Студент

contra

abc

У двоброју I—2 за ову годи ну часопис „Књижевност“ доноси два приказа Ивашијевог романа „Човека нису убили“. Занимљиво ће бити суочити мишљеша два млада критичара о истом. Петар Џаџић: Недостатак поетског нерва у себи који би логорску страву обвио топлим дахом емоција, оком неухватљивом музиком лирских љубави. Иваши заташкава сажето, сувом, новинарском реченицом... (страна 174). Милош И- Бандић; Насилна поетизација би га (роман) нагрдила, разводнила, одузе ла би му непосредност и једноставност. Па ипак, у Ивашијевој реченици има нечег поетског. (Страна 144). АПРИЛИЛИ У „Политици" од 1 априла ове године кшижевни рецензент Д. Ж. пише о кшизи Алојза Градника „Харфа в ветру". „Градник је данас, поред покојног Отона Жупапчића, беоумше, највећи живи словеначки песник“. EPIGRAM Kritičari stari od ukuSa našli se u kaci od kupusa. Kritičari mladi žeravice postali prve sekretarice.

ПРИЧА

СИНОВИ

Болничарка улази у Једну канцеларију. Одатле се затим зачује н>ен зупчаети сопран: Тихо шуми багрем бели. •. ... У болничком кругу посекли су сва три багрема. Као старе чипке они оу дуго лежали на ивици стазе. Један милиционер, папричаст у лицу и спуштених рамена, узбуђен, промукао, отвара врата. Отвара их и дише тешко као чета која је тек прегазила мутну реку. Ко зна где Је докторова канцрларија? Дете ми болесно. ПрезнаЈа се као грозд. ЗмиЈа водена, чини ми се, на уста му легла. Богами, не иде он у приватне посете рече чиновница бамке. Позлило му, сестро моЈа. Преврће се и плаче до неба. Не веруЈем да he отићи.. . .. . Сав у души затрепти чуЈе се болнчаркин сопран ... Кева ми послала цемпер. Каже: то ти је најбољи лек. Ма, лопта се игра у празно. Протуриш па побегнеш цик, цак... Болничарка излазећи: ко Је на реду. Пожурите.

Чиновница банке: читава вечност мохре гппеничне влати. прође, боже моЈ! Из болнице се и даље чуло али Лекар Ивановић потрча низ сте- некако тужније:

пенице. За шим je трчао милидионер са бочицама кроз које светлост с муком играла. Опет ватра, зар? прошапта лекар, а обрве му се соојише као

Кад га ветар лако дирне ... Бели синови трчали су невидљиво ухваћени за руне као на стрмоЈ санти

Милосав МИРКОВИЋ

KULTURA i UMETNOST

Književnost

ХЈ zakasnelom, all interesantnom 1 bogatom dvobroju, časopis »Knjlževnost« donosi esej Ota BihjaU Merlna 0 Bertu Brehtu. Ova.j esej slntetično rasvetijava veUkog propagandnog pesnika 1 dramskog plsca, 1 potsttče nas da se setimo da su kod nas prevedene »PuSke gospođe Karar« i izveden »Dobar čovek iz Sečuana«. Bilo bi mnogo zahvalnlje čltatt ovaj esej kao predgovor nekoj BrehtovoJ knjlzl na našem Jeziku. Dušan Kostlć nastavlja svojom sve prlsutnom Iskrenošću prlzlv o bogatom u malenkostlma. 1 ponešto istančano o sebl; Nefeome Je 1 to doeta: da Je blo đa se svlo pođ ovlm nebom gollm; a Ja sam, putujućl, samo oemehnut bio čekajućl, nlz drumove, đa ipak nekog zavollm. (Tužni putnik) Od poezlje mlađih nalazimo »Pet soneta« Vellmira Luklća 1 »Sonatu« Jovana Hristlća. Soneti Velimlra Lukića su rimovani stdhovl kroz koje teku modeme metafore. Svakako Je najlzreclvlja »Lažna svetlost*. Hristićeva »Sonata« Je dokaz sve Cešćeg vraćanja pesnika iz piirode u sObu. Uznemirenost u vremenu, vraćanja 1 ođlaženja su našll svoj najbolji Izraz. Na preko četrđeset stranica razvija se vitorinljevska priča Mlodraga Bulatovića »Cm«. Izgubljenost malog Coveka u neozblljnom ratnom vrtlogu italljanske okupaclje, nervoza okupatora i nekoliko senzibilnih scena ispunlle su ovu pslhološku ргоzu. Vredi Istaćd pedantno rađen diJalog, kakav se retko sreće i u naših starijlh knjlževnika. I smisao za dramaturško ukrštanje strasti.

