Студент

РRО et CONTRA

Три човека и лутка

Јапанско позориште лутака

Још раније се знало, а нови јапански филомови су само то потврдили, да је ова земља права ризница позоришних изражајних облика. За странца цеобичан начнн играња та козваних „кабуки” и ~но” дра ма привукао је пажњу и испо ставило се да он глумцу пружа могућности које су му на савременој европској позорннци ускраћене. Међутим, најста рији, типично јапански облик позоришта је хиљадугодишњи театар с луткама (бунраку-за) који се још и данас одржао у Јапану, нарочито у Осаки. И чувени писац Чикемацу (крај XVII и почетак XVIII века) „јапански Шекспир”, стварао је за позориште с луткама, па су комадн без којих се данас не може замислити најпопуларније кабуки-позориште, само адаптације његових оригиналних рукописа за луткарско позориште. Иако cv први уметници бунраку-за будистички проповедници носили позорницу обешену око врата и давали претставе само с једном малом лутком. лутке су касннје скоро достигле природну величи-

ну (један до један и по метар), оне се крећу на великој позорници и сваку послужују сада три човека. Један од њих, главни луткар, покреће јој, идући уз њу, главу, рамена и десну руку; други, „човек леве руке”, леву руку, а трећи, шегрт од десет-петнаест годи на, манипулише ногама. Пошто од XVIII века, када је позориште с луткама било најпопуларније и надмшзлио чак и Кабуки, лутке имају помичне очи, мишиће на лицу, па и vши, главни луткар их покреће помоћу полуга везаних за пр сте његове леве руке којима Он придржава луткину главу. Глава је најважнији део лутке и она се може утакнути v које било „тело’’ према потреби за костимом. Од времена Чикамацуа постоји класификација главних личности које захтевају одређене изразе

луткиног лица. То су, прво, јака личност „дамшички”, затим официр, херој, младић маћеха, жена, кћер итд. Бунракуза- у Осаки има у свом магацнну преко стотину глава ванредно лепе израде. Иако су оне од дрвета, шминкају се па жљиво за сваку претставу. Спо редне личности („цуме-нинђо”) имају безизразна лица и могу да покрећу само десну руку. Како с њима ради само један луткар, нико им не креhe ноге и лутке се помичу смешно и неспретно. Тиме се још више усредсређује пажња на централне личности. Стили зовани покрети које изводе лутке утицали су на јапанску глуму уопште, дајући јој одре ђену снагу и драж. За време приказивања комада (потпун програм садржи не колико комада и траје око шест сати) на сцени се виде поред лутака сви главни извођачи уз сваку лутку њена три луткара, џорури-рецитатор и свирач (или више њих) на сезамену. Први луткар носи одећу у боји која одговара личности кју покреће, а друга двојица cv обучена У црно с црним ма скама на лицу, те треба да претстављају луткину сенку. И страни посматрачи потврђуjv да их гледалац после извесног времена више не запажа. Данас се првн луткари сматра ју главним уметницима бунраку-за. Они ид v на котуринама високим око четрдесет сантиметара и труде се да изгледају ненаметљиво, као пратиоци глзвнијс личности. .Они по чињу учити занат још као деца и прсти им се од покретања ружно изнаказе међутим/ то се сматоа знаком части и искуства. Сви су они му шкарци али су специјализовани само за улоге одређеног по ла. Пре је најважнији био рецитатор који говори и пева v име свих личности. Гледаоци тврде да савремени рецитатори постижу изванредне модификације гласа. Свирачи прате комад цело време, углавном импровизујући. Овакво позориште тражи на викнуте гледаоце који су v ста њу ла апстрахују све неважно и да се усретсреде на дело. Уопште, јапанска глумачка уметност презире трик и стварање илузија. И у Кабуки позоршиту са жвим глумцима не ма ни једног ефекта, ни једне техничке промене. а да ири том публика не види начин ње ног извођења и људе који је изводе. И модерно европско позориште хоће у извесном смислу да створи такву публику, публику која неће да се вашарски забавља бојама и оп сенаријом, већ ће сарађивати с глумцем у тражењу правои уметничког доживљаја који је v човеку а не изван њега. д.

