Студент

тЈг Nastavak sa prve strane nejasnoća i idejne zbrke u pitanjima kulture i umetnosti nego i uskog i jednostranog zahvatanja problema. Komunisti moraju povesti odlučniju borbu za idejnost u nastavi preko nastavničkih 1 studentskih organizacija. kao i udruženja studenata. Isto tako u diskusiji ie konstatovano da je malo brige vođeno o podizanju naučnog podmlatka, niihovom odabiranju. pomoći, školovanju u inostranstvu itd. Dešavalo se do sada da prilikom slania u inojtranstvo niie uvek bio svestran izbbr. naime, nije se ovom izboi'U prilazilo i sa idejnog aspekta. Zatim, naša kulturno-umetnička đelatnost pokazala se prilično siromašna, kako po formama tako i po masovnosti. Kroz klubove, časopise i diskusije na fakultetima poiavljuju se razni nezdravi pogledi, naročito u oblasti ametnosti. Svemu tome nedostaie jedno solidno, marksističko tumačenje. U vezi s tim u diskusiii je pođvučeno da se postav Ija kao ozbiljan problem širc, svestranije izučavanje marksističkog pogleda na svet. posebno političke ekonomije Iz svega se vidi da će organizacije komunista trebati da геšavaju veoma ozbiljnu i složenu problematiku. U tome veliki materijal pružaju Plenumi i ovaj Kongres SKS. B. K.

OSNOVAN JE KLUB ZA MEĐUNARODNU SARADNJU ☆ Nastavak sa prve strane ша stranih zemalja. Pored interesovanja na stručnom pojlu. okvir toga Interesovania širi se i na ekonomska. kulturna 1 politička pltanja. Tako će klub pored stručnog imatj i đruštveni karakter. Nedostatak u publikacijama na stranim jezicima o našem Univerizitetu, stvarao ie isto tako dosta teškoća u međusobnoj saradnji. Klub će nastojati da se izđa što Više publikaclja. Na kraju je izabrana uprava ođ 13 članova. Za pretseđnika kluba izabran je profesor Ekonomskog fakulteta đr. Mihajlo Vučković, a u upravi su pored nastavnika i asistenata, zastupljeni studenti sa skoro svih fakulteta. Lj. JOVANOVIC

kroz stranu studentsku štampu

VELIKI KONKU S U NEĐj LJNOM LISTU „TUIINa prvom mestn )lst obrađuje Umu eavremenl problerai mlađih, pokreće pltanje upornavanja i odlaska italijanskih stuđenata u inostranstvo t na krajn n okvlru konkursa Ilst nndi stlpenđljo u iznosu od 2SO.OO« lira poJcđinačno, koja fe sc snma upo. trebltl za boravak stuđenata u Inostranstvu. NaCln konkursa Je Jeđnostavan. Popunitl IseCke kojl fe bitl obJavlJenl u listu svake neđelje I uputiti ih na adtesu redakclje. Na ovom konkursu mogu učestvo vati svl stuđenti kojl poznajn bar Jeđan Jezlk. Ovih 10 stipenđi ja nlje velikl broj za 200.00» studenata koliko Ш ima u Italiji. * U Indoneziji koja broji 70 miliona stanovnika. ima svega 17000 studenata. Univerzitet Indonezije ima 8000 studenata, Unlverzltet u Gadjah Madi 5500, a svi ostali oko 3500. Dosada su na univerzitetu Inđonezije koii Je proslavio svoju Cetvorogodišnjicu februa ra ove godine, završili stuđije samo šesdeset studenata. ★ Oko 2—6000 franaka. ргоsečno potroše studenti prava na Univerzitetu u Cirihu da bi otštampali svoju doktorsku disertaciju. To pretstavlja veliki izđatak za 90*/e studenata i smatra se da Је hitno potrebno sniziti cene štampanju. Japanese stndent news vice organ japamhe unlje studenata piše: »Iz statističkih podataka Је primećeno da Japanski studenti biraju one fakultete koji donose dobar ugled i đobar materijalni položaj. U popular nosti znatno prednjače ekonomski i pravni fakultet. Iz oblasti prirodnih nauka. naiveći broj studenata upisuje ta kve fakultete kao što su tehnološki, medicinski. farmaceut ski. Ipak Je glavna činjenica koja Је presudna u niihovom izboru ne samo želja za iednim pozivom, već i materijalne prilike. Istina. ekonomska situacija zemlie је nešto bolja nego ranijih godina, pa su prema tome materijalne prilike studenata bolje nego što su bile pre. Međutim. to sve ioš nije dovoljno, јег su hrana i stan које studenti plaćaju veoma skupi i pretstavliaiu problem za porodice. Vlada razmatra mogućnost povećanja školarine na privatnim univer zitetima. Planirano ie 15.000 godišnje za školarinu i otprilike ovo ie ravno prosečnim mesečnim prihodima rađničke porodice. Međutim, ova školarina ne sadrži i druge potrebne izdatke. kao unisninu. članarinu u stuđentorpanizaciji. školske potrebe itd. Sve skupa ovo bi irnosiln oko 30.000 iena godišnie. što Je vanredno visoka cena.«

