Студент

СПОЊНА ПОЛИТИКА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

Omlаdins к i INSTITUT UNESKO-a

U Gautingu. na dvadesetak ki lometara od Minhena, takoreći u samom predgrađu, nalazi se kuća bivšeg fabrikanta aviona Jun kersa, koju je bavarska vlada otkupila (nije konfiskovala neпга razloga) za Omladinski institut UNESKO-a. Institut slavi sada tek ćetiri godine svoga p>ostojanja, stvoren je da bi proučavao život i rad . omladin € u vanškolskom i vanradnom vremenu. Dakle, omladine koja se nalazi u omlađlnskim organizacijama ili tzv. neobuhvaćene omladine, Otvoren je baš u Nemaćkoj zato što ga je nemačka vlada pozvala na svoju teritoriju u ono vreme, (koliko to vrem e sada izgleda daleko) kada se Nemačka trudila da obnovi svoje međunarodne veze i da se afirmiše na međunarodnom polju. Institut je zamišljen kao centar koji bi prikupljao dokumentacioni materijal. novine, časopis i razrie publikadj € omladinskih organizacija Ш o omladinskim organizacijama. On tu svoju dokumentaciju stavlja na raspoloženje Ijudima. koji že’e da je proučavaju, omlađinskim organizacijama koje vrše neke ana lize, a osoblje instituta radi po određenim temama analize. S đruge strane, Institut organizuje sam Ш u sarađnji sa гаznim međunarođnim orgam'zacijama diskusije, konsultacije i konferendje o pojedinim problemima iz omladinskog rađa. Tako su u posledr>i-> v-- —organizovani seminarj za rukovođioce radnih akcija, za rukovodioce biroa za razmenu omladine odrzana je vrlo uspela o problemima uzdizanja omladin skih rukovodioca. a sađa je u to ku konforor>rn 4 o putevima građanskog vaspitanja omladine Druga, ne manje važna strana aktivnosti Tnstituta je to. što Tnstitut stavlja raznim nadonalnim, a naročito međunarednim organizadjama na raspoložpn’* 3 svoje prostorije, svol se v r c+ ari • jat i sva svoja tehnička sred~tva za održavanje raznih konferencija. Niz međnnarodnih o-ganizacija se na tai način služj Institutom i Institut ie stvarno omladinska ustanova po tome što u njemu stalno bor~"'’ - grupa za koje osoblje Instituta priprema program ili s e pak u njemu održavaiu r'eke konferendje jll neki sastanci. Osoblje Instituta pored sređivanja venrm cbimne dokumenta > dj e i rada sa raznim grupama koje posećuju Institut, izdaje ге , dovno bilten o radu Instituta ! kao i povremenu publikadju ko- ■ ja obično obrađuje razne proble- ! me koje su tretirani na seminarima ili konsultacijama koje огganizuje Institut. U pripremj se nalazi monografija o organizaciji i radu omladinskih domova i kompletan adresar dosada najpotpuniji koji je uopšte izrađen, svih omladinskih organizacija u svetu. Prv a sveska koja obrađuje međunarodne organizacij« u Evropu već je izašla iz štampe. Narodna omladina i Savez stu denata dosada su prilično aktivno učestvovali u radu Instituta. Na svim konsultacijama i seminarima koje j e Institut organizovao, učestovali su i pretstavnicj Jugoslavije. Direktor Instituta posetk) je prošlog leta Jugoslaviju. Iz ovoga što je rečeno, vidi se korisnost Instituta. Međutim, njegov opstanak došao je *ođa u pitanje. Rađi se naim e o sleđe6 e m: osnivanja Institula, nošto је on osnovan na nemačkoj teritoriji. u rukovodeće lelo Instituta tžv. »kuratorijum« 1 Ušlo je Sest nemačkifc pretstav- <

nlka, a sedam pretstavnika iz drugih zemalja. Od osnivanja Instituta prošlo је dosta vremena. Polltička situacija u svetu uopšte, a posebno u Nemačkoi se promenila. Zapadna Nemačka se nalazi pred dobijanjem svoga suvereniteta. A to se odrazilo i na stavu nemačkih Clanova kuratorijuma. Na poslednjem sastanku ovoga tela koji je održan krajem januага u Institutu, nemački članovi kuratorijuma stali su na stanovište da postojanje međunarodnog instituta u Nemačkoi nije više nužno, pošto nemačka vlada želi. na osnovu jedne preporuke omladinske komisij e nemačke skupštine. da otvori nemački institut. Izgleđa nejasno za onoga koji ne poznaje nemačke pri-

like zašto bi nemački institut smetao međunarodnom institutu. Međutim, i to su nemački Clanovi kuratorijuma objasnili. Oni bi naime, želeli da nemački institut smeste baš p Minhenu i baš u toi istoj kući gde se nalazi i međunarodni institut. To su oni rekli, ali stvar je daleko prostija. Nemačka s e danas afirmisala na međunarođnom planu i njoj više UNESKO-ov institut nije potreban. Mada j e to jasno, možda ipak treba reči. da nas jedan ncmački institut samo osrednje interesuje, dok smo naprotiv veoma zainteresovani za rad i dalji opstanak UNESKO-ovog instituta. Sađa se vode pregovori, a reč ima UNESKO u Parizu.

