Студент

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКА

ОНИ СЕ НАЛАЗЕ у свесци записника

(наставак са 1 стране) ног распуста, него преко деле гоч дине. Оно је и регистровано као такво. И оправдана је потреба за баш таквим удружењем, јер већина панневачких студената живи и за време школске године у Панчеву, што је могуће с обзиром на малу удаљеност од Београда. У томе је специфичност овог удружења по којој се оно разликује од осталих удружења у унутрашњости. Па иттак, Удружење нема својих просторија. Један члан одбора УДРУжења ми Је рекао. Кад погледам само оно Удружеше у ЗрењаниНу, имају брате друштвени клуб, свуда им излазе усусрет ... А ми ? .. Можемо само да уздишемо. Удружење Je тражило и тражи просторије за своју друштвену делатност. Удружење је добијало и добија место просторија обсћан>а. Биће просторија. „Само сад тре нутно ... Иначе, биће, биће ... Обећаша увек има доста, а за то вре ме већ пуне две године Удружеше званично постоји у свесци записника са конференција и свесци благајне. Јер ... тренутно нема просториЈа". ... „ДОЛАЗАК ОБАВЕЗАН« Iедно вече протеклог распуста. Плакат: Конференција долазак обавезан. Један студент на седиици одбора Удружеља уочи те конференције каже: Мени су се сви потписали. Стеарно, на табаку хартије написаи је при врху, отприлике исти текрт као и на плакатима у граду, са напоменом да Је „долазак обавезан.“ Испод тога следи списак студената и наспрам сваког имена потпис који означава да Је именовани примио к змашу да he се одржати конференција и да Је „долазак обавезан". Ово, овако изгледа као кад судиЈа за прекршаје позива себи прекршитеље кажем једном члану одбора. Па .. . мора се. Иначе ... И није завршио. Увидео Је ваљда да нијв тачно да се баш тако мора. ИДЕОЛОШКИ РАД Питао сам у одбору: А како са идеолошким радом? Имамо у плану да наши чланови одрже неколико предавања по предузећпма у граду —. Знам, али како стоји са радом међу самим чланством? Па, нема га. Кад добијемо просторије онда ћемо обратити пажњу на то. За сада морамо дати предност организационим питањима. —. А да Је идеолошког рада било, не би дошло до тога да омај правник не зна да Је Удружеше студената политичка организација? Не би ... И просторије су Једини разлог? Па није само у томе ствар. Специфичност нашег удружеша Је и у томе, да наши чланови припадају свим факултетима, па се рад увек мора усклађивати тако да одговара свим студентима. Ипак, главно су просторије. Ваљда he се и онз већ Једном наћи. НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ Пре извесног времена Срески суд у Панчеву Је добио тужбу којом СД „Динамо" тужи Удружеше студеиата због нанесене штете. Наиме, прошлог лета на „Играма стдената Војводине" непажњом Је нестало девет пари копачки коЈе ie Удружење позаЈмило, за своју екитту, од СД Линамо". Линамо" тражи накнаду. У суду студентима кажу: Запленићемо вам имовину. Студенти одговарају: Можете да заплените одбор Удружења, Јер то je

Једино што Удружење има“. Копачке су најзад пронађене, а предмет је отишао у архиву суда. Да је било мало више озбиљности и пажње, у Удружењу онда, сигурно, не 6и до тога ни дошло. УСПЕХА ИПАК ИМА Да има! Бар мало. У односу на усдове у коЈима се ради, можда и

није тако мало. Биланс спортскс активности студената био би у грубим цртама овај: пехар победника са „Игара студената Војводине" и пехар победника са „Игара студената Јужног Баната". А три добре и успеле приредбе у граду, нека буду запажене бар као наговештај културног рада.

Влад. М. МИЛЕТИЋ

О резултатима једне сарадње

Ове, а и прошле године студен ти физичке хемије и хемије могли су да раде у лабораториј‘ама Хемиског завода и за време распу ста према одобрењу катедре на предлог студената. О овоме не би лшжда бнло потребно говорити, да то није резултат сарадње катедре хемије и стЈ г дената и да та сарадња није поправила доста слабо стањс које је владало пре тога у лабораторијама. До пре две године лабораториски простор бно је веома мали, прилив студената доста велнки, тако да је известан број њих остао без места и свакодневно оби лазио лабораторије очекујућн да неко место буде упражњено. То је довело дотле да студенти нису могли на време да завршавају студије. У лабораторију су могли да уђу само студенти друre године. Практични рад је трајао нешто преко две године, а он је основни облик стручног рада на овим двема групама. Услови рада у тим лаборатори јама нису били добрн: пренатрпаност, мали број капела за испаравање, није било вентилатора.

