Студент
»NAUČNE EBSKURZIJE« U INOSTRANSTVO (Nastavak sa 1 strane) vek nije usamljcaa pojava đa pejedinci 1 grupe žele po svakn conu đa pntujo u inostranstvo. Cesto se običan tnrliam krsti nauCnošću. Ne vodi se račnna da U su obezbeđena osnovna sredstva sa odlazak, pa Je zato bllo I takvlb, koji spavaju po stanicama 1 рат kovima 111 stvaraju neprilike uaSim diplomatskim pretstavniStvlma. Jedan broj tražl samo »da рге đe granicu« a tamo će se »lako snaći«, Ima onib koji korlste prlvatne veze radl ođlaska na ргакsu, pa i beđnih poltronsklh ođnosa prema firml Ш pojedincu, samo da bi se otiilo. Na radne akcije se Шо radl učenja straalh jezlka ali blo Je i Jeđan slučaj gde su se izgrađlvale crkvene •stanove. Pojedine grupe nlsu bile u mogućnosti da usavriavaju Jezlk te zemlje Јег sn se nalaalll ■ u sredinl stranlh studenata. Ovde treba napomenuti 1 shvatanje koje se ogleda u potcenjivanju mogućnostl usavršavanja govornog Jezika sa onim inostranim studentima koji borave u toku leta na našem Jadranu 111 u Beogradu. Pltanje je da 11 nam Je i koliko korisna praksa koja ве ostvaruje u postojećlm uslovlma u pojedinim zemljama preko AIESEC i IFMSA. Ovo se postavija i za pojedine »na učne ekskurzije«, koje se izvode. Ima 1 onih kojl potcenjuju naučna dostignuća koja su postignuta 1 u našoj zemlji. Ova, kao 1 mnoga druga pitanja treba da budu predmet zajeđničke analize na sastanclma Odbora 1 skupštinama Udruženja kao i posebnim savetovanjima u okviru Univerziteta. Razumljiva je 1 prirodna želja da se vlše vidi i ode u inostranstvo, ali se postavlja pitanje za šta i koliko je zajednici ц pojedinim slučajevima ko risno da ulaže sredstva za takvs putovanja. Ako se radi o privatnim ođlascima, onda to spada n okvir prava građanina naše zemlje, ali ako se radi o odlasku u ime naie organizactje njenim sredstvima, onda nam ne može biti svejedno kakvl su rezuitati boravka i ponašanja naših dru gova. Pojedine loše pojave govore de Je ovaj problem, možda, nemoguće izdvojlti od opšteg problema vaspitanja u našoj organlzaclji. izgieđa da se samo ovde on najlakše 1 najdrastičnlje ispoijava. V. N.
ФЕЉТОН
ЕКОНОМИЈА И ТЕХНИКА УЧЕЊА(I)*
П Провели смо најмање дванаест, па и седа-мнаест, осамнаест година над књигом. Учили смо о свему и сванему, али врло мало или нзжало знамо о томе како се економично учи. Резултате педагошке психологије коЈа се тиме бави, није нам нико иреносмо. И није то била никаква случајност. Студирајући у предратним уеловима. када је у нашоЈ земљи психологиЈа самртнички животарила да би наЈзад 1940 изгубила и катедру. док се у другим земљама брзо развијада, наши средњошколски наставвици, психологијом необразовани, нмсу ни моглм да нам омогуће да на студиЈе дођемо са изграђегогм навикама за организован и плодоносан интелектуадни рад. Па и на Универзитету не обучавамо се. путем курсева или у коЈој другоЈ форми како да организуЈемо наш студентски живот да би нам што више времена остаЈало за учење. И како да то учење буде што рационалније. Овај напис који ће се држати .