Студент

Reportaža studenta

Разговори кроз Немачку

Тема овог каписа ако може да буде говора о некој заједничкој теми будући да се ради о много тема, мишљења, често сасвим супротних, обухва ћених написом биће разговори, најшире речено. Наиме намера ми је да изнесем често врло ин тересантна мишљења мла дих људи са свих пет кон тинената Са којима сам се сретао и разговарао, првенствено о Југославији а затим о Немачкој. Највећи број актера у овој- рецимо, репортажи, срео сам у центру за омладинске организације који се налази на неких десет до двадесет киломе тара од Минхена. Почев од особља које је вациоонално изузетно хетеро-

ено па преко стотине људи најразлиитијих националнссти и боје коже оа не нарочито упадљива зграда преттавља веома погодно место за размизљање ове врсте. И када се забораве ризиономије, што често бива, центар ie да претставља стециште често на:вних, понекад лаичких, понекад дуовитих, често добро смишљених .

Д. НАЈМАН

С. СЕЛЕНИЋ

Они су са Острва

vj Тешко је било дискутовати са Елен. Она је Енглескиња. Обожава краља и све што је у вези са краљевском породицом. Плава је, пегава је, горко је г|лакала када је умро Ђорђе VI, мрзи боата који је због личне среће с оном Симпсоновом одбио да прими Оресто. Међутим, најинтересантнији Иео разговора, 6tio је онај о рату. I Видите. колико смо ми Енглези д бри. Дошли смо са нашом војском Мак у Европу ... I А где се ви налазите? В ... ми смо на острву. Није то сасрим исто. Дакле, дошли смо на Конti нент и гинули смо само да би вас ослободили. I Ко ли нас све ниlе ослобађао. Од силне ревности ослободилаца малтене сви не изгибосмо. Али не рекох то, већ Ипитах. I А Американци. I И они. Француска, Немачка и све »мље би остале вечито поробљене да Ви нисмо дошли. I Да се ви не шалите? I Не. Hnie се шалила. Мислила ,1е то с»биљно. Одушевљавала се енглеском и америчком хуманошћу и не веруlем Ш i e веровала и обраћала пажњу на *)имедбу да би Хитлео дошао до њих д,' га они нису предухитрили. ,ј Гласпћу за конзервативце. рекла д лаље. Када су лабуристи били на »асти, економска ситуациlа је била ■mro гора. Атли ie сувише поштен да 6li се бавио политиком. I Колоније? Ш Они су незахвални. Ми смо им ■лико добра учинили ...

Ту ie седео Хитлер

■ Ш Франц, 27 година, родом из БерлиФ, ради у центру. Мрзи Русе, али и■° тако и америчку прооаганду про-

тив њих. Испричао ми је једну врло интересантну анегдоту: Пре отприлике годину дана долазила је једна француска студентска организација са намером да преговара са Немцима о проширењу културне сарад ње између њихових студентских унија., Између осталог били су према про граму примљени и код баварског министра просвете. Ушли су у собу са удобним фотел>ама у чијем се дну налазио његов писаћи сто од махагонија. Када су гости поседали у фотеље, ваљ да у намери да олакша почетак конверзације, баварски министар просвете је рекао, Видите, у тој фотељи у којој сада седите седео је једанпут Хитлер. Франц сумња да је ова са добром намером направљена примедба у исто време и симптоматична за стање у Немачкој и психу овог министра мало по могла будућој конверзацији. Када су излазили Француз је загрлио једног неманкрг кодегу и. рекао: Видите, наше две земље се разликују у много чему. али имамо једну ствар заједничку: глупе министре. Шта мислите о свему томе, питам Франца када је завршио причање. Fa ли је уlедињен.е у вези са сталном латентном опасношћу оживљавање Х т ттлерове традиције опзсно. Адвгнауер? Аденауер се плаши поновног уједињења као што је то и он рекао. Многи мисле такб и ја им верујем ...

Ситна риба

Господин Гунтер, ради на документацији. Био је војник само при крају рата и бацио је пушку чим се прва мо гућносг за то указала тако он макар каже. Воли да прича слажући разнобојне картоне. Увек када разговарам са неким мало старијим Немцем. желим да га упитам: шта сте ви господине, госпођо. госпођице радили од 1935 године до .1945. Међутим, не питам их и остаје ми само да замишљам. Гунтера сам питао. Не. Он није био члан НСДАП-а (Немачке национал социјалистичке радничке партије). А колико их је било? То се не зна. Ни ми, ни Американци нисмо о томе објавили податке. Али ко није био члан партије, сигурно је био у некој женској организацији и Хитлерјугенду. Шта је сад са њима? Ништа, ту су. Закон о денацификацији је био типична немачка наивна глупост. Ситна риба извукла дебљи крај. Они значајнији су олако про шли.

