Студент

sa studentskih galerija

Стварност и илузије

РОМАНСКИ ПОТСМЕХ ПРЕОЗБИЉНОСТИ У „КОЛОМБИ" И „РУЖИ ВЕТРОВА"

Ромаиски потсмех преозбиљности у „Коломби" и „Ружи ветрова" И Ануј и Спак се, поред осталог, смеју претешком схватању зкивота. Први, кроз злобну комедиЈу о настајању Једног рогоње, друти, кроз нежно карикирање девојачких снова. Жилијен Је схватио живот као предану службу нечему и, као и сви слепо савесни, мисли да Је самомучење знак исправног пута. Способан за крупно, Једино у стању да види и чини крупно, сматрајући се (с правом) вишим од безаачајних човечуљака коЈи му чине околину, он баш с њима губи битку за малу земаљску сре ћу. оличену у његовоЈ жени Коломби, његовом открићу и предмету његовог васпитавања. Она га с њима вара. не само из Једноставног и толико познатог разлога користи. него и из осећања блискости с обичним. и њо] смешним. поЈединцима коЈи своЈ живот биолошки и ситничарски

љивији. Зато ти људи од способности и јаке воље, који своје таленте, уместо на другом месту, троше на уређивање и оправдавање најличнијег живота служе на крају за смех не само својоЈ наказној околини, него и, понекад песимистички циничном, понекад филистарски самозадовољном, Жану Анују. Опоро весела „Коломба" додирује више но што се на први поглед чини. О тако осетљивим и осветољубивим стварима човек мора писати безазлено неозбиљно да не би испао незгралан као Жилијен. Мада Је код нас то често обичаЈ, нећемо да будемо брутално паметни па да сва разматрања у непретенциозним веселим играма узимамо као животне поуке коЈе вал>а мудро да прокоментаришемо. Треба се ипак смејати онима коЈи желе поЈедностављење живота у угодно загреЈану лу ку њихове ћифтински од свега обезбеђене среће. који, нарочито у односима мушкарца и жене, крупно и неприродно сањају, разочаравају се и вичу, те тако. помућени тиме дто живот (среНом) не одговара њиховим ограниченим претставама. искрено зоде читаве неискрене помодне литаније. То претставлл обично читав Један одгоЈ „Ружа ветрова* Је сажаљиви смешак над маштањем болешљиае Агнесе. И она мисли у великим шемама коЈима Је уче они који своЈа сразмерно успела или чеуспела битисања проглашавају узором. Из Једног љубавног односа могу се, по њој, развити само до краЈности жалосне или срећне судбине које ће, као и увек у заплашеним краткозидих, бити прожете ЈеДно личном, мучном свешћу о тречутном блаженству или уцвељености. Многима Је тешко да схвате да интимни човек балансира на разумски непојмљивоЈ ивици трагике и хумора. Они држе ла је такав живот прозаичан. недостоЈан Јединке с развиЈеним духовним животом. Они као Агнесз друкчији не могу ни замислити.. СиромашниЈи. плиткиЈи али доброћуднији Спаков комад даје и <• своЈе наравоучениЈе: ниЈе све баш тако струашно као што изгледа. Но. и ..Ружа ветрова* се на своЈ начин благо потсмева сталноЈ жељи за поређењем стварности са ко зиа где покупљеним илузиЈама. ГледаЈући. приликом недавног -остовања. Љубицу ЈанићиЈевић. сви су завипелги Панчеву на Једно.Ј разноврсноЈ, богатој глумици. В. Д.

отаљаваЈу и утуцавају. Те борниране фигуриие нису у стан>у да у свему томе виде оно што можл да види занесешак с тежњом <л великом, и обинна, људска срећа, толико потребна ономе коЈи уме да )е позна. долази у руке игнораната који Је бацакају <ао мајмуни драго камеше. С друге стране, људи као ЖитиЈен нису ништа мање комични. Они су то на Један бучнији. рамаханиЈи начин. Малограђани IазвиЈениlе интелигенциЈе озакоbyjy своЈе слабости и кукавичтуке лок им се остали пуко по-ораваЈу „Озбиљни“ натурају жи лоту правила коЈа из шега нису 'зведена. ОваЈ Iе. у своЈим наЈ''итниЈи и наlнемерљивиЈим обла •pj/TVf*) Tftrorr* ГЛ "ЈЛ^ТТТМ-

KULTURA i UMETNOST

CA БАЛЕТОМ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРЕД ПРЕМИЈЕРУ БЕЗ ДЕКОРА

