Студент

(PRO et CONTRA) SA STUDENTSKIH GALERIJA

ОПРЕЗНОСТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА Силвија Рајман: ,,ЖЕНЕ СУМРАКА“

V репер тоарско ј политици дра ме Народног поооришта могла ce досада у односу на савремему драму уочити извесна опрезност, да не кажемо неповерење. Та оврезиост нмје била доследна, нити имада система. Прво се може помислити да, као и код осталих производа модерних уметности, подозрење изазива форма. И заиста, дуго смо чекали да ва позоркици на Трту републике видимо неко жив ље, смелхје написано дело. Страх je био оправдан: занимљива, бизарна драмска техкива може често да буде шарени дицаии покривач јевтиних мислк или недостатака мисли. Опрезно Народно позориште се затмм одлучило на велики корак и поставило „Сањалицу" да би, изгледа, доказало да савремена форма само служи за кријумчарење идеја које се на позорницу никада не би попеле Поучивши тако гледаоце, Народ но позориште изгледа да има намеру да настави са комадима који су угалвном просечни, мир ни и сааремени само зато што су скоро написани („ДонЖуан") илм зато што се дешавају у садашње време). »Дубоко плаво море). Баш због те погрешно усмерене обазривости, савремен проблем (и његово достојно уметничко третирање) који би требало да одлучује о вредностм комада о коме је питање, из гледа да потпуно отсуствује у делима коЈе је изабрало Народно Маколико та дела или глумачка остварења везана за њих била вредна, она не одговарају једној нарочитој потреби живог гледаоиа. „Жене сумрака" неће никако задовољити ту потребу. И ова драма спада у оне које карактерише „време садашње". Да те ознаке нема, могла би се (у Енглеској) догодити и добрих педесет година унатраг, Поред тога што тема ниЈе искључиво везана за данашњицу, то је комад са социЈалном проблематиком и пати нажалост од исте бољке коЈа нагриза и већину „со циЈалних" праваца у савременоЈ уметности; сматра се. ваљда ради схватљивости. да социЈална питања треба уметнички обрађивати, примитивним, несавременим поступком. Као да су нова изражајна средства. коЈа су омогућила да са сцене допре и неисказиво, резервисана само за необична психолошка иживљавања. То Је иначе раздражљиво марљив рад уредног познаваоиа. Известан броЈ ванбрачних мајки, окупљених у ЈедноЈ соби са своЈим различитим темпарементима и прошлостима и њихов сукоб са лешинаром који и на њима хоће да заради, захвална еу сировина за сценску обраду. Жене су се по Једном добро припремљеном плану (1 и 2 СД. експозициЈа. у свакоЈ од наредних слика Један степеновани емотивни набоЈ) испричале своју повест и кроз одговарајуће поступке откриле шта су природе и околина р а н и Ј е учиниле од њих. Треба у прилог писцу убројати вештину којом се постигло да ниЈедно лице ниЈе помоћно. другоразредно. Нарочито )е личношћу Сали постигнут спретан драмски ефекат: занемарена (наокс и ол писца), сулуда служавка постаје наЈедном учесник у наЈузбудљивоЈ сцени комада, мада то тако.

по прорачуну, кије требало да буде. То )е место било заузето за наредну сцену добро прокушану сцену умирања у присуотву цмника коЈи неће да помогне. Ипак, прави таленат Је диктирао ванредно лепо ткање лудагае приче, лагано, природно прилремање ужасног саопштења о убиству детета и реакдиЈу на сусрет с газдаридом, те Је то место и његова интерпретација

Милена Далчевић

оно што he најтрајније остати У сећању, делом и због укуса и умерености Славке Ружичић у улози која наводи на лака решења. Вероватно и Једина. Јер, иако СилвиЈа Рајман зна да људи не смеју бити сасвим црни ни сасвим бели, да су онакви каквим их друштво учини и тако даље, она из тих већ простих истина не ствара велику истиниту драму. Она ипак мора да се испомаже Једном демонском личношhy (госпођа Алистер) коЈа својом природнсм злобом каткад подгуркује посусталу радњу. Бо је на њеноЈ уметничкоЈ палети (а редитељ Је нажалост на њима и остао), нису толико обилне да уверљиво дочарају девет особа у истом положају коЈе тре ба да буду по сваку цену различите. Док су неке од њих (Виви Јан) сразмерно богат материјал за глумачку обраду, и имаЈу своЈ, сценски развоЈ, већина Је само различито офарбана и увредљиво симетрично размештена. иако комаду у целини недостаЈе права атмосфера и велика сугестивност, ваља ипак признати да и поред несумњиве, разабирљиве тезе коЈу драма садржи, дијалог није никада пишчева тирада. Просечна солидарност коЈом одише овај комад изазиваЈући i исто такву режију, не може значити неко освежење и упечатљив уметнички доживљаЈ. Публика, иако није у стању да јасно сагледа чиме се Народно позориште руководи у састављању свог савременог репертоа, ра, с правом очекуЈе да joj се, j уколико се ради о преводима, прикажу у првом реду наЈзначајнија достигнућа иностране драмске литературе. Пренаглашена опрезност увек више во [ ли неупадљиво отал>аван>е од > крупнијих. наравно рискантниЈих, подухвата.

