљања радиог народа. јер радни људк заиста управљају сами и предузећем у коме раде, н усганосом v којој се лече, и школом у којоЈ ће васпитати своју децу и устзновом у којој подмирују своје културнс потребе.

sludent

3