Студент

KO CBE КОРКСТИ ШШЈМИЦЕ (Наставак ca l стране)

прснађе средстза за даљи рад фолда. јер су отплате дугова тако мале да он јсш увек не може да живк. Међутим, још важнмје је данас питање: како поделити расположива средства. По овом питању, управа очекује помоћ од факултета. До садашња пракса је била да се позајмица даје по препоруци одбора за социјална и екопомска питарва Удружења студената са факултета. Мзђутим, ови одбори не извршујз' своје задат ке у духу закључака са прошлогодишњег пленума фонда. Слаб рад ових одбора најјасније се запажа на Филозофсксм факултету С обзиром да на овом факултету кма мноштво група, а чланови одбора су већином другови са млађих година који не познају апсолвенте и њихове проблеме, то се деша ва да упућују оне којима позај мица није најнеопходнија, а ускраћују препоруку онима којима од зајма зависи завршетак студија. На Медицинском факултету економски одбор самоиницијативно, а нарочито на инсистирање Комитета Савеза комуниста и Одбора Удружења Студената, крши прошлогодишње закључке и захтева да се позајмица даје апсолвенту за неограничено време. Има људи са овог факултета који користе зајам и до тридесет месеци, иако је одређено да се зајам медицинарима даје највише 14 ме сеци гго апсолвирању- Оваква политика води томе да млађи апсолвенти не могу да дођу до средстава, Јер, док апсолвенти из 1952 и и з1953 године примају месечно преко 450 хиљада, овогодишњи апсолвенти примају само 150 хиљада. Бојимо се да овакав рад не утиче, поред осталих фактора, на све веће пролонгирање студија на медицини и убудуће. 9L.-CU

Alles zusammen (IZ ZADRA)

U Zadm je to bilo. Ne baš u samom Zađru. Na Punta Amiki. To je odmah tu. Kod Zadra. Predgrađe na neki način. Ali ne prljavo, sa ružnim kućama. I bez kanalizacije. Ne. nikako. Tu vredi živeti. Hoću da kažem: vrlo je lepo na tom malom poluostrvu pod gustom borovom šumom odmah pored mora. Ne kažem dajepored mora uvek lepo. I romantično. Recimo, kađa seljak kopa između kamena. Kada nađe šta da kopa. A letnje sunce upeče. Coveku tada izgleda đa mu je mozak bez zaštite lobanje i boji se da dođirne teme. Ali, mi nismo rađili. To jest, nismo tađa radili. Na Punta Aml- bilo je međunarođno omladinsko odmaralište. I bilo je veoma lepo. Samo nije reć o tome. Hteo bih da lspričam neke utiske. A utisci nisu isto Što i činjenice. To se zna. Ni zaključci. Mene su najviše interesovali Nemci. Ne nemački socijalisti. sa njima smo se upoznali na seminaru i utvrdill mnogo zajedničkog interesa i shvatanja o raznim stvarima. Interesovali su me njihovi prosečni sunarodnici. Kada se кос 3 nas kaže Nemci, onda to niie isto što i stranci <naprimer Francuz). Mada mi dosta brzo zaboravliamo... ponešto. Ш. mo*da izgleda da zaboravljamo. Na svaki nač'n, niko kod nas neće pasti u nesvest ako čuje da neko razume recimo mržnju. I sada... tako, ovi Nemci bili su naši gosti. Diskutovali smo. šalili se 1... uopšte. Mi, zbilja, hoćemo đa budemo prijatelji. Sa

kime se može. Dakle... đolazili su Nemci gosti. I strašno me zanimalo evo šta... Ne podaci. recimo o broju članova socijalističke omladine ili one druge... treće. Oni imaju mnogo tih organizacija. I znački. I pozdrava. NeSto đrugo, kažem zanimalo me je. Koliko se razlikuju ovi Nemci gosti, ođ onih koji, Цаko je poznato. nisu bili gosti. Na svaki način, sigurno je: ima mno go stvari od zajedničkog interesa među mladim Ijudima iz raznih zemalja, pa razume se i između Nemaca i nas. I dobro je i treba sarađivati. I biti prijatelj. je van sumnje. Međutim, niene je interesovalo nešto drugo: da li su naši gosti porasli đa sa nama mrze one zbog kojih Nemac kod nas znači određen (vrlo određen) pojam. A taj pojam nije nacionalnost. Jednog dana, grupi Nemaca objašnjavao je naš drug, ne kažem informativno. ili; samo informativno: ...»Ona olupina što je nasukana... da tamo... pored obale to je nemački nacistički brod 1944 godine naši su ga spalili i ootopili.« Ovi Nemci su inače radoznali; ...»kod vas stvar no radnici unravljaju fabrikama?... a direktor... šta če direktor. I plate su male.« Sada su ćutali. Ne, ne bi išli sađa na brod. Možđa posle jeđnom. Grupa se vračala u letovalište, Našeg druga шка pod raku.