За чаш балет, у добу зрвлости после 34 годии « естрадног извођења по најбољим класичниж концепиијама фокина u Мјасина, * oeopu се да претставља дотеран уметнички колектив. m Претставе високих уметничких квалитета, ејајна репрезентација у иностранству донеле су признањв европекој јавности. После гостовања у Ждинбургу „Тајмс* fe nucao: п Читав ансамбал показује највеhy вредност у духовито израђеним народним играма... Руг Парнел показала ce као савршен уметпик у класичном стилу, са врло истакнутом равнотежом. „ Скотсман • је repduo; *Д а нам југословенски балет ни}е донео ништа сем „лицитарског срца м ередело Је да дође у Шкотску". Никад ,Емпајр театр" ниЈе одјекивао од гако одушевљеног аплауза" nucao Је „ДеЈли мел“: као приликом приказивања „Балада о средњевековној љуб aeu“ и „Лицитарског срца“. Шест пута су се југословенск u играчи клањали публици и наЈзад почели и сами да аплаудира Ју. Тада је наступио изванредни призор да су публика и уметници аплаудирали Једни другима", Игром Југословена у Визбадену одушевио се и будући наш гост Бенџамин Бритн иначе Један од највећих композитора у свету. Зажелели емо да о њима напигиемо нешто али не само као регистрациЈу нове премијере нли бележење успеха. Желели емо да доживимо атмосферу стварања Како, чиме, где се гради та уме тност? н>ени естетски принципи? да размишљамо, На проби Широка, огромна сала збунила нае Је празчином. На фронталном зиду огледало заштићено двема завесама, постиђено. Звуци клавира брзо ишчачкаше однекуд лепршање и док смо дигли главу са бележнице, око нас покрети, боЈе, титраји ногу. *. .Чудно Је осећање неке огољености, скрнављења. Необучени у декор непреливени сређеним таласима оркестра, ceu ови покрети сведени на чисто технички приказ биваЈу некако елементарно ослобођени естетског у Једном посебном виду. Као када се поЈедини инструменти слушају издвоЈепо.а после у оркестру целина даје мржњу, гвожђе, суице и чежњу. Када смо се пели овамо, желели смо да доживимо олуЈу. На висинама очишћеним, где еу оне наЈжешће, несметане. Јер, ако желимо да примимо извесне утиске из уметности као драгоцено откриће, ако то no првом гледању наелућујемо, онда можемо спречити вишеструки напор посматрања у ne т или шест вечери, ако одемо на пробу где ее мање енажни, упрошћени утисци ЈављаЈу постепено, слажући се Јасно, скоро црно-бело тако да н акнадно боЈење звуцима, свијање у целину доле, у мраку загре Јане пажње у сали, затекне наш дух спреман дуготраЈном анализом за npeu доживљај.., Пред премиЈеру Почиње проба новог балета који засада носи радно име „Круг кредом". Док бележимо долећу упозорења кореографа Парлића: СтоЈ! кућа ти Је, овако, овде, ти идеш.,. гледај! дзн.,. зн... дзн. , ,

У лаком окрету ПарлиН сам дајуНи ритам гради фиtуру за Бранка МарковиНа, љубавника. .. .. Јдв ли ев у тој транспозицији стварности налази повзија. Дух јв тако осетљив da ta сваки акорд одвучв од овог овде у неку дигресију, мисао. Године би требало провести међу оеим трикоима да се ту уђе. Како се и када пробуди oeaj уснули патос n који је то наш сликар недавно тражио еенац инепирациЈа н добио га у овим складним пренапрегнутим телима. .. Раз, два, три... исцепани избледели иапаНени трикои. .. .. .„Милост за нае који ее увек боримо на границама недокунног" долази нам Верлен на колено, у бележницу. Овде срце више узлеНе него што ее излева и нестане, у првол покрету n оеле овог, љубичаетих ногу. ...ИнепирациЈа је награда з« свакодневни нan о р, стално она долази расте у покрету, покретима, хаоеу, води, звуцима на врховима патике. Врх патике. Жижа. Балет Је више но његова властита машинериЈа покрета, он Је моН која може да расте, да се допуњуЈе, да известан део околно* света уобличава no ceojoj еопственоЈ вољи. Не постоји чак ни спољнм план коЈи би одређивао она чуда што се у нама дешавају. .. . Кахо ее рађа фигура, елик? Muje ли то дуализал инепирациЈе кореографоеог тренутног и играчевог ереленог, Јер и као лузика балет није везан sa боју, реч, сталан. Реч Је написана узглобљена, каменита. Боја Је створена намазана, издалека погледаиа, каменита. л покрет? И дуго б u пливали no сеНању, миелима; отворени слап заустави тишина која нараста од негдв из углоеа дворане, док су последњи звуци замирали. Цик и смех Уснули под на коме се само кроз маглу иаслуНуЈе траг ишчезлих ногу. Тренутак репортера Прилазимо кореографу. Сами емо. Наш стари noзнаник са бине, некадашњи npeu играч, данас „редитељ богате инвенције m Димитрије ПарлиН. Чули емо да спремате нову ствар. „Круг кредом“? Ради ли се о Клабундовом делу? Чули сте добро. Стварамо чисто класичан балет no музици БарановиНа на Клабундову тему. То је бајка лепа и богата —*за нас. Тече овако; „У чајџиницу (јавну куНу ) доведе мајка кћер. Четрнаест година, лепотица. Стављају Је у кавез чекајући човека са парама. Она neea. Привучен божанским звуцима. Принц улази у чајџиницу: „Мислио сам да је птица а оно цвет." Долази закупник пореза, обесан. Xohe da купи Малу. Принц има мање napa od закупника пореза и оеај Је добија. Закупникова жена је љубоморча. има ту некаква сцена имеђу закупника и мале.. • Принц долази ноНу, неиздржавши, и обљуби малу, коЈа сања. .. Биће да је то наЈлепша сцена. У буђењу она не зна ко је отац. У међу времену на жена наговорена од љубавника, зарива нож мужу у леђа, малу оптужују. Она бива осуђена. CeU но смрт оуђени no кинеским обичајима путују у Пекинг. У то време Принц noctaje цар. ЊоЈ желе да одузму дете, али мала има чудесну способност да (наставак на 7 страгги)

