Студент

Zabeleženo u aulama

Izmedju dva sveta

Desetka. Ona brza, o kojoj smo v«ć negde čitali, ne u vezi pretplatnih karata, već o nekoj crnookdj kondukterki i studentu koji joj je posle svakidašnjih vožnji ponudio brak. Bio je to student. sigurno medicine, јег se oni najviše voze desetkom. Evo nas i sada u tim istim kolima kojima se svakog dana voze stanovnici vožđovačkog doma. Gužva je kao i uvek. normalna. Neko je uvukao svoja pleća da bi se zatvorila vrata. Neko je prostenjao žaleći s® na žulj i tramvaj je krenuo. U iednoj gruoi se govori o streijačkom takmičenju. Nabrajaju krusove, zatim jedan priča 0 šahu. Tamo је. veli prvenstvo. Hoće Ijuđi kategorije... Na drugoi strani: karo. kec. amc i još neki kartaški piieteti. To su sigurno »voždovački kartaši«. Ne, možda kibiceri. I onda, ođied, nom, razgovor je zamro. Trebalo je sići. Progurasmo se i mi da siđemo na stanicl gde GSP nij e propisalo otvaranje srednjih vrata. Samo dvadesetak metara, ! već po koji put, ulazimo u život dva sveta: svet bolesnićkih rominianja i tihe sete i svet skrivenih nada. zamaha i tople Ijubavi. Promiču bezbrižna lica, to su apsolventi konstatujemo mi. Vide se oni mlađoliki sa femurom koji virl iz džepa. a o onima sa mantilima pod miškom ne mamo ništa reći. ier oni možda nisu položili fiziologiiu ili patologiju. pa zato izgl®daju zamišljeni. I o njima će se uskoro pričati: bili su robovi prošlosti. Idemo. Levo је Patološki institut. U njemu borave želje donesene iz gimnaziskih klupa. boravi Ijubav prema međicini. Bliže se junskj ispiti. Brucoši su uznemlreni. Mnogo ih је. Pričaiut predavanja su odlična. a vežbe:.. ima propusta. Žurimo da posetimo i drugu grupu. Amfiteatar pun. Vidimo, dol e kraj katedre, kolege hvataju beležke na radijatorima. Nose se tronošci. Viđeli smo čak 1 doglede. Oni jedino pomažu sa galerija. »Kolega u naočarima« sedi na nečem neobičnom. Sačekali smo ga. Pre predavanja ugrejem cigle na radijatorima. Naslažem ih i slušam, ohlade se tek kađa se završe predavanja. Znate. nema sve u knjigama, a juni pretl peticama objašnjava nam kolega. U kuloarima Anatomskog kruže glasovi o ianuarskim ispitima. Tu je i dekanat. Molbe za stip e ndiju još nisu rešavane. Dosetke na njihov račun. Opr’avdana negođovanja. Još malo napred dovršava se zgrada novog dekanata. Pričaju da če več Novu godinu u toj zgrađi dočekati jedan portir. Zatim IV interna klinika. Tu su društva, čitaonica DruštVeni klub... Živo, muzika. probe. Beležimo na sastanku Literarnog kluba: Suze Ima suza za koje bih život dao! Ima suza...« Vodi se diskusija da И je pesma ili ne. I tako se diskutuje 0 modernlzmu, o svemu. Iznenađeni smo. Prolaze bol e snici, Odlaze, dolaze. Zure lekari, stuđenti. Dole u dnu Histološki institut. Jedan brucoš je duhovito dobacio: Ovde u Histološki, a pada se iz biologije. Verovatno što Biološki nema natpisa. Na Fiziološkom je najinteresant nije. Vivisekcije na žabama. Miris etra. Srce žabe je izvađeno. Prate se njegove kontrakcije. To su njihove prve operacije. Pored nas jedan kolega prilazi laborantu; Molim vas, crkla mi žaba. Dao sam jaku narkozu, dajte mi drugu. Ne može, ja sam potpisao ге vers na 32 žabe' i nsma više. Izlazimo. Ipak brucoši su najgrlatiii. Overene su im vežbe. 1 gledajući ih zamišljamo ovakve intervjue sa njihovim profe-