Nisu ga ni tapšali. Ne kažem da je bio strašno žalostan zbog toga. A oni, jeđan pa drugi, okretali su se i gledali brod. Možda iz radosmalosti: Ne znam. Znam samo da nisu sa nama išli na olupinu. A posle... posle su išli. Ali, nikada sa našim. Nisam siguran: da li je manje ili više značajno. To sa brodom. Nacističkim. Ali siguran sam nije bez znaČ&ja. Radoznalost i melanholija različite su stvari. To se. dabome, zna. Hoću da kažem: ako nešto može još đa se žali ne može, još ne može koliko bi trebalo đa se mrzi. Ne kažem da sam to ja smislio, samo istina je. ...Stranci su stizali u smenama. Logor ima noćnog stražara. A ovaj sinčića. Mališa čupave plaVe kose i krupnih očija. Mali je imao tada četiri-pet godina. Bio je Ijubimac logora Sa slarijim bratom i đva tri dečaka, stajao je pređ ulazom u logor i očekivaO novu smenu stranaca. Grupa je bila dosta đaleko. Mili ih je primetio. Sigarno nijs mogao da ih čuje. Potrčao je prema jeđnom svom prijatelju: ..»čiko, idu Svabe!« »otkuda znaš da su Nemci?« »znam« rekao je Mili. Zaista Nemci su do*li. ’ Mili je jednom na plaži пачзо stari olupani nemački šlem (možda sa onog broda). Nabio je šlem na malu g’avu v rila mu je samo brada. Kada je prolazio pored grupe Nemaca. робоо da maršira: ...»ajn ...cvaj ....Svabo soldat!« Jedan odmah (odrastao čovek), besno je viknuo: »Niks! to Jugoslav solđat«. Pri tome se nervozno pokrenuo i pogledao malog tako... da sam pomislio

kako je vrlo dobro što je ovaj čovek samo gost, ovde kod nas. Mili se malo uplašio. Ali kada je video nas, okrenuo se i rekao nešto što na nemačkom ne bi mogao reći, sve da je tim jezikom, odlično govorio. Mi smo mu objašnjavali da su to Nemci, a ne »Svabe«. I da ne sme tako da ih zove. Obećao je... ali nisam siguran da je shvatio razliku. Uostalom. to 1 ne zavisi ođ objašnjenja. Svakako, ne samo od našeg objašnjenja. U zasebnom delu logora bili su smešteni nemački omladinci. Ne znam da li je to običaj u Nemačkoj: svi omlađinci imaju noževe skautske sa dve oštrice. I sve grupe imaju firere. I uvek idu skupa. Firer kaže; Ales cuzamen«... To znači idu na plažu... ili u menzu. A kada se sunčaju, onda firer diriguje, a oni pevaju u horu. Oni se ne smeju kada pevaju. Hoću da kažem... ozbiljno pevaju. Ja rie znam nemački. Ali znam... firer. Možda je trebalo da se promeni naziv. Recimo za grupe naprednih nemačkih omladinaca?... I. firer obično ide sa dvojicom... mlađih. Jeđne noći, neki moj drug Slovenac, pozvao je svog prijatelja iz grupe Nemaca, da iđu... ne znam gde. A nije ni važno. Ali ovaj nije mogao. Te noći je, po kazni, morao da stražarči dve To se nije znalo. Mislim, taj otačaj -da se stražarčL.. na

letovanju. Sest stražarskih mesta su imali. I, dabome, razvodnika straže. Istina... imali su samo noževe. Nas to nije interesovalo. Saznali smo, kao što sam već геkao, slučajno. Oni to nisu pričali... Valjđa da nas ne bl uznemirili... šta li. A mi se, zbilja, nismo uznemirili. Samo, bilo nam je pomalo čuđno ili smešno kako hočete. Svakako: i žao nam je bi 10... Toga što je bio kažnjen. Ali... disciplina je disciplina. A oni su stvarno disciplinovani Ijudi... Već sam гекао noćni čuvar je postojao. Otac malog Milenka. I još dvojica, vrlo savesni Ijudi. Nikada ništa nije nestalo Sz logora. To se znalo. Kod nas, rekao sam, poneki: ili vrio ogorčeni ili politički ne-

obavešteni kažu, svi su Nemci isti. To. sigurno nije tačno. Samo kada se sada setim ponekih mladih Nemaca koji su bili kod nas u Zadru, nisam siguran da li mi je sasvim jasno šta pretstavljaju za nas - oni recimo, sa broda. I zašto je taj brod bio doplovio do Punta Amike. 1 da više neće otploviti

