Студент

Година крупних успеха

(Наставак са стр. 1) Један број њих претставља цравог друштвемог радника, вредног на послу, заинтересованог да се даље усасврши у струци и прошири фоовд свога знанл, али не изолованог од осталог живота, од проблема читавог колектива. од опште политичких, просветних и културних задатака крајева у којима се налазе Они осећају и живе са бригама, а и радостима тих људи, они се заједно са њима боре за нове- социјалистичке друштвене односе, за напредак и прогрес тих крајева, за њихов економски и кулТЈгрни преображај Они практично кидају старе и доприносе стварању нових односа између интелигенције и народа. И баш услед таквог рада они из дана у дан све веће симпатије радних колекти ва, народа тик крајева. Примери доброг рада другова са Технолошког факултета које раде у Лукавцу, са Рударског који раде у Тфепчи, са филозовског који раде као професори у Крагујевцу и и многи други, да их све не набрајамо потврђују чињеницу да са нашег универзитета излазе стручно образовани и политички правилно оријентисани интелектуалци.". Као најбољи сведоци ових успеха истакнуте су акције медицинара и стоматолога, бројна предавања, фестивали, такмичења која су организовала удружења у унутрашњости. Али када о томе говоримо, треба и Универзитет посматрати као део наше стварности. Живот који се одвија на факул тетима. настава, борба за научност, за освајање најновијих доститнућа науке, све је то део гтроцеса нашег развитка. Идеолошко политички рад од вијао се преко предавања, дебатних клубова, дискусија у удружењима и групама, друштвених клубова усмених новина, ра 3 говора са руководиоцима друштвених и стручних организација итд. И не само по разноврсности, већ и квалитету и масовности постигнути су значајни резултати. Но, и поред тога било Је и знатних слабости које се огледаЈу у Једностраности, садржаЈу и формама идеолошко политичког рада. Ни су се вршиле детаљније анализе предавања нити се довољно гледало на резултате рада посматраЈући људе, њихова схватања по разним спслло политичким и унутрашњим гштањима, каЈсав Је наш однос прем* друштвеноЈ заЈедници, како схватамо права и дужности према друштву, како се односимо према позиву за коЈи се спремамо, како се односимо према крупним политичким акдиЈама СоциЈалистичког савеза итд., и да онда кроз Једну такву анализу укажемо на све сла • бости. Има например поЈава коЈе нису масовне, а ни појединачне, да им нв би требало придавати важност, то су чињенице да Један броЈ студеиата не схвата у пуној мери своЈа права и обавезе према заЈедницм, да не схвата или не разуме наш друштвени развитак, развитак наше привреде и економске могућности земље. О ОНИМА КОЈИ „ПОДНОСЕ ЖРТВЕ“ ПоткрепљуЈ ући ову констатацију, рсферент Шакић Је изнео низ при мера себичности и неправилног од- е носа према друштвеној заједници. i Тако су неки стипендисти привред 1 них предузећа и организациЈа при- 1 ликом делења дотациза сиромашним студентима у домовима постав љали питање ла ли Је иста вредност динара оних студената коЈи примаЈу стипендиЈе деканата као и стипендиста предузећа. Давали су следеће образложење: ми сгварно ј

имамо добре стипендије, али зато постоЈи велика разлика између нас и стипендиста деканата, јер они по завршетку студиЈа немају никаквих обавеза, слободни су да се запосле где хоће, а ми морамо да проведемо по неколико година негде на Космету или у Босни. Закључак Је: пошто ми већ подносимо „такве жртве“ онда нека нам се иако имамо добре стипендије Још плати. Овде се морамо запитати пре свега, шта Је са љубављу пре ма позиву, где Је ocehaj дужности према заЈедници, где Је жел>а и спрвмност да не само предузећу, него народу и омладини тих заосталих крајева помогнемо у просветном, културном и политичком раду? Такође има Још примера који показуЈу да се на позив гледа са уско себичног гледишта, са гле дишта комодитета. Ово нам све говори да морамо искористити сва средства да се љубав према позиву, страст за струком, за коју смо се определили, жеља да наш животни пут буде до краја садржаЈан развију до те мере да напред изнесена схватања постану усамљена и презрена од огромне већине напредних студената. Све напред изнете поЈаве на ставио Је друг Шакић говоре нам о одвоЈености једног броЈа студената од наше стварности, од живота који се тако интезивно одвиЈа у читавоЈ земљи. Да би се постоЈеће слабости отклониле, тежиште идеолошко политичког рада треба да буде „на упознавању са проблемима унутраш њег развитка. на упознавању духа и механизма друштвеног управљања у свим областима живота, на