| sorima: Vi ste duhoviti na predavanjima. Sta če biti u junu? | pitamo doktora D. K. Jovano! vića I Mala izmena. Kad se sad šalim i oni se smeju. Kad dođe juni i ispiti, ja ću se opet šaliti, samo će oni biti tužni. Moram da branim nauku od najezde. Sa doktorom P. Trpincem: Vama pljeskaju, јег lepo predajete. Da. A na ispitu beže od mene. Kako to tumačite? Kao pažnju. Ne vole da se u septembru sretnemo po đrugi put. Najzađ i jeđan poznanik kopi žuri, јвг je tašnu ostavio u čitaonlci još jutros u 7h da bi sada imao mesta za učenje. Odlazeči, na naše pitanje kolika je čitaonlca, dobacio jc: Kao dve sobe za samca i... Sirena kola za spasavanje prekinula je zadnje reči. Još jedan pogled i iza naših leđa ostali su beli mantili.

Ј. BUKELIC L. MIRKOVIC

Друштвени клубови

На Правном факултету, с обзиром на његову природу, добар део политичког образовања добијаЈу сту денти хроз саму наставу, а посебно кроз рад стручних група, Но, поред овога, остаје широко поље, пре све га, актуелних политичких питања, коЈа се тиме не могу обухватити. V вези са њима и живи, стварни живот, теорија на делу, замиеао и програм као стварност. У прошлоЈ години било је на оавом факултету доста насто Јања, да се обрађуЈу најактуелниЈа питања, за коЈе Је увек било много интересовања. Добри резултати постигнути су нарочито на другој години. Основна замисао, да се дискусиЈа много боље развија у оквиру године, где се људи познаЈу и спремни ји су да изложе csoje иишљење, показала се основном. Велики број студената на предавању о комуни, врло жива диекусиЈа о спољно по литичким питањима, потврдили су то. • Ове године идеолошко политички рад одвија се хроз два облика. Дру штвени клуб, поред остале своје де латности, организоваће предавања у оквиру факултета, за које he обсзбедити предаваче са стране. Ква литет треба да буде први услов ових ттредавања. Не очекује се на њима нека развијенија дискусија, већ само постављање питања. Једно предавање, о ИндиЈи, већ Је одржано. Но, треба констатоввти, да поред злнимљивоетии доброг квали тета предавања, стотину присутних студената претставља мали броЈ за Правни факултет. У оквиру roflnrfe теме ће бити сбрађиване на други начии. Једно или више припремљених излагања пружиће основ и могућност за живу дискусију. У суштини, леба-пни клубови у оквиру године. Прошлогодишња пракса пледира за то. Што се тиче проблематике, она може бити у вези са предавањем, као што се то рпедвиђа за наредна, о неким привредним па затии о спољно политичким и комуни, илн према посебном интвресовању и из бору људи са годи^ге. Опште је мишљење, да се доСрим делом у овоме раду треба оријентисати на унутрашње политич ке проблеме, и да се треба упозна пати са њиховим решавањем у прак тичном животу. Ради овога већ Је остварен контакт са неколико предузећа, која су радо прихватила присуство неколико студената на седницама радничких савета, Љ. Р.

