Студент
USKORO DESET FESTIVALSKIH DANA
Ovogodišnji festival Beogradskog univerziteta koji će se održati od 18 —28 aprila imaće sasvim novi karakter. U kultumom odboru Univerzitetskog odbora Beogradskog univerziteta, rekld s u nam:
~ Dosadašnji festivali priJcaza-li su đomet kulturnog razvoja studenata ali uglavnom građanstvu i javnosti. Studentl nisu uzimali vellkog učešća u ocenjivanju svojih kolega kogl se bave umetnostlma. Pretstave prtređrvane na Kolarčevom unlverzitebu 1 u velikim salama, nlsu okupljale mnogo studenata. A realnlje će bltl ako se festival održava za studente. To se odnosi na sledeće fefttvale. Ove gođine treba da se uspostavi spona između đcsađašnjih i budućih. Bilo je govora da se ova godlna propusti, međutlm, u pitanju je tradicija, a za sale i drugo založili smo se 1 sve će ispasti nadamo se najbolje. VISE ZAfNTERESOVAMOSTI KOD STUDENATA Izuzev 2—3 »javna« nastupa, ceo fe stival će se ođržavati u salama gde inače studentska kultumo umetnička društva cdržavaju priređbs. Stuđenti mnogo radije dolaze u amfiteatar Prirođno-matematičkog fakulteta, ne go u Kolarečvu zadužbinu. I u našim salama govoriće poznati književnici i umetnici o najvećim dostignutlma jugoslovenske kulture. BOGAT NEZVANICNI PROGRAM Festival će biti otvoren izložbom prafike, skulpture 1 slika studenata Likovne akađemije. Radovl će bltl izloženl u auli Prirodno-matomati- ! čkog fakulteta. Akademija za pozo- : rišnu umetnoet prikazaće u amfitea- i tru PMF nekoliko fragmenata Iz drame. U klubu stuđenata tehničkih fa- j kulteta Kultumo umetničko društvo i »Branko ’Krsmanović« izvešće pro- ; gram u kome će učestvovati hor 1 1 simfonlskl orkestar. Folklor ovoga ; društva pretstaviće se stuđentskoj ј publicl na Pravnom fakultetu (što još | nlje perfektuirano) u Sarajevskoj uli- i ci u saU KUD-a »Branko Krsmanovl« ,Akademsko pozorište đaće геprizu »Cekagući Leftija« ođ KUforda Odetsa. Ciklus predavanja od strane poznatijih eseista i preatora poćeće takođe u okviru festivala u amfiteatru Prirođno-matemattćkog fateulteta. Na Kolarčevom univerzitefcu studentl Muzlčtee akademije đaće гергеzentativno muzičteo veče.
Кгај festivala blće obeležen drugarskom večerom u đomu omladine 28 aprila. Posle kračeg programa biće podeljene nagrade, ix>Uvale i đlplome najboljim učesnicima festivala.