само научних, експерименталзгих, доказа и, наравно, где њих нема научничких хипотеза, може зато да буде од знатне корксти. РАДНЕ НАВИКЕ Фактор коЈи уноси ред у живот интелектуалног радника Јесу радне навике. А њима ми смо сиромашки. Јер немамо довољно траднција у погледу културног, интелектуалног рада. Ми смо, како каже професор Б. Стевановић, у стању да умремо на раду, али после тога наступа период нерада и потребна Је нека напомена да бисмо се поново и на исти начин прихватили посла. Ако само споменемо просторне радне кавике за коЈе су потребне и нарочите просторије, то не з«ачи да нису важне, него да се о њима не може говорити при постојећим станбеним условима. Али, времена никада ни мање, а никада га и нећв бити више. Његова величина зависи од наше пажње према њему. Зато и можемо да кажемо нешто више о временским радним навикама. Да бисмо приказали на примеру како она изгледа и колико користе, изнећемо праксу у америчком школству. На универзитетима постоЈе специјални курсеви за 'рационализацију рада кроз коЈе пролазе сви бруцоши. Не само да се излаже теориЈа, него се врше и вежбе. Свако бележи колико Је утрошио времена за тоалету, учење, спавање, обед, шетњу, разоноду итд. И на крају недеље своди. Када види колико Је утрошио времена на поједине ствари, без коЈих се могло, онда следеће недеље и несвесно скраћуЈе и почиње да га краде од неважних за неопходне задатке, студије. Прављење распореда за сваки дан доводи до велике уштеде у времену. Дан коЈи се почиње без припремљеног плана, неће бити максимално искори-
штен. УЈутру непостоЈећа обавеза не привлачи и пробуђени остаје у топлоЈ постелл да лешкари, слабећи своЈу ударну снагу, да сањари и да размишља у полуснвном стању дуже него што треба када и шта да отпочне. Али када се и почне било који поеао без одређеног граничног времена, темпо. којим се врши, сиор Је. Јер нема рока, коЈи делује • постицајно. Без распоређеног времена човек се прихвата било чега и довољан Је ништаван повод да ради оно што би иначе са потсмехом погледао. Али и дневни план може да буде недовољно целисходан ако, док се он стварао, у свести није била присуша обавеза, шта се uopa урадити те недеље и тог мвсеца. Зато треба правити и дуторочне планове. Мкого нам времена прође и док чекамо тролеЈбус и возимо се њиме, док чекамо у мензи и свуда где нв можемо да свој посао свршимо одмах. А то је управо толико колико иам Је потребио да овладамо бар у пасивном облику знањем неког страног Језика. Студент коЈи се озбиљно припрема за живот имаће увек при себи речник или било шта друго што ће у таквим иначе пропалим временским интервалима читати и користитк. Све ово може изгледати као Још Једна свакодневна обавеза поред низа других. Али као саака друга навика, после изаесне праксе и она he постати нешто без чега нећемо моћи да радимо. ФИЗИЧКИ И ФИЗИОЛОШКИ УСЛОВИ Ако намерно заобиђемо оне физичке и физиолошке усдове за интелектуални рад коЈи не зависе од нас, задржаћемо се онда на таквима који су у већој или мањој мери у нашим рукама. Које можемо избегавати или поправљати. Недовољна светлост, ненормалан м неубичајен став тела нису услови у коЈима учење може да буде успешно. Али и ваздух Је важан чинилац. Обично се мисли да већи проценат угљендиоксида, настао издисајем, смањује ефективност учења. Више експеримената нису то потврдили не поричући да је он штетан за здравље. Њима Је доказано нешто друго. Да је влага у ваздуху највећа сметња. У простори Јама са великим броЈем особа често влада неподношљива атмосфера, баш услед веће влажности у ваздуху. А она се образује и знојењем коЈе је начин одбране организма од непогодне температуре. Средство коЈим се и влага и температура у степену неповољном за рад отклањају, Јесте промаЈа. Она хлад.и организам. Код северних народа, насупрот нама, промаЈа увек постоЈи у кући. А температура при интелектуалном раду треба да буде између 18 и 20 степени. Добро Је такођв и с времена на време излагати се нижоЈ температури, Јер и то буди организам.
