Студент

IV GODISNJA SKUPŠTINA SAVEZA STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

IZ REFERATA

Nizak kvalitet kulturnog rada

Poređ aspeha treba okazati i na neđostatke kaltamo umetnlčkih društava koja iako okupljaju preko тооо studenata još nlsu đovoljno masovna. Težište čitave aktivnosti je na folkioru l narodnoj muzlci, a programi ovlh đruštava su pretežno

folklomi. Ne radi se o tome đa foiklor treba ukinuti, aU se postavija pitanje da 11 to treba da bude jeđini vid aktlvnostl umetnlčke aktivnosti. Da 11 je folklor ono ka čemu treha da težhno Ш neke đruge umet ničke grane. Naša društva ne bl tre-

bala da se pojavljuju samo kao reproduktlvcl, već kao I organlzatorl raznih kulturoih prlređbi, koncerata, raznib večeri klasične ill moderoe muzike 1 druglh akcija koje đoprlnose razvijanjn umetnlčkog nkusa stuđenata.

ZIVA DISKUSIJA 0 KOMISIJI ZA KULTURNA PITANJA

Izlaganje Srđana Mitrovića bilo je bogato pripremama, ргбdlozima i sugestijama. Ali, njegov zaključak o anarhonizmu studentskih kulturno-umetfiičkiih društava bio ie propraćen podeIjeno. lako ie težište čitave diskusije išlo u problem ovih društava, bilo je đosta pohvalnih reči za uspelu praksu građevinskog fakulteta u onštem obrazovanju stuđenata. Citava dva баsa komisija је lomila koplia oko raznovrsnih organizacionih nacrta budućeg kulturnog rada na fakultetima i đaleko se manje gpvorilo o sadržaju i kulturnoj politici. Naipre ie ođbačeno mišljenje da bi fuzija kulturno umetničkih društava bila najbolji lek. Zatim je dokazano jednostrano, umetnićki sumnjivo i kampanjsko u izvođačkoj prirodi festivala. O zabavnom životu studenata govorilo se vrio malo pošto se delegati nisu priprćmili kako valja.

DRUŠTVENA AKTIVNOST STUDENATA

MEDICINARI PREDNJACE

U disKusiji o društvenoj aktivnosti studenata studenti medicinskog fakulteta ponazali su da su najviše uradili na rešavanju ovog pitanja. Oni su izneli svoje bogato prošlogodišnje isuustvo i obiman plan га rad u ovoj godini. Oni su povezani sa reonskim odborima Crvenog krsta, uzeli su patronat nad neuim domovima učenina u privredi, povezal i su se sa beogradskim gimnazijama i pri premaju ankete u tri heogradske fabri Ke. Ali najglavniji posao stu denata medicinskog fakulteta biće rad na zđravstvenom prosvećivanju. U vezi sa ovim organizovan je seminar za zdravstveno prosvećivanje na коте hi trebalo da pored medicinara učestvuju i studenti pedagogije, psihologije. veterine i agronomije jer rad na zdravstvenom prosvećivanju nije samo medicinsKi več đobrim delom i pedagoški problem. Na skupštini su izneta isKustva i nekih drugih fakulteta, pre svega filozofsKog коЦ je organizovao posete studenata fabrikama u Kojima su razgovarali sa rađnicima o književnosti, umetnosti i đr. Osnovu društvene aktivnosti stu denata sačinjava rad udruienja u unutrašnjosti fcoji je dosada рокагао značajne rezultate. Međutim, dosađašnja isKustva pokazuju da se moše razviti široкa aktivnost studenata u samom Beogradu i da Savez stuđenatc treba da uloši napor da se i ostali fakulteti aktiviraju na tom plo nu. SKupštini je predlošeno da UniverzitetsKi odbor zajedno sa Gradskim komitetom Narodne omladine izradi jedan plan aKtivnosti studenata među omladinom jer je najprirodnije da studenti tu najviše razviju svoju delatnost.

