Студент

Kad redovni prihodi nisu dovoljni Reč ima potporno udruženje

(Nastavak sa \ strame) datke na principima organlzacije SSJ ј u najtešnjoj saradnji sa Narodnim vlastima i društvenim organizacijama koje su ga svesrdno pomagale da ostvari svoju ulogu na rešavanju zdravstvenih, ekonomskih i potpornih pitanja studenata. Slobodnim upisom na Univerzitet došlo je do velikog priliva novoupisanih studenata. Ta okol inost je zahtevala da čisto ekonomska pitanja (smeštaj u domo vima i ishrana u menzama) rešava posebno univerzitetsko telo. A donošenjem zakonskih pro pisa o opštoj zdravstvenoj zaštitl građana FNRJ i briga o ssđrav Iju studenata prelazj na studentsku polikliniku, Paralelno stim organizacionim promenama i ta pitanja bivaju izdvojena iz delokruga rađa pptpornog udruženja koje se do sada zvalo Zdravstveno potpomo. U sklopu napora koje zajednica čini da materijalno obezbedi studente. Potporno udruženjo će se u svojoj daljoj sdcivnosti orijentisati na pomaganje siromašnih studenata, sve dotl e dok se ne reguliše način stipendiranja, dečjeg dodatka i drugih vidova socijalne pomoći koje se sada daju studentima. U prošlom broju »Studenta« od 23 februara ov e godine dodirnuto je pitanje zadužbina koje Potporno udruženje poseđuje. S-proveli smo malu anketu među članovima upravnog odbora sa pitanjem: Da li prodati ili pokloniti sadašnje tri zgrade koje je Potpomo dobilo pre rata. Svi od govori su slični i predlažu ргоdaju. U tom smislu bić e preduzete potrebne mere u Zađužbinskoj upravi Saveta za prosvetu NR Srbije i zatražiti potrebno odobrenje. Ozbiljan neđostatak u radu Potpornog udruženja je neobjedinjenost i slaba veza sa ostala dva Potporna udruženja. Medicine i Tehnike. Oseća se potreba da se stvori jedan konsultativni odbor koji bi objedinio

dosadašnji r ad postojeća tri potpoma udruženja. Pošto pretstoji sezona letovanja a Potporno udruženje je dobilo pomoč ođ Sekretarijata za nauku ј kulturu Beograda ođ 2,200.000. dinara biče potrebno da se izradi zajednički kriterijum po kom e ć e se studenti slati na letovanje. Sadašnji predlog je da za siromašn e studente koji imaju pri hode do 4000. — dinara kan i za ratnu siročad letovanje bude bes platno. Za ostale studente sa ve ćim prihodom od 4000. — dinara predviđa s e izvesna uplata đok bi ostalu sumu platilo Potporno uđruženje. Citavu organizaciju slanja studenata na letovanje preuzima Ferijalni savez studenata u zajeđnici sa Potpomim udruženjem. U tu svrhu Potporno udruženje je dalo na besplatno korišćenje 770 kreveta Ferijalnom savezu, dok će se pomoč koju Crveni krst daje studentima u ishrani. odeći i obući preko potpornog udruženja podeliti najsiromašnijim studentima. U sledećem napisu biče reči o poslovanju Potpornog udruženja u prošloi gcdini. Đorđ e KOVACEVIC ИНТЕРФАКУЛТЕТСКА СКУПШТИ HA HA ПОЉОПРИВРЕДНОМ ФАКУЛТЕТУ Ha дан 25 и 26 фебруара на По љопривредном факултету Београд ског универзитета у Земуну одржана је интерфакултетска скупштина. Скупштини су присуствовали делегати Пољопривредних факултета из Загреба, Љубљане, Сарајева, Скопља и Новог Сада. У току дводневног разговора расправљало се 6 статутима пољо привредних факултета, о побољшању међусобне сарадње и о могућностима размене студената пољопривредних факултета, како у у земљи, тако и у иностранству. А.

