Студент

ЖАН-ПОЛ САРТР МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА

(15) Сведочензе Жене (Три годиве раније) SAHOBA КАНЦВЛАРИЈА У ПАЛАТИ Жан пиЈ« чшу вискија н осатвља Je. Пред вли стоЈе Лис Јен и ДариЈе коЈи се враћају из инспекдиЈе по сеху. Хелена Је за своЈнм радним столом. Иди, реме Лисјен, Дарију. Мене, меве веће истерати као слугу. Дарије излази. Хан и лисјен остаЈу лице у дице. Ја те преклињем, рече Лнслен. Ти не можеш да ватераш сељакв на ту огромну промену од данас на еутра. Бнће потребве године пропаганде и васпитаља да би они прихватили... Овда, доћи ће до глади за шеет месеци. Ккспропрмпги странце на петролеЈу, имаћеш средcrsa за размену да бн купио житарице. Ја то не могу! Жан гледа враво преда ее. Он види непријатељеке тенкове хако се котрљаЈу преко поља. ЛисЈевов глае га моли; Ја те цреклиљеи, Жане. Још m времена. ХГроамжи свој пут. Хан Још Јаек квеца тенкове. Он рече, уморшш ПМОИ: —Ја ве могу! Ве могу!._ Тенкови ипгчезаваЈу. Жан посматра ХнеЈеново лнце пвакено од љутиие. У том случају, рече Лисјен, не рачунаЈ вкше на ише да те подржавам. Ол изађе брзо из канцелари Је. Хан удара гго етолу ево Јом празном чашом. Слута Је пуни. Хан ее диже, ЗИЕКнх неколико корака н седа за свој раднв сто, гледаЈубм у Хелену као да од ље тражи помоћ. ЧуЈе се н>егов глае коЈи мукло говори: Снха! Увек сила! Спасти кх снлом. Силом индустријализоватп село. Шта сам Ја то учинно, добри боже, да будеж осуђев ва снху. Шта могу да радим. Суд Жаи, нагнут над Хеленом, упорио Је гхед«. Шта сам могао да урадим, Хелено! Да си ти могла да ми поиогнеш. Да си ми ти помогла! Јеси ли разумела да сах те звао упомоћ? Зар ниси то читала у моЈим очизми Сведоче№е жена (Три године раније) ХАВОВА КАНЦЕЛАРИЈА Жјит са чгаин у руци, ееди за столом. Гледа Још увек Хелену у некоас страсном ишчекивању. ЧуЈе се кегов гласз зато што Је у mesot била и сила жеље. Хтео сам ра те загрлим и... Схуха се приближава Жану, говори му на ухо, поуазуЈући му на сат. Жанов глас каже: Имао сам других жена... , Жан следи слугу у иалу оближљу просториЈу, где га чека једна згодна изазиваЈућа девојка: Екселенцијо; рече она, каква срећа да вам ее приближим, нисаи сиела у то да веруЈем, чини ми се да сашам.„ Жан је посматра са циничним и болним осмехом. Он ЈоЈ се нриближава и док она наставља да говори, он Је ућуткуЈе, љубећи Је у уста. Жанов глас каже: *Жене! Виски! и затим та опсесија..." Тенкови прелазе преко поља. Суд Жан пред Хеленом. Ти знаш шта је затим било. Сељаци су уништили тракторе и запалили жетву. Знао сам да ће то учинити. Знао сам да ће бити потребно палити села, ухапсити и хил»аде лида да би се угушила побуна_ Увек међу зупчаницима. Требало Је издржати шест година. И тада, Лис Јен је отштампао летак... Свелочење Жана g* (Три годиве раније) ЖАНОВА КАНЦЕЛАРИЈА Жан је за столом. Пред њим, мннистар правде, коЈв му показује један примерак илегалне „СВЕТЛОСТИ", вичући: Јесте ли читали? Треба га обесити. Жан удари по столу и стреља министра очима. министар одлази до прозора и даје Жану знак да га следи. Обојица гледају кроз прозор. На једном ћошку један балавац дели летак пролазницима. Тако је.то у читавом граду, рече министар. Радиици. на петролеЈу очекују само један знак да би се дигли. Треба успоставити ред и уплашити их. Жан је још увек на прозору. Он удари прстима по стаклу. Најзад каже: Нека га ухапсе. Гласна неприЈатељска галама. Суд Присутни звижде и вичу. Жан гледа али не види разјарену салу. Bpaha се Хелешг: Годину дана нисам ока схлопио.