М. MILORADOVIC
INTERFAKULTETSKA KONFERENCIJA MAŠINSKIH FAKULTETA Mašinski inženjer opšteg smera
Krajem marta održana je u Za grebu interfakultetska konferencija mašinskih fakuleta Beograda, Zagreba i Ljubljane. Konferenciji su ppisustvovaM jx>red stu denata i profesora sa ova tri fakulteta, pretsavnici većih industriskih preduzeća, DIT-a i Savezne indusniske komore. U diskusdiji o liku mašinskog inženjera đošlo se do zaključka đa fakulteti treba da daju mašin skog inženjera opšteg smera koji bd se kasnije mogao zovati za pojedine grane mašinske tehnike. Studije treba da se sastoje iz opštih i stručnih funda mentalnih predmeta i iz specijalnih stručnih predmeta. Izvesno blago usmeravanje vršilo bi se tek pri kraju studija slobodnim izborom određene grupe predmeta. Konstatovano je da su pogonski predmet i zanemareni u ođnosu na konstruktivne i da im treba dati više mesta u nastavnom programu. Da hi studije stvamo trajale predviđeno vreme. potrebno je ozbiljno priči otklanjanju svih onih faktora koji utiču na njihovo produženje. Glavni razlozi su prenatrpanost nastavnog plana i programa i teški uslovi pod kojima »e izvodi nastava, naročitona mlađim gođinama. Problem izdavanja udžbenika bio bi rešen (Nastavak na 3 sfcranl)
DVE SKUPSTINE
Skupština AIESEC-a: Osuda negativnih pojava
Na Ekoonmskom fakultetu u J Beogradu održana je godišnja; skupština Jugoslovenskog odboга AIESEC-a. Skupština je prihvatila podnete izveštaje i detaljno prodiskutovala o mnogirn načelnim i tekućim pitanjima iz oblasti svoga rada. Izvršena je i raspodela mesta za ovogodišnju praksu u inostran stvu. Broj studenata sa svih eko nomskih fakulteta u zemlji, koji će ove godine moći da ide na praksu iznosi 65. Isto toliko stranih studenata doći će na prak
su u našu zemlju. I na ovoj Skupštini je konstatovano da postoje tendencije zaobilaženja Odbora u radu na organizovanju prakse u inostranstvu, i odlučeno da se protiv njih odlučno bori. Na kraju je izabrana nova Uprava u koju je ušao po jedan pretetavnik sa svakog fakulteta U zemlji. Pretsedničko mesto u njemu zauzima pretstavnik Zagreba, a s ekretarsiko pretetavnik Beograda. V. (SlcupStina lAESTE-a na 2 stranl)
Druga interuniverzitetska konferencija održana u Zagrebu od 7 do 9 aprila
N
Druga međuuniverzitetska konferencija održana 7, 8 i 9 aprila o. g. u Zagrebu, znači ogroman korak napred u pravcu saradnje između univerziteta naše zemlje koji i po vremenu postanka po tradicijama, a i po materijalnim i nastavno-naučnim mogućnostima pretstavljaju zna tno šarenilo. Značaj ove konferencije je utoliko veći što je ovo prva konferencija posle donošenja Opšteg zakona 0 univerzitetima, te su u duhu toga zakona u radu ove konferencije učestvovali pret stavnici društvenog upravIjanja univerzitetima i Saveza studenata. Osnovni zadatak kmiferenoije bio je da uskladi mišljenja po pitanju primene OZU. jer na univerzitetima postoje različita tumačenja Zakona koja nisu uvek u skladu sa njegovim slovom i intencijama. •Sa te strane posmatran, uspeh konferencije je nesumnjiv iako konferencija nije doneLa zaključke u vidu jednog formalnog akta, već je na mesto toga izdat kratak kominike u kome su nabačena samo neka najvažnija pitanja o kojima se rasprav Ijalo. Vrednost i korisnost ovog sastanka lež i u onome Sto je na пјетџ rečeno, a to će doći pred merodavne faktore: zakonodavne 1 druge državne organe, kao i univerzitetskoj javnosti u vidu stenografskih heležaka. Nesumnjivo je da će ovi materijali pomoći pri konačnom redigovanju projekata гакопа i statuta u svim republikama. SUPROTNA GLEDISTA • Stnđenti sn. svakako, zainteresovani za sve što je na ovoj konferenciji raspravljano. Međutlm, karakter ovoga napiea ne đorvoljava de se podrobno ulazi и celoknpnu problematiku koja se nalazila na tapetu konferencije, pogotovu §to je ta problematika kompleksa i zahvata sve роге univerzitetskog života. KOLABORACIJA FAKULTETA PO NASTAVNIM PITANJIMA Pitanja nastave su zaaizeli dobar deo rada konferencdje. Iz ove obdlne problematike vređno je izneti da se kao opšti zaključak može uzeti mišljenje koje je izneo dr. Zanko, a koje se sastoji u tome da nije isprav na tendendja prođužetka studija sa 4 na 5 godina 1 slično, već se treba orijentisati u pravcu sažimanja nastave tako da studije traju 4 godine l da se za to vreme normalno i г»vršavaju. • Konferencija je zauzela stav da među Istolmenim fakultetima raznlh univerziteta naše zemlje treba da postoji uska saradnja i težnja ka približavanju programa i plana nastave, a takođe i režima stuđlranja 1 to kako sa razloga stvaranja struč njaka istih kvaliteta, tako i sa gle(Nastavak na 3 s^ranl)
ФОЛКЛОР „БРАНКА КРСМАНОВИЋА ;<
САВЕТОВАЊЕ У Ц. О. САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ЕФИКАСНИЈА ЗАШТИТА ЗДРАВЉА СТУДЕНАТА
Пре неколико дана, на ин теруниверзитетском саветовању Санеза студената Југославије дискутовало се о економско-социјалној и здравственој заштити студената. Саветовању су присуствовали делегати из свих центара у земљи. Оно је обиловало разновреним предлозима и мишљењима. Изнета с искуства и постигнућа са свих наших унинерзитета. Ослањајући се на Општи закои о универзитетима, делегати су предложили низ нових мера за ре шење социјалних и здравствених питања студената.
