Студент

ИЗ ПРАКСЕ ОРГАНА ДРУШТВЕНОГ УПРАВЉАЊА НА УНИВЕРЗИТЕТУ

УНИВЕРЗИТЕТСКИ САВЕТ

ПРОШЛО Је тек нетато мало вигое од пола године од времена када је, изгласавање м Општег закона о универзитетима у Санезној народној скупштики, прокламован прин* цип друштвеног управљагна у нашем рисском школству, а свега три месеца од практичпог с провођења у живот ових принципа на нашем Уггавсрзитету. 35ог тога је, свакако, прерано доносити судове и давати оцене о раду и резз т лтативта ра да оргапа друштвеног управљан>а на Универзитету, а поссбно о раду Универзитетских савета. За једну солид.нију анализу рада овог органа потребан ј е

дужи период његовог рада, више материјала и чиљеница о н.еговој делатности и резултатима. То утолико npe што је Универзитетски савет (као уоста* лом и факултетски савети) сасвим нопа појава у нашем (и не само у нашем) друштвеном жиноту, без преседана у историји школства уопште. Због тога овај напис нема претензија да претставља детаљну анализу досадашшег рада Универзитетског савета. С друге стране, баш сам карактер управљаша Универзитетом, његова осковна карактеристика друштвено налаже да се о раду једног таквог друштвеног органа расправља у ширим кру говима оних ради којих Универ зитет као установа и постоји. А да би велики број студената могао да учествује (фактички) у управљању, треоа их информисати о раду тела које стоји на челу те установе. Овај напис, према томе, треба и схватити као информацију о дасадашњем раду Универзитетског савета. ПГВИ РЕЗУЛТАТИ За три месеца свога рада, Универзитетски савет је успео да захвати, узме у решавање, кеколико кључних питања. не* келико горућих, актуелних про блема Универзитета: материјална база и, у вези с тим, проблем даље експанзије Универзитета; избор наставнтгка у духу Општет закона о универзитетима; нека ттитања из области организације наставе и, што је нарочито важно за студенте, Савет је нашао времена да у самом почетку свога рада покрене питање материјалног и здравственог положаја студената. Треба одмах напоменути да је Савет просто претрпан масом питања које треб-а хитио решавати уттраво због тога што су сва питања из компетенције Савета за просвету и културу НР Србије из области високог школства прешла у надлежност Универзитетскот савета. Како је Савет доста касно формиран то су та питања остала отворена све до оснивања Савета. С друге стране, у недостатку ближих законсктгх прописа (Закон о Универзитету НР Србије још (Даставак на стр&вн 3)

Сetvrt milijarde za studentske domove restorane 1 polikliniku

Irvršno veće Narodne Republike Srbije dodelilo je za ekonomsko 1 zđravstveno zbrinjavanje studenata našeg Univerziteta sumu od 252,000.000 dinara. Od ove sume, 109,000.000 biće dato studentsklm domovima 1 restoranlma za popravke п cilju održavanja zgrada i instalacija, kao i za nabavku nužnog inventara. Studentska poliklinika đobila je 73 miliona, Poliklinicl je dato tačnd onoiiko koliko je predračunom zahtevano. Znači, đa je Poliklinika obepbeđena nužnim novčanim sredstvuna za normalan rad u ovoj godini. Jasno je, da ova suma nlje dovoljna da bl se svim studentima obezbeđilo celokupno lečenje potpuno besplatno. I dalje ostaje na snazi da deca socijalnih osiguranika, stipendisti i primaoci socljalne pomoći idu preko Zavođa za socjalno osiguranje, a da će imućniji plaćati izvestan procenat za lečenje van Poliklinike Dotacijama NR Srbije tšlo se za tim da se omogući besplatan pregled i lečenje u Poliklinici i stacionaru. A i to je dovoljno. Suma od 70 miliona dinara. kao 1 10 miliona koje je dao Narodni odbor grada Beograda biće razdeljena na Ime pomoći siromašnim studentima abonentima studentskih restorana. Obzirom da školske godina traje đeset mešeci, svakog meseca biće trošeno po osam millona. A kako se u studentsklm restoranima hrani oko 7000 studenata, znači đa će prosečna pomoć iznositi oko 1000 din. mesečno. Međutim, ne treba shvatlti đa će ova pomoć bitl đeljena svima u Jednakim izno'sima. Naprotiv, pođela će se izvršiti kao i prošle godine (nadajmo se sada po bolje ođređenom krlterijumu) što znači da će neki i dalje plaćati punu cenu koštanja hrane (3000 za đva obroka), a siromašniji će dobiti i đo đve hiljade. Citav problem je još u dlskusijl. Treba istaći đa će od 80 millona izvesna suma bitl ođvojena za izdržavanje pojačane menze plućnih bolesnika koja rađi prl studentskom domu »Mika Mitrović« u restoranu Filozofskog fakulteta kao i za pokriće većih troškova dijetalne menze pri Studentskom restoranu br. 1 u ulici Svetozara Markovića. Ove menze će dobljati mesečno po I hiljađu dinara na svakog abonenta ! (pored ređovne pomoći pojedinim ! studentima'. 0000 koštanja hrane u njima staje prosećno 4000 đin. Izvesna suma biće utrošena na ođržavanje doma studenata-plućnlh holesnika »Mika Mitrović« jer su tamo potrebni veći izdaci za negu stanara, održavanje higijene itđ. Možemo na osrovu svega ovoga sa zađovoljstvom konstatovati. da su za ovu gođinu rešene, osnovne, potrebe studenata. M. 8.