Он остаје непомичан, очију уггртих ка Хелеку, затим му с* поглед замагљује. Он се приеећа... Сведочензе Жене (Две годин* раније) ХАНОВА СОБА У ПАЛАТИ Жан лежх отворених очкју, преврће с« тамо овамо у своме кревету. Његов глас говори: .Сила: Снла!“ Жан и Лисјен дижу убијеног ЈевреЈина на улици. Беига пада на пут гледајући Жана са иржњом. „Наснље! а Неко село гори. Митраљези штекћу. војници с пендрецима удараЈу сељахе. Тенкови иду преко полл, жанов глас понавља: .Насиље!« Жан у свом кревету натло седа. Ов зова: .Карло! Карло!“ и вуче звоно. Слута се појављуЈе. Виски, речв Жан. Слута га послужуЈе. Отиди по Дарија одмах. £ан празнн своЈу чашу и налива еебм другу. Неколико тренутака касниЈе Хав Ј« обукао кућнн мантил. Седи ам евоме кревету. ДариЈе улази, уводх ra слуга. Јеси ли био код Лис Јена? упхта Хав. да, рече Дари Је. Има већ два сата како еам ее вратио. Зашто се ннси вратио до мене? Мислио сам да спаваш. Ja иекада не спавам. Дакле? Јесн ли му учинио mo] предлог? Рекао сам да ће сутра бити слободан ахо хоће да ее држи мнрно. Шта Је он одговорио? Рекао Је да ће онога истога дана када буде бие пуштен поново почети да пише нротив тебе. Жаи посматра Дарија мртвим изразом лица, затим се љегово лице нагло меља, помућево љутнном. Одлази, рече он. А кахо се ДериЈе не поиера, Хан почиље да виче: Одлази! Ма одлази, ботаму! ДариЈе полако нзлази. Жан налева чашу вискиЈа ■ пиЈе. Сул Жан пред Хелевом. Једног дака рекоше мн да Је болестан. Отишао eau да та видимСведочеље Жене (Две године равије) КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР Бела Жанова кола заустављаЈу се у увутрахпљем дворишту логора. Жан нзлази из љих. н»ега поздрааља Један официр коЈи ra води до логорске амбуланте. Лис Јен Је сам, у једвом углу, на кревету, оиршавео, светлих очију. Жан се окрете официру: Оставите нас. Офицнр излази. Хан ухвати Једву шамлицу и седе уз ЛисЈенов кревет. Брацо моЈ, рече Жан, пригушеним гласом. Веровао сам да ћеш доћи, рече Лисјен. Да ли ти Је лоше? Не. Али моЈе кости неће остаретк. Хан узима Лисјенову руку у евоЈу: Ти ме мрзиш? Не, ја те жалим. Ја сам сачувао до краЈа чиете руке. Ја ништа не желим. Он извлачи своју руку из Жавове и гледа ra строго: ТвоЈе руке су пуне крви. Ja знам, рече Жан. Зар не мислиш да бих и ја волео да останем чист? Али да саи био као ти, регент бм Још увек био иа своме месту. Чистоћа Је луксуз. Ти си то себи могао да дозволиш, зато што сам Ја био крај тебе н што сам Ја прљао руке. Врата болнице се отварају. Жан се трже и види два интернирца како улазе, носећи пуне порциЈе, Један чувар Је ушао иза њих и виче: „напоље“! Двојица интернираца излазе помтгрена нзраза: Шта Је то? пита Жан? Другови, рече Лис Јен, онн he морати вапољу Д» једу, зато што си ти дошао да ме видиш. Жан спусти главу. Ја теби не пребацуЈем због себе, рече Лис Јен. Због н>их. Жан подиже главу, некако љуто. Ја ти кажем да ништа не жадим. Требало Је спасти револуцију. Да сам национализовао петролеј, дошло би до рата. Зашто то ниси рекао? пита Лис Јен с» чуђељем. Нисам могао. Зар Је требало иитернирати толике људе да би се спасла Револуција? Да Је странац вратио регента, рече Жан, зар мислиш да не би било сто пута више интернираних? Требало је бирати. Жан се диже и хода дуж ЛисЈеновог кревета. Лисјене, цела земља је против мене. За годину дана, за две године, ја hy бити оборен и стрељан.

