Студент

Na početku

DVANAEST hiljada novih studenata upisalo se ove godine na fakultete Beogradskog unlverziteta. Ogroman broj njih postaće članovi Saveza studenata. • Prihvatiti nove Clanove, upoznati sa životom na Univer zitetu, sa ciljevima i zadacima organlzacije Saveza studenata-najneposredniji je zadatak kome udruženje fakulteta moraju najozbiljnije prići, zaključak je neđavno održanog j sastanka Univerzitetskog odbo ra. Prljem u Clanstvo vrši se na osnovu posedovanja knjižice Jcdne ođ masovnih organizacija (NO, SSRN, Saveza sindikata) ill molbe, o Cemu bi na svečanoj konferenciji predloge izneo odbor udruženja. Savez studenata je masovna političko-vaspitna organizacija. Njen član može postati svaki student koji se pridržava osnovnih principa na kojima poCiva Savez studenata 1 radl u jednoj od njenih огganizacfja. Neopravdarto јг bojati se njene masovnosti, јег su nam primeri pojedinih fakuiteta mediclnski pokazali da se kvalitativno jaka i za rad sposobna organizacija može stvoriti bez obzira na veliki broj Clanova. Bojazan od brojnih organizacija (Ekonomski, neke grupe Filozofskog fakulteta, rudars'a itd.) učinila je đa ,je veliki broj studenata prve godine ostao van organizacije. 1 No, ako se radi o angažoranju ijudi, organizacija opravdano očekuje da će naši najbolji Clanovi u rcdovima apsolvenata uspetl pokrenuti na mnogim fakultetima mno gobrojnn-apsolventsku organizaciju na rad, јег je u toku protekle godine bilo opravdanih prigovora na rađ apsolvenata, Tamo gde ne postoji Cvrst kriterijum (očiti primeri za to su organizacije Pozorišne i MuziCke akađemlje na Cijim sastancima nlje moguće Cutl neku ozblljniju krltiku Cianova, a đa ne govorimo o mogućnosti IskljuCenja) moraШо se izboriti za sposobnost (Nastavak na 4 strani)

Na većini fakulteta počela su predavanja. Aule su pune studenata, naročito brucoša koji pokušavaju da se snađu u masi oglasa i obaveštenja na tablama dekanata.

GODIŠNJE KONFERENCIJE SK

Počele su izborne konferencije

OVIH đana se održavaju godišnje konferen cije S. K. po fakultetima. O tome kako su tekle konferencije S. K. na Elektrotehničkom i Mašinskom fakultetu razgovarali smo sa novoizabranim sekretarima Komiteta S. K. Sekretar komiteta S. K. Elektrotehničkog fakulteta Zoran Savović rekao nam je između ostalog da se ova konferencija razlikuje od гаnijih po radnom karakteru koji je imala. Tako ovog puta na dnevnom redu nisu bila pitanja ličnog karaktera (rani-' ji slučajevi: na konferenciji se raspravljalo o sitnijim kadrovskim problemima, o odlasku na praksu u inostranstvo o podeli trenerki itd.). Od trećeg plenuma na ovamo ta pitanja su uglavnom raščiščena pa je baš na ovoj konferenciji moglo šire da se diskutuje o radu komunista i o njihovom delovanju kroz Savez studenata

GODISNJA konferenCIJA S. K. NA FARMACEUTSKOM FAKULTETU EARMACEUTI su se sa stali već na početku godine da bi procenili sve nove zadatke i izvršili izbor sekretarijata. U referatu je podvučena puna agilnost prošlogodišnjeg sekretarijata ali je bilo i dosta razložnog prekora za neđovoljnu ideološku delatnost manjeg dela članstva. Mesto organizacije na fakultetu osećalo se pri pojavi većine problema a osobito upućenost članstva u rešavanju stručno-nastav nih pitanja. U diskusiji ču lo se dosta pohvala o svestranoj i iskrenoj saradnji sa nastavnim kadrom. Međutim, nedovoljno se raspravljalo o snažnijem potsticaju i proširivanju delatnosti Saveza studenata nata na ovom fakultetu. I M. OZBILJNI PROBLEMI NA IFK KOMUNISTI DIF-a održali su svoju godišnju konferenciju. Kroz izveštaj i diskusiju da ta je ocena jednogodišnjeg rada komunista ove organizacije. Izveštaj je obuhvatio niz problema, među kojima ćemo istaći neke najozbiljnije. Ideološkom radu komuni sta posvećeno je dosta pažnje. Konstatovano je da iz vestan broj komunista živi po strani od rada organizacije, ne interesujući se ni za najaktuelnija politička i društvena zbivanja. Ovakva inertnost nekih komunista dovela ih je u takav položaj da nisu u stanju da se bore protiv raz-1 novrsmh, socijalizmu tuđih ( shvatanja, što je normalno 1 njihov zadatak. Radi toga jse je ukorenilo shvatanje I da treba biti po strani kao j običan posmatrač događaja. ' Naveden je karakterističan i primer jednog nastavnika i j člana Saveza komunista, i koi je na logorovanju ргоturao svoja malograđanska shvatanja (da je Oktobarska revolucija bila moguća radi toga što je ruski se’jak ; glur> da se treba rrkovo(Nastavak na i sirani;