ПРИЧА СТУДЕНТА / ПРИЧА СТУДЕНТА / ПРИЧА СТУДЕНТА

МИЛОШЕВ ДАН

Милош је дуго и неповезано размишљао о томе пре него што је заспао. Знао је да јој је драг. Није њој свеједно. Не. То не! Јер он се сећао безброј таквих тренутака када Јој је причао, јер је волео и умео да прича, излазиле су мисли из дубине њега самог и заносиле га а она је ћутала и гледала ra као маче у жижак. Волео је тај њен поглед, уиет у њега и речи његове. Знао је он то њено ћутање. Понекад је оно само за себе говорило. Наравно, не увек. Тако, понекад, када се у ушима чује своја сопствена крв како протиче. Али само тада. Понекад се због ћутања љутио. ”Деде, напоље са тим у теби, на видело!*' рекао би јој. Уствари, бојао се. Можда ни то. Има нешто у њој до чега он. Милош, паметнији, није могао да допре. Никада. И када би погрешила. Исто. Мирјана би ћутала и чекала. Без извињења. **3ар би вредело да се правдам?“ рекла је само једанпут. ”Грди ме“, Милош би први npeлазио преко свега, али то је осећао као да нешто гази у себи. И грио је. Болело га је то прегажено, унижено v њему као несносан бол и зуба. Са тим сасвим одређеним болом је и заспао... Прва мисао ко)а му се зачела ваљда јога у сну, била Је: ”Овог пута Је све готово. Нећу ваљда трпети да се неко игра са моЈим поногом п« па ми ‘после каже: годи ме, скривила сам.“ Јутро је у шатору штилало за нос, браду,

уши. Милош се стресао од влаге када је босим ногама стао на влажну траву испред шатора. Дивчибарску јелову шуму покривала је густа магла. Уска стаза водила је извору. Упутио се њом, носећи пешкир преко рамена, сећајући се слика, реченица, детаља. ”Остави ме молим те“ нервозно и нетрпељиво рекла је синоћ када је ушао у њен шатор. И то као: иди! као: доста ми је тебе! Он у трену, пре но што излети из шатора, ухвати њен поглед који је чини ми се имао у себи и неко кајање. Једног; не! немој ићи! Отишао је друговима. ”Никад нисам тако певао као синоћ" рече себи. Учини му се као да је то рекао гласно. Окрете се. Логор је спавао чврстим јутарњим сном и он је био једини на извору. Песма му се скоро наметала. Певао је Илони и Драгану, певао fe себи у мраку свог шатора, весело и тужно у један мах, јер то се може када нас девоЈка, ноћ раније. дурећи се, ипак загрли.пошто сте јој рекли: ”3наш Мирјана, ја ћу... ја ти,., Сећао се те ноћи проведене на питомннама Маљена. оне луде дечје јурњаве под месецом обасјаним, тек покоЈпеним ливадама, ње, онзко чупаве. живих мачјих очију, усана које ie тако жељно љубио и за ко!е је увек себи тч**дио да су тужне. Певао је јуче због свега *ог а због «*вих њихових разумевања и неразумева-.а, и све fe више желео да fe она сада tv. да му пребл>*| nvKy ппрк орамена и да ћути. ”Остави ме <олим те!“ Да ли је то желела? Била је уморна.