Студент

UZ TITOVU POSETU INDIJI I BURMI

Indijа, septembra 1954

Nestrpljivo su očekivali Tita

U sep'tembru sam boravio nešto više od nedelju dana u Indiji. Posetio sam Kalkutu Nju Delhi i Bombaj. lako kratak boravak mi je omogučio da steknem bar delimičnu sliku o životu tih gradova, naroda, a naročito studentske omladine u njima. Već na prvi pogled se mogu uočiti krupne promene kpje su se dogodile u novoj slobodnoj i nezavisnoj Indiji. To je omladina koja sa mnogo ponosa govori o nezavisnosti, stečenoj slobodi, petogodišnjem planu razvitka zemlje, o postignutim ekonomskim uspesima, o perspektivi i putu ka potpunoj privrednoj nezavisnosti.

KUN raste

Priprema se veliki konkurs

U novoj godini perspektive гаda Kluba Ujedinjenih nacija Beogradskog univerziteta neuporedivo se proširuje po idejama i narneni. Period stabilizacije sa potresima hirovitog nespokojstva »da li smo uspeli«, ostao je iza napora. Ali dolaze novi... Izbili smo na novu magistralu.

O BUDUCEM Deo plana rada KUN-a ispunjen je predavanjlma filmskim pretstavama, što je stara, dobra naša forma rada. Posle predavanja biče potrebno da se razvija najšira diskusija.

NAS BILTEN Bilten KUN-a izašao je dosada tri puta. Otsada će se uređivati po novim nazorima. Zadatak mu je da bude pregled rada, ali i lektira sađašnjih i budućih članova kluba. Ovo u prvi mah. Do cnije uz osnivanje klubova po drugim univerzitetskim centrima njegova uloga može prerasti u glasilo jednog koordinacionog odbora KUN-ova iz Sarajeva, Zagreba, Ljubljane i Skcplja. Zbog toga uz najširu saradnju republičkih udruženja za Ujedinjene nacije, biće osnovani organi slični našem i po drugim centrima. KONKURS Naš klub priprema konkurs sa nagradnim temama koje će dati udruženje UN Srbije. Nagrade će izgledati ovako: desetodnevno putovanje u Zenevu radi posmatranja rada regionalfiih organizaciia Ujedinjenih nacija, zatim novčane nagrade, knjige, publikacije itd. NAŠA ULOGA U OKVIRU PADA REPUBLICKIH UDRUZenja ujedinjenih nacija Udruženje UN (ф kome će takođe u jednom ođ idućih brcjeva biti reči) oslanjaće se u znatnoj meri na KUN i mnogi će njegovi članovi putovati u unutrašnjost. Održavaće pređavanja o Ujedinjenim nacijarha. A огganizovanje predavanja po beogradskim školarna i gimnazijama je sasvim blizu pred nama. TZV. UŽA DELATNOST Organizovanje stručnih klubova u okivru Kluba prema кагакteru studija. biće jedan od prvih Kolege svih fakulteta mogu priložiti svoj udeo onome što stvaramo, jer rad OUN je toliko raznovrstan đa se pružaju mpgučnosti svakome da nađe ono što ga interesuje. OFET GENERALNA SKUŠTINA Kao i prošle godine opet će se organizovati zasedanje Generalnć skupštine koja ovog puta nsće npsiti zaštitnu marku bizarnošti interesantne za večernie ncvosti, već czbiljrn karaktcr studiozne pažnje.

D. KAVRAN

STARO I NOVO

Imao sam prilike da posetimuniverzitete u ovim gradovima, da sretnem njihove studente koji su na mene ostavili utisak tihih i smirenih mladića, koji sa ozbiljnošću dostojnom pažnje, rasprav Ijaju o svojim zadacima i daljem razvitku zemlje, o tome kako ukloniti i predati zaboravu tragove teškog kolonijalnog горetva koje je do nedavno haralo i carovalo u toj velikoj i bogatoj zemlji. Oni su svesni đa će proći mnoga vremena dok se ne izgrade uslovi za pristojan i .udoban život čitavog naroda i da je potrebno podneti mnoge žrtve, ali oni su na to spremni i rešeni. Koliko je to krupan i složen zadatak, to se može brzo uočiti. Svuda, na ulici, u radnji, na kupalištu, u školi, gđe god krenete, srešćete teške, nekad neshvatljive ostatke i posledice kolonijalne vladavine. Beda i nezaposlenost i pored znatnih uspeha još su karakteristike nezavisne Indije. Hiljade ođraslih Ijuđi, žena i dece žive na ulicama ovih milionskih gradova. Strancu je teško proći ulicom, јег ga desetine mališana, trgovaca (čistaća obuće, prodavaca voća itd.) okruži i ne napušta dok ne kupi njihovu robu ili ne iskoristi njihovu uslugu. Ili ga grupica prosjaka

