Студент

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

УЗ ТИТОВУ ПОСЕТУ ИНДИЈИ И БУРМИ Универзитет у Бенаресу

За наш лист пише Б. Б. СИНГАЛ, асистент Универзитета у Бенаресу

Бенарес је стари свети град који лежи на обали Ганга. Познат је но својој древној.историји и чувеним храмовима. Некад је то било средиште науке где су проповедане доктрине истине и самоодрицања. То је био град у коме су живели велики индиски писци патриоте као: Кабир, Тулзи и Хариш Чандра. У Сарнату, месту близу Бенареса, Буда је одржао своју прву молитву после Олакшања. То место је данас од великог археолошког интереса. Хиљаде људи долазе сваког дана из свих делова земље да се окупају у светом Гангу и добију „даршам“ бога Шиве. Бенарес данас има близу 700.000 становника.

Исто тако и данас Бенарес је велико средиште науке. У њему се налази највећи универзитет у земљи у коме студира близу 10.000 студената. Бенарески универзитет за своје постојање и за свој данашњи изглед дугује напорима великог индиског патуиоте и научника Пандит Мадан Мохан Мнлвија. То је било пре скоро тридесет година када је он дошао на идеју да оснује Универзитет на коме ће студенти из свих крајева Индије моћи да студирају све гране науке. Он није имао довољно новаца да то оствари. Зато је пошао од врата до врата и почео да скупл»а новац за градњу Универзитета. Тада је било много људи у Индији који су се противи ли тој његовој идеји, али је он ипак успео, Мадан Мохан Малвија био је велики индиски па-

триота који је радио раме уз ра ме са Махатма Гандијем за независност Индије. Два пут је био биран за претседника Инди ског нациопалног конгреса, једине оргаиизације која се борила за ослобођење земље, и био затвараи много пута. Бенарески универзитет налази се око шест километара изван града. Он личи на један ма ли град који заузима површину од око седам квадратних километара, окружен са свих страна зидом. Он пружа све удобности за око 5.009 студената у домовима и ж. око 809 професора и асистената. Универзитет је подељен на 10 разних колеџа ггрема разним гра нама науке. То су (1) Колеџ за Санскрит, где се изучава овај стари индиски језик. (2) Уметнички колеџ (филозофски факултет п. нр.) за језике, политику, економију. историју, филозофију, математаку и географију, (3) Колеџ наука за физику, хемију, геологију, геофизику. ботанику и зоологију, (4) Колеџ за индиску медицину и хирургију. (5) технолошки колеџ за хемиску технику стакло и керамику, (6) Технички колеџ за механичку, и електро-технику, (7) Пољопри вредни колеџ, (8) Колеџ за музику и сликарство (9) Колеџ за рударсшо, металургију и техно

логију горива и (10) Правни колеџ, Универзитетом у Пепаресу управ ља ректор, доктор Реџендра Прасад, претседппк индиске републике. Он ужива своју аутономиЈу и има свој посебни савет и синдикат који надзире администрацију. Универзитета. Највиши ауторитет на Универ зитету је претседкик кога бира универзитетски савет. Научници као доктор Радакришнан, потпретседник Индије и Наредра Дева, претседник Социјалистичке партије ИндиЈе били су претседници и овог Увиверзитета. Годишњи буџет Универезитета је око 5,5 милиона рупиЈа (Једна рупија око 65 динара). Највећи део суме добија се од студената у облику такса а остатак од централне и провинциских влада у форми годишње помоћи. Универзитет у Бенаресу Је центар истраживачких радова кбји за-

нимају научнике из свих делова зе мље. На овом универзитету могу се видети студенти из свих крајева Индије. Данас око 500 страпих студеиата студира овде. Они су из САД, Енглеске, Јапана, Југославије, Бурме, АфрНке других крајева света. ПостоЈе добри услови за живот и за исхрану. Студенти се хране у мензама организованим од странс студената на приватној основи. Универзитет у Бернаресу не заостаје ни у осталим активностима. За време наше борбе за национално ослобођење Индије у студенти овог универзитета били су у првим редовима и многи од њих дали су животе за тај циљ. Постоји централна организација студената позпата као студентски савез. Сваке године одр жавају се избори за руководиоци савеза који ће се старати о студентским правима. Сваки студентски дом има свој посебни савез и клуб где се могу прочитати разкс књиге, новине итд. Ту се исто тако организују дискусије и интересантна npeдавања и спортске приредбе. Изван универзитета налазе се спортски терени где и мушкарци и жене одлазе увече у великом броју. Популарне су игре хокеј, тенис, футбал, крикет итд. Универзитет у Бернаресу, поред тога што је дао доста добрих студената дао је такође велики број спортиста који су репрезентовали Индију у разним гранама cnopта. Универзитет има велики пливачки базен озидан цементом. ПостоЈи

претседник Маршал Тито, који je напустио Југославију прошле недеље да посети пријатељске зеиље Ин дију и Бурму, посетиће град Бенарес, који лежи на северу Индије. Сигуран сам да ће грађани Венареса приредити најсрдач нију добродошлицу претседнику Титу.

