Студент

СЕЋАЊЕ HA ДРУГОВЕ ИЗ ЛОГОРА

МАТХАУ3ЕН 3ИМА 1943 . . .

ПОГИБИЈА ЈОВЕ ЂОРЂЕВИЋА

He отворече прозоре улази хладач ваздух и залеђује око мене oолеечике ингернирце. И учинивши своје, опет се губи кроз отворен прозор rojto преко. Хладно је. Човеку се чини да се хладноћа збила у стаклеии зид, прозрачан и густ и да се у њему укочио живот бараке. На креветима непомично леже болесници, многи спавају. Кревета је много, поређани један поред другог очи чине два дугачка низа и раздваја их само пролаз по средини бараке. Сџаке суботе мењају се људи на тим креветима. Понеко умре. Стењања у oeoj бараци нема. И оно се укочило од хладноће, застало негде у њој, следило се. Само у раним јутарњим часовима noнеки од туберкулозних се пробуди и непомерајући се кашље напарно под чаршавом. Кашаљ траје дуго, обично no пола сата, а затим исцрпивши јадника нестане, угаси сб. Барака опет занеми. Ако се неко од оперисаних не покрене у сну и noвреди рану, cee остаје и даље непокретно. Тамо је Казимјеж, племенити Пољак из долине Млаве познате no подземном покрету против фашизма. До њега лежи Свихлик, професор Чех с којим сам добар пријатељ и кЈЗји сваке недеље подели с иама који ne добијамо пакете ceoj пакет, na онда опет целу недељу дана cnaea или чита писма од куће. Лево до Свихлика лежи Андреј Мус чије презиме никако не могу да запамтим млко се трудим да то урадим. Да nuje његовог компликованог презимена, ја бих можда мислио о нечем горем и страшнијем. Мало даље је косоноси Шваба што гунђа no цео дач нејасне мисли, а no ноћи спава као заклан старост га је догурала до границе живота с амо мало да га неко гурне и пашће у непрегледno дно понора. Неравномерни noкрети устима и полушапат који се из њих искрада, сведоче да је још жив. Тамо докле ми поглед још доnupe је једна непозната ћелава фи?ура и жуто каа пламичак ceehe лнце. Ћелавко се увек придиже на лакат леве руке и пљује у малу пљуваоницу. До врата бараке још кма много људи, али не могу тако много да се напињем како бих их запамтио и видео. И у овом реду у коме ја лежим има тако много љуd«. Ceu они no спољашности личе један на другог исцрпљени, они имају заједничку особину: мало npuчају, мало се покрећу. Ту, међу њима, ено тамо лево пети кревет об мене, лежи мој друг.

Ко би рекао да је то младић! По цртама лица то се није могло закључити. Оне еу биле старачке. Дугуљасто лице, сасушено, светачко, црно као угаљ, изчад њега још црна коса, раван нос и танке ucnujeне црне усне и увек затворене очи. Очни к апци су се испупчили оивичени црним колутовима, испод њих полумесечаста кесица. Да, то је лице мога друга, Joee Ђорђевића. Овакво, каквог га cad видим, то лице ми није могло дочарати младост и лепоту овог младића до његовог доласка у логор. Само сам га ја увек замишљао лепим, достојанственим. И овакво уливало ми је поштовање према том човеку. Можда се то поштовање рађа у мени npu помисли на дела овог човека, а можда што је он ипак старији од мене. Да, много дана сам лежао на б оку, no целе сам сате миелио о Joeu, cee док ми се не би замориле кости и док се не би окренуо на другу страну и уморан заспао. У тим часовима он је лежао непомиччо само би каткад покренуо руку или ногу. И npu том, очи су увек ucпод тих затворених, танких очних капака. Да. Под њима је био затворен посебни свет, свет који је за Јову био вреднији од онога који га је тренутно окруживао. То је био onaj npeu свет сваког човека, свет детињства, npee млодости, свет о коме n.pau пут човек сања о свом положају у друштву. О том свету ми је Јово радо причао npe него што је дошао у ову бараку. Иуиме је Joeo живео. њиме се храиио и увек одушевљен тим свстом обично говорио: „Победићсмо фашизам"; вратићемо се кући“. П Али неко није хтео да се он epaти. Бмло је овако: Ведрог јулског поподнева еунце је пекло и у топлоти његових зра>ка тонули су редови барака. У eaздуху изнад црвених дугачких кроeoea титрала је оморина и чинило се човеку да oeu кровови ucnapa • вају. Између барака голишави интернирци препланулих леђа, црни као угаљ, окупљени у групама npuчали су. Ни овде послс напорног рада интернирци нису остављани на миру. Кроз логор тумарају крвожедни есесмани бат њихових чизама плаши интернирце. Милећи no логору они се завлаче у сваки његов кут. Ту у једној групи стоји и Joeo, eeceo и истовремено озбиљан са наочарима. Био је кратковид.