Па шта! Издржао смјл пет година. Моји наследници нећ« моћи да воде другу политику, него иоју Саио Револуција је Спашена. За неколико година, интернирци he се вратити, петролеј ће моћи да ce национализуЈе, људи ће бити срећни, захваљујући мени. Мени, тиранину кога ћ« још проклињати. А ти, шта си ти урадио? Чему то сдужи да ce говори о правди. ако се не покуша остварити? ЛисиЈен посматра Жана некако безнадежно. Зашто ии то говорнш? Зар хоћеш да умрем без наде? Не. Не, лисјен. Жан ее врати и седе ва шамлицу, близу Лисјена, са главом мећу рукама. Зар иислиш да Ја ннсам без наде? ja сам све на себе узео. Сва убиства и чак твоју смрт. Сам се себе гаднм. ЛисЈЗн поднже Једну руку н узнма Жанову у своју. Жане, мислпм да те разумем. Жан поднже главу. Лисјен га пнта пун веке зебн»е: “ Зар је то било зло, хтетж остати чист. Ја... Ja не мислни. Јн иислим да су потребкн Аудв но тш н људи као Ја. ЛнсЈене, ми смо учвнклн што смо могли, мн смо ншли до краја, и Један и другн. СлушаЈ. Једнога дана, онн be освоЈити Палату н he ме осудити на смрт. и ја то скоро желим. Алн иенв Је важио само Једно: хтео бнх да знам да лв не тш ослобађаш? ЛнсЈен стеже снажпо Жанову руку: Учинио си оно пгто си могао. жан провуче своЈу руку око Лисјенових рамена ц приљуби ra у»* се: Брацо моЈ инли. Суд фраиооа ое дигао да mrra Жаха: ~ Ко " IM доказуЈе да тм говориш истицу? Ко нам доказује да те Је Лисјен ослободио? Ништа. Ви можете мислити штогод хоћете. Жаи ce обраћа страскчЈ Хелени: Али ти, Хелено, ти ми верујеш? Верујеш? Ја ти веруЈем, рече Хелена. Пошто Је Хелен* то рекла, она и жан се гледаЈу као у тренутку Хелениног уласка у судницу: сва присутва лица ишчезавају. Остају само Хелена и Жа н сами. Затим, франсоаов глас рече: ,Суђен, е се прекида*. и поново се види гомила како се гура ка излазима. Порота се повлачи да би већала. Један> део присутиих остао Је на својим местима. Чувари и вратари пролазе. Жан Је остао на свом месту стојећи, а Хелена му се приближила. Они су релативно сами у простору између подиЈума и првога реда фотеља. Хелека је ван себе. Опрашташ ли вш? пита Жан. Ја ти веруЈем, Жане. Ја верујем све оно mto си ти рекао. Нисам ништа друго желео пре смрти. Хелена посматра Жана некако очајно. Зашто никад ииси говорио? Зашто викад ш(ч рекао да ме волиш? Мислио сам д а ме ее гадиш. Толико сам те волео. Од првог дана сам те волео. Сузе навиру на Хеленине очи. И Ја исто Жане. Одмах сам те заволела. То Је мо)а кривица. Ја сам сама еебе из поноса лагала. Ја w>« те волела, али ја сам те ее плашила. Налазила сам да си сувише Јак и сувише окрутан. Лисјеи Је био мени сличак: Ja сам се за њега удала помало из кукавичлуха. Ја еам миелхла да теби нико није био потребан и хтела еак да те изазивам. Да ли и ти мени опрашташ, и ти? Хелеио! Жан хоће да говори, али поротници се враћају на csoja места. А гомила Је поново галамом преплавила салу. Жан и Хелена су одвоЈени и оедају, сваки на своје место, не испуштаЈући се из вида. Гомила ућута, када се на знак Франсоа диже претседник пороте и изјављује; Порота изјављује да Је оптухени крив за све главне оптужбе подигнуте против љега. Претседник седа. Франсоа каже просто; Смрт. Неколико пљесака у иублици, неколико узвика брзо уташених. у целини публиха остаје тиха. Жав се дигао. Два чувара се постављају на љегову десну и леву страну и одводе га ха дну. Хелена ее дигла и хоће да се баци ка Жану, Франсоа Је задржава. Када Жан пролази крај њл, он ЈоЈ упућује осмех. Хелева му рече: Волим те, Жане! Хвала ( рече Жан. И он међу стражарима одлази. ХАНОВА КАНЦЕЛАРИЛА Амбасадор стоји пред Франсоом. Он гово ptt учтиво, али Једва прикривајуђи претљу садрхану у н>еговим речима. Франсоа га слуша накострешема изгдеда. Наша влада не тражи ништа више осим да пријатељске односе са вашом, рече амбасадор. Ипак, Ја сам задужен Да вас упозорим да уколико ви национализуЈете петролеј и експропришете наше поданмхе. мк ћемо то сматрати за казус бели. Ваша влада нема право да се меша у наше унутрашн»е послове, рече Франсоа. Како год хођете екселенцијо. Ја вас потсећам дв је ваша земља мала, а да Је наша веома велика. Тренутак тигаине. Амбасадор учтиво инсистира; Моја влада очекује одређеи одговор. Ми нећемо дирати петролеЈ, рече Франсоа. Амбасадор се поклоии са ироничним осмехом: М и нисмо иање очекивали од ваше мудрости, екселенцијо. Затим се он повлачи. Са врата слуга се окреће ка Франсоу: Делегација петролеЈских радника вас чека, екееленцијо. Причекај, рече Франсоа. Дај ми чашу вискија. Слуга га служи без речи. Франсоа пије и оставља чашу. Загим учини знак слузи и рече тмурна изгледа: Уведи их. КРАЈ

sludent

7