Iz zaključaka o kulturnom radu

Skupština je na plenarnom sastanku saslušala pretstavnika ove komisije Pa je utvrdiJa da se treba boriti za novi kvalitet kulturnog rad a koji odgovara mogućnostima Univerziteta. Ocenjeno je đa kulturna društva, zbog pogrešne orijentacije, nisu P°“ stali čvrstj kulturni kolektivi i nisu postigli zapažene rezultate, izuzev društva »Branko Krsmanović«. Kultuma politika na Univerzitetu za narednu godinu treba da im a za osnovu: a) rad na opštem obrazovanju i b) povišenje kvaliteta umetničkog rada. Skupština je zaključila da svi

fakultetski odbori S. S. treba, na osnovu postojećih iskustava (na Građevinskom fakultetu) 1 na osnovu svojih potreba, da podnesu predloge fakultetskim savetima i fakultetskim upravama

i da učestvuju u donošenju odluka o opštem obrazovanju. Skupština je takođe zaključila đa sve organizacije SS razmotre ovaj problem i utvrde planove rada pored onih mera koje će se preduzeti putem nastave. U ovom sklopu posebno је istaknuta uloga društvenih klubova. U pogledu umetničkog rada za ključeno je: 1) stvoriti čvrste kultumo - umetničke kolektive čiji će rađ biti na nivou Urriverziteta, 2) rad u kulturnim drustvima ne mora da buđe isključivo izvođačkog karaktera. 3) materijalno pomagati i potsticati samo ona kulturna društva ćiji

rad dokazuje kvalitet u skladu sa zadacima. Festival organizovati kao тпаnifestaciju kultumog rada uključujući t u iznošenje rezuitata naućoograda. Folklor je jedlna »rentabilna sekcija KUP-ova, dok horovi jedva životare. Na slikama hor i folklor »Branka Krsmanovića« Slika grore; Folklor »Branka Krsmanovića« izvodi »Komitsko kolo« Dole: Ног u dvorani Kolarčevog Univerziteta

IZ REFERATA

ZAJEDNICA JE DALA OGROMNA SREDSTVA

ekonomski 1 zdravstveni problemi U rešavanju ekonomskih problema nastavio je drug Sakić mi smo se u ovoj godlnl našli u posebnoj sltuacljl. Uzmlmo samo problem domova 1 menzl. Kapaclteti naših đomova iznose 5.600 mesta, a u njima se sada nalazi preko 6000 studenata, U referatu se dalje navođe podaci da je oko 5000 studentsklh molbi za dom odbijeno, od 16521 novlh stuđenata, u domove je primljeno svega 1400. Neki su se vratlll kućama, dok je Jeđan broj našao prlvatne stanove u građu. Uslovi za smeštaj u nekim domovima su loši. U domu na VOžđovcu spavaju po dvojica u krevetu. Gđe je izlaz iz ove situaclje i kako se rešenje može postlći. Revlzijom koja će se sprovesti u domovlma, verovatno će se dobitl nekoliko stotina mesta, јег u domovlma stanuje izvestan broj studenata koji su se uselili, a zato nemaju sve potrebne ušlove, ekonomske, stručne, a neki ni moralno političke. Preduzete su mere za stešnjavanje bivših 1 sadašnjlh službenlka u đomovima kojl zauzimaju oko 1000 mesta. Iduće gođine blće izrađena đva bloka na Novom Beogradu, dok su dobijene dotacije za popravku doma na Voždovcu. No, ne možemo očekivatl sve od zajednlce, јег ona nije u stanju da svakom studentu obezbedi smeštaj. Mi u zemlji imamo Još teškoća ekonomske prlrode koje to onemogućavaju. Zajednica Je dosada mnogo uClnlla za nas studente. Zagarantovano je besplatno školovanje, ргеко 50*/« svih stuđenata prlma stipendije dečje dodatke 1 socljalnu pomoć u proseku od 3000 dln., đok velikl broj apsolvenata i studenata starljlh godina prima velike stipendije koje se kreću do 10 1 12.000 đin., godišnje se daje od 30 —75 millona dlnara za pollklinike 1 trl lećilišta, novl zakon o zdrav stvenoj zaštitl omladipe i studenata predviđa besplatnu zaštltu za svu omlađinu, preko potpornog fonda podeli se svake godlne slromašnlm studentima oko 15.000.000 đin. Ulažu se velika sredstva za održavanje i ргоširenje studentskih đomova i menzl. Kao dotacije za domove davano Je 15 đo 20 millona dinara. Prema neklm procenama, svaki student košta zaJednicu od 400.000 do milion dinara. Situaclja u đomovlma Je loša u po gleđu điscipline, Cuvanja narodne 1movine, čistoće, odnosa prema upravi stanovnlštvu gde se domovl nalaze. Ima đosta pojava oštećenja nameštaja, bespravne upotrebe rešoa itd. Danas u studentskim menzama hra ni se oko 8000 studenata. Ove gođlne dobijeno Je 15 millona za održavanje domova 1 preko 13 mlllona dinara za menze. Bilo bi korisno razmotrltl mogućnost otvaranja većeg broja menzl u manjim lokallma, eventualno čak 1 pođizanjem nekih manjih montažnih kućica 1 to za pojedlne fakultete kao što Je uCinJeno na Filoozfskom 1 Veterinarskom fakultetu. Za materijalnu pomoć u JednoJ ovakvoj akclji mogli bl se obratltl Izvršnom veću Srbije 1 Gradskom narodnom odboru koji su spremni da nas u tome pomognu, Cak i u đavanju izvesnlh đotaclja za pojevtinjenje hrane.