М. MILORADOVIC

Д. Ивковић: Испраћај

IZLOŽBA MLADIH

Ovih dana u društvenom kiubu studenata tehmke. bila je otvorena izložba prispelih radova na konkurs. Već nekojiko godina raspisuju se konkursi za likovne radove. Studenti arhitekture su uvek najmasovniji sa radovima. Tako se desilo i ove godine. Većina slika i radova je od stuđenata sa arhitekture, Pivo Karamatijević. član žirija. inaće profesor Arhitektonskog fakulteta istakao je u razgovoru. da na tehnici ima mnogo više onih koii se bave slikarstvom i to dobrih, nego što je pokazala izložba. On misli da .ie zato đonekle kriva i prilično slaba agitacija. Inače sa nagrađenim radovima је uglavnom zadovolian. Naročito su kvalitetne po niegovom mišlienju, tempere Stanković Milića i Popovića (које su nagrađene), Pivo Karamatijević je najviše zadovoljan sa grafikom Lenarića i Canka. Canak је prošle godine izlagao temperu. akvarel i grafike. a ove godine je samo grafikom uspeo. Mnogi su se pitali zašto na izložbi ima malo aktova i figura. To objašnjavamo time. što su to studentl koji nemaiu dovoljno vremena. a ni materiialnih sredstava da nabave mođele. Moderni su bili zastuplieni sa nekoliko rađova. Nagrađeni rađ ođaje rafinirani duh. dobar akvarel, Pivo Karamatijevič misli đa ne bi bilo loše kađ bi đekanati otkupljivali bolie rađove i to uveli u praksu. Bilo bi to priznanje I potstrek, i za rad. i za pojavIjivanie onih koji se nisu poiavili, Otkupliivanjem bi se materiialno pomogli onl koji se bave slikarstvom. Na izložbi po mišljenju. Pive Karamatijovića bilo je nekoliko radova koii bi po svon'm kvaliteb’ma mogli da se izlože i na gradskim izložbama. Nagrađeni radovi biće izloženi na univerzitetskoj izložbi. Za izložbu je vlađalo veliko interesovanie i prostorija Društvenog kluba bila ie uvek puna.

Lj. Jovanović

Конкурс за причу

РАДОВЕ ПРИ СПЕ Л Е НА КОНКУРС „СТУДЕНТА" ЗА КРАТКУ ПРИЧУ ПРЕГЛЕДАЋЕ РЕДАКЦИСКИ ЖИРИ У САСТАВУ; ВАСКО ИВАНОВИЋ, ВОЈИН ДИМИТРИЈЕВИЋ И ДУШАН СИМИЋ..

pro et contia

levi rаkurs

ФИЛМСКА НЕДЕЉА

ТРИУМФАЛНА КАПИЈА 7 Роман „На Западу ништа ново“ значио је у своје време ново име у доброј књижевности Филм који је ло овом роману снимио Лујс Мајлстон начинио је овога дотада просечног режисера једним од најпознатијих америчких и светских филмских стваралацаСве што је Ремарк написао после романа „На Западу ништа ново“,.више је допринело његовој популарности код једне врсте публике, него гласу доброг књижевника. То се нарочито односи на роман „Триумфаилна капија“ чије је место у кшижевности врло проблематично. Ове чињенице у доброј мери су били свесни писци сценарија за филмску адаптацију овог дела, што се да видети ‘из њиховог врло креативног односа према Ремарковом тексту. Они су не само мењали и избацивали њетове дијалоге, него и читаве епизоде и личности и свели роман на љубавну драму Равик-Маду и једну споредну и не много дотерану драмску линију Равик-Хаке То је имало својих добрих и рђавих последица. На тај начин филм је изгубио своју локалну и временску боју у великој мери и скоро потпуно атмосферу емиграције и Париза непосредно пред рат. а то је у роману ствар коју је иначе талентовани књижевник Ремарк успео са доста вештине да изведе, чак и када је писао слаб роман. С друге стране отпало је доста плитких филозофирања и специфичног Равиховског дзоса. Од полушундовског свестраног надчовека Равика, остао је Равик скромни љубавник. Сзе у свему у роману је било више атмосфере. а филм се у мањој мери сукобљава са добрим укусом и одмереношћуГлума је негпто највредније у овом филму Шарл Боаје је својом уздржаношћу доста допринео да вештачка и конструисана личност Равика добије људску боју. Улогу Морозова дао је Луј Калхерн са ретком животношћу и глумачким шармом. Интересантна је и режија Лујса Мајлстона као заостатак претежно ликовног третирања филмске материје, што је прилична реткост мсђу млађим редитељима. АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА 9 Насупрот Мајлстону, Волт Дизни имао је посла са, у овој области, текстом највиших уметничких квалитета. Дело Луја Херола прелази оквире дечје литературе и због свога специфичног посматраша света дечје маште било је својатано од многих модерних литерарних праваца, нарочито надреализма (чије зачетке тако несјпмњиво носи), Дизни је ванредно осетио да делу, у овој мери засићеном маштом, није потребно много нових детаља, који би одвраћали пажњу од оригиналнот текста. При томе треба знати да Алиса никада није била дело које су деца разумевала у довољној мери. У Дизнијевој интерпретацији оно није много ближе овој публици. Али је за одрасле филм један од најлегапих фестивала маштеРОБОВИ 6 Уживање дрога је најтежи порок који грађанска публика дозвољава себи да види на платну, (не свугде: у Америци грађанска цензура Хејсов кодекс забрањује приказиаање не само уживање дрога, него и трговине дрогама). Страст према пороку на филму широко је коришћена и делом из хуманих а, делом из комерцијалних разлога ова је тема често доспевала на платно. Ипак, тешко је навести значајније дело на ову тему. Већ из административних и полициских разлога није могуће дати истините и праве социјалне и хтсихолошке узроке овој појави. Филм „Робови“ пришао је овој теми на нов начин и то врло смело. Не треба сумњати у хумане намере шегових твораца, али филм носи собом једну потенционалну опасност која се може на известан начин поредити са опасним дејством дроге. Ив. Сијампи и сам лекар образлаже и оправдава једну од жртава (истина самоњу) што је један људски и уметнички однос, Крај филма треба да буде оггомена онима који на овај начин би хтели да улију себи енергијуАли зар није слично овоме и дејство дроге. * Писац овог чланка не пати од заблуде да се уметнички и други квалитети различитих филмова дају упоређивати бројевима- Оцене ових компонената дате су у тексту. а број независно, претставља интезитет једног општег и (индивидуалног) утиска о филму-

Душан СИМИЂ