prati, nekađ i po nekoliko kilometara, dok im ne da neki aes. U Bombaju sam video na obali moderno i lepo uređeno kupatilo, ali na ulazu u njega stajalo je »For white people only« (»Samo za belce«). To kupatilo je privatna svojina nekog Engleza i on je njegov neograničćni gospodar. Posledica delimične ekonomske zavisnosti. Akutan problem je prehrana stanovništva jer postoji ogroman nesklad između priraštaja stanovništva i relatvnio sporog pćdizanja produktivnosti rada u poljoprivredi. Za likvidiranje zaostalosti, za brži tempo razvitka zemlje, njima je pre svega po-

treban mir, potrebna im je stečena nezavisnost i zato je nprmalna i zaslužna priznanja, politika indiske vlade, koja je protiv političkih blokova a za uzajamno razumevanje naroda, za koegzistenciju država različitih unutrašnjih sistema, koja jedino može da obezbedi mir u svetu. U tome svetlu treba posmatrati i posetu druga Tita IndijL Ja sam se nalazio u Bombaju kada se u indiskoj štampi pojavila vest o poseti druga Tita Indiji. Da li je to bila vest godine, kako bi rekao neki novinar’ Ne, tb je bilo još nešto više, značajnije, lepše radosnije. To je bila vest koju kao da su željno i nestrpIjivo svi oČekivali, kojoj su se mnogi radovali kao deca. Toga dana je bilo nemoguće razgovarati ma o čemu drugom, sem o Titovoj poseti, o Jugoslaviji, o ugledu i poštovanju koje drug Tito uživa u svetu kao državnik i proslavljeni bOrac za progres i napredak, za socijalizam. Svi sa kojima sam dolazio u dodir, molili su me da im pričam o drug u Titu. O tome kako izgleda mogu li da ga posećuju i sa njime razgovaraju radnici ili se-

Ijaci. Da li je nekad bio na skupovima omladine i niz drugih stvari. »LAKO Ш JE KADA IMAJU TITA« Sutradan sam se našao sa pret se4nikom Nacionalne unije studenata Indije. I krenuli smo da posetimo sekretara Socijalističke partije za Bombaj* koji je pre dve godine posetio Jugoslaviju kao član jedne indiske delegacije. Našli smo ga u fizičkoj laboratoriji na Prirodno-matematičkom fakultetu. Radio je na nekom eksperimentu ali je sve prekinuo 1 pošao sa nama da

nam pokaže fefcaKet. 2Jađržall smo se kod dekana gde su bili još neki profesorL Kada su čuli da sam Jugosloven, razgovor je odmah počeo o Titovoj poseti i preneo se na medunarodnu politiku. Dekan fakulteta, stari ргоfesor fizike rekao je: »U đanašnjim uslovima u međunarodnoj situaciji sa kojom smo suočeni, jedina politika koja vođi učvršćenju mira i razvijanju međunarodne saradnje jeste potilika aktivne koegzistencije koju vodi Jugoslavija. Zašto i druge zemlje ne bi sledile takav primer...?« Na ovo je jedan ргоfesor dodao; »Lako je Jugoslaviji kad ima Tita.« I opet s® govorilo o drugu Titu, o njegovom ličnom doprinosu za razvijanje međunarodnog prijateljstva, o njegovoj odlučnosti i principijelnosti koja se tako snažno ispoljila 1941 godine, ponovila 1948 gođine itd. Gde god sam bio prisutan, svi razgovori ma o čemu bili započeti ipak su se završavali o drugu Titu i njegovoj pretstojećoj poseti. I danas kada je drug Tito u Indiji, kađa se ispunila želja hiljade Ijudi i ©mladine da ga vide, đa ga čttju, neki od njih i đa se rukugu sa njim, da ga nešto upitaju, moguće je zamisliti bezgraničnu sreću i radost tih Ijudi, naših iskrenih prijatelja i saboraca za jačanje one komponente koja danas najviše doprinosi jačanju mira a to je aktivna koegzistencija. Miladin SAKIC

Na poljlma Inđije

PRED PRVU MEĐUNARODNU STUDENTSKU KONFERENCIJU U LJUBLJANI

Razmena kulturnih društava i grupa / Konferencija se održava od 5—9 januara u Ljubljani