упознавању привредног ситема и економских могућности земље. И то не само теоретски, већ што Је више могуће учинити да се све то практично види и осети.- У томе нам корисно могу послужити иску ства неких факултета. Например, разговори са радничким саветом или радницима из предузећа, дискусиЈе са опшинским и градским одборницима, разговори еа општин ским одборима и руководствима сељачких радних задруга, тешња и непосредниЈа сарадња са стручним удружењима, веза са свршеним студентима који се већ налазе у привреди итд. ИДЕОЛОШКА БОРБА У НАУЦИ СЕ МОЖЕ ВРШИТИ САМО ЗНАЊЕМ У нову годину улазимо такође и са идеолошким задацима на пољу наставе. Нови наставни планови сада су знатно одређениЈи али Још треба доста урадиги за њихово сре ђивање на поЈединим факултетима. Многе добре и корисне ствари, многи проблеми могу да добиЈу задовољаваЈући одговор организовањем разних саветовања, анкета, скупљањем предлога и сл. Међутим, борба за победу материЈалистичких схватања у оцени и разради поЈединих научних проблема може се водити само знањем. Споредно је истакнуто Је даље у реферату кроз коЈе he се све облике рада то чинити кроз семинаре: индивидуалним или колективним иступима, кроз организовање дискуоиЈа посвећених поЈединим проблемима (дискусиЈа о моралу на Филозофском факултету, например била Је добро замишљена

иако ниЈе сасвим успешно> реализова(на), кроз студентске стручне часописе, дискусије са Јавним и научним радницима ван факултета и на факултету или неке друге облике важно Је организовати наше снаге у том правцу. БЕЗ ОПШТЕ КУЛТУРЕ НЕМА КОМПЛЕТНОГ ИНТЕЛЕКТУАЛЦА Посебан проблем претставља општа култура студената. Може се и мора бити стручњак, специЈалиста у ЈедноЈ области нема човека ма како паметан био који у савременим условима науке може бити у свим обласгима. Но, немогуће Је такође бити добар стручњак у ЈедноЈ области, а непотпун као интелектуалац. Ово по готову у напшм условима када се део друштвене улоге сваког интелектуалца без обзира на струку састоји у укључивању у опште напоре на подизање културног и просветног нивоа наших људи. То значи, сасвим практично речено, да Је недовршен интелектуалац техничар или агроном без одређене суме знања из друштвених наука, књижевности, уметности, музике, као што Је недовршен интелектуалац студент, рецимо књи жевности или историЈе уметности, који нема бар основна знања, везана за свакодневни интелектуални и практичан живот из технике, медицине и других научних области. Један велики броЈ оних појава коЈе обично називамо фраЈерски и долази не с ам о од страних идеолошких утицаја него и због недостатка опште културе или примитивизма. Са пленарне седнице Скупштина

lz diskusije na plenarnoj Sednici

POLITIČKI ZADACI TRAŽE VEĆE NAPORE NAŠIH ORGANIZACIJA

Politički zadaci pred kojima se danas nalazimo, istaknuto ie u diskusiji. mnogo su širi i obimniji od našeg normalnog rađa na ovom planu. Veliki broi novoupisanih stuđ.fnata kao i niz ekonomskih problema zahtevaju mnogo veće napore naših organizacija u ideološko-političkom radu. Pojav?!’ su se pokušaji proturanja mišljenja, čak i među nekim članovima Saveza komunista. đa se sadašnje mlade gener>n"!it;?Vi paciv’ziratn. Ovo je skroz proizvoljno i netačno.