ВОЈКОТ ISPITA NA PRVOJ GODINI STOMATOLOGIJE

Nasedanje ienjosti

KADA se ne poznaju činjenice, dobija se utisak da je to bila masovna akcija svih studenata koji su iz nekih opravdanih razloga zahevali opravđano ге šenje. Međutim, to je bio samo u neku ruku drzak pokušaj nekolicine večitih stude-

nata, lenština i nerađnika koji u junu nisu položili nijedan ispit 111 samo jedan, za koje je leto prohujalo u neradii, a našli se pred poslednjim rokom nespremni. Koristeći kolebljivost Još nekoliclne izbacili su parolu: hoćemo januarski rok, misleći đa je sve moguće, pa i bojkot ispita, pisanje parola i plakata, otvorena fizička obračunavanja, pretnja, vredanja i dotoacivanja. Ultimatum; lU. .. ILL .. Sve je počelo konferencijom na kojoj se 6 septembra, nekollko dana pre početka ispita, govorilo o katastrofalnom neuspehu u junskom lspitnom rokii. Strah od poraza u poslednjem roku zahvatila je još više studente koji nisu imali nijedan spremljen predmet da bi mogli da ga polože. To je bilo dovoljno da oni koji su poveli akciju postanu odmah »popularni« i da se stave na »čelo pobunjenlh i uvređenlh. Odmah između sebe odaberu »revolucionarni savet« kojl ргеduzima »rukovođenje« zaobilazeći i odbor Saveza studenata na godini i Odbor udruženja stuđenata stomatologije i školske vlasti. Svakodnevno se sastaju po nekollko puta po parkovima, aulama, hodnlcima 1 najzad napišu rezoluciju sa »opravđanim« zahtevima: da im se dozvoli »uslov(Nastavak na 4 stranij

ОДНОСИ САВЕЗА СТУДЕНАТА CA MCC

Поводом ©aетамиа Савета Мес

Упрвој половини ове године Централни од бор Савеза студената Југославије примио је два писма из Прага и Будимпеште у којима се наши претставници позивају да учествују на летњим спортским играма и на сед ници Савета МСС-а у Мостгви. Имајући у виду досадашњи однос руководство МСС-а према-Савезу студената Југославије, а нарочито још необјашњени став МСС-а према Савезу студената Југославије, претседништво Централ ног одбора није прихватило ниједан од ових позива а и са тим, несумњиво, изразило мишљење и став [читаве наше организације (Nastavak na 3 straniji

10 godina oslobođenja Beograda

KOMENTAR U IME MIRA

Kada ]e početkom ovoga meseca objavljen sporazum ismeđu Jugoslavije 1 Italije o rešenju tršćanskog spora, mi smo odahnull l uzđahnuli. Vlsoka svest jugoslovenskih naroda izražena ргеко naših državnika i njlhov reaiizam u ocenjivanju međunarodne *l- pobedili su naclonalna osećanja i zatrpali duboki Jaz koji Je godinama razdvaJao đva suseda 1 ozblljno ргеtio miru. To, istlna, nlje ućinjeno laka srca. Deo naše zemlje i dalje Je ostao и neprlrodnom položaju. Veiiki broj naših sunarodnika Još Je odvojen od svoje matice. Ali pod današnjim prilikama u svetu koje svakodnevno sve više naglnju ka Jednom trajnijem smlrenju l iskrenoj saradnjl, nlšta »o drugo ni bolje nije moglo urađiti. I s obzirom na današnju situaclju možemo s ponosom rećl da Je postignut krnpan uspeh п našoj spoljnoj pollticl. Ml nlkada nismo bill nacionallsti. Uvek su nam pred očima bili 1 ostall opšti interesi, interesi mlra na čiji J« oltar vredno bllo podneti žrtvu kakvu smo ml dall. No, I pored toga, naš žlvalj kojl ostaje pod Italljom neće biti prepušten sudbini, Domovina ne može zaboravltl i zapustiti svoju decu. Ona im Je Jednlm garantnlm međunarodnlm ugovorom obezbedila nžlvanje osnovnlh Uu*sklh prava l budno će bđltl nad njima. Nadamo se da Jo realizam prevladao 1 na dmgoj stranl ld naša manjlna vlše neće biti objekt irendentističkih faSistlčklh 1 kakvib sve italljansko-istlCklh napada. All ako bi do toga i došlo, mi bi opet znall kao jedan da ustanemo i kažemo ne! Ako s one strane Jadrana bude preovladala iskrenost t raznmnost Londonskl sporazum neće biti značajan samo za budnćnost Trsta l okollne, nego on može talti fundament za jednu svestranu 1 plodnu sarađnju između naroda Jlgoslavije i Itallje.