Кикот м прмчаи.е у групи прекмнуо је оштар позио есесмана. Ceu емо се окренули и npu том скинули капе. Шваба је једнако npстом позивао. Сваки од нас из Јовине групе прстом је показивао на себе питајући есесмана да лм баш њега зове. Шваба је викао „Неин“ cee док Јово није показао на себе. Шваба је ради нечег хтео да баш Јово изађе пред њега. Два човека су стајала један пред другим. Есесман уздигнуте главе, забачене мало уназад и палцима руку закачених на опасач на коме се сијао онај одвратни знак и речи „бог је с нама“. Рекло би се да је Joeo био seHu растом само ужи од угојеног Швабе и грбавији, јер му је интернирска блуза висила на мршавим и упалим раменима. Видео сам како Јовино лице подрхтава. Пар секунди протекло је у том ћутању, а онда је Шваба запитао: „Ти, прљави псу, зашто ниси скинуо капу и noздравио ме“? Страх нас је прожео. Знали смо да ће Шваба Јову ударити. То је био обичај у логору, да кад есесман пролази кроз улице логора успут понекад безразложно удари или убије. И Joeo се досетио, руком се машио да склонм наочарм. Шваба је поново мрзовољним гласом рекао: „Зашто не одговориш?... слепче, остави наочаре на миру“, и одјвкнуо је шамар. Јовина глава за часак се нагнула у страну, лмцв је запламтело од ударца и јарости и на поду су се нашле наочари. Joeo је погледао доле, наочари су стајали испред његових ногу. Хтео је да се сагне

да мх дохвати, али поновни ударац у главу му то није дозволио. У Шваби се нешто усковитлало, личио је на разјарену звер. Разљућен ncoeao је и газио наочаре својим тешким чизмама. И кад је euдео да су наочаре претворене у комадиће повикао је: ,Другипут ћеш поздравити“ и насмејао се грозио и одвратно. Група је направила круг око Јоee. Он је стајао нем м укочен. Сужени очни капци, какви се обмчно срећу код кратковидих људи, били су влажни вд суза. Сузне очи није бриеао, стиснуте песнице npunujao је уз тело. Речи се нису чуле. Ћутање је напомињало да група осеha исто што и Joea, да нас раздире иста бол, а онда је потекао разгоeop: „Свет је изгубљен за мене. Више га не видим. Само говор људи, само ваша реч сведочи ми да живим. Настуna тежак живот за мене. То су биле Јовине речи. Сви смо били номрштени, нешто је превирало у срцима људи. То је била беспомоћност коју осећа човек у оним тренуцима кад не може да помогне најбољем другу. Ш Пролазили су дани. Одмицало је топло лето м приближавала се кишовита тмурна јесен. Небо је било cee мркијс и постепено с њега су све ређе силазили облаци. За то време Joeo је радио у каменолому no киши, ветру и мраку, носио камен са још једним другом који је

