Студент

UNIPRESSE

IftUIMAI limiNin«m O 11Ив1МАТ1вМ o NTVItSITAIti BELGIJA 21.999 studefeata upisalo se na belgiske univerzitete 1 vellke škole u toku prošle školske godine. Od toga 13.725 pripadajn frantuskoj jezičkoj grupi, a BЛ4 flamanskoj jezičkoj grupi. U prvn grupu studenata dolazi i oko воо studenata iz inostranstva. Oko 15*/« svih studenata primaju stipendiju. Nacionalni budžet predviđa u tu svrhu 30 miliona franaka godišnje. ★ SAD Više od 400 stuđenata učestvovali su prošle godine u pu tovanjima koja je organizovala Naclonalna unija studenata SAD. Ove godine se predvlđaju putovanja: »Obilaženje tri zemlje« Jugoslavlje, Grčke i Turske, »Put preko trl kontinenta« Evrope, Severne Afrike 1 Srednje Azlje, kao i Još jedna turneja koja će ići preko Zapadne Evrope, balkanskih zemalja 1 Izraela. Biro za putovanja razmatra osim toga mogućnosti specijalnih putovanja za studente novinarstva, ekonomije, tehnike, medicine itd. U decembru 1954 gođine završen je 1 film o programu putovanja. Na početku 1955 izašla Je brošura pođ naslovom« Rađ, studije i putovanje u inostranstvo u 1955 gođlni.« EEltudent Mirror MALAJA Na prvom sastanku Malajskog kooperatlvnog komlteta VUS-a raspravljano je o pomoći stuđentima koji su blli bolesni đuže od dva meseca. Ovo zbog toga što studentsko zdravstveno udruženje može da platl lečenje samo za đva meseca. Zato je potrebno pomoći studentima kojl boluju duže vreme. it FKANCUSKA Francusko društvo za privatno pribvatanje stranih studentkinja radi već šest godina na uspostavljanju konцц izmcđu stranih studentki-

nja 1 francnskih domaćinstava. One studentklnje koje nemaju pravo na stipendiju mogu da гаde kod francuskih porođica za stan i hranu i da istovremeno prate nastavu. Dosada Je prlmIjeno 900 molbi od kojih je rešeno 600. Svaka treća studentklnja je Nemlca, svaka Cetvrta Engleskinja, Danklnja, Sveđanka itd. Prijavile su se studentklnje i* devetnaest raznlh zemalja. Dru Stvo namerava da ovu svoju delatnos prošlri i van Parlza.

LUTTES

FRANCUSKA Pr?dvlđt*nl leteći program eervisa fiancuskm studenata za putovanja omogućlveiikom broju francusklh »tudenata da borave u logorima eentrlma za letovanje, kojlma mkovodi posebno udrnženje, a ta kođe 1 *da oblđu i upoznajn ’nostrane zemlje pod povoljnlm uslovima. СТРУЧНА ПРАКСА ПРЕКО AIESEC-a И AIESTE-a

Неколико стотина студената одлази у иностранство

На другом спрату Екомомског писало је Југословенски одбор Интересовао нас је н»ихов програм рада у току овога лета, одлазак наших студената економиста у иностранство на стручну праксу. Друг Шербеџија био је предусретљив. Уз „Још нисмо утврдили програм размеНе студената. Јер то зависи од броја расположивих места која нам буду додељена. Баш ових дана отпутовала су три наша делегата на конгрес AIESEC који се одржава у Ротердаму. По њиховом повратку одржаћемо скупштину почетком априла и ту ћемо размотрити план рада, распоред места и остала питања. Колико се надате да ће Југословвиски одбор разменити студената? Па отприлике 70—80 за све економске факултете у земљи. Од тога ће на Београд доћи 30. То је, приличан број Југославија Је на трећем месту по броју размењених студената с иностранством. За које зем.ље постоји највећее интересовање код наших Студената и са којима највише размењујемо. Ваше перспективе, нове земље...? Интересовање иде у прилог Немачке. Бар за сада највећи број смо са њима размењивали. Предвиђамо повећање размене са Италијом. Имали смо жељу да успоставимо контакт са Турском и Грчком. Грци имају финансиских тешкоћа. Став Турака се Још дефииитивно незна, али ситуадија Је слична. Са Енглезима имамо прилично елабу размену. Тешко се тамо налазе места где би студенти ишли на гграксу. Потребна Је специ Јална дозвола њиховог Министарства рада. сте финансиске тешкоће ДРУгих земаља. Каква Је ситуација код нас? Нас финансира управа за економску и техничку помоћ. Она плаћа возне карте и путне дневнице. Боравак плаћа предузеће у коме студент ради. Колики Је просек? Аустријанци плаћају 900—1.000 шилинга, Немди 200—230 марака. Франдузи већ слаби Је. А наша предузећа? Око 15.000 динара. ИнтересуЈе нас како изгледа у главним цртама ггракса наших студената у имостранству. Шта они раде...? Пре него што крену на пут, студенти похађзЈу курс из неког језика. Сада момеЈнтано раде