Закључци економске комисије

Колшсија сматра да за успешан рад на решавању економских питања студената треба учинити следеће: I а) Потребно је систематско третирање економских проблема од стране свих руководетава и организација СС свакодневним праћењем те ситуације на Ф»кулетету, односно Универзитету. Потребно Је потпуније познавање и проучавање положаја како појединаца тако и еко номских институција. б) Комисија указује да економско здравствени проблеми студената нису и не смеју се схватити као техничко пита ње (смештај у домове, пријем у мензе итд.) већ да скономски проблеми студената имају и сво Је политичко значење, испољаваЈу се у васпитању студената због чега Је нужно њсгово свестрано објашњење међу студен тима. П У циљу организационог сређења треба предузети следеhe: а) Универзитетски одбор треба да учини све како би се што пре решило питање формирања једног тела компетентног за во ђење бриге и одлучивање ио економским питањима, било при Ректорату Универзитета, Градском одбору или Извршном Већу Србије. б) Да се на факултетима где још увек не постоје ековомски одбори комисије образују што npe и учине епособним за рад. Ш Комисија предлаже да скупштина постави пред удружења да се изборе за потребан ауторитет управних одбора по домовима и мензама обезбеђуЈући им самосталност у раду. УказуЈемо на задатке чланова СС коЈи су изабрани у управне одборе домова и мензи да раде на решавању свих проблема, ангажовањем целокупног колектива разговора са поједиицима и сл.. тЈ. да се они ооете као зктивни политичКи руководиоци и брину за друштвени хнвот студената. Сматрамо да треба подвући за датак удружења и њихових одбора да брину и организуЈу дру штвеии живот, рад и понашање свога чланства у домовима и мензама, IV Комисија сматра да се ирогресиван начин расподеле дотација етудената ш» мензама и домовима показао као најприкладнији. Зато удружење треба да пруже помрћ у отклањању досадашњих грешака како би се овај правилно остварио.

Govor Pretsednika Sveburmanske Unije Ču Njon

Dragi drugovi, Ja sam vrlo srećan švto inaam prilifcu da govorim pcred studentima socijalističke Jugoslavije. Ja mislim da je ovo važan dan za vas јег na ovoj značajnoj konferenciji vi diskutujete o vašim politićkim i ekonomskim problemima. Vi ste rešili da izgradite vašu socijalističku zemIju. Socijalizam je jeđini sistem koji može đa čuva mir u svetu, izdradi blagostanje Ijudi i pođigne nivo životnog standarda. U našoj zemlji mi radimo isto

što ste i vi rađiii. Između naših zemalja postoje prijateljski odnosL Većina našeg naroda sa velikim sknpatijama gleda na vašu zemlju, Ш treba đa ujedinimo naše snage i da saradu jemo. Naš narod j;e veoma srećan što će imati prilike đa u našoj zemIji pozdravi velikog državnika Maršala Tita, Ova poseta Магšala Tita biće najznačajniji momenat u istoriji Burme. Našu zemlju su posećivali drugi veliki đržavnici ali ovoj se poseti najviše rađujemo. Živelo naše oriiateHstvo?