Војии ДИМИТРИЈЕВИЋ

KULTURA I UMETNOST

Дискусија o активности на Универзитету Културна политика

Овим uanucojn Редакцијп „Студента “ от вара дискусију о целокупном живсту на Универзитету. Очеку јемо да he излена мишљења и предлога о овом пробљему бити у оној мери корисна у којој је неопходна према досадашњим резултатима.

РАЗГОВОРИ о култури по неком необјашживом обичају код нас се воде обично крајем школске године или тек почетком друтог семестра. Ако оваЈ напис и не буде имао другу сврху до ту, да раније почнемо разговоре (и договоре акци ју) о културној делатности на Универзитету, ипак није сувишан. Напис се претежним делом односи на онај део културне активности који се организуЈе кроз уметничко културна друштва. Као што Je познато, на Београдском универ".итету постоји седам културних друштава са 1047 активних чланова. То Је бројчани преглед и ггретставлл сигурно успех, тренутно, свеједно колики. Међутим, не желимо да у овом напису, полазећи од тих података, кренемо помало већ рутинерским колосеком и да наставимо са „потребом омасовљавања" и слично. Покушаћемо да идемо другим путем. Посто Јање културних колектива (реч је разуме се и овде и даље искључиво о Универзитету, чиме се искључује просветни и забавни третман) н и Је, само по себи, ако уз обележЈе резултата nof стојања нема Један одређени плус у виду реализованог кул турног остварења, Још никакав доказ о стварно позитивноЈ и стварно културној функцији тих колектива. У условима једног стереотипног фолклорно-народно-певачког и свирачког програма (а такав преовлађуЈе) може да буде и по ствар ноЈ улози, јесте, минус. Сумаран преглед прошлогодишше културне активности, изузев делатности друштва „Бранко Крсмановић", показуЈе следеће:

Ради шест фолклорних група, коЈе су по својим резултатима потпуно укључене у познату вишегодишњу трку која масовним извођењем покушава да Једну значаЈну културну прошлост, претвори малте нг у културни програм с а д а шњиц е. И то не у име културне прошлости, него много више у име рецимо, новца нужног за одржаваше осталих секција, и рецимо, Једне потребе за забавом и игром.

Пише

Бора Павловић

Пет оркестара народне музике и десетине певача народник песама солиста, дуета, квартета итд. утопљених у кафанско севдалиску атмосферу у стилу „чувам овце на ливади сама“, поново ставља на дневни ред питање: шта желимо на том путу да остваримо у конкуренциЈи стотина професионалних и аматерских певача, када стартуЈемо са истих полазних позиција и даЈемо резултате махом на истом нивоу. На иеки начин постоЈе и три хора, разапета између малог броЈа чланова и неувежбаних и гласовно неприпремљених певача, између непробраних стручжака и шарених програма, са веома ретким иступима. Beh хронична слабост хоровl» и стварни недостатак хорског певаља Јасно указуЈе да се ради о таквом облику активности за коЈи Је нужан више месечни рад, док се почну поЈављивати први вреднији резултати. Зато се, према досадашњим резултатима, изгледа, нема довољно воље.

Уз постојање две ликовне и четири драмске секдије, у чији квалитет не можемо да улазимо, постоје и групе рецитатора обично сакупл»ених пред саму приредбу, по правилу препуштених у свему самих себи (и у ибору песама и у припреми) уколико наравно нису студенти Позорипше академиЈе. Када ое ови помало горки редови прочитаЈу, може изгледати да се ради о Једном прештром и превише критички настроЈеном ставу. Међутим, желимо на овим примерима, надохват узетим и сасвим сумарно обрађеним да истакнемо с а св и м различиту полазну тачку у оцени резултата нашег културног рада од оне уобичајене у нашим дискусиЈама. Та полазна основа Је следећа: центар младих интелектуалаца апсолутно не може вршити своју кул турну функцију ни ону садашњу, ни будућу ако његове културне амбициЈе не превазилазе ниво већ типизираних културно уметнич ких друштава у градовима и међу омалдином. Јер, оно што је за та друштва несумњив успех за Универзитетска под условом да се ради о остварењима приближног квалитета, je неуспех. Да не говоримо о томе колико има остварења и испод тога квалитета. Културна политика Универзитета, а о њеном се дефинисању пре свега и више од свега и ради, креће, објективно, са различитих, знат но повољниЈих позициЈа (састав, количина знања и опште културвЈ и нормално мора да има и, субјективно, далекосежније циљеве. Наш културни живот међутим, са часним изузетком „Вранка Крсмановића“ уопште не показуЈе такву оријентациЈу, такве амбиције. Ту је чворна тачка дискусије коју покрећемо. Какви треба да буду циљеви културие политике на Универзитету? Какав програм уметничке реализацмЈе? Каква су средства потребна зато? (Настагак на следећој страни)