ТОМИСЛАВ ШЕБЕКОВИЋ Жена у купатилу

KULTURA I UMETNOST

ДИСКУСИЈА O КУЛТУРИ HA УНИВЕРЗИТЕТУ СТУДЕНТИ И МУЗИКА

Редован посетилад концерата у сали Коларчевог народног универзитета могао је у протеклом низу година да запази од каквих је све „слојева“ састављена концертна публикаТа констатациј а би била утлавном следећа: стара концертна публика —активни (или неактивни) реатродуктивци и композитори и љубитељи музике аматери. Друго, нова млађа концертна публика највећим својим делом састављена од ученика музичких школа и Музичке академије. Онај најмањи део (нажалост поражавајући мали) сачињавају млади љубитељи музике аматери (ђаци и студенти). Да ли је шта учињено да се слика измени, да се број ових слушалаца повећа? Ово се нарочито односи на студенте с обзиром на узраст, знање и оптпту културу коју поседују. Од око 48.000 студената свега је око 300 учлањеко у хорове културно уметничких друштава при Универзитету- Ти хорови су једина додирна тачка између студената и музике, они су једини начин популаризовања музике на Универзитету. Па због чега је уметност уопште, а нарочито музика тако удаљена од студсната (изузимајући студенте академија) и да ли постоји начин да им се она приближи. По нашем мишљењу постоје три узрока ове незаинтересованости из којих излазе многи ДРУГИ: ПРВО Недовољан контакт са уметношћу у гимназији (што је кривица једностраности наставних програма природне науке и језици) пркзузрокује незаинтересованост на Универзитету. Овде не узимамо у обзир предмет „певање“, јер он од музичке уметности не даје ништа сем неколико најосновнијих музичких термина. Ђаци су.у музичком образовању препуштени самоиницијативи- По доласку на факултет, у академску средину, показују још мање воље за приближивање уметности. Отуда само неколико хорова и ништа више. ДРУГО Недовољна пажња при одабирању програма и несистематичност концерата- Угганове као: Југоконцерт, Удружење репродуктивних уметника, Удружење композитора итд. не воде много рачуна о потребама и васпитању публике- Програми су тако састављени да их може слушати и разумети само мали број познавалаца музике. Онај део, тзв. млади љубитељи музике имају мало користи од њих. ТРЕЋЕ Бкономски фактор ово би по својој важности могло да стоји на првом месту. Просечно студент за своје потребе (стан, храна и остало) располаже сумом од 3—4-500 дин., а улазнице су просечно 80 дин. Мислимо да коментар није потребанНајреалнију и најефикасвију „фор>мулу“ за згклањање досадашњих недостатака има ДРУштво пријатеља музике. Цео његов систем рада гарантује побољшање односа студент—

музика. Репертоарска политика је из основе промењена. Иде се линијом стилских концерата са обавезним уводним предавањем. Ово је врло корисно, јер предавања упознаје са најбитнијим чињеницама у вези са делом које ће се извести или са писцем тога дела, док дела обухваћена једним концертом претстављају најкарактеристичније творевине једне одређене епохе у развоју музикеДруга интересантна новина ће бити тзв. музичка школа циклуси предавања са приме-

рима где ће моћи да се научи оно најелементарштје и најнеогосодније за слушање и разумевање музике. Економски фактор је скоро потпуно уклоњен. Цене концерата друштва пријатеља музике се крећу од динСматрамо да је неопходно изменити наставне планове гимназија и то у смислу давања одговарајућег места уметности уопште и музици посебно, јер је и она израз и део стварности. Зоран Пецић

Предвечерје: Мостови имају оправдања

Скоро ништа немам да кажем ове необичне ноћи. Да умијем, загрлио бих само крваве рудине преко којих су прошле стопе ратничких мојих предака. Па бих се дао у дивљи галоп са заставом и стријелом У руци и ход мој не би успокојиле магле, ни мјесечеве повије што се као питоме, не многе опасне змије вијугају између трава. Изабрао б ux једипу заставу- мога камена исплетену од смоковог лишћа, пелина и граба, натопљену мирисом једва дочеканих априлских киша и крвљу масних чокота који ми кроз вене плове. Са стријвлицом у руии крај знојавих торова и стијена што личв на пламен или вучје око, заиграо бих с боговима пролвћа и даљине, високо, бијесну игру надметања без прстена и без дјевојке. Скоро ништа немам да кажем ове необичне ноћи... прељуба дима и магле ријетко здрав пород даје... Вр&тите се, eu 'који мислите да се вратите тишини мора и не заборавите локруме уљукане у измаглици галебових крила. Једино мајке имају nptaeo да плачу за синовима (оне не жале себе). Једино мајка нек се помоли своме богу који је далеко од мојег, и нек ucnpocu епски благослов за cnac оног који је продужио. 'Ви који сте одабрали тишину вратите се npuje сутона, моји су зуби рано загризли у мљечно грло спокојства. Оставите ме на путу, он се не мири са обалама ни када му се осмјехују ни када замуте гријешне гласове. Мирише у мени крв ратничких мојих првдака и траве миришу сагореле у двобоју сунца и магле.

Сретен ПЕРОВИЋ

Фигурина

Ти си моја једина могућност: треиутак изнад свих прозора Ти си моја шака у туђој руци мој дан и једна моја вијуга Ти си црвени уторак и слепа непролазност моје промашености Ја ширим руке и смешим се незабрин&т

М. ТРПКОВИЋ