четири курса а око 45 студената изабраних конкурсом. Касније he оки упознати земље у коЈе одлазе, посебно предузећа у којима ће евентуално радити. Камдидати обично имаЈу унапред комплекс Како је са онима који долазе у нашу земљу на праксу? e Углавном слично. Свииа Је позната наша предусретљивост. Наши професори им држе предавања о питањима коЈа их наЈвише интересу Ју. То су обично раднички савети, привредни проблељш, политички, култура. Ми се трудимо да се приЈатно проведу, организујемо им екскурзшЈе, друтарске вечери... Колмки број предвиђате дв ће доћи ове године? Имамо тешхоћа са местима. Прошле године било их Је 16. Ове годоше биће их 20. 260 ТЕХНИЧАРА ИДЕ НА ПРАКСУ Када сам отишао у одбор lAESTE на Тахничком факултету одмах су нам предложили да причекамо њихову скугтшти.Ну па да онда пишемо! На краЈу су нам ипак дали неке податке. Ове године ће са свих факултета у земљи и то техничких природно-математичких, рударских, геодетских, пољопривредних и шумарских ићи на праксу у имостранство 260 студената од коЈих на Универзитет у Веограду отпада 118. БроЈ земаља у које се одлази Је прилично велики. То су Немачка, ШваЈцарска, Француска, ХоландиЈа, Енглеска, БелгиЈа, Данска, Турска... Распоред по угниверзитетским центрима и факултетима већ Је извршен. Курсеви Језика које похађаЈу кандидати увелико раде. Али студенти нису озбиљно схватили учење Језика. Обично ее учи тек пред испит, кад се има изгледа да се моћи ићи у иностранство. То Је велики недостатак. Обзиром на то одбор Је одлучио да узме строг критеријум код одабирања кандидата". Ако Је моЈе информисање био разговор, онда Је поента била на овом питању.. Причекаћемо скуп_ штину Јер су шкрти у нриватном информисању. Биће ваљда више да се пише о техгтичарима.

Љуба ПАЛИГОРИЋ

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА „МИР“ А. АУГУСТИНЧИЋА

ИЗ О.У.Н.

Ha дневном реду VIII заседања Геиералне конференције УНЕСКО-а у Монтевидеу налазила се и међународна петиција у прилог есперанта. Након претресања овог важног језичког проблема, Генерална конференција је донела одлуку да се Светски сазез есперантиста прими у УНЕСКО као саветодавни члан. То значи да ће светски савез есперантиста бити убудуће консултован у-свим питањима која се односе на проблем заједничког језика у међународним односима. у више докумената Генерална конференција је признала заслуге есперантског покрета на зближењу међу народима, на ншрењу културе и науке, као и на помоћи у остварењу циљева УНЕСКО-а.

VESTI

• tr Kako saznajemo u Centralnom odboru Saveza studenata Jugoslavije, zakazana je Peta međunarodna konferencija KOSEK-a koja će se održati od 4—14 jula оуе godine u Birmingenu Jugoslovenska delegacija otpočela je sa priprimama za ovu konferenciju. ★ Krajem aprila ove godine u Beču će se održati seminar s a temom »Socijalizam i koegzistencija«. Na ovom seminaru učestovaće u tri pretstavnika Saveza studenata Jugoslavije koji će, kako saznajemo, podneti i svoje koreferate na ovu temu o kojoj će govoriti istaknuti državni i političkt finkcioneri Austrije. ☆ Uskoroćedoći do razmene studenata-predavaća između Jugoslavije 1 Turske kojl će održati u univerzltetskim centrima predavanje o životu i razvoju dveju prijateljskih zemalja. Ova akclja doiazi posle nedavno održane konferenclje pretstavnika nacionalnih unija studenata Turske, Grćke i Jugoslavije na kojoj je odlućeno. pored ostalog, da se razvije 1 ova forma saradnje studenata trl Oalkanske zemlje. ☆ Od 15 —25 ovoga meseca održan je međunarodni studentski feslival u Monpeljeu u Francuskoj na kome je učestvovalo osam zemalja Na festuvalu je uzelo učešća i Kultumo-umetničko društvo zagrebačkih stuđenata »Ivan-Goran Kovačić«. ★ Idućeg meseca održaće se kongres Nacionalne unije francuskih stuđenata na kome će kao gost ućestvovati 1 pretstavnlk Saveza stuđenata Jugoslavije.

ОКО ZBIVANJA U ISTOCNOM BLOKU

LOSI ZNACI

V. MICOVIC

Posle događaja koji su se odigr»H u zemljama istočnog bloka u poslednje vreme, mogli bl zaključiti da se sltuaclja menja u negativnora smlslu. Počelo je u Kremlju smenjivanjem Georgi Maljenkova sa položaja pretseđnika sovjetske vlade, da bi za раг nedelja odušiio kod najdoslednijlh u Budimpešti koji su za antimarksistička l desna skretanja napali pretsednika minisUrskog saveta Imre Nađa. Bez obzira kako protumačitl one što se zbiva u istočnim zemljama, simptomatično je ono što se dešava u Mađarskoj. Ako napravimo makar i mala poređenja sa onim što se zbilo u prošlosti, ne možemo izbeći kon stataciju da se rađi o »novom kursu« kojl se uvek sprovodi izgteđa prvo ргеко Mađarske. poznato je da su Maljenkova učlnlli odgovornim za »zapostavljanje teške industrlje«, da je kriv za »slabe stanje u poljoprivredi 1 stočarstvu« Itd. A isto se tako zna da su i гаnije i sađa u Mađarskoj uvek »blagovremeno« prihvatali inicljatlvu. Izgleda da Maća'š Rakošl ima vrlo jak prijemni refleks. On je posle događaja u Moskvi sazvao plenarni sastanak CK Partije mađarskih trudbenlka i na njemu razradio »novu liniju« nakalemio nove direktive na staru praksu i pod optužbama za đevijacionizam i desno skretanje izvrSio potilitčko übistvo Imre Nađa. No, ovoga puta nlje bilo lako poCeti »novi kurs«. Još juna 1953 godlne na sastanku CK PMT donesene su brojne rezoluclje u kojlma je kao važan zadatak istaknuto »povečanje blagostanja«, razvltak poijoprivrede i zadrugarstva, uvećanje proizvodnje artikala šlroke potrošnje itd. Međutim, sađa je došla delikatna situacija mađarsko rukovodstvo našlo se razapeto između narodnih zahteva i interesa s jeđne I vernosti I poslušnosti prema starljem bratu • đruge strane. NiJe se mogla poreći politika odredena 1953 godine, a joi manje ođbaclti nova uputstva. I u takvoj atmosferl ođržan je novi plenum CK kojl Je istina. konstatovao »neke greške« u razvoju mađarsko privrede, ali je kao »pravi i najvažnlji zađatak« istakaa razvitak teške inđustrije kao uslova za podizanje biagostanja 1 odbranu zemlje. koja treba da se pojača u sadašnjoj zategnutoj međunarodnoj cituaciji. Eto to su »zasada« preduzeli Mađari u sledbenija za iskusnijim i jačim patronima. A šta će još učinitl ostaje da sačekamo i vidimo. Po svemu suđeći, reklo bi se da će ostati dosledni svom »novom kursu« da će metamorfoza njihove politlke prećl i »za granicu«. Cini se da u tom pogledu več ima znakova koji zabrinjavaju.

На Београдском универзитету врш и се припрема за дочек страних студената

Међународно оделење Савеза студената Београдског универзитета ових дана почело је да организује прихватни центар за стране студенте који долазе на летовање у нашу земљу. Beh су предвмђени етуденти који he радити у центру и за ших је организован семинар на коме he слушати теме из области спољне и унутрашње политике, о раду међународних омладинских организација и о правилнику у центру. Такође. сваки студент he бити упознат са нашом друштвено-политичком терминологијом на дотичном страном језику. Сваки стулент he радити у центру месец даиа.

У току су и припреме за са-м прихватни центар који ће кајвероватније бити у студентском дому „Иво Лола Рибар“. Центар he радити у времену од 1 јула До 31 августа. Цена од 550 динара дневно је врло приступачна. У њој је урачунато три оброка квалитетне хране и спавање. Иначе, та цена ће бити иста у сзим нашим прихватним центрима. Већим грзгпама од десет страних студената центар ће дати и водича. Поред свакодневних дискусија у додиру са нашим студентима. организозаће се и посебне дискусије на захтев гру па страних студената м. с. в.

+ еПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНАСТУДЕНТСКАСАРАДЊА *