ишао испред њега. Јово се спотицао, подизао и опет спотицао. Капо, који би се ту задесио, тукао га је батином и говорио му: „Лос, лос, псу носи камен*. Нијв јаукао од батича, само би извијао слабине и слухом тражио капоа, желеКи да га избегне. Лагано су св топиле физичке снаге и онако доста мршавог тела. Улицама логора, после напорног рада, могла се запазити необична тројка, два интерпирца су водила под руку треКег, а овај је погрбљен ишао и кашљао при изговору сваке речи. Једног дана су нестали . IV Јову сам затекао на Ревиру, у шпиталу. Пробао сам да разговарам с њим. Уморни, болешћу исцрпљени организам желео је само мир и на мојв речи 6и само потврдно и одречно климнуо главом. Ретко, врло р етко би се његове руке појавиле на кревету и поглед no простору, којим није могао ништа да докучи, само би на часак окружио унутрашњост бараке. Па у свеопштој тишини би се угасио и заклопио испод очних капака, да се у свести претвори у онај свет доживљен npe рата. То је био свет детињства доживљеног у велеграду какав је био бучни предратни Београд, свет успеха у школи, прве љубави, свет младости, У том свету сигурно су биле онв праве и кривудаве улице којима Је Јова ишао у школу, а доцније на Универзитет. И npeu сусрети са најхравријима којм су се борили на факултету за братст во и једнакост људи. Сећао св вероватно првих окршаја са љотићевцима и првих демонтрациЈа против пакта са Хитлером. И уз све то, као најлепше, сеНао се борбе са Немцима и окршаја у редовима партизана којима св он једне јесени прикључио. Јово је био задовољан и његово дело олакгиало му је муке наметнуте тешком болешћу. Једнога дана кад се просуло сунце no белом покривачу испод којег се налазио логор и кад је снопом светлости јурнуло у собу, Јова је био у агонији. Руком је хтео да скине нешто са груди а испијеним црним уснама тражио је воде. Болничар Шпањолац је дошао к асно. Само сам још неколико минута гледао Јов-иио тело. На белом кревету оно се црцело уско, дугуљасто и мршаво. Сунце га је благо миловало својим зрацима последњи пут.

Риста ЛОЈПУР

БРАНА ПАВЛОВИЋ: Цртеж

ПРЕТЕЧЕ НОВИЈЕГ СОЦИЈАЛИЗМА

КАРЛО КАУЦКИ:

Књиге као ова увек нас довлачи пред питаше да ли ми интимно и дубоко разумемо ово што се данас збива? Како је то настало? Где су шегови корени? Јер социјалистичка идеја није у друштву омеђена временом у коме влада. Постоје клице. Прва група научника материјалиста која је покушала да обради на бази проучавања храђанске историографије и социологије степене развитка социјализма, била је тројка Бернштајн-Меринг-Кауцки. Међутим, она се убрзо развргла, не урадивши ништа заједнички, јср Бернштајн и Меринг издају одаојено своје студије: „о социјалистичким идејама у енглеској револуцији" и немачке соНијал-демократије“ које памтимо по насловима, а Кауцки окупља и °ву екипу: Пола Лафарга, Линде•<ана и Хилквита који остварују иД*Ју у четири кн>иге. Превасходно економист, Кауцки држао увек широке панораме сконозвике времена које је проучаи одатле правио бојажл»и»е

излете у сфере проучавања шене ггројекције на односе у друштву. Мада материјалист, каткад је, немајући учвршђен и јасан метод и поред програматског става падао у апстракције које му нису дозвол>авале да строго научно обради неке проблеме и он се одједном подизао у ваздух медитативних шпекулација. Ово је веома уочљиво у првом одељку књиге који говори о Платоновом прехришћанском комунизму. Основна тенденција ауторова је да нас убеди у генеалошки праву линију која Г|-аја антички и савремени комунизам (концепције о шему). Ова идеја није оригинална јер су је пре шега третирали и немачки историчари-хеленисти (Пелман). Али он је отишао даље идентификујуђи ИДЕЈУ О ЗАЈЕДНИЦИ и њеним манифестацијама са модерним комунизмом што је формално, ненаучно схваташе проблема. Истовремено, то је изједначаваше етимолошкот и научно-социолошког појма речи: комунизма, Јер: ? ,човек Је друштвена животиња“ нема никаквог смисла ако се антиципира са; Је комуни-