IDEOLOŠKO-POLITIČKI RAD

Diskusija sa pretstavnicima radnih kolektiva

Dugo se prolamao buran aplauz kojim su zadovoljni studenti nagradili odlično predavanje. Bilo je to predavanje druga Vladimira Popovića »Mogučnosti i problemi odnosa sa SSSR-om i istočnim zemljama, koje je organizovai; Društveni klub stuđenata Tehnike, Naš đruštveni sistem a i zbivanja u svetu ne dozvoljavaju političku pasivnost već stalno i aktivno upoznavanje i izučavanje Društveni klub studenata Tehnike, u okviru svoga ideološko-političkog rada organizuje predavanja sa diskusijama o našoj spoijnoj i unutrašnoj politici, privredi i svim aktuelnim problemima kod nas i u inostranstvu. (Bliski Istok. naoružanje NemaČke, o komunama itd.), Organizovao je i organizuje niz diskusija sa pretstavnicima radnih kolektiva i radničkih saveta. Predavači se uglavnom traže na strani što ne isključuje mogučnost da stuđent iznese svoj stav, svoja razmišljanja preko Tribine ill sekcije za društveno-politički rad. Na jednom od poslednjih sasta naka uprave Kluba na dnevnom redu je bio predlog da se organizuje ciklus predavanja sa temom »Ekonomika socijalizma«. Predlog nije prihvaćen. Klub radi na originalan način. On organizuje interesantna a ne stereotipna predavanja. Tako su već organizovane diskusije sa uspelim predavanjima o kriminalu, dinamici psihološkog života, savremenom gledaocu i savremenom pozorištu, itd. Fakultetski odbori Saveza studenata pripremili su ,i već ostvarill vrlo dobar i konstruktivan plan predavanja, Na prvim godinama stariji studenti održavaju diskusije o odnosu stu denata prema zajednici, o novom Zakonu o univerzitetima. Dalje se predviđaju ciklusi predavanja iz dijalektičkog i istoriskog materijalizma (na Elektro-tehničkom fakultetuK Na starijim godinama održavaju se predavanja o novim momentima u razvit ku komunalnih zajednica, o robno-novčanim odnosima u sociializmu itd. Kao i diskusije za koje opravdano postoje najveći interes sa pretstavnicima radnih koSektiva, radničkih saveta, veća proizvođača, Organizuju se diskusije o komunama, o oblicima društvenog upravljanja, o onim stva rima sa kojima će se danas sutra mladi inženjer susreti u preduzeću, Te diskusije su korisne jer dolazi do upoznavanja teorije i prakse našeg društvenog razvitka.

Ljubomir JOVANOVIC

Скок преко коже или завет рудара

скок ПОХИЧЕ ИЗ НЕМАЊИТжКОГ ДОБА. ЧАСНЕ ТАБЛИЦЕ ПРОМОВИШУ БРУЦОШЕ. КАРНЕВАЛСКИ ПОХОД ЈЕ У СУБОХУ. РАФ КАО РУДАР: „ДАКЛБМ ПРВО СКОЧИ.„ Шта тражс добоши ове ноћи меbv живописним зелсним стабљикама рододендропа у друштвеном клу бу рудара? Дооо...ој оруцоши Аоооо...ој људи, одте амо. ...Разлеже се глас све до далеких кутова велике зграде, Поново, осећајније и не тако грубо! О Још ЈедноЈ молби сењоре. Хтели би бруцоши вама да говоре... Хако, сад јс дикциЈа већ боља. Да вам објаснимо, то студенти рударства одржавају пробу за скок прско коже под надзором глумице Љубице Секулић. А шта Је заправо скок преко коже? На то питање смо остали дужни одговра Још у претпрошлом броју „Студента". Да испричамо оно што смо начули и дочули по кулоарима Рударког фаиултета. Почело Је *то пекада давно у срсдњем вску, у доба кад су се Још одржавали витешки турнири, а трубадури певали романсе своЈим драганама. Предање је прилично ма гловито. Зна се само да су на позив Немањића долазили у СрбиЈу саски рудари данашњим речником речено као „страни стручњаци" да организују копање руда по богатим српским мајданима и налазиштима. Они су увели обичаЈ да се нови рудари мајстори примају у рударске еснафске редове скоком пре ко окна, тј. округлог отвора коЈим се спушта у дубину рудника. Касније међутим, развојем рударске технике, она су се ширила, тако да Је било немогуће човеку прескочити их. Зато се уместо тота, скакало преко раздпете коже, коЈу су рудари посили за време рада као кецељу. Пропашћу феудализма нестало је и рударских цехова и еснафа, па су ту традицију преузеле рударске школе и факултети. Пре рата „Скок преко коже“ одржаван Је на Љубљанском факул тету, а после рата и иа Загребачком и Београдском. „Скок“ Је утицаЈем времена, изгубио много од својих средњевековних особина, али је зато и даиас овакав какав је, у сценариској верзији- студента рударства Миђе Стојановића задржао карактер приличпо компликоване церемониЈалме свечаности која у многоме потсећа иа карневалску по ворку и позоришни комад. Баш зато су из Борског базена, који је преузео покровитељство „Скока“ стављани предлози, да се све примесе средњевековног церемониЈала сасвим одбаце. Што би практично значило лмквидацију

