Студент

Pretstavnici studenata u fakultetskim savetima

O SVOME RADU NA sprovodjenju zakona o univerzitetima

Dvanaestog novemhra izahrani su prvi studentski pretstavnici u Univerzitetski i fakultetske savete. Redakcija »Studenta« ohratila se drugovima: Milu Zegarcu, Nenadu Saviču i Dragiši Maksimoviču da kažu nešto o svom hudučem radu na sprovođenju Zakona o univerzitetima. i

Izrada fakultetskog statuta - najvažniji zadatak

Pretstavnik studenata u Savetu Građevinskog fakulteta Dragiša Maksimović, nam je u razgovoru izn e o sled^će: ... U nizu krupnih zadataka pred kojima stoje novoizabrani organi đruštvenog upravljanja na univerzitetima, svakako je najkrupnije pitanje izrade fakul tetskih statuta. U njima treba da nade svoje rešenje čitav niz nerešenih problema nastave. * Rad na izradi statuta na Građevinskom fakultetu otežan je istovremenim radom na nastavnim planovima koji su usko povezani sa programom. Na prvom mestu važno је naći meru šta iz nastavnih programa i planova treba da uđe u statut. Naime. ako bi sav program ušao u statut koji tokom niza godina ne treba da se menja postojala bi opasnost mumificiranja nastave, jer bi to sputalo na stavnike da tokom vremena unesu nešto novo ili izbace nešto preživelo. Smatram da u statut treba da uđe kompletan nastavni plan i izvesne načelne odredbe u vezi sa programom. Istovremeno nastavni program treba da se tačno i podrobno određi i da bude potvrđen cd organa društvenog upravljanja na samom fakultetu. Na taj način bi se s jedne strane izbeglo ukalupljavanje nastave, a s druge strane pojave anarhije u nastavi koje đanas postoje. Na građevinskom fakultetu unazad dve godine radi se na nastavnim planovima i programima< (za građevince i geodete'. Kod jednog dela nastavnika postojala je bojazan od novog posebno na pitanju da li Građevinski fakultet treba da da specijalizovanog ili opšteg inženjera To je prebrođeno i danas je pro blem u tome da se ujedinjenje nastave po otsecima izved-> na jedan pravilan način koji će obezbediti ne samo rasterećenje »tudenata, već i viši nivo nasta-

ve. Oba ta cilja mogu se postići oćuvanjem i pojačanjem teoretskog dela nastave i smanjenjem detalja i praktičnih recepata od kojih danas naša nastava pati. Važno je da je ovaj način saniranja nastave u skladu sa potrebama našeg građevinarstva. Naime, ako jedan mladi inženjer izađe iz škole sa solidnom teoretskom naobrazbom, on će u našoj savremenoj građevinskoj praksj đa obogati svoje znanje praktičnim znanjima. Situacija je danas bitno različita cd stanja pre đvadeset ili trideset godina, kada građevinarstvo nije bilo na ovom nivou i kada se mladi inženjer pri prvom koraku susretao sa praktičnim problemima koje je sam morao da rešava. Ovakvo stanovište zastupaju studenti, društvo građevinskih inženjera i tehničara i jedan deo nastavnika. Cilj je da svi nastavnici to usvoje i da se u budućem svom nastavničkom radu toga drže. U okviru statuta se radi i na traženju pogodnog pravilnika dija. Kod nekih nastavnika se u vezi sa velikim brojem studenata којј se pojavio posle ukidanja prijemnih ispitu, a i teškoćama koje iz toga proizilaze, ројаvila tenđencija da se uveđe jedan skoro srednjoškolskj režim studija. Nasuprot tome studenti zastupaju gledište da novi režim studija treba da se radi na osnovi postojećeg. Ovaj je za poslednje tri godine dao pozitivne rezultate i donekle mcdificiran može, ne krnjeći pravo slobodnog unisa, da cbezbedi pravilnu selekciju. Sto se tiče teško ća sa velikim brojem s tudenata, cne će u kratkom vremenu same po sebi otpasti. ... Organi društvenog upravIjanja imaće pred sobom ove i još čitav niz drugih zadataka i kao što vidite posao neće biti lak. Ulcga nas studenata je u tome svemu delikatna. Mi mora-

mo đa radimo tako da ne dovedemo do suprotstavljanja jednih organa društvenog upravljanja drugima, jer to može imati negativne posledice. Mislim da mi neće biti teško da podesim moj *ad na on odgovara i težnjama studenata i potrebama škole i to stoga što na tom polju na našem fakultetu postoji jedno solidno iskustvo. Kod studenata ie postojalo veliko interesovanje za sva pitanja života i rada na fakultetu i rukovodstvo Saveza studenata je uvek bilo u kontaklu sa studentima. Bitno je da to ruk vodstvo nije imalo dosada pasivan stav, tj. da nije samo osluškivalo glas studenata i prenosilo ga školskim vlastima nekrit ; čno. Naprotiv, ono је već u studentskim redovima razbijalo gledišta koja nisu bila na lin ; ji napretka fakulteta. Danas, meni ostaje da tim putem nastavim.