DISKUSIJA N А SТА RU TEMU

Saznall smo da dvadesetak studeftata na Elektrotehničkom fakultetu Već mesecima ne polaže poslednji ispit, a bez položenih ispita ne mogu da uzmu diplomski rad. Zašto ti Ijuđi ne polažu? Zašto ne požure da čim рге diplomiraiu? Da li su to neki leBji studenti ili nesposobni za studijanje? Da ođgovorimo najpre na ovo poeleđnje pltanfe. A odgovor može đa buđe samo negativan, jer ti su Ijudi položili toliko ispita za pet godina stadlranja na ovom fakultetu. I to znatno težih ispita. Uvereni smo, isto tako, đa je i njima stalo da što рге diplomiraju. Takođe smatramo đa je bar većina solidno spremila taj ispit. A ne ođlaze na ispit zato što treba da se pojave pred komisijom. Trl puta su već polagali i nisu zadovoljili. Sada im pretstoji komisija, pa ako ne zađovolje zbogom stuđije. Prema Jednoj odlucl uprave bivše TVS, kako je tehničari nazivaju »3 + 1«, stuđent tri puta polaže pred profesorom, a četvrtl put pređ komisijom, pa ako ne položi ispit, gubl pravo na đalje studiranje. Zbog toga ovaj poslednji ispit pretstavlja poseban psihološki teret za kandiđata. Nemamo nameru da ovom prihkom diskutujemo o celishodnostl ovakve odluke »an ženeral«. Možda ona ima opravđanja u nekim slučajevima (reclmo u prvoj 1 đrugoj godini), all očito nema rezona za njenu primenu u završnim gođinama studija. Mi ističemo ovaj problem sada (ko zna po koji put) zbog toga, Sto ova ođluka ometa studente u bržem dlplomiranju, što ona utiče na povećonje broja apsolvenata, a pozmto (Nastavak na stranl 4)

ПРАВИЛНКК 0 ДИСЦИПЛИНСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ СТУДЕНАТА

Унив-ерзитетски савет је донео привремени правилник о дисциплинској одговорности сту дената Универзитета у Београду. Иако ће он по свој прилици бити мењан, после доношења републичког закона и статута, многи случајеви које треба решавати, налагали су хитност. • Дисииплински прекргиаји обухватају све радње којима се кргие обавезе, одређене гаколским прописима , и које не одговарају достојанству студента. Укратко набројано: ометање испи та и наставе, нвдозвољено понагиање па 'испитима . злонамерно оштећење народне имовине, ненристојан став према наставницима и особљу факултета, као и премп грађанима на јавним местима. 9 Надлежни органи су; декан факултета, факултетска управа, дисциплински суд првог степена I (при сваком факултету) и дисциплински суд И степена при Секретаријату Универзитета. Ф Дисциплински суд I степена има три члана (и уз то три заменика). Прва два бира факултетски савет из редова наставника и факултетских сарадника, а трећег из редова студената, на њихов предлог. Мандат свих чланова траје годину дана. Три члана другостепеног суда и њихове заменика бира Универзитетски савет. • У праџилнику су предвиђене казне: опомепа. укор, строги јавни укор и забрана уписа у један или вишв свместара, као и полагања испггта за то време. Двкап може изрицати npве три казне, а дисциплински суд све четири. Поступак покреће дисциплиноки тужилац, кога такође бира Факултетски савет. Обавезно је претходно саслушање окривљеног студента, осим када се не (Наставак на страни 3)

СРДАЧАН ПРИЈЕМ У СТАНУ ПРОФ. ИНЖ. КИРИЛА САВИЋА

Честитка и захвалност

Делегација Удружења студенаха Грађевинског факултета честитала je проф. Савићу добијаље награде „Никола Тесла“ Другатвз инжењера и техничара ЈугославиЈе. Ову награду у износу од 300.000 динара. први је лобио проф. др. ииж. Кирпло СавиК за своје животно дело. На свечану предају награде, студенти Грађевинског факултета нису били позвани. Зато се међу њима родила идеја да своме професору честитају на један посебан начин. Текст честитке и захвалност заслуж ном професору написан је на специјалном хамеру у виду повеље. И кад је већ дошло до разумљивог закашњења, онда је одлученс да се ова повеља преда професору на његов 84-ти рођендан, крајем јануара о. г. СУШТИНА ПРОГРЕСА: ЂАЦИ БОЉИ ОД ПРОФЕСОРА Мени ,је јако драго каже про фесор Савић, очито задовољан посетом студената што је моје дело одењено као корисно народу и доиовини коју сам одувек волео . . . Атмосфера је врло пријатна. Сту' денти желе да чују мишљења професора о разним стварима и зато често пптају. А прославл>ени инжењер, као да на својим плећима не носи више од осам деценија живота пуног стварања и необичних обрта са жаром ко.ји би пожелели многи младићи. Суштина прогреса лежи у томе, да ђаци буду бољи од професора... Стављате нас у тежак положај, јер бити бољи од вас није лако, примећује један студент. Није ни тешхо. Тајна мога успеха лежи у томе, што сам увек имао циљ према коме сам упорно ишао не обазирући се ни лево ни десно. Иначе, ја сам обичан човек као и сви људи .. . (Наставак на страни 3)

ПРЕДАВАЊЕ МОШЕ ПИЈАДЕ

За актив Београдсксг универзитета олржао 1° 18 <+»сбруара друг Моша Пијаде предавање о некттм питањима из историје Комунистичке партије. У оквиру овог циклуса, већ су говотрили студентима другови : Свето зар Вукмановић „О неким актуелким привредним проблемима“ и Милентије Псповић „О нашој економској полт-гтици I '. За ова пгелавзња влада велико интегеооварр и сз -п Народних хепоја на Приролно* математичхом факултету увек је пуна.

• btrana 5 ESSSHiv U »HIMV ■ијвшјк I—Д Mr * Padovi • 8 februara

GOD. XX BROJ 3 Ц П 23 П. 1955 NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA