Студент

Anketa studenta

Nema mnogo vidnih znakova o пекој živoj naučnoj delatnosti nastavnog kadra Piše Dušan PUHALO, asistent Filozofskog fakulteta

Kađ se kod nas govori o uzdizanju mladog nastavnog naučnđg kadra, onda se tu obično misli na asistente i evenutalno profesore srednje škole dodeljene na rad fakultetu, jer prema dosadašnjoj fakultetskoj organizaciji jedino ti kadrovi imaju mogućnosrt i perspektivu uzđizanja u smislu naučne spr»ame i u smislu penjanja po hijerarhiskoj lestvici: docent vanređni profesor profesor. Prema dosadašnjoj praksi, ođ asistenta se očekivalo da za nekoliko godina završi doktorsku tezu i time se kvalifikuje za docenta, i u tome je bio čitav njegov Raison d'etre na fakultetu. Princip reizborno-

Још није почела диекусиЈа о статуту Стоматолошког факртета

Стоматолошки факултет у својим специфичним условима још ниј-е добио један уоквирен статут, јер се још проучава нацрт и то веома студиозно, како од стране професора, тако и од стране студената. Стручна комисиЈа удружења студената стоматологије се поделила на групе по двоје и тако проучавају нацрт, а заједничка ди«;кусиja још није била. И зато не можемо донети никакве ггрнмедбе ни измене. Али he ускоро вероватно и та појединачна мишљења бити озваничена, чиме ће статут доживети неку новину или измену. Сам нацрт је са своја 142 члана задовољавајући, и до већих измена нарочито у делу о управљању факултетом неће доћи, јер се тај део у потпуности слаже са садашњим уеловима факултета и његовим друштвеним управљањем. Из статута (Наставак на 3 стр.)

i sti još је pooštrio tako shvaćenu odgovornost asistenta, Međutim, iz tumačenja novog Opšteg ; zakona o Univerzitetima (koje je dao doktor Jovan Đorđević) vidi • se da Zakon danas drukčije gleda na položaj asistenta i da shva ta to znanje kao spremu svoje vrste u kojoj se može napredovati, a da se ne prelazi u zvanje i docenta. U samom tekstu Zakona j taj stav nije dovoljno izražen, a | u prpksi ga. koliko ja znam. niko dosada (bar na Filozofskom fakultetu) niie uzeo u obzir. Spro, vođenjem takvog stava u praksi j zahtevalo bi znatnu preorijentaciju u gleđanju na naučno-naI stavni pođmlađak i u radu sa njim. Ne nameravam i ne mngu da dajem neke sugestije. želim samo da konstatujem da ie to problem kojim bi se morala što pre pozabaviti oba rukovodeća tela našeg (a i drugih) fakulteta. NAUCNI podmladak BROJNO NEDOVOLJAN Ako se pak, bez obzira na to kako če biti rešeno ovo pitanje, govori o đosađašnjem radu na uzdizanju nastavrio-naučnog pođmlatka uopšte, onda se može mirne duše reći da stanje u tom pogledu ne zadovoljava. Рге svega, ako se želi da rad sa studentima bude zaista efikasan, i ako u tome treba da učestvuje nastavno naučni podmladak, onđa je broj toga podmlatka na našem fakultetu đanag premalen za naše potrebe, naročito na kateđrama koje imaju najveći broj studenata, naprimer Engleska, Romanska itđ. Dalje, nema mnogo viđnih znakova o nekoj stalnoj i živoj stru čnoj i naučnoj aktivnosti kod tog podmlatka: rad na doktorskim tezama obično se vuče godinama; objavljuje se malo stručnih i naučnih radova, imena mlađih fakultetskih radnika. osim časnih izuzetaka ne susreću se često u