Милица Рибнинар: „Скулптура"

Још већа брига државних органа за материјално обезбеђење наставе

РАЗГОВОР CA M ЖЕГАРЦЕМ ЧЛ AHOM CABETA ФИЛ. ФАКУЛTЕТА

Како гледате на наредне задатке факултетског савета уопште а посебно са аспекта Савеза студената? Мени се чини да оно што би требало да уследи после овог Закона Јесте пре свега већа брига државних органа у материјалном обезбеђежу зграда, јер при садаобезбеђењу зграде, јер при садашњем стању постојања зграда и потребних просторија ниЈе могуђе ма шта учинити на унапређењу наставе. Савет he такође повести рачуна о планском подмлађивању кадра. Познато Је да филозофски факултет оскудева у наставном особљу и да је потреба за наставницима све веђа, те се таЈ посао намеће као прворазредан. Савет he у вези са тим правити разне анкете. на време расписивати потребне конкурсе и све друго што he бити неопходно за што правилниЈи и сигурниЈи избор наставног кадра. Друштвено управљање факултетом треба да буде праћено Једним систематским контактом факултета и заЈеднице. у том смислу што he. поред бриге коЈу заЈедница показуЈе за развитак факултета. и факултет настоЈати да развиЈе потреб но разумевање за привредни развитак заЈеднице и њене опште кул турне потребе. Било је недостатака у упознавању студената са Законом, али мислим да he се интерес студената за Закон (његово изучавање) повећавати или смањивати зависно од тога колико he се они уверити у корисност друштвеног управљања. Изгледа да je код нас требало више радити на популарисању Закона, lep проценат од 40*/« говори да ни Савез студената није дао потребан значаЈ Закону. Ја не мислим да би требало популарисати Закон само истицањем чињенице ла су студенти први пут у историји до-

били право у управљашу факултетом, него указивањем на резултате, на предности које тај Закон доноси. Закон предвиђа да се о студентима води брига не само док су у школи и у вези са школом, него уопште бригу о њима. о њиховом животу, према томе треба тражити начина да се студентима помогне у таквим питањима као што је њихов смештај у граду и слично. Има случајева да неки студенти ста нују у веома малим и нехигијенским собама за које опет плаћају неразумљиво много, дакле, бивају експлоатисани од појединих станолаваца. Ето, и то Је поље рада за студентске претставнике, да у контакту са разним органима изврше можда једну ревизиЈу како студенти плаћаЈу те станове. Дакле, не само на студентским домовима и мензама, него и на те ствари треба обратити пажњу. Какве су ваше идеје на који начин можете р азвијати своју активност и то: а) како да студенте упознајете са одлукама Савета и б) како да организујете рад на добијању примедби и предлога од стране студената које ћете спроводити у Савету7 Веза са студентима, без обзира што су студентски претставници, претставници не организациЈе, већ свих студената, мислим да ће се најбоље остварити, бар са већином студената. Јер Савез студената окупља највећи броЈ студената. а нарочито оне студенте коЈк желе ца узму учешћа у решавању проблема на факултету. Те са те стра не воља и право Савеза студената може се третирати као воља свих студената. Ово утолико npe што се Савез студената и досада бавио и даље ће се бавити свим питањима која ће и убудуће бити на дневном реду. Отуда мислим проблем одржавања везе ниЈе велики путем разних конференција, састанака, у контакту са руководствима Савеза студената, студентски претставници моћи ће да дођу до изражаја. Али при томе сматрам да студентски претставници не смеју бити само они коЈи ће све то преносити у факултетски савет, они морају и сами утицати на рад Савеза студената у смислу давања сугестиЈа, постављања пред студенте оних питања коЈа су актуелна и од интереса у датом моменту. Разуме се, уколико буде захтева од стране студената који су ван организациЈе Савеза студената, eни ће бити узети у обзир као равноправни. На нашем факултету постоји Једна специфичност постојања великог броја група са различитим наставним програмима, и нарочИто већа или мања перспективност неких од њих. учинили су да организације Савеза студената тих група често дају потпуно супротне предлоге. Например, групе као што су италиЈанска. славистичка, оријентална и још неке. где студенти нису сигурни да ће добити запослен»е, даЈу предлоге да њихови предмети под б буду слушани шест семестара, а не четири као код других, док целовитост факултета захтева Једнообразност. Једни опет захтеваЈу да се поЈедини предмет укине или занемари, док другима то не иде у корист и сл. На yciqiaђивању тих различитих ставова, како he наЈвише одговарати интересима студената, а и факултетске наставе, имаће да порапе студентски претставници.