ЗВУЧНИЦИ НИСУ УЋУТАЛЛИ /

Из друштвеног клуба Природно-математичког факултета

(!наставак са стране 1) вести време између часова и уввче када се гсрича о протеклом дану. А нова ,мера“? то Је само напор да овде буде join пријатније. Група »галамција'* неђе добити чланске карте. Да ли је то најефикаснија мера и да ли Је то уопште сређно решен»е? Хоће лм и даље клуб бити стециште студеката у слободним часовима? Дооада 250 чланова. . . (Некада Је преко 1000 пролизило овуда дневно). У управи веруЈу да ова мера неће силњити број студената који су навикли на клуб, али да Је контрола над посетиоцима по већана. Друштвени клуб Природно-математичког факултета добио Је после расформираља КУД ..ДрагицаПравица“ (коЈе су имали у заЈедници са филозофским факултетом) нове задатке. Постао Је организатор свих друштвених и културних актквности на факултету. Коиачног плана нема, али већ се сада организуЈу разна предаватва која претстављају први корак у томе. Тако ће се уз помоћ Института за здравствено просвсћивач>е, који треба да обезбе ди предаваче, одржати циклус предаван-а о сексуалном взспитан,у. Итмеђу осталих, ту су пгелаг'”- - «; „Брвк и сексуални живот", „Пре-

времени бракови", „Опасности и чување од полних болести". итд. Клуб Је понезан и са Радио Београ ном и Централним домом ЈНА. И док о томе причамо, чуЈе се удар шаховске фигуре, вентилатор бруји и пуно Је столова празних. Неки су поламо збуњени, кад као стари познаници отворе врата и ступе сигурним кораком, на позив;

„Хеј, друже, чланску карту!" Понеко изађе увређено. Али пуно је оних који пружа'ју новац и задовљ ни што су добили „картон“ прилазе шаховским столовима или шалтеру да траже плочу по жељи. Навикли су на овај клуб и зато његови звучници нису зађутали.

Б. Јовановић

У посети хидротехничком ин ституту „ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ“

UNIVERZITETSKA HRONIKA

AKTIVNOST STUDENTKINJA PRED 8 MART Neka je srećno

Pod popularnim izrazom »ргоblem drugarica«. na svim fakultetima, podrazumevala se nedovoljna aktivnost drugarica u svim oblastima rada Saveza studenata. Razume se, ne radi se o generalizaciji. Međutim, ocena se ipak, odnosi na većinu studentkinja. Za takvo stanje bilo ле i objektivnih i subjektivnih razloga. Reklo bi se, đa je ipak, više ovih drugih. Međutim, nije stvar napisa da pronalazi uzroke. Studentkinie su izgleda čvrsto odlučile da naprave prijatno iznenađenje i da, i u ovom pogleđu, poprave reputaciju. U saradnjj sa ženskim društvima Beograda, članovi Saveza studenata sa Beogradskog univerziteta odlučile su da razviju znatnu aktivnost u pripremama za proslavu 8 marta. U međuvremenu, već j e održano nekoliko sastanaka drugarica sa svih fakulteta. Sa puno spremnosti izrađen je plan ove aktivnosti. Pored ostalog, na svim fakultetima održaće se, za drugarice, predavanje iz oblasti literature, umetnosti, politike itd. Sem toga, u toku su pripreme za savetovanje teoretska i praktična o modi. vođenju domaćinstva i ostalom iz oblasti koja interesuje savremenu ženu. Značajan deo aktivnosti odvijao se u znaku sećanja na drugarice Narodne heroje sa Beogradskog univerziteta. Pored pisama koja se pripremaju njihovim roditeljima, sastavlja se album o radu i životu Narodnog heroja-studentkinje Sonje Marinković koji će biti pređat njenim roditeljima kao poklon stuđentkinja Beogradskog univerziteta. Sve ove stvari kao i aktivnost uopšte. pokazuju da је dalja aktivizacija i veće angažovanje studentkinja, ne samo sasvim moguće. nego i apsolutno neophodno. Treba očekivati (sudećj prema pokazanom interesu), da 8 mart neće značiti kraj ove aktivnosti.