м велика библиотека са око 150.000 књига из разних области. Та библиотека је јединствена у Индији и смештена у једној величанственој згради. Сваке студемти имају фе стивалску недељу у току које студенти организују разне приредбе, позоришие претставе, спортске при редбе, изложбе итд. Једног дана у току недеље сви студенти се скупљају обучени у своја шареиа академска одела и поздрављени од претседника присуствуЈу предаји диплома оним њиховим друговима који су завршили факултет. Систем исшгга је различит од овога у Југославији. У Бенаресу као и' на осталим индиским универезитетима испити се одржавају само један пут годишње и ко тада не положи има да се појави ttoHOBO тек идуће године. Постоји много проблема на ин диским зшиверзитетима. Свако ко заврши школу хоће да се упише на Универзитет. Међутим, нема доста места на универзитетама, мада ми данас имамо 31 универзитет у земљи. Друти про блем је у томе што сви сни који сврше студије немају увск могућности да нађу одговарајући посао. Влада је усмерила своје капере да изврши реформу сиcrciMa студија и није далеко дан када ће ти проблеми бита решени. Маршал Тито кад дође у Бенарес посетиће Универзитет. Он he бита врло топло примљен од стране студената и универзитет ских радника који знају Југославију као земљу Тита као што остали свет зове Индију земљом Гандија. Млади студенти Индије цене храброст, постојаност и неустрашивост коју је народ Ју гославије показао под воћством Маршала Тита у борби за независност и демократају. Тим ре чима ја хоћу да пожелим добро дошлицу претседнику Титу на Бенареском универзитету.

Зграда Универзитета у Бенаресу

U. G. Е.

Огдале de l’Union des Grandes Čcoles Parlz: U jednom od poslednjih brojeva list Saveza veliklh škola Parlza »U.G.E.«, pišući o organizovanju stručne prakse u inostranstvu Iznosl 1 neke teškoće: »Izvesno Je da lAFSTE nlje savršena organizacija i da se jedan broj velikih škola žalio na njene metode raspođele. Ali zlo nlJe samo u tome. Stvarni uzrok slabosti je u činjenici da je ponuda lošija od potraživanja. U većini slučajeva francuski industrijalac odbija da primi strane praktikante, gledajući u njima samo razlog za suviše neprfjatnosti, a ne uzrok mogućih koristi u budućnosti«. Strućna praksa Bon: Na leto će oko 20 stranih studenata radlti kao praktikanti u Bonu 1 okolinl. Radi se o ekanomlstlma koje će poslati AIESEC. EEStudent Mirror Holandija Pozorišta u Amsterdamu snizila su cene studentskim ulaznicama za pretstave ovogodišnje sezone. Cetvr časa pre početka prestave sve karte koje nisu prodate daju se stuđentima za 0,75 do 1 guldena. Karte za koncerte гаsturaju se preko studentskih udruženja po, sniženim cenama. Argentina Policlja je zatvorila katolički univerzitet zbog rasturanja letaka upravljenih protiv .Vlade. (APF). Austrija Posle 19 meseci vožnje blciklom oko sveta dvojica bečkih studenata vratlli su se u Beč. Prevalill su oko 52 hlIjade kllometara na putu koЈ1 Je obuhvatio Tursku, Iran, Avganistan, Pakistan, Indiju, Cejlon, Koreju, Japan i druge zemlje. Sa puta su doneli ogroman filmski materijal l velikl broj fotografskih snimaka. ПРОСВЕТА У БУРМИ

ШКOЛOВАЊЕ 0Д ПЕТЕ ГOДИНЕ

ПОЛОВИНОМ XVIII века ш> јавила се сенка Источноиндиске компаније и над Бурмом а то је значило да ће и ова земља ускоро изгубити своју самосталност и доћи под колонијалну утправу Енглеза. Beh! 1824 год. Првим бурманским ратом изгубила је независкост До ња Бурма а 1885 год. Другим бурманским ратом и Горша Бурма. Обе остају под колонијалном влашћу све до проглашења Бур манске Уније 4 јануара 1948 год. Стога је и разумљиво што је просвета у Бурми много заостала, јер се колонијална управа није много трудила да просвећује широке маме Вурме. Просвета у Бурми је заспована на Закону о обавезном и бесплатном школовању деце које почиње од пете године старости. У прилично кратком времену после ослобођења, писменост која Je пре рата износила нешто изнад 30%, достигла је на 500/ 0 , што Је за једну азиску земљу врло висок про ценат. . За сада Још увек преовлађује типична сеоска школа будистичког учитеља, где деца уче седећи на по ду, окупљена око свог учитеља. Највеће потешкође за сггварањв оснојвшрс школа по селима као ц средњих. по градовима, .леже у недостатку стручцих кадрова. Тим потешкоћама придружује се и недостатак. материЈалмих оредстава. У, , рату су бИле многе школе порушене а постојећих Је мали број. Изградња нових школских зграда како по селима тако и по градовима текла Је До недавно прилично споро. Међутим, бурманске власти, за ову школску годину, у разним администартивним подручјима Vtotje, изградили су и спремили за каставу око 2000 основних школа. Новосаграђеним, поред већ постојећих школа, бурманске власти веруЈу да he се знатно. допринети решавању проблема неписмеиости. Такође се интензивније ради у последње време и на изградњи сред њих школа по градовима. У многим местима основан Је низ нових школа. Нарочито се полаже много на стварање средњих стручних школа НаЈважнија просветна институција Је Универзитет у Рангуну. У области високог школства предузимају се, пре свега, мере за подизање нивоа наставе као и за спремање нових наставних кадрова. На Рангунском универзитету за послед њих неколико година уведене су многе новине, као изучавање антро пологије, француски језик; основако је одељење за преводе и публикациЈе коме Је, између осталог, стављено у дужност да припрема бурмански речник и „13мциклопеди Ју бирманску". М. С. В.

Skola medlcinsklh sestara u Rangunu