štampi. Ovđe treba svakako uzeti u obzir neke objektivne okolnosti koje mnogo smetaju naučno-nastavnom podmlatku, napri mer: zauzetost svakodnevnim гаdom sa studijama. zatim materijalne teškoće koje navode mnoge fakultetske rađnike da se bave raznim poslovima van fakulteta, ne uvek korisnim za stfučno uzdizanje; dalje teškoće plasiranja radova ove vrste, tj. nedostatak stručnih publikacija i nezađovoJjavajući rad većine naših štamparija. S druge strane. to svakako donekle zavisi i od subjektivnog faktora. tj, od kvaliteta nastavno-naučnog podmlatka kakav je Janas. Ali, kakav god bio kvalitet tog podmlatka ne može

se reći đa mu njegove starije kolege pružaju neki blistav primer. Koliko uspevam da pratim i oni objavljuju malo radova, a naročito malo krupnijih naučnih radova ili udžbenika, U vezi sa pitanjem objavljivanja radova i đoktorskih teza. mislim da bi centralna univeztitetska tela trebalo da ispitaju mogućnost osnivanja jedne unlverzitetske štamparije skromnih raz mera. Uveren sam da bi ta štamparija imala dovoljno posla a i samo njeno postojanje bilo bi znatan stimulus za rađ fakultetskim radnicima, mlađim kao i starijim. {Nastavak na 3 str.)

Studentsha ođmarališta još uveh rade

IZRADA STATUTA NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U OČEKIVANJU

t Na Filozofskom fakultetu vrše s e poslednje pripreme u očekivaпјц prve verzije statuta koja će biti stavljena studentima na dlskusiju. I sastanak ođržan u pro šhi sTJbotu sa studentima. pretstavnicima svih grupa. čija će reč biti važna za način na koji će se sprovesti diskusija po grupama, ima c je karakter pripreme. Komisija koja radi na statutu, u kojioj studenti imaju samo jednog svog pretstavnika, podeIjena je u dve grupe. od kojih s e jedna pozabavila: režimom stuđija, planom i programom. a druga, administrativnim problemima. funkcionisanjem organa i sl. Specifičnost Filozofskog fakulteta izražena u osamnaest grupa na broju. stvara priličnu teškcću kada ta*eba doneti zakon jednak za sve grupe (a takvog karakteга je i statut, јет se donosi u okviru čitavog fakulteta), Zbog toga su se već na samom početku javila u komisiji sasvim oprečna mišljenja. Odbacivanjem ABC sistema studija umanjena je i efikasnost razmene mišljenja na ovom polju sa: zagrebačkim, Ijubljanskim, sarajevskim i skop skim Filoziofskim fakultetima. do koje treba da dođe ovih dana, jer ovi fakulteti prihvataju i daIje ABC sistem. Međutim, i sistem sporednih predmeta (kakav је prihvaćen na Filozofskom fakultetu u Beograđu) naišao je na različito reagovanje; protivpred_ log; studirati samo glavni predmet(!). Isto tako teškoću čini i donošenie plana koga ј« za neke grupe (jezičke. recima) ustvari nemoguće dati. Zbog svega ovoga, treba očekivati obimnu diskusiju sa vrlo cprečnim mišljcnjima. kada do nje buđe došio što zavisi od brzine izrade prv e verzije statuta, koja j e već zakasnila (гок joi je bio 25 mart). Studentski pretstavnik u komisiji za izaradu statuta srug 2e_

garac. veruje da će izradu statuta Filozofskog fakulteta u mno gome pomoći već dati nacrti statuta Ekonomskog i Pravnog fakuiteta u Beogradu, i razmena mišljenja sa pomenutim Filozofskim fakultetima u zemlji. Dolazak zagrebačke delegacije već se sa sigurnošču očekuje za koji dan, a ostali fakulteti još nisu posiali svoi odgovor. Međutim, diskusija studenata do koje će zbog navedenih teškoća. u odnosu na druge beogradske fakultete. sa zakašnjenjem da dođ e imaće verovatno presudnu reč