Дискусија о идеолошком раду ПРОТИВ КЊИШКИХ ПРОГРАМА

По завршетку првог семестра ложили су редакцији да успостави, по могућности, сталну рубрику у ко joj би се измењивала искуства и мишљења око организације идеолошко политичке активности. Од овог броја „Студент* he настојати да омо гући такву измену искуства У овом напису биће речи о напорима за организовање систематскаг идеолошког рада. Интере сантно је уочити, да је први семестар ове школске године у већинн факултетских организација протекао, поред осталих мера, у припремама дуготрајних идеолошких програма. Ово претставља, у односу на раније године, нов елемент и показује да практнчне потребе усвајања каквог-таквог основног теориског фонда, одлуч но захтевају и проналажење одговарајућих облика. На овом месту не мислимо да расправљамо о томе који 6и облик рада био најпогоднији. На крају крајева има се сасвим довољно искуства и са курсевима и са осталим облицима активности и вероватно је најбоље да пракса рада заснована на избегавању лоших страна тог искуства покаже који ће облик бити најпогоднији. Мислимо да неће бити спора око cTaiea да се треба чувати онаквог типа кур сева какви су бнлн организованн од стране школских органа пре неколико година. Тренутно, за нас је важнијс да изнесемо неке податке о програму, или тачније речено о програмима, којн су током првог семестра прављени. На Технолошком факултету, на пример, програм изучавања политичке еконоимје укључује теме; предмет политичке економије и преткапиталистички поредак, развитак капиталнстичког поретка и његове главне категорије, нужност и главне карактеристике прелазног периода, планска законитост привреде прелазног периода, проблеми индустриског развитка и социјалистички преображај пољопривреде. Нећемо наводити остале програ ме политичке економије, јер су састављени мање-више по истом типу. У програму Пољопривредног фа култета, чнја је реализација нешто друкчије замишљена, у обли ку тема узета је ггрорада; првог тома изабраних дела Маркса и Енгелса, П тома Мзркса и Енгелса и посебно I и П књиге изабраних Лењинових дела. По истом типу: један аутор једна књига једна тема, предвиђено је још неколико група. Програм из фнлозофије, који је такође укључен у све предвиђене програме идеолошког рада, засно ван је на следећим темама: о филозофији уопште и дијалектичком материјализму као научној филозофнји, о свеопштем кретању и свеопштој повезаности, прелаз квантитета у квалитет и обратно, јединство супротности. Трећи део ових идеолошких про грама, подељен Према замиети по годинама, треба да садржи изуча вање нашег друштвеног система. Ближе о томе како је ово изучавање замишљено, не можемо да говоримо, пошто нн разрада тог материјала није извршена по фачултетима. Шта показују, макар и сасвим "■”~' г >но изнетн податг. Ппе гвсга, јасну на школско, свеједно сада да ли

средњошколско шги универзитегско, савлађивање идеолошке материје. Програми политичке економије претстављају сужен облик појединих уџбеиика политичке економије, а програм филозофије претставља усвајање оне давнои добро позиате шематике која дијалектику своди на четири школски постављена и школски учена закона. Таква оријентација програма по нашем мишљењу може се јавити као озбиљна препрека у два прав ца. Прво, треба рачунати са тим да начин рада курсева које орга низује једна друштвена оргаииза ција ако је заснован искључиво на изучавању књишких материјала има веома мало изгледа за коначно реализовање. Такав програм одбија својом тежином оне друго ве који се на почетку упишу а не мање и својом неактуелношћу Друго, и још важније, скуп знаiba која би се тим путем ствкла, чак и под најбољим условом тј. да сви који почну изучавање истрају до краја, претставља један мргви фонд који се не може дуго задржати у главама, а отсечен од практичног живота може изгле Дати и бесмислен, Уосталом, са сличним тешкоћама срећу се и наставници приликом извођења програма политичке економије и филозофије, односно дијалектике. Одвојеност теориских поставки и један историски, скономски, филозофоки превазиђени период који СУ класици изучавали (сасвим нор мално уосталом, јер су у том периоду живела) без примене и разраде на савремени наш и светски развитак постаје и за сту денте који полажу испит, један терет чију потпуну сврху и корист не могу јасно да сагледају. Какве например има сврхе изучавање, у облику нормативне науке, појединих поставки и закона дијалектике, ако то изучавање за свој материјал на коме се приме њује има искључиво „Дијалектику природе", и „Анти-Диринг“ и сличне материјале. Таква диЈалектика (мада је уопште озбиљаи проблем колико се дијалектика са мо из књига може научити), не претставља за онога који је учи ништа више до одеђене суме зна ња коју не може да употреби у свом животу. Нама се чини да одређивања са држаја програма идеолошког рада не треба тражити у том правцу. Можда би било боље окупити групе стручњака које би саобра зво струци појединих факултета направиле програме у складу са њиховом специфичном наменом, тј. програме који би на најбољи могући начин повезивали ошпте теоретске поставке са изучавањем теориских поставки и практичних манифестација савременог друштва и посебно друштвеног система у нашој земљи. Уосталом, видљиво је из напора појединих организација на факултепша у са ставу бивше Техничке школе да проблем осећају управо у том облику. Садашњи ниво и организација наставе, например код њих, обезбеђују количину стручних, али остављају будућег ннжењера технике практично потпуно непри премљеног за привредну и друштвену акцију у склопу нашег друштвеног система. Зато они и предлажу да се било у склопу наставе, било кроз Савез студена та обезбе.ди. време за изучавање ове материје. Б. П.