Џемс ТарберУНИВЕРЗИТЕТСКИ

ПОЛОЖИО сам све испите на свом факултету, али никако нмсам могао да положим ботанику. Хо је било зато што су сви студенти ботанике морали да проведу неколико сати недел»но у лабораторији гледајући кроз микроскоп на биљне ћелије, а ја никад нисам могао да ишта видим кроз микроскоп. Пикада нисам видео ћелију кроз микроскоп. То би мог маставника доводило до беса. Он би ишао дуж лабораторије задовољан напретком свнх студената који су цртали оно што су вмдели и што је, како су ми рекли, било врло занимљиво, све док не би дошао до мене. Ја бих Једноставно стајао. „Не могу ништа да видим“, рекао бих. Он би почињао доста стрпљиво објашњавајући да свако може да види кроз микроскоп, али би увек завршавао у великој јарости, вичући да бих и ја TAKOTiE могао да видим кроз микроскоп, али да се само правим да то нисам у стању. „У сваком случаЈу то умањује лепоту цвећа“, одговарао бих обично. „Овде се не ради о лепоти цвећа,“ говорио би ои. „Ми се бавимо само, да тако кажем, МЕХАНИКОМ цвећа.“ „Добро", рекао бих, „ја не могу да видим ништа". „Покушај Још Једном," рекао би он и ја бих ставо око на микроскоп и не бих видео иишта сем, с времсна на време, неку магличасту млечну материју. Требало Је уствари сагледати живахни неуморни систем оштро оивичених биљних ћелија. „Видим нештош то личи иа млеко," говорио бих. То Је, викао Је он, отуда што нисам добро наместио микроскоп и зато 6и га он поново намештао за мене, уствари за себе. Ја бих поново гледао и опег видео млеко. Најзад сам пао, сачекао годину дана и покушао поново. (Да би се могло дипломирати, требало је завршити Једну годину неке биолошке науке.) Професор се вратио са летовања поцрнео, сјаЈких очију и спрсман да својим слушаоцима поново објашњава структуру ћелије. „Но“, рекао ми је вссело када смо се срели на првом часу, „ове године ћемо сагледати ћелије, зар не?“ „Да, господине," рекох. Студенти хоји су били лево од мене, десно од мене, испред мене. иза мене видели су ћелиЈе; штавише, они су их ћутке уцртавали у своЈе свеске. Разуме се, Ја нисам ништа видео. „Покушаћемо" рскао ми Јс професор мрко, „покушаћемо са сваким положајем микроскопа који Је

познат човеку. Бог ми Је сведок да hy наместити ово стакло тако да видиш ћслијице ил hy да дигнем руке од наставничке каријере. Зз дпадссстдве године бављена ботаником, ја“ и наједном би прсстао јер Је почињао да дрхти цслим телом као Лајонел Баримур, а заиста Је желео да се уздржи. Сцене самном стварно су га коштале живаца. Други предмет који нисам волео, али сам га нскако положпо, била Је економија. Ишао сам на тај чао право са ботаникс и то ми никако ниЈе помагало да разумем ниједан од два предмета. Обично сам их мешао. Али ипак не толико као један колега који Је на економиЈу долазио право пз физичке лабораторпЈе. Он Је био полутка у фудбалском тиму и звао се Бољенћевћ. У то време Државни универзитет ОхаЈа имао Је један од иајбољих фудбалских тимова у зсмљи Бољсићевћ јс био Једна од иаЈглавнмЈих звезда. Да 6и могао да игра било Је потрсбно да остане студенг, што Је било врло тешко, јер је, иако нем као во, био исто тако отресит. Већина професора је била благонаклона и пропуштала га. Нико му више ниЈе помагао питаЈући га, нико га нмје једноставније питао од професора економиЈе, мршавог, стидљивог човека по имену Бесам. Једног дана када смо се бавили трапспортом и расподелом, дошао Је ред на ВољсНћсвћа да одгОвори на питањс. „Наведиге неко средство транспорта", рекао Је професор. У очима крупне полутке ниЈе се појавило нимало светла. „Ма кдкво превозно средство," рекао Је профссор. Бољенћевћ је седео буљећи у њега. „То Је“, настављао је професор, „ма какво срсдство, начин, метод којим се из једног места иде у друго. „Бољеићевћ Је имао изглед човека кога су увукли у замку. „Можете да бирате између превозних средстава на парии, на електрични погон с коњском вучом, „говорио Је професор". Потсетио бих вас на Једно средство коЈе обично упртребљавамо када по земљи путу Јемо на веће раздаљине. Владала је потпуна тишина и свако се нелагодно мешкољио, укључивши ту Вољенћевћа и господииа Бесама. Господин Бесам нагло прекиде тајац нав рло чудноват начии. „Чу-чу-чу,“ рече он тихим гласом и постаде наједмом чивитаст. Гледао Је молећиво по учионнци. Сви смо ми, наравно, делили жељу госпо-