IZ BERLINA

USPEŠNA MISIJA POSTIGNUT SPORAZUM O PROŠIRENJU SARADNJE

Dclegacija Saveza studenata Beogradskog univerziteta boravila js tokom drugs polovim aprila u Nemačkoj, gde je ctvanaest dana bila u Bsrlinu gost Prstcna političkih i slobodnih studentskih savc.a, da bi zatim u povratku posetila Bon i Minhen. Delsgacija je prisustvovala zasedanju SDS-a (Socijalističkog nemačkog studentskog saveza) koje je održano od 14 do 21 avrila, a imnla je prilike i da vodi razgovore sa pretstavnicima studentskih organizacija iz svih krajeva Nemačke, posebno iz Hamburga. Minhena i Bona, kao i da stupi u dodir sa inostranim delegatima. naročito iz Danske i Holandije.

Zvanieno aaglavlje „Ргstena“ političkih i slofcodnih studentskih saveza Berlina može već i samo po sebi da posluži kao karakteristika političke situacije u kojoj se nalazi nemačka studentska omladina. Na zaglavlju su otštampani nazivi jedanaest glavnih, (ima još tuce sporednih), student skdh organizacija Zapadnog Berlina, počevši sa Socijalističkim studentskim savezom pa do Nemačko-Francuske studontske grupe. U „Prstenu" se naročito ističu tri političke organizacije. koje se uglavnom drže programa najuticajnijih stranaka Zapadne Nemačke, tj. socijalističke. liberalne i hrišćansko-demokratske unije. Slika koja se na tai način dobija postaje Jož složenija, ako se uzme u obzir da su stremljenja svih tih brojnih organizaciја često tako usmerena da se, s iedne strane, iavlja obrazovanie nekih nezvaničnih »koaliciia« priltkom nadglasavanja. dok opet. s druge strane. i unutar tih pojedinih saveza postoje frak ciie. sa određenim težnjama, koJe uglavnom (kod političkih gru pa> odgovaraiu frakciiama stranaka, čiji su oni sledbenici. Socijalistički nemački studentski savez (SDS) trenutno vodi glavnu reč u ovom »Prstenu«. a naročito Je izrazito snažan na Visokoi školi za političke nauke u Berlinu. Pored toga. SDS је razvio znatnu aktivnost u Hamburgu. Minhenu i Braunšvajgu. Kad se govori o broju članova ovog saveza. treba uvek imati na umu da је samo Jedan deo nemačkih studenata uključen u po litičke organizacije udružene u »Prstenu«, koje imaju kao zaieđničku platformu Bonski ustav i borbu protiv krainie reakcionarnih tendencija otelovljenih u korporacijama. Naša delegacija je kod svih studenata članova SDS-a sa koiima ie imala bliži kontakt nailazila na živo interesovanje za Jugoslaviju i njen društveni razvitak. Dobronamerno. iako često i kritičko gledanje, (neshvatanje izvesnih pitania našeg društve-

nog razvitka) moglo se naći i kod drugih organizacija. naročito Sin dikalne studentske zajednice (G SG). kao i kod »Sokola« (Falken), posebno grupe »Karl Marks«, koja već duže vremena marljivo proučava našu istoriju i ekonomiku. Isto tako se i pored svih ideoloških lutanja 1 mnogih kontradiktornih mišljenja. koja su se vidno ispoljila tokom zasedanja posvećenog pitanju ujedinjenja Nemačke, ipak mogla utvrditi zajednička rešenost svih učesnika da se odupru milltarizaciji Nemačke i ponovnom dolasku na vlast najnazadnijih političkih grupacija. Razgovori koji su vođeni sa zvaničnim pretstavnicima »Prstena«. SDS-a i drugih studentskih