Na inicijativu SSJ ođržaće se u Ljubljani od 5—9 januara 1955 god. Prva međunarodna studentska konferencija 6 kulturnoj aktivnostl. Konferencija će se ođržati pod okriIjem COSEC-a a na osnovu đelegirane odgovornosti koju ima SSJ. Cilj ove konfersncije je ргоširivanje međunarodne studentske saradnje na polju kuitume i umetničke d latnosti. Prema zamisli CO SSJ u 'okviru Konferencije radile bl, pored ostallh i dve posebne komlsije eksperata: komlsija pretstavnika umetničkih drnštava, ansambla 1 grupa i komisija pretstavnika vlših umetničkib škola i akademija. Na njima bl se đetaljno prodiskutovale mogućnosti međusobne saradnje. Pored njih, posehne komisije eksperata diskutovale bi o održavanju regionalnih kulturnih festivv la kao i festivala za vreme ođržavanja Pete međunarođne konferencije studenata. Radi uspešnljeg rada konferencije i njenog cilja predtoženo je učcšće što većeg broja eksperata za kulturna pitanja kao i lica koja đirektno rukovode raznim ob’icima kulturno-umetničke delatnostl stuđcnata. Od predloženih dcset ta-'aka đnevnog reda konftrencije, jedna od najznačsjnijlh je sa r akako stu dentska sarađnja kroz razme-

ne 1 gostovanja mnetničkih grupa i ansamhla kao i preko učešća na nacionalnim i međunarođnim festlvalima. Zamišljano je da pretstavnici pojedinih studentsklh anija sklope na konferenciji aranžmane za gostovanje i razmene, kao i niza bilateralnih razgovora o konkretnoj saradnji. Isto važi i za učešće na festivalu u toku iduće gođine. CO SSJ je predložio svim nacionainim unijama studenata da donesu ponuđe u tom smislu. Predviđeno je takode da se u Biltenu konferencije štampaju svl programi festivala kao i informacije kako bi se olakšali daijl đirektni kontakti na polju razmene pojeđinih društava i grupa. Dalje, pređloženo Je da se na konferenciji ispitaju mogućnosti šla sve nacionalne 1 ostale organlzacijc mogu pređuzeti na upoznavanju studenata sa kulturama pojedlnih zemalja (seminari, turneje, izložbe i toше slično) kao i razaijanju stalnih oblika saradnje između studcnata koji stuđira ju pojedine grane umetnosti. Isto tako predviđeno Je da se na konferenclji dlrkutnjp o mogućnostl godišnjeg konkursa za pojedine grane umetnosti 1 stvaranja posebr.ot fortda u ove svrhc i to od priloga pojeđinih nacionalnih

1 međunarođnih instltucija. Na prvoj sledećoj konferenciji bi se nagradili najboljl rađovi koji bi se đocnije mogli žtampatl u ođgovarajućim nacionalnim stuđentskim listovima. Predloženo Je da se na kraju konferencije u Ljubljani štampa jedna publlkacija koja b) upoznavala javnost sa zaključclma konferencije » doprinela široj saradnji studenata. Publikacija bi obuhvatala zaključke u vidu jedue rezolucije, pregleđ sklopljemb ugovora za razmenu umetnlčkih grupa, zatim osnovne podatke o pojedinim naclonalnlm studentskim, umetničkim grupama, njihov đotadašnjl rad, uspehe, program za iduću godinu kao i razne informacije o gostovanjima, umetničkim akađemijama, каlendar svib nacionalnih festivala, izložbe, turneje i sl. Ovakva publikacija bi izlazila svake godine posle konfercncije o međunarodnoj aktivnosti na kulturnom poiju. Prlpreme za ovu važnu konferenciju đaleko su ođmakie. Već su pređvlđenl i referentl pojedine nacionalne stulentske unije. Tp su Jugosla. vija, Italija, Francuska, Ne. mačka, COS2C. U toku je prijavljivanje po_ Jedlnih naclonalnih unlja za učešće na konfcrenciji. Lj. P.

Proučavanje grupe zemalja

IZ KLUBA ZA MEĐUNARODNU SARADNJU BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Formiran pri kraju školske gođine Klub još nije razvio svoju delatnost. Na zadnjem sastanku uprave doneseno je niz odluka. Najveću pažnju privlači formiranje grupa za poučavanje pojedinih oblasti i organizacija kako političkih tako i ekonomskih i kulturnih u pojeđinim zemljama. Grupe će biti sastavljene od svih onih oji se interesuju za ovakve probleme i radiče u okviru ovog kluba. Na sednici uprave predložene su grupe za pro učavanje grupa zemalja (Burma. Indija,) (Etiopija i Egipat,) (Izrael, Siria i Liban, zatim Skanđinavske zemlje, Engleska i dr, Govorilo se ј o proučavanju sistema univerzitetske nastave u izvesnim Univerzitetskim centrima, kao i karaktera nekih stuđentskih organizacija. Korespondencija i izmena publikacija, koju bi vodile ove grupe bilo sa pojedincima ili čitavim organizacijama, mnogo bi pomogle njihov rad. Interesantno je i ođržavanje stalnih večeri kluba sa diskusijama, muzičkim i literarnim večerima. predavanjima i drugim, kako bi se stvorilo što određenija slika o kulturnom i političkom stanju zemalja sa kojima sarađuiemo Između ostalog postavilo se pikojim putem potstaknuti •n profesora i nastav nika za rađ jedne ovakve institucije. J. в.

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СIУДЕНТСКА САРАДЊА