Наставиће се
♦) Ово је први из серије чланака на ову тему
Мирослаа АХТИК
Laboratorija
TRGOVINSKO PREOUZEĆE ZA PROMET LABORATORISKIM HEMIKALIJAMA, в вogr a d. r j u h br. 44 - Post. tah sir ' .1 Direkcl a: 7 iuli 44 tel 25*832 23*907 APARATIMA, UREBAJEM, UCILIMA I ŠKOLSKIM NAMEŠTAJEM br. 2t bner Mihajlora 35 tel. 24-193 - . ■■ Prodavnlca br. 3. Prurcnsha br. 5 tel. 25-052
IM& STALNO NA STOVARI?TU I UVOZI: HEMIKALiJE: Laboratorishe fpro purris, purum) Tehničbe Reabtive i indibatore Mibrosbopsbe bo)e Reagens ! fflter papir Fibsanal-e. LABORATORIJA SNABDEVA SVOJE KUPCE Laboratorisbim stablom, aparatima, priborom Analitičbim i precianim vagama, aparatima га destilaciju vode Sušnicama i termostatima, elebtričnim pećima Uljanim i vođenim bupatflima. mibrosbopima Mibrotomima, Ph-metrima refrabtorima i polarlmetrima I
Svim ostalim naučnim i kontrolnim instrumentima poznatih svetshih firmi TRAŽITE NAŠE PONUDE Univerziteti, velihe i visohe §hole! Možemo vas snabdeti učilima Iz obtasti: Fizihe, hemije, biologije Geografije, matematihe, feao i modelima на crtanje. RASPOLAŽEMO BOGATIM ASORTIMANOM: Diafilmova (iz svih oblasti) Nastavnih filmova (nemih i tonskih) Fisfeulturnih rebvisital
МОЛИМ ВАС...
Немој да те примети вратар, упадни чим н>ега нестане. Куцао сам на врата, администрације Филозофског факултета, поклонио се и са оним уобичајеним приступом изговорих. , Молим вас, и наставих.. Ја сам стигао из унутрашњости и враћам се одмах, дошао сам да се распитам да ли ce могу уписати на педагошку групу, јер сам завршио средњу економску школу, нисам ни завршио, секретарица, жена намрштеног лица, које на први поглед не обећава много, довикну вратара да ме истера: Какав је то начин, студенти па не знају читати шта пише!? Па. молим вас само три речи, да ли могу или не и одмах идем! Симо. закључај врата и пре једанаест немој никога да пустиш. Увек се дешава тако на овом факултету. После неколико дана, опет сам дошао, али сада у једанаест часова. Питам вратара да ли је слободно. Да, одговорио је. Ушао сам. али овог пута нисам се поклонио, ко зна можда се то не допада другарици. Пришао сам, ставио руке на сто, како сам то од увек радио и издекламовао мо.lе питање. Другарица (ако се не вређа) одговорила ми ie ла она не зна, већ да се обратим за други сто, јер „она“ друга даје обавештења и говори у име „ове“ апминистрациlе. Али „оне“ тамо није било. Рекао сам: добро вратићу се око пола дванаест. Идући београдским улицама, које иначе дотада нисам познавао, срео сам једног мог старог друга. Дошао сам и ја да видим за упис Iедне групе нас другова ко!и смо завршили библиотекарску школу. Па деканат како ми рекоше има неки састанак у пола један л ко зна када ће завршити. Сутрадан дођох пред администрацију и видим велики ред. Питам друга до мене, зашто чека? Само да питам примају ли накнадне молбе за упис.. Другог, а ви колега? Само да предам индекс на увид, iep сам га јуче био заборавио. Да ли да питам и тређег. Реших се и учтиво запитам колегиницу. А ви зашто чекате? Да питам где се врши упис. То вам ia могу ређи, а ви мени уступите ваше место како би пре дошао на ред. Када ie нас пет пустио, вратар, још са врата угледао сам службеницу која ла.lе обавештења. Да ли ггримате са средње економске школе, нисам успео да завршим. док ме тихо прекинула са речима. Код секретара. После пола сата чекања, дошао сам на ред и код секретара. Опет сам ко зна по који пут поновио исто питање и не
желим да понавл*ам, јер је и вама постало досадно читајући (а како 1е тек мени). Сасдушавши ме, секретар ми рече. Може. Ко зна, сигурно су се неки од мене боље снашли, те су улазили кад им год устреба, било онако пријатељски или службено. Неки нису нм долазили, а зашто 6и и долазили ца праве већу гужву када су своје проблеме, односно своје потребе решили ггреко телефона. Б. F.
Sludent
7