Први који има храбрости

Анри је Француз. Потиче из сељач ке породице и студира политичке вауке. Алзашанин је и говори немачки као и француски. Разговарамо о Мандес Франсу и Индокини. Каже: Мандес Франс је човек који нама треба. Он је пре свега економиста. то значи човек који полази од реалних ствари. Доста смо шарлатана имали. А с друге стране, он је најзад први који је имао храбрости дз^Днјши

t •••V оно што већина Француза већ годинама жели да прекине тај срамни рат. ' ’ Анри је убеђен да ће Мандес Франс успети. Само каже он, треба видети сву глупост њиховог система. Јавно мњење је одушевљеао Мандесом, а ипак може врло лако да qe деси да га Парламент сутра на некој седници због неких ситница обори. 1 Нека га само пусте," па док среди спољно - политичке ствари. видећеш шта ће он да учини за екопомику земље. ♦ т И на крају неколико речи о нашим. Лванаест студената са енглеске групе Филозофског факултета из Београда посетили су данас Минхец. Били су на брању јагода у Енглеској. Зарадили су нешто пара, нешто су видели. имали малу праксу из језика. И мада ,ia не познајем добро град. изашзо сам усусрет њиховој жељи. тачније писму чији аутор касније никако није могао да се установи. Mo.i план је тпебало отприлике овако да изгледа. Обилазак града, музеја пивни це итд. Ја мислим ла ћете разумети ка квим сам се мотивима руковолио када сгм га правио. Пслазиосам од претпоставке да he њих баш ове ствари naiвише да и мислио сам да нисам наггравио ништа ооигиналко и ла ie сасвим сигјшно да ie овај план једини могућ за људе. интелектуалце. студенте који долазе у неко место коникада раније нису видели. Међутим, план ie био Iедногласно олложен одбачен). Био сам заборавио Hai важни!р радње. И пошло се по радњама. Tv им ia стварно нисам био потребан. Наиме. чудо ienno колико трговапа говоои наш Iезик: наши емигранти, Гуди. Бугари. све то заједно зча да продаје робу на српском.. ,‘и да пита да ли имамо ракиlе... и да за H'V нмди смешно малу суму. Најзад, када сам рекао да улазница за Пинакотеку кошта 50 Фенига (упоређења ради једна Кока-Кола кошта исто толико) већина, њих десет (да не ређам имена) је решила да не посети изложбу. Сасвим сам одустао од плана, рекао ла ћемо навече да се састанемо у пивиици и пошао сам с двојицом у Пинакотеку. Нису зажалили. А навече смо нас десет пили три чаше пива... А они су месец дана врали јагоде по Енглеској. руке су им црне као у оџачара и то се не скида ... Али за те паре (тешко зарађене) хоће да купе пола Минхеца ~ тр је цејмрЈСУЈае.

тако путује много наших по белом свету, пребројавају паре, јуре по раДњама, стрепе од царина свих могућих, а често најјевтиније и најтрајније ства|ри не купе. Скупа им је једна од најжећих издолсби. слика другима су обиласци градова (чуо сам да је једна група седела у запрашеном дОтг.а му у Лопдону и непрестано играли таблића да не би трошила паре на транспортна средства до града. г. * .; ‘ Лропутовао сам кроз Немачку. Разговарао сам по Немачкој, И ма колико ла се у много случајева ради о разговорима који не би заслужили озбиљнију пажњу неког са лепим мишљењем о својој култури и познавању материје о којој се разговара. ипак ови разговори говоре, у стању су да илуструју најшире речено стање духова код мла дих људи. Они често имају према нашим појмовима смешно наивне погледе нарочито на политичка питања и овај напис, ако ништа друго, може да порлужи као докуменат њихове наивности. Влада Величковић:

ИЗ ПАРИЗА

Сутра

Сутра кад сунце обасја дечаке запитаћеш ветрове где сам. Рећиће ј* đa ме никада није било. Отићићеш у позориште и моја сенка тихо ће одлутати у мрак.

Владимир СТОЈШИН