В. JOVANOVIC

Исправка

У члакку „Дупла плата за нерад“, отштампаном у прошлом броју „Студснта", поменуто Је да Коковић Војин, апсолвент Правног факултета није положио ни један испит од јуна 1953 године, (када Је апсолвирао). На интервенциЈу Коковића, накнадним проверавањем утврђено Је да Коковић у периоду Јуни 1953 новембар 1954 положио шест испи та и то са врло добрим успехом. Два заостала испита, о коЈима Је реч у поменутом чланку, Коковић има од новембра 1954 годике. Редакција „Студент**, а посебно пи сац чланка, жале што је дошло до овог немилог случаја. Међутим, ту се није радило ни о каквом нападу на Коковић као личност, Јер он ниЈе био чак ни познат, већ Је посреди грешка претседника позајамног фонда друга Шљукића коЈи Је дао нетачав податак. У овом светлу посматрамо, Коковић не би могао да буде изразит пример за илустрацију коментара у поменутом чланку, али коментар сам по себи стоји. М. С.

ODNOSI FISU-MSS Koegzistenclja u sportu

Za vreme 111 međunarodne zimske studentske sportske nedelje na Jahorini je održan sastanak Izvršnog komiteta FISU-a (Međunarodne federacije univerzitetskog sporta) Ni na ovome sastanku. kao i na svima dosađašnjim u zadnje dve godine, nije izostala diskusija o odnoslma između MSS-a i FISU-а. Mo že se reći, takođe. nisu izostali ni zaključci koji ne obezbeđuju poboljšanje tih odnosa i iznalaženje mogućnosti za neposrednu i praktičnu saradnju ove dve me đunarođne studentske sportske organizacije. Ako pogledamo zaključke donešene na zadnjem sastanku Izvršnog komiteta. kao i ranije zaključke koji se odnose na pomenute odnose. videćemo da se već dve godine iako formalno, postoii izražena želja da se univerzitetski sport u svetu što više približi. nisu postigli praktični rezultati. koji bi značili realizaciju vrlo krupnih i bučnih izjava, i s jedne i s druge strane, 0 spremnosti za saradnju. Pošto je sasvim očigledno đa se nije mogla postići jeđinstvenost mišljenja za stvaranje jedne sportske organizacije. bilo putem fuzije postoiečih organizacija, bilo stvaranjem neke nove organizacije za univerzitetski sport, prešlo se na điskusiju o mogučnosti organizovania zajedničkih igara na koiima bj učestvovale članice FISU-а. MSS-a. Nordiske studentske sportske organizacije i sve đruge nacionalne studentske organizaciie koje nisu članice pomenutih međunarodnih organizacija Međutim. danas i posle đve godine velikih diskusija 1 direktnih razgovora između pretstavnika pomenutih organizacija nije postignut još nikakav sporazum. a prema sadašnjem staniu odnosa između MSS-a i FISU-а teško ie verovati da će tai sporazum i biti postignut, bar ne u đogleđno vreme. Navešćemo samo ieđan konkre tan primer ko.ii ukazuje na razlimišlienja i velike poteškoće u postizanju sporazuma čak i u sitnijim praktičnim akcijama, a da i ne govorimo o jeđinstvenosti stavova i mogućnosti za organizovanje jeđinstvenog student skog sportskog pokreta ili zajedničkih igara. Pre ođržavanja П1 međunarodne zimske stuđentske sportske nedelie vode.ni su razgovori n v etstavnika (Nastavak na 8 str.)

Вече индиске уметности у Клубу за међународну сарадњу

У Шафариковој sр. 7 правели смо у чет&ртак једно пријатно вече у друштву индиског сликара и песника г. Субха Тагоре и аташеа индиске амбасаде за кул турна питања, који су нам дуго и непосредно причали о култури ликовној, музичкој, ггозоришној из своје далеке земље. На званнчном програму cmio чули и топло поздравили стихове великог индиског песни ка Рибиндраната Тагоре и са интересовашем пратили пројекције уметничких слика које је коментарисао г. С, Тагора. Пјрисутни оу посебно тошво поздравили г. С. Татору када је једна студенткиња прочитала гтпевол његове песме, посвећене нашој земљи. 0»

GOD.XY.Br. 8, ЗО-Ш-1955 NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STODENATA