Здравствено осигурање студсната одвијало би се преко студентских поликлиника, климатских лечилишта, диспанзера и превенторија. Све ове институције финансирале би се из посебног фонда, образованог при сваком универзитету. О обезбеђењу средстава за тај фонд постоје два предлога. По првом, Републички заводи за соц. осигурање рефундирали би у тај фонд онај новац који би одлазио за социјално осигурање својих стипендиста. Студенти, који немају право на социјално осигурање, плаћали би половину трошкова, а гголовина би пала на терет тога фонда. Други предлог је, да се здравствена заштита студената одвоји од социјалног оситурања. Право на здравствену заштиту би по том предлогу имали сви редовни студенти. Установа која би се бринула о здравственој заштити студената била би при Савету за народно здравље Н.О. града, а пословала би као установа са самосталним финансирањем. Финансиска средства би добијали из буџета Извршног већа дотичне републике. На саветовању је донета одлука да се уведе обавезан лекарски преглед при упису на факултете, као и периодични систематски прегледи за време трајања студија; да се контролишу хитијенски U радни услови студената у слушасшицама, лабораторијама, студентским домовима и мензама: да се за студенте прве године спроведе здравствено просвећивање у почетним предавањима. Доношење једног закона о обавезном социјалном осигурању студената, побољшало би њихово здравствено стање. Превентивне мере би под тим условима биле лгаого ефикасније.
Радосав ЂОКИЋ
Милојко Друловић на конгресу француских студената
Претседник Савеза студената Југославије друг Милојко Друловић отпутовао је на 44 Конгрес студената Националне уније Француске који сс одгжавп од 1418 априла ове године.
КАКО ВРШИТИ АНТИТУБЕР КУЛОЗНУ СЛУЖБУ НА БЕО ГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
НЕОПХОДНА Ј£ SШIНИЦА СА 200 ПОПТЕЉА
Велики број студената Београдског универзитета као и проценат оболелих на плућима намеће потребу да се специјално осврнемо на антитЈ-беркулозну службу на Београдском универзитету. При оцени учестаности ТБЦ код студената не треба губити из вида чињеницу да се они на лазеу годинама живота кад је оболење од плућне туберкулозе најчешће. У школској 1953/54 години нађено је у Студентској поликлиници 1136 плућних болесни ка од 8.158 прегледаних у тизиолошкој амбуланти. Овај број не претставља праву слику, пошто као што се види велики број студената није обухваћен прегледом или рентгенском кон тролом Улажу се сви могуФи напори да се оболели или новооткривени случајеви сместе у болнице, али често без успеха пошто је број кревета у болницама попуњен, а на њих остало становништво чека пет, шест па и вше месеци. Разумљиво је онда какве тешкоће произилазе за оболелог студента. Недостатак болница ставл»а такође још једно важно питање на дневни ред: како изолирати бо леснот студента, како обезбедити негу и надзор. Број оболелих у школској 1954/55 години ј е већи и свакодневно се открива пет до седам нових случајева. (Наставак на 3 страни)
v 1 GOĐ XVII! Вг iO ★ 131V1955 NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STDDENATA