Пре две године оформљена је комиснја у студетској оргаиизацији која је имала задатак да заједно са катедром решава стручна н техннчка питања, Искоришћени су подруми Физичко-хемиског завода који су претворени у лабораторије, постављени су вентилатори, те је и атмосфера постала подношљива. Проблем „незапосленнх” је одмах решен. Ме сто су добили сви студети. Студенти који су изгубили у времену могли су то да надокнаде. Преко зимског распуста могли су да раде такође у лабораторнјама. Овим још ни издалека нису створени свн услови за нормалан рад студената. Осећа се потреба за нзградњом бољих лаборатори ја н новог института. Уствари, норма.тно ће моћи да се ради тек пошто се изгради нов Хемиски институт, али оваква сарадња мо же да рослаужи као пример за привремено ублажавање постојећих тешкоћа.

С. РАЈИЋ

Razgovor komunista na Novom Beogradu SADA JE VEĆ BOLJE

27 februara održan је radni sastanak aktiva Saveza komunista Studentskog grada na Novom Beogradu. Na sastanku je diskutovano o učestvovaniu članova Saveza komunista i Saveza studenata u đruštveno političkom radu u domu. Pr e sastanka sekretarijat aktiva u zajednici sa odborom Saveza studenata ie anketu radi utvrđivanja gde koji član Saveza studenata iz Studentskog grada učestvuje u radu. Anketa je pokazala da se većina studenata ne bavi nikakvim aktivnostima ni u organizaciji na fakultetu, ni u domu. U prošlom semestru je mali broi studenata učestvovao u radu organizaciie doma. Mnogi su shvatili dom isključivo kao stan, pa ie to u nekobko smetalo organizovanijem radu. Formirane su ili se nalaze u formiranju razne sekcije. U 6kviru kulturno umetničkog drukoje se formira. već su počele sa radom folklorna i dram-

ska sekcija, a u. formiranju je horska i druge sekcije. Društveni klub vtc radi. Zatim fiskultumo društvo, i društvo za telesno vaspitanje »Partizan«. U okviru kluba tehnike, ovih dana su formirane; foto sekcija, auto-moto, radio sekcija i dr. Aero klub vrši prijem članova u razne sekcije koje kroz neke đan treba da počnu sa radom. Zapaža se da je bio vrto slati ođziv drugarica za rad u raznim aktivnostima. Pa kad je bilo pitanje gde bi ko želeo da radi, neke su izjavile da za sada ne žel e nigde. Pored ovoga, na sastanku je predloženo da se organizuju seminari za izučavanje važnijil} pitanja iz oblasti naše privrede i politike.

R. SMILJKOVIC

ФАКУЛТЕТСКИ САВЕТ СТОМАТОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

ПРАВО НА ТИТУЛУ ДОКТОРА

По свом конституисању факултетски савет овог факултета оформно је четири комисије и то: комнсију за наставнике и научнн рад, за персонална питања, за бу џет и финанснје и комиснју за студентска питања. Сем тога, нз редова чланова Савета оформљен је и дисцнплински суд за студентс. Пред Саветом се данас нала-

зи чнтав низ проблема koj’h су у суштнни можда слични оним на другнм факултетима, но ипак се разликују, Недавно је наприМер један професор Медицинског факултета затражио од надлежних органа да се студентима стомато логнје забране вежбе у некнм ла бораторијумпма Медицинског факултета, у KOj'iiMa раде његови

студенти-медицинари. Овај захтев je образложен потребама Медицинског факултета. Савет Стоматолошког факултета је детаљно размотрио овај случај, и дошавши до закључка да је посреди очнто неразумевање затражно, је од Медицнпског факултета да не удовољи захтеву свога професора. Тако се овим лабораторијама

и надаље служе поред медицина ран студенти стоматологије. Постојали су а и постоуе извесни предлози да се дипломираним студентима Стоматолошког факул тета одузме право на титулу доктора стоматологије, и да ти студенти буду „дипломирани стоматолози”. Међутнм, факултетокн савет Стоматолошког факултета је стао на становиште да један такав предлог није уопште оправ дан и да је тиме нанесена штета дипломираним стоматолозима. Овакав свој став Савет је образло жио чињеницом да студенти медицине по дипломирарну имају право на титулу доктора, а пошто су оба факултета по настави и наниени, по програму и трајању школован>а веома слични, то је онда логичан закључак, по мишље њу Савета Стоматолошког факул тета, да и студенти стоматологије имају право на ову титулу. У том смислу Савет је упутио и резолу цију Одбору за просвету Савезне Народне Скупштине која ће се ускоро разматрати. Сем тога, Савет је донео већ низ одлука чијим ће се извршењем знатно побољшатн рад и услови за рад на факултету. Тако је одлучено да се приступи хитној изградњи још једне зграде факултета и да се посвети већа пажња подизању наставног кадра као и то да се у заједници са за гребачким и љубљанским стомато лозима шради заједнички настав ни план. Пошто студенти стоматолотје всћ од треће године почињу са практичним радом са па цнјентима, то је Савст одлучиода ттроши 64 милиона динара на на бавку радних места аи.м ii

SLIKA NEDELJE

Pretsednik VUS-a posetio јс dom studentkinja i zadržao sc sa njima u dužem prijatcljskcm razgovoru