стичка животи«>а", Ту се открива и методолошка слабост: открити поставку и тражити после н>ене облике свуда и свагде, дедуктивно. А уз незрелост производних снага робовласништва не иде реч комуиизам, или смо бар ми навикли да је погрешно употребљавамо, под не малим утицајем теоретичара о коме је реч. У проучавању Платоиа, Кауцки се ухватио само за концепцију заједнице добара, жена, деце итд. које стварно носе основне елемвнте онога што ми подразумевамо под: комунизам и обавио н>име своју идеју занемарујући п а рцијалност Платонвих поставки коЈи Је ту заЈедницу предвидео само за део друштва који надзире и управља масом (чувари). Сетммо се: »што се тиче народа он ништа не види, нето слмо понавља оао што му вођи кажу“ (Протагора( 317) одавде се рађа опет осиовна супротност коЈу и сам Платон признаЈе: „Сваки обични град саетоЈи се уствари од два греда: града богатих и града сиромашних... у сваком граду има опет мањкх и окзпа би се човек

веома преварио кад би хтео да их испитуЈе као поЈедине градове-др жаве". Стога се можемо плашити да нас Кауцки ниЈе одвео много даље од грађаиских историчара у проучавању античке друштвеноекономске формациЈе. Несумњиви квалитет Је проучавање коЈе долази 'за Платоном: прерастање платонизма у хришћан ство, (Уосталом. много ЈасииЈу иако ужу слику пружио нам је Енгелс, чији рад „Прилог историЈи раног хришђанства" треба претходно да проучимо да би правилниЈе схватили Кауцког. Ови делови „пре теча социјалитша" а далеко више „Порекло хришђанства" су врло успела и чиста проучавања Старог и *Новог завета и латинске патрологиЈе засноваие на чињеиицама без контемплативних комбинација. Даље следи праћење идеЈе кроз феудализам. Ослањајући се на Енгелсову сту диЈу „Немачки сељачки рат" Кауцки се сада, лрогресивно проучавајући доуштвене климе и осеке ослонио на језера материјала и отуда Је то наЈвреднији део књиге. Аутор Је ухватио и доказао нисао: да се отпор експлоатисању у Средњем веку неизбежио јавља ие само као пасивна есвафека опозициЈа или аморфки сељачкм уетанак, нето као ударац о темеље наЈЈаче зграде-цркве путвм Јереси. Овим је инквизициЈа постала одмах Јасна. РаскринканаЈе грађвнска ошите усвоЈена теориЈа која покушава да заташка основне супротности пребацивањем про блема Ева авања даовства, троЈ-

ства или причешћивања из једног или два пехара, што су само спољ не манифестадије проблема. Овако нам је, посредно проучавајући Једно аутор помагао да разумемо друго. Ипак је Кауцки провукао своЈ конац приказујући поЈединв религиозне институдије и удружен.а као комунистичке заЈеднице. ОдЈедном се аскете, Јевреји, свети оци, секте претвараЈу у комунистичке борце. У његовом излагању постоји само један метар коЈи покушава да измери тежину поЈединих збивања. Проучавањем бегарда, лоларда у ЕнглескоЈ и чешких таборита задаршаваЈу са излагања првог дела ове књиге. Интересантно Је да Кауцки кигде не спомиње наше богумиле, мада су они били упечатљива поЈава свога доба (мохсда би код нас неко требало да замени ону гомилу скица и дела на тему богумила грађанских историчара Једаом исцрггаом и потпуном студијом коЈа би нам у многоме_ помогла да већ Једном правилно сагледамо наш средњи век. И Још једно: поставља се врло озбиљан проблем критичког прм-i лажења радовима теоретичара, од ма били о«и рутинирани матергн Јалисти као Кауцки, а не да гтригодно белешкаримо само „поздраа љиЈући напоре културе,,. Више <м презности у- стицању знања. (

Д. Ђ. КАВДОН ј