Студент

SA SASTANKA UNIVERZITETSKOG KOMITETA SKS

Treći kongres SKS I UNIVERZITET

Kongresm matenjal osnova sa koje treba poći Trećd kongres SKS ima besumnje ogroman značaj za sprovođenje odluka VI kongresa, za rasvetljavanje mnogih problema koji se pojavljuju pred komunistima. Referat i diskusija na komisijama zahvatili su na jednom širokom planu problematiku čitave naše političke i društvene aktivnosti. U centru pažnje Kongresa bilo je pitanje razvitka so' , ”'' 14 " + ’ xl "' J 1 — л ' п komuna i samoupravljanja. Kongres je ne samo orijentisao komuniste u borbi za dalje jačanje i usavršavanje ovih formi naše demokratije, nego je umnogome obogatio i našu teoretsku misao. Zato bi bilo sasvim pogrešno ako bi se na organizacijama po fakultetima ograničili samo na delimično proučavanje kongresnog materijala, tj. onih materijala koji su ~bliži“ studentima. Upravo tom problemu kako prići sprovođenju zaključaka Kongresa i upoznavanju članstva sa njegovim radom. bio je posvećen sastanak Univerzitetskog komiteta SKS. U iscrpnoj diskusiji i u zaključcima konstatovano је da ne treba ići linijom diskusija na sastancima organizacija, već na jedan radno poTitički način jačanjem politič ke aktivnosti komunista i njihovog idejnog uzdizanja u duhu odluka Kongresa kao i ranijih Plenuma. Zato se preporučuje ko munistima i studentima da individualno prorade kongresne materijale. Pri tome treba imati u vidu da nema manje i više važnog u radu Kongresa. Problemi sela i komuna. naprimer, najmanje su poznati među studentima. Ako se ima u vidu da će blizu 20.000 studenata provesti leto u unutrašnjosti i sresti se sa nizom problema i novina iz ove oblasti, onda je svakako potrebno poznavati. bar u osnovi. politiku Saveza komunista, која je razrađena na ovom Kon gresu. Univerzitetski komitet je

predvideo da se u tom cilju do kraja godine organizuje po fakultetima nekoliko predavanja koja će zahvatiti najaktuelnije teme sa Kongresa (o politici na selu. komuna i samoupravljanje, neki aktuelni, problemi iz spoljne politike i dr.). Od velikog interesa je govor druga Kardelja u kome je data marksistička analiza situacije u oblasti kulture i umetnosti kod nas. Ovo pre svega zbog toga što se naročito u posleđnje vreme pokazalo da u studentskoj sredini nostoji ne samo dosta ★ Nastavak na stranl 2

STUDIOZNO RAZMATRANJE SKOLSKIH I STUDENTSKIH PROBLEMA KARAKT'ERISALO JE SAVETOVANJE

DRUGO MEĐUFAKULTETSKO SAVETOVANJE STUDENATA GRAĐEVINSKE TEHNIKE

NA DOBROM PUTU

ŠTA PRODUŽAVA STUDIJE? USKLAĐIVANJE CASOVA SMEŠTAJ STUDENATA

U Beogradu sn od Зв aprila do 3 maja boravill delegati II međufakulteskog savetovanja studenata građevinske tehnike. Prvo savetovanje održano je u Ljubljani n maju prošlc godine. Građevinski fakulteti u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Skoplju imaju svoje specifičnosti, a organizacije Saveza studenata na njima svoj metod u radu. Međutim, za sve fakultete i organizacije dlj je isti dati privredi sipremne građevinske inženjere. Za uspešno ostvarenje ovog cilja od nesumnjive је koristi detaljna razmena informacija o stanju na građevinskim fakultetima. Uz živo učešće svih delegata savetovanje je trajalo oko petnaest efektivnih časova. Predmet razgovora Wla su struCna pitanja (sadašnje stanje na fakulte-

tima, naCin borbe studentakih udruženja za poboljšanje ovog stanja, novl nastavni planovi 1 programl, problem apsolvenata, prakse 1 ekskurzija, režlm studlja, pn-oblem udž. benika 1 skripata), ekonomeko socijalnl probleml studenata 1 iskustva uđruženja po organizaclono 1 ideološko političklm pitanjima. Stručna pitanja u svakom mestu su vrlo razllCita. Medutim, zajednlCka je praksa đa studlje u proseku tra Ju 6—7, iako zvardCno traju 5 godina. Uzrok ovakvog stanja su preopširnl programi, loši planovl nastave i nedostatak udžbenlka. Na svlm fakultetima u toku je izrada 1 donošenje novih planova i programa, kojl će blti realnlji 1 bolji od p>ostoj€ćih. Ovu borbu za poboljšanje nastave student ske organlzaclje sprovode na razliClte načine. Slovenel, naprtmer, traže da nastavničkl savet fakulteta donosi nastavnl plan i program, koji će