РАЗГОВОР СА ПРЕТСТАВНИКОМ СТУДЕНАТА У ФАКУЛТЕТСКОМ САВЕТУ НА МЕДИЦИНИ 1400 студената на првој години - проблем број 1 Медицински факултет

Ненада Савића нашли смо у секретаријату удружења студената, чији је п. претседник и замолили га да нам као први претставник студената у факултетском савету, изнесе своја мишљења о неким стварима. Можете ли нам нешто рећи о спровођењу новог универзитетског закона на вошем факултету и какви непосредни и даљни задаци претстоје на факултету. Прелаз на друштвено управљање унисерзитетом иије нашао факултет у неприправном стању. Напротив, закон је правно формулисао и потврдио сташе које је у многоме, у складу са општим друштвеним развитком у земљи, већ имало доста дубоке корене иа нашем факултету. Ово се између осталог односи на сарадњу између школских власти и студената у читавом низу битних питања. Та сарадња је веђ досада дала одличне резултате, нарочито по питању доношења плана наставе и решаван»а многих проблемд из студентског живота као: побољшање практичне иаставе. издавање уџбеника, организовање разних семинара, затим, све већег ангажовања школе и наставника у васпитању студената, а са тим у вези и све ужа сарадња Удружења студената и школе. Другим речима закон само ла смо били на правом путу и свакако

својим одредбама омогућава да већ постоЈећа сарадња буде још боља и плодоноснија. Што се тиче проблема коЈи су моментано са нашег студентског становишта најважнији, свакако је и за школу и за нас студенте важно, да се што пре донесе статут факултета, као и да се заврши са радом на наставном програму што се тиче плана он је већ израђен и вероватно неће претрпети никакве битне промене за дужи период; Други проблем је решавање питања прве године ксја броји преко 1400 студената, што је око четири до пет пута више од капацитета овог факултета. То је поред „апсолвентског питања“ још увек проблем број један. Факултет без сарадње са разним здравственим установама и другим друштвеним организацијама не би могао да га реши. Прелазак на друштвено управљање факултетом и директно учествовање претставнпка друштве них организација и зато заинтересованих установа у раду факултетског савета омогућиће, по мом мкшљењу, да се и ово пнтање брже и потпуније реши.

И на крају, мислим да је и те како важан задатак и брига о материјалном стању студената, наиме о условима под којим живе и раде студенти. Удружен«е студената и школске власти већ су размотриле низ конкретних могућности у том смислу, само треба бити истрајан и настојати да се оне спроведу у живот. например, делатност комисије за питаша стипендија из унутрашњости која је оформљена у сарадн>и са школским властима, има за задатак да се бори против постојећих аномалија по том питању; да се стави у везу са општинским и среским одборима у унутрашњости НР Србије; да размотри већ препоручено стипендирање студената медицине, да као организација усмерава додељивање стипендија оним студентма којима Је најпотребнија и који је наЈпре заслужују, да се бори да број стипендиЈа буде што већи и под реалним условима а нарочито из оних места која за то имају наЈвеће могућности и потребе. Како мислите ускладити и слеровести сарадњу: студената удружења и Факултетског савета.

Што се тиче везе са студентима, мислим, да Је досадашња праксз показала да је најбоље када се важна питања из живота и рада студената решаваЈу на састанцима удружења. Ти су састанци врло плодни и корисни и претстављаЈу најбољи начин да се дође до једног заЈедничког, искристалисаног гледишта а за студенте важним питањима и према томе најбољи начин упознавања са ставом и оправданим тежњама студената. Ово, свакако, не искључује разговор са појединцима и групама, што је уосталом и досад била пракса у раду нашег удружења. Осим тога, у оквиру удружења постоје посебне комисије које се баве посебним важним питањима од општег интереса за удружење, коЈе су у органским везама са секцијама и одбором УСМ, а које наЈзад даЈу званичну форму студентским тежњама. Пошто сам члан одбора УСМ и директно упознат са свим питањима, то сматрам да бар за сада нема потребе да се поред свих разно врсних форми на неки други, спеђијални начии, упознаЈем са студентском проблематиком.