Sav naš društvenl sistem n.e dozvoljava stagnaciju ovakve vrste. Mj moramo đa se borimo za naše socijalističko mišlienje ne samo na zvaničnim sastancima već i u н-/Пгц sa Ijuđima. Razvijanje takve borbe treba da posluži zato da naši drugovi bolje sagleđa’u perspektive razvitka nove Jugoslavije a time i da pronađu mesto na kom° će zaieđnici najviše dati. Pred novo izabrani Univerzitetski odbor neodložno se posta-

vlja zadatak da, na osnovu dosadašnjeg iskustva oceni ekonom sku siituaciju i da ra'zmotrivši realne mogućnosti za poboljšanje iste, iziđe pred pretstavnike narodne vlasti. Konkretno. sada se veliki broj studenata našao u teškoi situaciji u pogledu mogućnosti ućenia i to najviše oni studenti koji stanuju kođ privatnika. Naše biblioteke su u staniu da prime svega oko 3.000 stuđenata te se mora hitno dobiti još prostoriia kako bi Ijudi mogli izc-nremni pn is-'Hn čHi је kriterijum opravdano pooštren.

Studentski pretstavnici u Savetima

Skupština je nedovoljno rasvetlila oblike i način praktičnog sprovođenja Zakona o Univerzite tima. U diskusiji je istakriuta neophodnost da se pretstavnici studenata u fakultetskim savetima što hrže upoznaju sa problematiKom rada u telu čiji su članovi. Ovo je naročito važno i zhog toga jer su, pored nastavniка, studentSKi pretstavnici u savetima najbolje upoznati sa problematikom Univerziteta. Neobično je značajna lična priprema studentskih pretstavnika za rad u Savetima. Oni moraju stalno da prate i proučavaju našu društvenu problematiku a pre svega da solidno prouče sam Zukon o Univerzitetima. U oceni proteKlih izbora za stri dentsKe pretstavnike diskusija je istakla činjenicu da nedovoljan procenat u&ešća studenata u ovim izborima nije rezultat nezainteresovanosti studenata več sla hog rada rukovodstava tih teta na sprovođenju izbora.

О studentima prvih godina

Posebno mesto u diskusiji na Skupštini zauzelo je pitanje stiidenata prvih godina. IstaKnuto јг da Savez studenata nije posvetio dovoljno pažnje ovim drugovima. TaKozvane »Brucoške veečri« koje su organizovane po svim јакиl tetima nisu mogle ni po svojim kvalitetima ni po načinu како su organizovane da odgovore nameni, da upoznaju i zbliže novodošle studente sa svojim starijim drugovima. Na našem univerziietu пета, izuzev na rudarskom fakultetu, niKaKvih tradicija коje bl novim studentima pomogle da na jedan intiman način uđti u, ža njih novu, studentsku sredinu, shvate je i upoznaju. < Problemi rada studenata prvih godina vezani su za probleme rada Saveza studenata uopšte a postoječe slabosti rada prvih godina su i opšte slabosti rada Saveza. U diskusiji je istaknuta po treba biranja u studentsna ruKovodstva mlađih drugova Koji sada stižu na Univerzitet.

Nedostatak opšte kulture neprijatelj br. 1

VeliKi broj studenata na beogradskom univerzitetu a naročito veliki broj novoupisanih prestavlja znatne tešnoće za normalan razvoj nastave. Poseban prob lem u ovom pitanju je srazmerno nizak nivo ophe Kulture kod veИкод dela studenata. Povećani zahtevi. istakli su diskutanti, da univerzitet daje ne samo dobre stručnjaKe već i javne i kulturne radniKe koji će biti nosioci na pretKa u svome kraju, traže da se i nastavni kadar na univerzitetu i Savez studenata mnogo više založe na podizanju opšte kulture studenata. Na sKupštini je predloženo da se koristi dobro isKustvo studenata građevinskog . faKulteta koji su pored svojih redovnih predmeta uveli i nastavu opšteg obrazovanja. Ovakav obliK dopunsKe nastave koja bi podizala nivo op šte kulture studenata mogao bi da se primeni i na drugim faKultetima. S druge strane, Savez studenata treba da pronađe oblike i način da ргвко svojih organizacija učestvuje u rešavanju ovog problema.