V. Mićovlč

Ima li IUSY sada stvarno međunarodni karakter

Objavljujemo intervju sa istaknutim rukovodiocima socijalističke omladine Indije, Burme i Japana. Ovaj intervju donosi u svomnovembarskom broju časopis Narodne omladine Jugoslavije »Youth Life« koji izlazi na engleskom jeziku. KIN MAUNG KIV, Burma to se tiče mojih utisaka iz vaše zemlje, oni su vrlo dobrl počeo je g. Kin Maung Kiv. Od 15 septembra putujemo po Jugoslaviji posmatramo razvitak u raznim oblastlma. Stvar koja me impresionira je obnova ze mlje. Za razliku od druglh zemalja, obnova u Jugoslavljl sprovodl se širom zemlje. Druga stvar je industrljalizacija zemlje 1 samoupravljanje radnika u fabrikama. Industrijalizacija je ovde vrlo velika, pošto je vaša zemIja pre rata blla poznata u spoljnom svetu kao poljoprlvredna, ali industrija se u znatnoj meri razvila. Samoupravljanje u fabrikama je jedinstvena vrlina ko ju ima samo Jugoslavija. To je jedan ođ primera koje ste dali današnjem socijalizmu. Našao sam đa su mlađl Ijudi u raznim delovima zemIje đobro obaveštenl o svet(Nastavak na 3 strani)

START BRUCOŠA

OPADA žuto lišće i jesen je kada počinje rad na fakultetlma. Zašto? Na srednjoškolskim cipelama potpetice se već кгzaju, a on dovoljno veruje svojoj samouverenoetl, đok mu je inđeks sa prvom ispunjenom stranicom u džepu. Oseća se nabijen snagom i ponosom. Velikoškolska vrata ostala su otvorena. A jesenje lišće opada. Proleće. .. proleće. . . proleće bi trebalo da bude! Gde priča počinje... Proleće, kažem, jer su i želje danfeis još zelene, ali smele. Kada završim stuđije, otlćiću u svoje rodno mesto. i Nije to fraza. . . Niti patrijar- j halna pobuđa. Za mene je važan čovek. Svejedno gde ću ga naći. .. Njima su potrebni lekari. ... Verujem mlađom stomatologu. I jutro koje nas grli dok stanični dim para .icdnolične oblake nad grs i kišu Sto rominja, i svoje nekadašnje |

drugove, sađa još uvek gimna zijalce gledajući ovi mlađi Iju di na nekakav nov način. Svako je od njih postao ozblIjan za nijansu smeha, bar u ove đane, dok misle na svoju budućnost. Data im Je mogućnost đa ođređe svoju budućnost i oni su to 1 učlnili. Prvl когак. . . možda su »to gordi malo više. Stanični dim i tračnice u neđogleđ. I tamo počinje priča u malom bosanskom *elu, ili crnogorskom kršu, a »a-vršava se u auli fakultetske zgrade. A ti brucoši, iz unutrašnjosti kako ih jeđnim 1menom zovu, nekako se razlikuju od‘ beogradskih. Prvi susret sa gradsklm asfaltom nije sasvim poetičan. Jedanaest hiljađa novoupisanih stu denata 1 malo prostora za smeštaj mala statistika možda. Studentski domovi. ... još dva puta pvoliko studentskih đomova. Tračnice su se pružile u beskraj. Vrata fakulteta su ostala otvorena. A poпека priča počinje . . • (Naslavak na 4 strani)

god XIX bro, ★ * v i 20 X 1954 nedeljni lisft beogradskih sftudenafta

в < £ о 35 С £ 2za23>z Сн О S Н N 4 *£Sg RS O ■и > 093 n § н §ig;§ B S S?3I,S" s>2*gS „gSag.gs 2 N O £fi e?igs>§ o sj- к ' L : i/j сЗ 2 > o 2 н и >ното,^