org3n;zaci.ia, koji su unekoii nastavak pregovora početih Becgradu tokom boravka berli зке delegacije. pokazali su d postoje zreli uslovi za široko zasnovanu saradnju i izgrađivanje veza između našeg Studentskog saveza i tih organizacija u čitavom nlzu konkretnih pitanja. Ugovorena je stalna razmena informacija i publikacija. razmena studenata, đolazak nemačkih stu denata na naše seminare i obrat no, turistička putovanja, razmatrane su 1 mogućnosti uzajamnog stipendiranja i sl. Postignuta je saglasnost da se svi ti oblici sarađnje odvijaju na bazi reciproclteta, s time što će se težiti i za daljim jačanjem onih veza које će se na taj način ostvariti. Put naše delegacije. koji ustva ri pretstavlja prvi stvarni dođir sa nemačkim stuđntima. otvorio je nove mogućnostl za susrete naših i nemačkih omladinaca. Mi smo uvereni da je takva saradnja jeđan od vidova borbe za razumevanje, a preo toga i za zbliženje među Ijuđima 1 narodima. POLITICKA KLIMA BERLINA JE IZVANREDNO PLODNO TLE ZA' ISTRAZIVANJA I PROUCAVAnja iz oblasti DRUSTVENIH NAUKA: NOVA ZGRADA VISOKE SKOLE ZA POLITTKU U BERLINU. OVO JE, UOSTALOM, JEDINI UNIVERZITET U NEMACKOJ NA KOME SOCIJ ALISTICKI STUDENTI IMAJU VECINU.

М. V. DIMIC

САСТАНАК СТУДЕНАТА ИЗ УЖИЧКЕ ПОЖЕГЕ

У петак 14 маја у 20 часова на ТВШ-у сала 197/11 студенти среза и града Ужичке Пожеге одржаће састанак са народним послаиицима: Милијаном Неоричићем и Миливојем Радовановићем. I i II Poluvreme u Ženevi

New York Times, 25. IV. „Sfudent" 12. V.

Udruženje u Zrenjaninu NE ČEKA LETNJI RASPUST

DELATNOST uđruženja studenata iz Zrenjanina bEa je u punom zamahu čitave prošle godine. Već na ргуош koraku udruženje је ostvarilo radnu vezu sa narodnorn omladinorn i drugim društvenim organizacijama grada. Mnoštvo priredbi i predavanja učinilo je mnogo za omladlnsku radnu povezanost i poznanstvo. Najmlađi studenti doživeli su prijatno brucoško veče, koje se nije iscrpilo u lakoj zabavi, vec je sadržalo i đrugarske debate o životu i stručnim zadacima fakulteta. Proslava 150-godišnjice I srpskog ustanka bila je intenzivno praćeno od strane domaćih studenata. Oni su se založili i uspeli u prigodnoi izložbi, a brojnom posetom pratili su predavanja SSRN-a. Ni pored ostalih datuma naše prošlosti socijalističkog nelmarstva, studenti Zrenjanina nisu prošll praznih ruku. Uklapajući se u bogatu aktivnost gradske srednjoškolske i radniČke omladine, udru*enje je pripremilo mnogobrojne radne sastanke. U tom delovanju dragocena međupomoć omladinskih organizaclja odllćan je primer ostalim uđruženjlma iz unutrašnjosti, koia korlste samo fertjske rokove za punl rađnl talas. Zrenjanln u mnogome dug Uje svojim studentlma što je video 1 slušao nekoliko vređnlh gostovanja beograđskih umetnlka. Koncert Anđrlje I Pregera uspeo Je u svakom pogleđn, j pa su studentl spremnl da pripreme i nove koncerte i književne većerl. ! U prostorijama kluba odlićno su po. sečenl igrani i dokumentarnl filmovi, a kamerni koncerti sa ploća ne zaostaju po poseti. j U studentskom klubu predavanja su postala ne samo osnovnl toćak ideološkog rada, no i vrlo omlljenl naćin da se stuđentl pojave sa svojim naučnim znanjima i indivldualnim tumačenjima. Sportski život je takođe bujan i neđeljiv sa ostalim uspesima. Stuđentl sportisti gostovali su u Kikln<h i Forškadinu. Ođbojkaško prvenstvo grada bilo je potpuno u rukama ovog udruženja, pa je 1 priznanje za uspešan tok pripalo njemu. Tekuće težište njihove delatnostl nalazl se u pripremama sportsklh igara i kulturnog festivala vojvođan. skih studenata, Razumevanjem i poverenjem Izvršnog veća Vojvodine 1 mnogih privrednih ustanova, studentskom udruženju Zrenjanina obezbeđena su potpuna sredstva za ovaj festlval. Vislna tih sredstava Ide ргеко 600.000 dln. Ovl masovnl skupovi pružlće punu afirmaciju udruženja u unutrašnjosti i nosiće punu izbornu snagu stuđentskih grupa koje će sudelovati u opštem festivalu. Studenti Zrenjanina pravi su ponos svoga grada. Oni nijednog trenutka ne zaboravljaju sive viđove omlađinskog rada, vredni su na priredbama, brojni na predavanjima i mladlćski veđri na zabavama. Otuđa je sasvlm razumljivo da su narodne vlasti pružlle punu pomoć i poverenje svojim studentima.

2

Treći Kongres SKS i univerzitet

student