„Скока“ као традиције, а да ce уместо тога увсде Свечани завет ру дара у облику академије. Остали су ипак стари називи шца: За бруцоше: Ноблисииус (наЈугледнији), Лупус, Фаул (вођи naтрола), Фабрис (радознали бруцош) и наравно Бруц-маЈор (вођа бруцоша). Слаани високи и непогрешиви форум старих, окорелих рударских инжењера, назива се Президијум Часних Таблица, нији су чланови Контрапикови, Адлатуси, Лаутери итд. Скрађени синопсис целога церемоиијала састојао би се у томе, што бруцоши у поворци шаролико костимирани у срсдњевековнкм и еавремсиим рударским униформаиа, са фењерима траже по београдским улицама и кафанама свога вођу Бруц-мајора, под чијии ће руковдством да оду у дом Браћ; Стаиенковића, да моле од часних Таблица Пријем и промоцију у рударске редове. Уосталом, ии позоришии комади се не пишу зато да би их новинари препричавали. Зато сви које „Скок* интересуЈе, нека се нађу у суботу око седам на релациЈи Рударског факултета у Ђушиној улици, па дуж улица Лоле Рибара, Македонске, све до Трга Републикс и ТеразиЈа, па he се нагледати и наслушати сцена које се не могу видети ни на РивиЈерским ни Баварскнм карневалима. Него да с.е вратимо Још за трену так на пробу међу клупске рододендроне. Од Лалета и аутора Миће, дознајеи да ће у програму учествовати многа позоришиа имена Београда: Мира Ступица и Јоза Лауренчић са фрагментииа из „Дунда Мароја". Љубиша Јовановић еа рецитацијама, балет Београдеке комсдије симфониски оркестар Радио Београда и, ...и нико други него Мија Алсксић Раф. Раф као рудар, а Чкаља као копроцудент сценариЈа. Е то је већ нешто. Њих морамо посебно потражити. Добошар Је престао да добује проба Је завршена, и испричао ми Је интересантан податак да неки рудници то нема везе са „Скоком“, али опет исплаћују својим стипендистима премије за полоиссне испитс: за шестицу 3000 дин„ а на даље више, све до десетке за коју се добија 8000 дин. Алал вера тим радничким саветима, имају смисла за стимулирање, кад 6и то могло да се прошири и на друге, папрнмер медицина ре и правнике. Ипак да их одмах утешмм: они који шадну на испиту морају да плаћају пемале рудиику. Дакле, мрка капа! Личи помало на спортску кладионицу. Рафа сам сусрео баш кад Je нзлазио из Југословенског драмског позоришта. Шта мислите о скоку, да ли вам одговара улога? Прво се у њему мало снебивао Мија Алексић, а онда је проговрио Раф, лично и псрсонално: Даклем, да се изразим, да прет лоставимо. дал’ мн скок одговара? Па одговара ал’ се пред штампом лржим у резсрвацији, по оној народној: „Прво скочи п’ онда реци хоп“, а за аруго питај Чкаљу. * — Даклем, здраво и сретно. Чкаља каже преко тслефона: „Биће скечева: али не смем да откривам садржину. Ево један детаљ; Рафа на рударском испиту питају шта је рудник, а он каже. Даклем, рудник! Рудника има различитих врста, Једни производе руде за фијакере, други за чезе, а они понајвећи за шпедитерска кола. Сазнао сам и друге ствари. Али то треба видсти.

Маринко Мрђанов

Из ауле Природно-математичког факултета

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКА