Студент

NASTAVAK ANKETE „STUDENTA” Odlаzak u inostranstvo ne planira se

(Nastavak sa 1 str.) NEDOSTAJE SISTEMATSKA POLITIKA Mislim da je osnovni uzrok sadašnjih slabosti kao i nezadovoIjavajućeg brojnog stanja nastav no-naučnog podmlatka na našem fakultetu nedostatak stalne i sistematske politike uzdizanja podmlatka i od strane katedara i od fakulteta u celini. Malo je. katedara na kojima se stalno prati napredak studenata i među njima odabiraju oni koji pokazuju želju i sposobnost za dalji naućni rad. Među današnjim asistentima nema mnogo koji su na fakultet došli tim, kako ja mislim, najredovnijim putem. Zatim, prirodno je da asistenti 1 drugi mlađi saradnici koji imaju perspektive treba da napreduju pod brižljivom rukom svojih profesorarkolko mogu da viđim, ne bih rekao da mnogo njih oseča bilagost takve brižljive ruke. Naravno, profesori su, uz današnji broj studenata zaista prezauzeti nastavnim i administrativnim po slovima i svakako ne mogu da posvećuju onoliko pažnje svojim mlađim saradnicima koliko su nekad posvećivali neki naši čuveni profesori. Ali, ako kontakti mlađih i starijih posvećeni tome ne mogu da budu česti, oni mogu da budu stalni i da se sprovode' sa. izvesnim planom i ciljem. Uzdizanje mlađih korisno bi, naprimer poslužila izmena iskustva u okviru jedne katedre u vidu digkusija o pojedinim stručnim i naučnim temama; KARAKTER DOKTORATA PREPREKA Znatnu prepreku uzdizanju mlađih pretstavlja i đanašnji kafakter doktorata, bolje reći stvaranje doktorata kakvo vlada dahas na našem fpkultetu, naročito kada se uz to ima na umu sadašnja praksa po’ kojoj je doktorat ne samo neophodna stepenica za dalje napredovanje, nego i uslov opstanka asistenata na fakultetu. Doktorat i ponovni izbor vise nad niihovim glavama kao dva Damakiova mača. Ne mislim ovde da izvimavam lenost ili nesposobnort pojedinaca (eventualno i sopstvonog) već samo da izrazim mišljenjo koje mi se više puta nametalo. da bi karakter doktorata na jezičko književnim katedrama trebao da bude unekoliko drukčiji nego što je danas, ili da dopušta elastičnije tumačenje, kada. se radi o temama iz istorije književnosti, onda se treba zapitati da И je veći »prilog nauci« skupljanje materijala na temu, recimo, »Bajron kod Jugoslovena« ili nova naučno zasnovana ocena Bajronovog stvaralaštva ili jednog njegovog dela. Za mene to i nije pitanje: nova i bolja interpretacija već poznatih činjenica pretstvlja barem isto toliki prilog nauci koliko i skupljanje fakvta, koje i ima smisla samo onda vko se iz tih fakata može izvući neki nov i značajan zaključak. Međutim. po shvatanjima uvreženim na našim fakultetima, ova druga tema teško da bi i bila primljena kao doktorski rad. Po tim shvatanjima jedan jedini novopronađeni fakat vredniji je od ne znam kakvog truda da se odredi mesto jednog značajnog književnog proizvoda u našoj slici o svetu. Ovo nabacujem samo kao iluziju i eventualno potsticaj za dublju diskusiju tog predmeta u nekorn od fakultetskih foruma. Smatram svakako da je današnje shvatanje doktorata sa književno istoriskim temama preusko i da bi ga trebalo proširiti. Tu imam u viđu ne samo asistentske teškoče, nego i potrebu poveživanja đcktorata sa tokom našeg života: kada se radi o stvarnim književnostima za nas- je čini mi se

daleko važnije stvaranje našeg stava prema njima, tj. mafksističko procenjivanje njihovih vrednosti, nego skupljanje nekih fakata za koje se često ne vidi čemu mogu poslužiti ' BORAVAK U INOSTRANSTVU Uzdizanje mladih kadrova na gotovo svim katedrama našegfakulteta zahteva ix>vremene odlaske pa i duže u stranim zemljama. Za katedre stranih jezika i književnosti to je samo po sebi jasno, jer one drukčije ne mogu da održe živi kontakt sa svojim predmetom; za druge je ta potreba manja ili veća zavisno od mogučnosti nabavke literature i sl. Međutim, ta neophodna potreba podmlatka nije dosada bila sistematski zadovoIjavana. Odlasci u inostranstvo bili su haotični, slučajni, diktirani svakojakim okolnostima samo ne nekom određenom i jasnom politikom fakulteta ili katedara, Oni su, narSvno, zavisili i od vanfakultetskih faktora pa i danas delimično zavise. ali novi Zakon o Univerzitetima daje fakultetu mogućnost da povede određenu politiku u tom smislu. Koliko mi je poznato raniji fakultetski savet nije uspeo da

sprovede neku sialnu i sistematsku politiku uzdizanja nastavnonaučnog podmlatka. Međutim, važnija je činjenica da ni novi fakultetski savet i uprava nisu dosada uzeli pitanje ozbiljnije u pretres. Naravno, često se rešavalo o izborima novih fakultetskih saradnika, a bila je i jedna diskusija o doktoratu, i zato se ne može reći da problemi koje sam napomenuo nisu doticani ali oni nisu nikada tretirani kao celina ni kao pitanje jedne stalne politike, stalne delatnosti oba tela i čitavog fakulteta. Usput napominjem, iako je teško ocenji vati rad tela koja deluju tek nekoliko meseci, da se u njihovom radu po mom mišljenju ocrtava opasnost da gomilanje svakodnevnih sitnijih praktićnih zadataka u njihovim dnevnim re dovima zaseni krupne principijelne probleme koje ona treba đa rešavaju. Postavljanje pitanja uzdizanja nastavno-naučnog podmlatka pomogla bi mislim tome da takvi problemi dobiju pravo mesto u našem radu. Mislim da bi fakultetski savet i uprava, u okviru ovog pitanja, trebalo da rešavaju uglavnom ovo: 1. Položaj, dužnosti i prava asistenata u vezi sa shvatanjem

izraženim u tumačenju novog Zakona o univerzitetima. 2. Rad katedara na uzdizanju podmlatka, sadašnje stanje i potrebe; zakijučci o daljem radu na tome. 3. Definicija doktorata naučnog rada na jezičko književnim grupama našeg fakulteta. 4. Određivanje potreba za boravkom u inostranstvu u naučne svrhe i mogućnosti za to; stva ranje realnog dugoročnog plana. 5. Pregled stanja naučnog rada na katedrama i utvrđivanje mera koje tu treba preduzeti. Dobar deo ovih pitanja morače da bude pretresen i u vezi sa donošenjem fakultetskog statuta ko ji se sada priprema, ali bi trebalo da se ona i posebno pretresu u oba fakultetska tela. Naravno, ako ova pitanja budu pretresena kako zaslužuju i ako dobiju odgovarajuča rešenja, time ipak neće biti sve rćšeno. Sprovođenju tih rešenja u život suprostaviće se verovatno teškoće drukčije vrste koje proističu iz subjektivnih faktora i ia sadašnjih odnosa među fakultetskim radnicima, zasnovanih na utvrđenoj lestvici dužnosti i položaja. JOШ НИЈЕ ПОЧЕЛА ДИСКУСИЈА 0 СТАТУТУ СТОМАТОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

(Наставак са стране 1) могу се изнети само неке ствари о којима he се вероватно дискутовати, као, и мењати, па ћемо их зато изнети: Студенти факултета бирају свога члана у факултетски савет на својој скупштини која пуноважно ре_ шава само ако је приСутна Једна десетина студената. Ако у заказано време не буде дошао довољан број студената, скупштина се може одржати само после једног сата са при сутним студентима. Члан факултетског савета кога бирају студенти не учествују у давању мишљеша при избору наставника, научних сарадника, као и ни о потврди избора асистената и других факултетских сарадника и руководиоца факултетских устанс.ва и о утврђивашу наставних планова. Факултетска управа саставља распоред предаваша за сваки семестар, као и распоред испита за сваки испитни рок по предлозима предметних наставника. Претставнике студената на седницама факултетске управе одређује Савез студената факултета

и може их бити највише пет на једној седнидиДекана бира факултетска управа из редова редовних и ванредних професора. Један професор може иајвише бити биран два пута узастопце за декана. НАСТАВА И НАСТАВНИ ПЛАН Редовна настава траје дванаест семестара, за које време се се слуша и вежба око тридесет одвојених предмета. Испити из прве го_ дине полажу се по овереном другом семестру у јунском и септембарском испитном року, а испити из друге годиНе имају јунски, септембарски и јануарски испитни рок. По овереном шестом семестру, сви испити из прослушаних и одвежбаних предмета полажу се у слсбодним испитним роковима, свакога ме сеца осим јула и августа. Трећи семестар; се не може уписати без физике, хемије и биологије. а шести без анатомије, хистолотије са ембриологијом и физиологоје са биохемијом. Ла крају шестог семестра у

јунском и свптембарском исттитном року мора cć полагати испит из предклиничке протетике, који је услов за упис у сеДми семестар._ Уз ово, за полагаше клиничких предмета мора се имати положена још микробиологија, патолошка анатомија, патолошка физиологија и фармакологија. СТИЦАЊЕ ПРЛВА НА ДОКТОРАТ У статуту је предвиђено да се по завршетку дванаестог семестра пО_ сеђује посебни курс од два семеетра чији програм сваке године 6дређује факултетска управа. Слушаоци овсЈа курса по завршетку когу полагати свој докторски испит. Полагаше би се састојало из два дела, усменог испита и Јавне сдбране доктороког рада. Остали делови у вези овога нису прецизира.Ни, јер је ово још увек отворено питаше, које ће се рбшиги донсшешем посебног савезног закоиа.

Л. МИРКОВИЋ-ВАЛЧИЋ

\{ ' П ј/| Д НРДРГКР Студенти Up вног факултета присуствују -јасед-њу Гкупштине i Ах VZ \ 1 JLJJL/ Србије иća интересовањем прате њен рад

КО СЕ С КИМ ИГРАО

ИЛИ ЕПИЛОГ ЈЕДНЕ ВАЖНЕ МЕРЕ Пре три месеца су формиране посебно по факултетима коммсије за ресвизију места у домовима. Формирањем таквих комисија удружења студената су ш>еузсла на себе један озбиљап nocao који је требало савесно али и брже завршити. Циљ je био јасан и праведан: омогућити вредним и сиромашним студентима стаповање у дому на место оних који слабо студирају, а материјално добро стоје да би могли наћи приватан стан. Како је nocao на ревизиЈи места у Студентском граду завршен? После одугвлачења од око три месеца, најзад су комисије (опет не све) уручиле управном одбору спискове оних које Је требало иселити и на тоЈ основи управни одбор је одмах донео одлуку о исељењу предложених студената. Све би се на крају завршило добро и посао би био докрајчен да се неки факултетски одбори повово нису умешали да исправ љаЈу „криву Дрину“, тј. да за свега неколико дана анулирају оно што су за три месеца преко својих комисија утврдили и одлучили. Одбор удружења студената медицине послао Је описак од 17 студената које је требало иселити. За неколико дана на списку ниЈе остао ниЈедан студент, Јср свих седамнаест су добили упуте и потврде са наводима да Је „посреди грешка“ или „упут се издаје другу ради исправке списка за исељење" или „грешком је убачен у општи списак" и тако ниједан од 17 њих није исељен. Од 26 економиста предложених за исељење 19 њих је брисано из списка, јер и они су због неке „грешке комисије стављенм У таЈ списак или им је пак „уважена жалба“. И код осталих факултета је било оваквих исправки, али у мањој мери. Једино су факултетски одбори студеиата машиниства и архитектонаца спровели своју одлуку до кра Ја. О оваквој игри са тако важном мерсм не треба много коментарисати. Чињенице саме говоре. Стварно је било те шко пронаћи најмаркантниЈе примере оних студената који не уче, а добро су обезбеђени, али зар се то није могло урадити за више од три месеца? Добија се утисак да су сви напори и труд на овом послу кула од карата због тога што није пронађен један погодап и праведан критеријум или због тога што су појединци (дежурни) у факултетском одбору и због неких субЈективних, а могуће и сентименталних разлога издавали онакве упуте који су оповргавали ранију одлуку. Међу студгнтима се већ прича о томе, али никако повољно. За компромитовање огакве мере пуно одгогсрност треба да сносе одбори удружеша. Једно овакво искуство озбиљно намеће да је сада питаше Да će размисли о критери'уму за усељавање у домове на почетку идуће школске године.

А. МБРЕНИК

ШД UNIVERZITETSKA НRО N I к А iiiilli