kroz stranu studentsku štampu

A HOLANDIJA Л DruStvo žena studentkinja u X Lajdenu, osnovano je рге pedeЛ set pet godina, tj. 1900 sa 13 člala u glavni grad Zlatne Obale, ili u Nigeriju. Posl e II svetskog rata, sve afričke zemlj e pod vlašču Francuza osetile su potrebu za svenjem paketa za bolesne drugove. 1945 godine francuski guverner ie i>osi a o trojicu svršenih maturanata na studije u Francusku. Skupština Togolanda je odobrila takvu politiku slanja na stuđije i dala stipendij e za usavršavanje. Ove godine na studijama u Francuskoj se nalazi oko 100 studenata. Još uvek materijalna strana stuđija nije u potpunosti rešena. To je najdirljivije pitanje svih naših porodica ~. Mi smo aktivni. Pored mnogobrojnih političkih partija u engleskom i francuskom delu, postoje i studenske organizacije koje su za ujedinjenje Togolanda, U Francuskoi izdajemo svoj čascpis »Madi Togo« koji tretira studentska pitanja. Narodni mina iezik može se čutj samo po našim domovima. ili u osnovnoj školi na enđ« » lu. , ... Za Francuze izgleda da nii e ootrebno đa znamo na« jezik Mnogi ga i ne znaju. M'adići govore engieski i f r ancu«ki a , z a stare niie čudo ako znaju i po tri jezika. A. JEVTIĆ

nica, a sada ih ima 800. Lajđenske studentske novine tvrde đa se u društvu za 55 godina nlje ništa promenilo. Naime, na sastanciraa društva sve Clanlce pletu kao što se to uobičavalo i na ргvim njegovim sastancima. FILIPINI Početkom novembra 1954 godine donet je novi zakon za stuđente na Univerzitetu u Manili. Oni moraju da na predavanja dolaze и kaputu i sa mašnom. Pretsednik Udruženja stuđenata Fillpina rekao je kasnije da Je zakon primljen bez većlh neređa, osim »nešto malo gunđanja iza leđa«. Studenti koji budu došli bez kaputa i mašne, biće izbačeni sa predavanja. SAD Linkolnov univerzitet u Flladelfiji, najstariji američki crnaćkl univerzitet slavi 100-gođlšnjicu osnivanja. Ovaj univezritet sa 35 profesora i 500 studenata, vrlo Je mali za američki standard, ali Je postigao lep i prlznat rezultat п radu. Tako su prvl crnac ministar Zlatne obale 1 prvi crnac guVerner Nlgerlje završili stuđije na ovom unlverzltetu. Unlverzitet na merava đa poveća broj studenata na 1000. AUSTRIJA U proleće ove gođine otpočeće izgradnja studentskog doma u Be ču. Troškove izgradnje snosi Austrisko stnđentsko udrnženje. Zgra da će imatl sedam spratova; trl sprata su ođređena za sobe za austrlske 1 strane studente, a Jedan će zauzimati ambnlanta. Ostale prostorlje sn planirane za restoran, biblioteku, nčlonlce Itd. U zgradi će se nalaziti 1 kancelarije Saveza stuđenata Anstrlje. Prevela JELENA OSTOJIC

AFRIČKI STUDENTI NA STUDIJAMA U BEOGRADU

Sa prijateljem iz Togolanda

Autobus je stao. Pošli smo ka grupi veliklh kuća. Na prvom spratu muške z.ffrađe u studentskom g~odu našM smo našeg pri jatelja Amanzo Folia. Poveli smo razgovor. Sve nas je interesovalo. Kollko ste već u Beogradu. Sta stuđirate? U sam više od tri meseca. Ovđe sam na specijalizaclji iz ekonomskih nauka. Naročito Ee interesujem za zadrugarstvo, Чг On je rodom 'Togolanda. franculko-engleske kolonije koja se pruža na zapađnoj obali Afrike, pored ZlPričao nam ie o svojoj zemlji: Togoland je do 1840 gođine bio slobodna zemlja. Zatim đolaze Holanđani, Portugalci. pa docnije i Nemci. 5 juna 1885 godine Nemci su Togoland stavili pod svoj protektorat. Iz Nemačke dolaze poslovnl Ijudi i osnivaju razne komnanije koje su menjale svoju robu za naše zlato. slonovu kn«t badem i ulje... Posle rata od 1814 godine do 1818 i Versajskog mira, Togolanđ prelazi u ruka Francuza i Engleza. Podelili su ga na dva dela: zapadm* den je pripao Enelezima (34.000 m*). a istočni deo (54.000 m*) Francuzima. U Togolanđu postoje dve vlade: francuska u Luni na čelu sa teđnim guvernerom: engleska u Hou sa vrstom pnkrajinsko2 guvernera, koji upravlja sa Zlatne Obale... Od 1819 gođine pa sve do danas, Togoland je još uvek

pod upravom Francuza i Engleza. Stanovnici Togolanda se nadaju da će doći do ujedinjenja... I ja mislim da ć e đo njega doći. Ove godine treba d a dođ e speciialna komisija Organizacii'e Ujedinjenih nacija da ispita mogućnosti ujedinjenja. ... Moje je mišljenje d a će Togoland dobiti nezavisnost. Ali će engleski đeo pripasti britanskom Komonveltu u obliku dominiona. a francuski deo ć e biti prisaiedinicn Dau, francuskoj koloniji. Na taj način Tn?o l and će đobiti nezavisnost onda kad ga neć e biti .., Togoland neće više postojati. ~. U Togolandu j e službeni jezik francuski u francuskom de lu. a engleski u engleskom delu zemlje. Ođ škola posfoie samo osnovna. N a dalje školovanie gimnazijp odlazi se u đruge zemlje. Tako iz francuskot? dela iđe se u Aku. glavni građ Zapadne Afrike. a iz engleskog de-

NEMAC KUPUJE KAPU

Deutscbe Stuđenten Zeltung