studentu da omogućl da na vreme zavrSi studlje ako efektno radl oeam časova dnevno i to dvadeset pet đa. na u mesecu, a Jedanaest mesecl u godlnl. Dok Je na drugim fakultetima broj časova predavanja skoro Jeđnak sa brojem časova vežbanja, đotle Je u Skoplju đaleko veći broj časova рге davanja nego vežbanja, Sto je nenor malno. BroJ apsolvenata na svakom fakultetu Je vrlo velikl. Na beograđskom fakultetu ima 574 (40*/» od ukupnog broja studenata), a na za. grebačkom 720 apsolvenata. Krivica za pđugovlačenle završetka stuđlja đelom leži na stuđentima, a vlše na nesređenim prilikama na fakultetima. Ima 1 anomallja koje ne bl smele đa postoje. Naprimer, na beogradskom Građevinskom fakultetu ne prlznaje se matematlka položena na đrugim fakultetima u zemlji. Zdravstveno stanje nlje svuda isto. Na građevinskom fakultetu u SaraJevu i*U studenata boluje od tuber. kuloze. U ovom mestu su najslablji usiovi smeštaja. U sobama studentskih domova stanuje redovno više studenata, u Jednoj čak 48! Hrana u menzama najjevtinlja Je u LJublJani, Јег tamo studenti rade mnoge poslove oko spremanja hrane, a sami Je izdaju prilikom obroka. Savetovanje Je zaključilo da su organizacije Saveza studenata obavezne đa Jeđna đrugu obaveštavaju o načlnu rada 1 đostavljaju materijale ra znih analiza života na fakultetu. Kon statovano Je đa Je ovakva saradnja na dobrom putu i đa Je, iako stara samo godinu đana dosad đonela ođ lične rezultate. ☆ Nastavak na trečoj strani

U BEOGRADSKOM DRAMSKOM PREKSINOĆ

Završen festival

15.000 UCESNIKA FESTIVA LSKE MANIFESTACIJE NA S VIM FAKULTETIMA Jednom zajedničkom priredbom, sastavljenom od najboljih tačaka, preksinoć je, pred punom salom Beogradskog dramskog pozorišta, završen svečano i uspešno festival beogradskih studenata. Ovo je ujedno bila i jedina zajednička priredba učesnika sa raznih * fakulteta. Od iesetog aprlla, kada je počeo, do preksinoćne prlredbe, festival se odvljao na fakultetlma. Ovaj,’ u odnosu na prošlogodlšnji, nov način organizovanja, pokazao se kao vrlo uspeSan, naročlto u pogledu razvijanja ini. cljatlve i aktlvnosti na fakultetlma i sekdjama. Računa se đa Je u raznolikim manlfestacijama festivala: kul. turno-umetnlčklm.' sportskim . priređbama, predavanjlma, izletima' i ekskurzijama obuhvaćeno oko 15.000 stu-

Pored toga uskoro 6e se organlzovatl festivali stadenata u Smederev. skoj Paland, Zrenjanlnu i Koeovsko] Mltrovid. ■ I RAZNOLTKA I NOVA DBLATNOST Najznačajnije manifestadje ovogodišnjeg festlvala, sa najvećim brojem stuđenata, već su tradicionalne nedeIje međiclnara 1 farmaceuta. TJ zdrav. stvenoj anketi međlcinara na Кагаburml učestvovalo je 2.000 studenata. Studenti Likovne akademlje izlagali su na TVS, a oko 40 radova mladih grafičara izloženo je na Rudarskom fakultetu. Muzlčke akademije organlzovale su svoj festival u Zagrebu a Ekonomski fakulteti u Skoplju. Za fe. stivalskl konkurs stiglo je 40 muzičkih radova. Dramska sekclja »Branka Krsmanovlća« izvela je vrlo uspelu pretstavu »Svađa u Mirgorodu« a »Mika Mltrovlć« ne manje uspelu »Zenid. bu« Gogolja. Održane su mnoge sportske priredbe: prvenstvo u košard, ođbojci, ping-pongu, takmlčenje strelaca, izle★ Nastavak na stranl S

OSNOVAN JE KLUB ZA MEĐUNARODNU SARADNJU

Pred oko stotinu nastavnika, asistenata i studenata Beogradskog univerziteta, održana ie 7 o.m. na Pravnom fakultetu osnivačka skupština kluba za međunarpdnu sarađniu'. U ime iniciiativnog odbora skupštinu ie otvprio profesor Beogradskog univerziteta' dr. Bora Blagoiević. U svoioi pozđravnoi reči izneo ie ukratko motive koii su ih vodili za osnivanie ovoga kluba. Među nastavnicima. studentima i asistentima Beogradskog univerziteta vlada veliko interesovanie za upoznavanie stranih zemalia i n.iihovih univerziteta, kao i razna naučna dostignuća u po 'dinim naučnim disciplina★ Nastavak na stranl 2

god XIX bro) 15 ЧР 4P ¥ 4 UVI 9 54 nedoljni list beogradskih studenato

u o vom broj u = festivol je završen intervju sa profesorom žo r ž E vede I o m julian tuvim: = pesma priča sa komcursa sportska anketa | ф udžbenici na mašinskom francuska kinoteka gostuje