V. IVANOVIC

MANJE TROŠITI DRUŠTVENA SRETSTVA

Slanju naših studenata na praksu u druge zemlje poklanjala se u protekloj godini znaбајпа pažnja, što pokazuje i činjenica da se broj onih koji su išli povećao prema 1952/53 god. za 89 (od 126 na 215). Najviše je išlo tehničara (117), zatim medicinara (70), ekonomista (21), veterinara (5) i po jedan farmaceut i stomatolog. PRAKSA U UNOSTRANSTVU A NE U JUGOSLAVIJI Г>а li je ovakva orijentacija uvijek pozitivna. Ima nekih oz-

biljnih prlmedbi u pogledu izbora zemlje u koju se na išlo na praksu. Tako se npr. sa stručnog stanovišta ne može pravdati činjenica đa je najveći broj medicinara išao u Tursku, koja je u pogledu nivoa medic'nskih nauka ispod našs zemlje. U to su sa uvarili i sami studenti koji Su tamo bili. Verovatno su u ovom slučaju po sredi bili povoljniji matsrijalni uslovi. No korisnije bi bilo da је i manji broj studenata uz isti utrošak novca išao na praksu tamo gde stvarno ima šta novo da nauči. I pitanje prakge ekonomista u inostranstvu je problematično, obzirom da oni u toku stuđija nemaju ni obaveznu praksu u našoj zemlji.

KULTURNA I SPORTSKA GRANDOMANIJA

Prošle godine organizovane su vrlo uspela gostovanja KUD-a »Branko Krsmanović« u Ankari i Minhenu. Ali u pogledu kulturnih i sportskih veza treba uočTi i neke pojave karaktsristične ne samo za društva na Univarziietu, već i uđruženja studenata iz unutrašnjosti. Radi se naime o nekoj vrsti grandomanije. Primeri če to najbolje pokazati; огganizatori prvih letnjih studentskih festivala u Srbiji udruženja iz Smeđerevske Palanke i Zrenianina htela su i po cenu velikih materijalnih izdataka da na nlih dovedu izveme i kulturne grupe iz incstranstva. Cak su i čitavu oreanizaciju festivala time uslovljavali. OKO 800.000 ZA JEDNU EKSKURZIJU Zanimljivo, a i korisno bi bilo detaljno obraditi finansisku stranu svih ovih odlazaka u inostranstvo. Na osnovu podataka kojima raspolažemo a koji se ođnose uglavnom na naučne ekskurzije, može se odmah zaključiti da su novčani ulozi pojedinaca i društava u nesrazmeri. Evo dokaza: za ekskurziju 27 studenata PMF fakultet je dao 168.000 din., a oni su uložili ukupno 54.000 din.; za grupu od 47 studenata istorije dato je 626.000, dok suoniuložill 141.000. Ipak. najdrastičniji je primer Muzičke akademije koja је društvenim novcem pođmirPa sve troškove boravka svojih 26 studenata u inostranstvu, a oni su iznosili 440.000. Društvo zaista treba da pruža. i neosporno pruža vrlo povoljne uslove u ovom smislu. No. pođ tom parolom ne sme se dozvoliti nezđravi odnos prema društvenim fondovima.

M. PREUC

kroz stranu studentsku štampu

KUBA

»Vida, UniverZoTitil« Dekanat i studenti Farmaeeutskog fakdlteta Univerziteta iž Havane ponovo su protestovali protiv vladinog zakona po kome je svakoj osObl bez diplome dozvoljeno da upravlja sopstvenom apotekom u slučaju da nema farmaceuta sa diplomom Profesori farmacije takođe protestuju izjavIjujući da takav zakon pretstavlja opasnost za građanstvo i da u mnogome utiče na položaj svršenih studenata termacije. Oni takođe misle da je zakon u kontradikcijl sa osnovnim principima Univerziteta i može postati opasnost *a sve akademske profesije.

ARGENTINA

Argentinska studentska organizacija ponovo je izazvala kritičnu situaciju zbog nekoliko sukoba sa policijom i većeg broja uhapšenih poćetkom oktobra ove godine. Incident je pcčeo 5 oktobra kada je studentski centar »La linca ruta« iz Buenos Airesa робео da slavi svoju 60-godišnjicu i kada je policija zabranila proslavu. Posle toga stuđenti su organizovali protestni marš tako da je policija uhapsila nekoliko studenata. Univerzitetska federacija Buenos Airesa zbog toga 1e pozvala studente na štrajk.

Ponovna akcija policije, pa i upotreba oružja izazvali su generalni štrajk širom Argentine. Pedeset studenata bilo je zatvoreno, a pretsednik studentske federacije Buenos Airesa pobegao je u Urugvaj. U isto vreme udruženje stunata Urugvaja pozvalo je stu dente Urugvaja na štrajk solidarnosti. Argentinska stuđentska organizacija pozvala je sva slobodna udruženja stu denata iz svih delova sveta da pokažu svoju solidarnost sa borbom argentinskih studenata kojl se bore protiv režima Регбћа.

Prevela

Jelena OSTOJIC